{"id":222473,"date":"2017-03-06T12:40:57","date_gmt":"2017-03-06T11:40:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=222473"},"modified":"2017-03-07T17:47:10","modified_gmt":"2017-03-07T16:47:10","slug":"putovanje-16-ii-danprvi-deo-strobec-primosten-i-biograd","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/03\/06\/putovanje-16-ii-danprvi-deo-strobec-primosten-i-biograd\/","title":{"rendered":"Putovanje ‘16, II dan\/prvi deo – Strobe\u010d, Primo\u0161ten i Biograd"},"content":{"rendered":"

Postoje dani koji se pretvore u san i nastave da lelujaju negde izme\u0111u ma\u0161te i jave. Ne\u0161to se desi, Priroda pucne prstima i ti odjednom postaje\u0161 svestan takve situacije. Meni se desilo tada. To je ono kada ti neka de\u010dija ma\u0161tanja do\u0111u na ostvarenje vo\u0111ena nekom silom koja zna za\u0161to to i kome \u010dini, namerno da bi svedo\u010dila svoje postojanje, jer slu\u010daj ne postoji. Sve ima svoju svrhu i nameru, samo je treba prepoznati.<\/p>\n

Storbe\u010d nas isprati u jutarnji sat koji putniku namerniku \u0161to je krenuo nekim poslom i ne dolikuje, ali po\u0161to je na\u0161 posao da samo putujemo i u\u017eivamo onda vreme postaje irelevantna veli\u010dina koja samo smeta i sputava \u0161ire razmi\u0161ljanje koje je u ovakavoj situacji bli\u017ee ve\u010dnosti. Dakle, krenuli smo kada smo se naspavali. Na pla\u017ei u pli\u0107aku su ostala dva psa koji su zajedno sa vlasnicom gacali i skakali po slanoj vodi i mutili je uskovitlanim peskom. Bacih jo\u0161 jedan pogled na njih dok je Brano vozio ku\u0107u putuju\u0107u.
\n\"Strobe\u010d\"
\nNastavismo lagano , opet pored mora putem koji je jo\u0161 u Eseferjot bila saobra\u0107ajna uzdanica mnogim nema\u010dkim, francuskim i inim slabije plate\u017enim turistima na putu ka radosti i sre\u0107i jeftinog letovanja na jadranskoj obali, koje im nudi\u0161e turisti\u010dke agencije u trajanju od petnaest dana sa polupansionom i hotelskom muzikom na restoranskoj terasi koja kao uvod u celove\u010dernju svirku izvodi neki instrumental Karlosa Santane. Nastup folklornog kulturno-umetni\u010dkog dru\u0161tva sa spletom igara iz svih krajeva Jugoslavije je bio gratis.<\/p>\n

Elem, nastavismo put na gore gledaju\u0107i kartu evrocentri\u010dno postavljenu. Pro\u0111osmo Split, a prelepi pejsa\u017ei mediteranskog tipa zamako\u0161e za brda sve dok se okrugli Primo\u0161ten ne pojavi pred nama sve zajedno sa crkvenim tornjem na vrhu. Sa puta napravismo nekoliko fotografija ovog letnjeg turisti\u010dkog raja u nekom krajputa\u0161kom \u017eutom cve\u0107u, pa se spustismo do mora. A tamo radovi u punom jeku, pa sve je\u010di od bruslica, burgija, dleta i ostalih oru\u0111a koja odmaraju samo no\u0107u, pa su se ovog divno sun\u010danog jutra rano probudila i do\u010dekala nas na novope\u010denom asfaltu pro\u0161irenog \u0161etali\u0161ta pored mora. Nogama to nije smetalo da odmah usko\u010de u vodu i tamo ispituju podmorski svet dok je lahor nekome lelujao kosu a nekome ne. Sve u zavisnosti od imanja.\"Primo\u0161ten\"
\nNogu pred nogu pro\u0111oh \u010ditavu pla\u017eu dok su me mirisi Mediterana sustizali sa svih strana. Mokrih nogu nastavismo ulicom \u201cPut bure\u201d i zaista se divismo ostrvlju pobacanom u more bez ikakvog reda, ali svakako sa odre\u0111enim smislom jer njihov sklad sa vodom i nebom pokazuje neku vi\u0161u istinu. Uskim ulicama, prepunim radnjica koje nude svakojake drangulije nema\u010dkim turistima koji se naoru\u017eavaju evropskim novcima da dr\u017ee pod opsadom ovo pitomo mesta\u0161ce \u010ditavo leto, odosmo uz brdo.
\n\"Crkva
\nNa vrh brda se ugnjezdila crkva Sv. Juraja, koji se u na\u0161im krajevima predstavlja kao \u0110or\u0111e, za\u0161titnika ovog divnog mesta\u0161ceta koji je bogzna koliko a\u017edaja probio kopljem da bi sa\u010duvao ovu \u0161aku kamena i\u0161partanu uskim uli\u010dicama. Kada u\u0111osmo u portu videsmo mnogi verni svet koji je \u010distio i urednosti privodio \u010ditav crkveni plac, kako dolikuje zahvalnom pu\u010danstvu. A u crkvenom okru\u017eenju se smestilo groblje gde mnogi Gobovi, Gracini, Mikelini, Jurini, Skorini, Gracini i ini po\u010divaju u miru bo\u017ejem \u010dekaju\u0107i uskrsnu\u0107e i ve\u010dni \u017eivot, na \u010delu sa monsinjorom Josipom Arneri\u0107em. A sve u hladovini rastinja sa pogledom na morsku pu\u010dinu i lepo vreme.
\n\"Biciklisti
\nDivotu mirisa upotpunismo kod jednog tetovskog sladoledd\u017eije koji ga pravi od nara, lubenice, limuna i jo\u0161 nekih zerzevata koji mu daju pravo da ga naziva Vijagrr! (zajedno sa re\u017eanjem na kraju re\u010di), jer svako zna da ove namirnice podr\u017eavaju potenciju onima kojima je potrebna a osve\u017eavaju sve ostale. Sladoled nije dugo trajao po\u0161to ga smazasmo u slast pa produ\u017eismo dalje do ribara koji je ve\u0107 spakovao sve cipole koji su mu ostali i prekrio ih ledom. Izvadi nam tri komada, koje kupismo za kasniji obrok. Nastavismo dalje prema Zadru i po preporuci svratismo u Biograd na moru, jedno prili\u010dno sumorno i bezidejno primorsko mesta\u0161ce, koliko je to mogu\u0107e biti na obali Jadranskog mora. Boravak nije bio uzaludan jer na jednom panou saznasmo da postoji biciklisti\u010dka staza oko Vranskog jezera. Po\u0161to nas ni\u0161ta nije moglo zadr\u017eu ovom prili\u010dno dosadnom mesta\u0161cetu odlu\u010dismo da se se posvetimo vo\u017enji bicikala u njegovoj okolini.
\n\"Biogradski<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postoje dani koji se pretvore u san i nastave da lelujaju negde izme\u0111u ma\u0161te i jave. Ne\u0161to se desi, Priroda pucne prstima i ti odjednom postaje\u0161 svestan takve situacije. Meni se desilo tada. To je ono kada ti neka de\u010dija ma\u0161tanja do\u0111u na ostvarenje vo\u0111ena nekom silom koja zna za\u0161to to i kome \u010dini, namerno […]<\/p>\n","protected":false},"author":1490,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-222473","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/222473","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1490"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=222473"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/222473\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=222473"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=222473"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=222473"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}