{"id":222954,"date":"2017-03-15T07:53:35","date_gmt":"2017-03-15T06:53:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=222954"},"modified":"2017-03-15T09:52:53","modified_gmt":"2017-03-15T08:52:53","slug":"ovo-nije-nas-narod","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/03\/15\/ovo-nije-nas-narod\/","title":{"rendered":"Ovo nije na\u0161 narod"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Matija Jovanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"narod\"<\/a>Ako je suditi po govoru na \u010dar\u0161iji i na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ni ovogodi\u0161nja predizborna trka ne\u0107e izma\u0107i starom fenomenu \u2012 da se o politi\u010darima sudi na osnovu toga da li su \u201epristojni\u201c i \u201ecivilizovani\u201c i kakvi su im bira\u010di. Tako se iznova konstrui\u0161e osnovna politi\u010dka podela na Nas i Njih. Dok se u drugosrbijanskoj liberalnoj varijanti isti\u010du urbanost, obrazovanost i kosmopolitizam kao odlike Nas, tj. onih koji zaslu\u017euju vlast, konzervativna desnica pravi podelu na prave Srbe i anti-Srbe, i priziva nacionalnu elitu koja bi vodila ovaj napa\u0107eni i pasivni narod.<\/p>\n

Su\u0161tina ovakvog stava prema pripadnicima ni\u017eih klasa, starima i manje obrazovanima odli\u010dno je personifikovana u filmu Tri karte za Holivud u liku policajca Gavrila Milentijevi\u0107a koji bodri policiju koja u selu pravi raciju sa pokli\u010dom:<\/p>\n

“Ovo nije na\u0161 narod. Nama ne treba ovakav narod. Mi \u0107emo stvoriti drugi narod. Pravi. Bolji. Lep\u0161i narod”.<\/p>\n

Tako se oko pro\u0161lih izbora na dru\u0161tvenim mre\u017eama vrtela pri\u010da o Miloju iz Zagu\u017eana i njoj sli\u010dni narativi. Ukratko, pri\u010da ka\u017ee slede\u0107e: \u201eAko ti ne zna\u0161 \u0161ta je dobro za tebe, zna Miloje iz Zagu\u017eana i ekipa. Nemaju osnovnu \u0161kolu i spremaju se za glasanje. A ti vidi\u201c. Sli\u010dna se pri\u010da mo\u017ee \u010duti u svakoj \u010dar\u0161iji, samo je umesto Miloja prepoznat neki lokalni Pera, \u017dika ili Mika. Ovi narativi krivicu svaljuju na ljude iz malih sredina, ruralnih krajeva, na one koji nemaju visoko obrazovanje, niti imaju mogu\u0107nost da ga steknu, na one koji pripadaju najni\u017eim slojevima na\u0161eg dru\u0161tva.<\/p>\n

Socijalni rasizam<\/strong><\/p>\n

Ova pojava je ve\u0107 dugo prisutna na politi\u010dkoj sceni Srbije i u javnom \u017eivotu. Setimo se predizborne kampanje 2000. godine, tokom koje je tada\u0161nja opozicija okupljena u DOS-u pozivala svoje simpatizere da starijim sugra\u0111anima (koji su mahom podr\u017eavali tada\u0161nju vlast) sakrivaju li\u010dna dokumenta da ne bi mogli da iza\u0111u na birali\u0161ta. Uo\u010di predsedni\u010dkih izbora 2008. godine, na Trgu republike u Beogradu organizovan je performans sa ciljem da se pove\u0107a izlaznost mladih na izbore. U\u010desnici performansa obu\u010deni kao penzioneri i seljaci spre\u010davali su druge u\u010desnike, mladu urbanu omladinu, da do\u0111u do glasa\u010dkih kutija.<\/p>\n

Brojni su primeri takvog odnosa samozvane elite (kosmopolitsko-liberalne i nacionalno-konzervativne) prema pripadnicima ni\u017eih slojeva. Pa tako, Filharmonija nije za svakoga, sa sve slikom praziluka u notnoj svesci, \u0161to valjda aludira na to da nije za seljake, i verovatno tu ubraja i one \u0161to sede po ugostiteljskim lokalima u Strahinji\u0107a Bana, kojima se Filharmonija zahvalila \u0161to ne dolaze na njihove koncerte. Samo odre\u0111ena nare\u010dja srpskog jezika smatraju se dobrim, dok su druga (ona ju\u017enija, iz Zagu\u017eana recimo, ili skoriji primer u kojem je Aleksandar Vu\u010di\u0107 ismevao govor iz Zapadne Srbije) manje vredna. Tako je i dr Nikola Samard\u017ei\u0107, profesor na odeljenju za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedan od osniva\u010da Liberalno-demokratske partije, ve\u0107inu stanovnika Srbije nazivao sme\u0107em i biolo\u0161kim otpadom koji ne treba ni da u\u0111e u EU jer \u0107e je zagaditi.1 Petar Lukovi\u0107, novinar, je govorio kako je narod neobrazovan, primitivan, kako se ne kupa, da je lud, manijakalan i da je narod kolektivni kreten. \u010cedomir Jovanovi\u0107 je negirao legitimnost odluka koje su demokratski dono\u0161ene zbog u\u010de\u0161\u0107a onih koji su nepismeni i ni\u017eeg obrazovanja u odlu\u010divanju i demokratskom procesu,2 dok je popularni pisac Marko Vidojkovi\u0107 izra\u017eavao ga\u0111enje nad krezubima i nezaposlenima.<\/p>\n

Ovakav stav prema odre\u0111enim grupama i pojedincima unutar dru\u0161tva naziva se socijalni rasizam ili elitizam.3 On podrazumeva da postoje oni \u010diji glas vi\u0161e vredi i oni \u010diji glas manje vredi, superiorni i inferiorni. Za razliku od klasi\u010dnog rasizma, koji opravdanje superiornosti jednih odnosno inferiornosti drugih nalazi u biolo\u0161kim karakteristikama ili etnonacionalnim stereotipima, socijalni rasizam opravdanje za to nalazi u nivou obrazovanja, pripadnosti nekoj dru\u0161tvenoj klasi, pogledu na svet i drugom.<\/p>\n

U krajnjoj liniji, re\u010d je u su\u0161tinski antidemokratskom stavu koji \u0107e narodu i pojedincima uvek nalaziti manu i i posmatrati ih \u201es visoka\u201c. Jedna od posledica ovakvog stava prema bira\u010dima jeste njihovo otu\u0111ivanje i marginalizacija ljudi u politi\u010dkom \u017eivotu. Posledice isklju\u010divanja ljudi iz politi\u010dkog \u017eivota i njihovo diskvalifikovanje na osnovu socio-ekonomskog polo\u017eaja, nivoa obrazovanja ili starosti otvara vrata vladavini male grupe oligarha. Oni opravdanje za nedemokratsku vladavinu nalaze upravo u karakteristikama ve\u0107ine koju su proglasili nepo\u017eeljnom ili lo\u0161om, \u0161to je jedan od na\u010dina da sami sebi daju legitimitet kad ga ve\u0107 nemaju u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Ko je kriv?<\/strong><\/p>\n

Umesto da svaljujemo krivicu na one koji glasaju za aktuenu vlast (ili opoziciju koja nije ni\u0161ta bolja), a uzroke da tra\u017eimo u njihovom nivou obrazovanja, materijalnom stanju ili njihovoj starosti, trebalo bi da poku\u0161amo da razumemo za\u0161to je to tako. Za\u0161to oni glasaju za koga glasaju? Jedna mogu\u0107nost je da im je \u201euro\u0111eno\u201c da glasaju za pomenute politi\u010dke opcije zbog njihovih patrijarhalnih i autoritarnih vrednosnih obrazaca. Ovo je osnova socijalnog rasizma. No, ovde postoji jedna kvaka \u2012 neosnovana je pretpostavka da su pripadnici ni\u017eih klasa autoritarni i patrijarhalni, a da pripadnici srednjih i vi\u0161ih klasa to nisu. Granice izme\u0111u klasa nisu zidovi koji ih fizi\u010dki odvajaju, te je nemogu\u0107e da jedna klasa i njen vrednosti i ideali ne do\u0111u u dodir s drugim klasama. \u0160tavi\u0161e, sociolo\u0161ka istra\u017eivanja Mladena Lazi\u0107a i Slobodana Cveji\u0107a pokazivala su da se ni\u017ee klase u odre\u0111enim aspektima pokazuju liberalnijim od srednjih i vi\u0161ih klasa.<\/p>\n

Drugo obja\u0161njenje jeste upravo to da siroma\u0161ni i oni ni\u017eeg obrazovanja (\u0161to su naj\u010de\u0161\u0107e isti ljudi) ne mogu da se okupe oko neke opozicione platforme ako te platforme ne \u017eele da ih prihvate kao legitimni politi\u010dki subjekt, sa svim njihovim vrlinama i manama. Ne zaboravimo da skoro polovina punoletnih gra\u0111ana nije ni iza\u0161la na prethodne izbore!<\/p>\n

Ono \u0161to je mo\u017eda u svemu ovome najzanimljivije jeste da se sakata opozicija, koja je na aparatima za odr\u017eavanje u \u017eivotu, i dalje dr\u017ei socijalnog rasizma kao pijan plota. Drugim re\u010dima, odbijaju da se stave u istu ravan sa onima koji su u njihovom narativu inferiorni. \u010cinjenica da je na pro\u0161le izbore iza\u0161la tek polovina glasa\u010da govori nam da potencijal za politi\u010dku mobilizaciju i te kako postoji, samo je pitanje ho\u0107emo li raditi sa ljudima koji su u druga\u010dijem polo\u017eaju od nas ili ne\u0107emo? Da li \u0107emo prepoznati sopstvene privilegije i deprivilegovanost drugih? Ono \u0161to u opoziciji jo\u0161 uvek ne postoji jeste opcija koja \u0107e odbaciti predrasude prema onima koji su u druga\u010dijem dru\u0161tvenom polo\u017eaju od nas. Uklju\u010divanje \u0161to ve\u0107eg broja ljudi mora biti prioritet, ali po delanju postoje\u0107e opozicije mo\u017ee se konstatovati samo njena impotentnost. \u0160to ne \u010dudi ako se uzme u obzir deo politi\u010dkog spektra na kojem se nalaze opozicione stranke. Na\u010dela i liberalizma i konzervatizma u suprotnosti su s na\u010delima potrebnim za smislenu opozicionu politi\u010dku platformu koja \u0107e mobilisati apstinente, a to su inkluzija, terenski rad, politi\u010dka i drugi oblici egalitarnosti i solidarnost \u2012 dakle vrednosti levice.<\/p>\n

1.\tPe\u0161\u010danik FM, knjiga 10, ur. Svetlana Luki\u0107 i Svetlana Vukovi\u0107, Beograd 2007.
\n2.\t\u010cedomir Jovanovi\u0107, Poligraf, B92, 9. maj 2007.
\n3.\t\u010cesto se kao sinonimi koriste kultur-rasizam, autorasizam i sli\u010dno.<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Politi\u010dke formacije ‘druge Srbije’ i konzervativna desnica jednako su skloni podeli bira\u010dkog tela na dobre i lo\u0161e, pametne i glupe, vredne i lenje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":222955,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-222954","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/222954","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=222954"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/222954\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/222955"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=222954"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=222954"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=222954"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}