{"id":221958,"date":"2017-02-25T08:40:54","date_gmt":"2017-02-25T07:40:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=221958"},"modified":"2017-02-25T08:40:54","modified_gmt":"2017-02-25T07:40:54","slug":"kako-je-amerika-postala-imperija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/02\/25\/kako-je-amerika-postala-imperija\/","title":{"rendered":"Kako je Amerika postala imperija"},"content":{"rendered":"

Autor: Jackson Lears<\/strong><\/p>\n

Prikaz knjige Stephena Kinzera \u201eThe true flag: Theodore Roosevelt, Mark Twain, and the birth of American empire \/ Prava zastava: Teodor Ruzvelt, Mark Tven i ra\u0111anje ameri\u010dke imperije\u201c.<\/em><\/p>\n

1.<\/p>\n

\"Jackson<\/a>Pobeda Donalda Trumpa \u0107e nesumnjivo proizvesti brojne ozbiljne posledice, naro\u010dito u u oblasti spoljne politike. On je u kampanji \u010desto kriti\u010dki govorio o nizu ratova bez kraja, vojnim intervencijama preko okeana u koje se kretalo u ime humanitarne demokratije i tvrdio da \u0107e se njegova administracija uzdr\u017eati od sli\u010dnih projekata. Ali taj zdravi skepticizam (redak u ameri\u010dkim predsedni\u010dkim kampanjama) sve vreme je bio zamagljivan bombasti\u010dnim rasisti\u010dkim izjavama, ratobornim poziranjem i ksenofobi\u010dnim nacionalizmom.<\/p>\n

Trump nam je ponudio kontradiktornu viziju ameri\u010dke tvr\u0111ave koja strogo kontroli\u0161e svoje granice, istovremeno izazivaju\u0107i nove sukobe u svetu svojim prekomernim i provokativnim vojnim prisustvom. To nije recept za me\u0111unarodnu stabilnost. Dugo odlagana debata o granicama ameri\u010dkog intervencionizma je ponovo izostala, pri \u010demu je Trump progla\u0161en za opasnog izolacionistu. Ta rasprava nam je potrebnija nego ikada pre.<\/p>\n

Protivnici ograni\u010davanja ameri\u010dke vojne sile koriste re\u010d \u201eizolacionista\u201c pe\u017eorativno jo\u0161 od 30-ih godina 20. veka. Ali nije svaka kritika vojnih intervencija bez jasnog cilja izolacionisti\u010dka. Takve kritike imaju bogatu i dugu istoriju \u2013 ukorenjenu u nepoverenju klasi\u010dnih republikanaca prema imperijalnim ambicijama mislilaca razli\u010ditih uverenja, poput Williama Jamesa, Marka Twaina, Waltera Lippmanna, George Kennana i Williama Fulbrighta, koji nisu bili ksenofobi\u010dni nacionalisti. U knjizi The true flag Stephen Kinzer traga za izvorima anti-imperijalne tradicije u doga\u0111ajima koji su sledili posle \u0160pansko-ameri\u010dkog rata i tvrdi da je polemika koja se tada vodila i danas relevantna za na\u0161 javni \u017eivot.<\/p>\n

Nije mogao odabrati bolji trenutak. Anti-imperijalna misao je ve\u0107 decenijama odsutna iz javnog diskursa, kao i re\u010d \u201eimperijalizam\u201c. Umesto nje u opticaju je termin \u201einternacionalizam\u201c. To je re\u010d koja priziva vizije globalne saradnje, od savezni\u010dkog rata protiv fa\u0161izma do re\u0161avanja problema klimatskih promena. Nikome ne smetaju SAD koje konstruktivno sara\u0111uju sa ostatkom sveta; problem je u tome \u0161to ta saradnja \u010desto podrazumeva kori\u0161\u0107enje imperijalne oru\u017eane sile. Retori\u010dko pomeranje od imperijalizma ka internacionalizmu ukazuje na pro\u010di\u0161\u0107enje, sanitizaciju ovog procesa u 20. veku i udaljavanje SAD od formalne imperije koja podrazumeva okupaciju strane teritorije, ka neformalnoj imperiji koja se oslanja na poslu\u0161ni\u010dke vlade uz povremenu podr\u0161ku invazija ameri\u010dke vojske.<\/p>\n

Kinzer prikazuje kako je proces sanitizacije po\u010deo pa\u017eljivom rekonstrukcijom stavova obe strane u debati o stvaranju prekomorske imperije, vo\u0111ene oko 1900. godine. Anti-imperijalisti Andrew Carnegie i William Jennings Bryan su se pridru\u017eili Williamu Jamesu i Marku Twainu u napadima na imperijaliste Theodore Roosevelta, Henry Cabota Lodgea, Alberta Beveridgea i ostalih. Brojni citati koje Kinzer navodi jasno ilustruju dva suprotstavljena stava koje i danas prepoznajemo.<\/p>\n

***
\nArgumenti anti-imperijalista oslanjali su se na neposredna iskustva i istorijske primere. Bilo da su se deklarisali kao pragmatisti, poput Williama Jamesa, ili ne, oni su ostajali verni filozofskom zna\u010denju pragmatizma \u2013 stavu da principe treba vrednovati na osnovu posledica koje proizvode. Anti-imperijalistima je bila zajedni\u010dka pragmati\u010dna te\u017enja da ideje i predloge politika ocenjuju na osnovu verovatnih efekata na imperiju i njene podanike, o kojima se mo\u017ee zaklju\u010divati na osnovu istorijskih i savremenih primera. Brinuli su \u0161ta \u0107e se dogoditi sa fundamentalnim vrednostima \u2013 kao \u0161to su podela vlasti i saglasnost onih nad kojima se vlada \u2013 ako republika postane imperija. Budu\u0107i da je imperijalna ekspanzija podrazumevala nasilje, anti-imperijalisti su bili jednako pragmati\u010dni i u svojoj brizi zbog mogu\u0107ih posledica rata, verovatno najmanje predvidljivog od svih \u010dovekovih preduze\u0107a.<\/p>\n

Imperijalisti su, s druge strane, prihvatali na\u010din mi\u0161ljenja koji se prikazivao kao pragmati\u010dan, a zapravo je bio apstraktan i teleolo\u0161ki, nepovezan za stvarno\u0161\u0107u iskustva. Apologeti imperije su govorili o va\u017enosti investiranja u inostranstvu, o sirovinama i tr\u017ei\u0161tima, ali \u010de\u0161\u0107e su pribegavali eufemizmima maskiranim u koncepte kao \u0161to su sudbina, odgovornost, civilizacija, progres \u2013 pretke dana\u0161njih banalnosti kao \u0161to je \u201eglobalizacija\u201c. Takav stav je proistekao iz vere da je Amerika provi\u0111enjem predodre\u0111ena za misiju obnove sveta, uz jednako \u010dvrsto uverenje da ostatak sveta \u017eeli takvu obnovu.<\/p>\n

U jezgru tog imperijalnog kreda nalazilo se izjedna\u010davanje Amerike po izuzetnosti sa bo\u017ejim Novim Izraelom, verovanje koje su u razlil\u010ditim oblicima artikulisali govornici od Jonathana Edwardsa do Abrahama Lincolna. Na osnovu istog uverenja Amerika je prethodno bila zadovoljna zadatkom da slu\u017ei kao uzor ostatku sveta: problemi su nastali kada je to uverenje primenjeno na spoljnu politiku. Izabrani narod ne prihvata mogu\u0107nost da drugi narodi izaberu druga\u010diji na\u010din \u017eivota i tako stvore multipolarni svet. Bilo u ranom obliku koji se poziva na provi\u0111enje ili u kasnijim sekularnijim verzijama, vera u ameri\u010dku izuzetnost doprinela je stvaranju dvostrukih me\u0111unarodnih standarda i nesposobnosti kreatora ameri\u010dkih politika da na SAD primene pravila pona\u0161anja koja name\u0107u drugim dr\u017eavama \u2013 otuda, na primer, nerazumevanje za\u0161to Japanci nisu odu\u0161evljeni ameri\u010dkim insistranjem na \u201eotvaranju\u201c azijskih tr\u017ei\u0161ta po\u010detkom 20. veka, u vreme kada bi Amerika poku\u0161aj Japana da u\u0111e na zapadnu hemisferu protuma\u010dila kao nedozvoljeno naru\u0161avanje na\u010dela Monroove doktrine.<\/p>\n

Dvostruki standardi ameri\u010dke izuzetnosti u\u010dvr\u0161\u0107eni su rasnim hijerarhijama i opsednuto\u0161\u0107u rodnom premo\u0107i mu\u0161karaca. Filipini i Kuba, uprkos pokazanoj \u017eelji da steknu nezavisnost, progla\u0161eni su nespremnima za samoupravu \u2013 \u0161to je u osnovi rasisti\u010dki argument koji se u ubla\u017eenim verzijama koristi do danas. Druga va\u017ena tema ameri\u010dke izuzetnosti je vrlina obnovljene mu\u017eevnosti u imperijalnom diskursu. Ta dugove\u010dna opsesija u spoljnim poslovima Amerike bar delimi\u010dno je proistekla iz \u017eelje obrazovanih mu\u0161karaca da potvrde svoju mu\u0161kost u dru\u0161tvu u kojem je sklonost preteranom razmi\u0161ljanju bila sumnjiva, od revnosnog \u017eivota Theodora Roosevelta, preko Kennedyeve nove granice, do obavljene misije George W. Busha.<\/p>\n

U sva tri ova primera izvor obnavljanja vitalnosti je aktivizam bez suvi\u0161nog razmi\u0161ljanja, ukoliko je mogu\u0107e vojnim sredstvima. Refleksija se odbacuje kao znak nedovoljne mu\u0161kosti, a \u010dvrsta ruka slavi kao cilj vredan po sebi. U najekstremnijem obliku \u010de\u017enja za revitalizovanom mu\u0161ko\u0161\u0107u vodi u slavljenje rata kao \u201esile koja pro\u010di\u0161\u0107uje, obnavlja energiju i ujedinjuje\u201c, prime\u0107uje Kinzer. Poslednjih godina su i neke od \u017eena u Va\u0161ingtonu osetile potrebu da prihvate takvu verziju mu\u0161kosti. Sve to ne zvu\u010di previ\u0161e opasno dok ne shvatimo da je aktivnost koja se preporu\u010duje obi\u010dno vojne prirode, kao u slu\u010daju Iraka, da je \u010desto pogre\u0161no usmerena i da proizvodi nepopravljive posledice.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i transfromaciji imperijalizma u internacionalizam prakti\u010dno sve imperijalne teme su opstale i nastavile da cvetaju, dodu\u0161e u ne\u0161to suptilnijim oblicima. Tokom ve\u0107eg dela 20. veka potisnuta je ideja o regenerativnim svojstvima ratovanja, osim u fa\u0161isti\u010dkim krugovima, da bi se vratila na scenu u godinama Kennedyevog mandata i jo\u0161 vi\u0161e posle 11. septembra 2001. Kinzer je u pravu: prva debata o ameri\u010dkoj imperiji s kraja 19. veka veoma je relevantna za na\u0161e doba.
\n2.
\nDo 1880. godine Amerikanci su gradili kontinentalnu imperiju doseljenika. Slede\u0107i potez je bilo stvaranje prekomorske imperije, ili su bar tako verovali mladi patriciji poput Theodora Roosevelta i njegovog mentora Henrya Cabota Lodgea, senatora iz Masa\u010dustesa. Roosevelt je bio astmati\u010dni i kratkovidi de\u010dak koji se u dvanaestoj godini posvetio do\u017eivotnom zadatku sticanja fizi\u010dke snage i hrabrosti. Uz pomo\u0107 svog mentora, pi\u0161e Kinzer, Roosevelt je li\u010dni projekat pretvorio u parabolu revitalizacije \u010ditave svoje klase \u2013 koja je po mi\u0161ljenju mnogih trebalo da povrati \u201ekvalitete \u010dvrstine i mu\u0161kosti koji su neophodni za blagostanje rase gospodara\u201c. Mu\u017eevnost i gospodarenje su nalagali regeneraciju kroz nasilje. U poslednjoj deceniji 19. veka Rossevelt je samo \u010dekao dobru priliku za rat: \u201ePrihvatio bih gotovo bilo kakav rat, jer verujem da je rat na\u0161oj zemlji potreban\u201c, pisao je. Svaki protivnik je dobrodo\u0161ao, ali \u201enajpravedniji od svih ratova su ratovi protiv divljaka.\u201c<\/p>\n

Uskoro se ukazala prilika. Lodge je obezbedio Rooseveltu mesto pomo\u0107nika ministra mornarice, a on je iskoristio polo\u017eaj da se zauzme za ulazak u rat Kube i \u0160panije. Rooseveltu je pomogao William Randolph Hearst koji je u svojim novinama objavljivao la\u017ene vesti da su ameri\u010dki dr\u017eavljani bili na meti napada \u0161panske vojske. Zabrinut da bi neredi na ostrvu mogli ugroziti ameri\u010dke planta\u017ee i rudnike, predsednik McKinley je u januaru 1898. poslao na Kubu oklopnu krstaricu Mejn. Krstarica je eksplodirala 15. februara. Mada je istraga kasnije pokazala da je u pitanju bila nesre\u0107a, Hearst je objavio da je brod pogo\u0111en \u0161panskim torpedom.<\/p>\n

Posle katastrofe krstarice Mejn, poja\u010dali su se zahtevi za ulazak u rat sa \u0160panijom. Kada je ministar mornarice John Long objavio da je bolestan, njegove du\u017enosti je preuzeo Roosevelt. Admiral George Dewey je u Hong Kongu odmah dobio nare\u0111enje da se pripremi da isplovi za Manilu, gde je bio uktovljen ve\u0107i deo \u0161panske flote. U me\u0111uvremenu, imperijalisti su u Kongresu orkestrirali argument za intervenciju iz humanitarnih razloga. Njihova glavna teza je bila da se \u0160panija nalazi na pogre\u0161noj strani istorije. Moramo intervenisati na Kubi, rekao je Lodge, jer \u201emi predstavljamo duh slobode i duh novog vremena, \u0160panija je protiv nas zato \u0161to jo\u0161 \u017eivi u srednjem veku\u2026\u201c
\n
\nRat je po\u010deo 24. aprila.<\/strong><\/p>\n

Ubrzo je bilo jasno da se rat ne vodi samo za Kubu. U prvoj sedmici po objavljivanju rata Dewey je uni\u0161tio \u0161pansku flotu u Manili. Kao i Kubanci, Filipinci su se borili za nezavisnost. Dewey se sastao sa vo\u0111om ustanika Emiliom Aguinaldom i obe\u0107ao nezavisnost Filipina u zamenu za pomo\u0107 Amerikancima da poraze \u0160pance, tvrdio je Aguinaldo, mada je Dewey to kasnije porekao.<\/p>\n

Na drugoj strani sveta, Roosevelt je jedva \u010dekao da se i sam uklju\u010di u rat na Kubi. \u201eBio sam spreman da napustim \u017eenu na samrtnoj postelji, samo da bih odgovorio na taj poziv\u201c, izjavio je Roosevelt kasnije. Osnovao je konji\u010dku regimentu koju je poveo u napad ne Ketl Hil, gde su \u010detiri stotine Amerikanaca porazili stotinu \u0160panaca. \u201eBila je to prava borba bikova!\u201c, izjavio je Roosevelt. \u201eOse\u0107ao sam da sam veliki i sna\u017ean kao bik!\u201c Ostvario je svoje de\u010da\u010dke snove.<\/p>\n

Usput je stekao i zna\u010dajan politi\u010dki kapital. Lodge je bio u ekstazi. \u201eZa tebe ne va\u017ee uobi\u010dajena pravila\u201c, rekao je Rooseveltu, koji je to uskoro i dokazao kandiduju\u0107i se za guvernera dr\u017eave Njujork nude\u0107i politi\u010dki program prokomorske ekspanzije. Kao i ve\u0107ina imperijalista, zauzimao je pozu oklevanja, koristio retoriku neizbe\u017enosti i personifikovao naciju kao stvorenje sa moralnom voljom: \u201eU \u017eivotu svake nacije, kao i u \u017eivotu svakog pojedinca, do\u0111e trenutak kada se mora suo\u010diti sa velikim odgovornostima, \u017eelela to ili ne\u2026 Suo\u010deni smo sa svojom sudbinom i moramo joj po\u0107i u susret sa velikom i odlu\u010dnom hrabro\u0161\u0107u\u201c, objavio je.<\/p>\n

Takva vrsta retorike je privukla bira\u010de koji su u to doba bili isklju\u010divo mu\u0161karci, uglavnom beli i imu\u0107ni. Roosevelt je tako dospeo u Olbani i kona\u010dno u Va\u0161ington, kao McKinleyev potpredsednik, a zatim i predsednik, kada je McKinley ubijen u atentatu 1901. \u201eNa\u0161a nacija, veli\u010danstvena u svojoj mladosti i snazi, gleda u budu\u0107nost \u0161irom otvorenih o\u010diju\u201c, rekao je Roosevelt na konvenciji Republikanske partije 1900. Imperijalisti su se predstavljali kao partija mladala\u010dkih snova i energije, kao partija budu\u0107nosti.<\/p>\n

Ali trijumf nije bio izvestan. Deo problema je bio u neskladu izme\u0111u ratnih ciljeva i ishoda. Oslobodila\u010dki rat se pretvorio u imperijalno otimanje teritorija. Za samo pedeset pet dana Sjedinjene Dr\u017eave su stekle kontrolu nad pet ostrvskih teritorija sa vi\u0161e od 11 miliona stanovnika, uklju\u010duju\u0107i arhipelage Filipina i Havaja, kao i Guam, Kubu i Portoriko. Uslove predaje su dogovorili Amerikanci i \u0160panci, uz upadljivo odsustvo predstavnika lokalnih pobunjeni\u010dkih snaga. Tako je ro\u0111ena ameri\u010dka imperija. Kao \u0161to pokazuje Kinzer, njeni zagovornici su gradili spoljnu politiku u suprotnosti sa unutra\u0161njom politi\u010dkom tradicijom u kojoj se podrazumevala svetost ideala kao \u0161to je saglasnost onih nad kojima se vlada. Nije neobi\u010dno \u0161to je Lodge utemeljio dugu tradiciju kori\u0161\u0107enja eufemizama, nazivaju\u0107i imperijalizam \u201evelikom politikom\u201c. I nije neobi\u010dno to \u0161to su teritorije ste\u010dene 1898. bile predmet dugotrajne i \u017eestoke debate.
\n3.
\nPosle ubedljive ameri\u010dke vojne pobede nad \u0160panijom, postavilo se pitanje \u0161ta u\u010diniti sa \u201emla\u0111om sme\u0111om bra\u0107om\u201c, sa onima koji su se sad na\u0161li pod na\u0161im starateljstvom? Po\u0161to doktrina o saglasnosti onih nad kojima se vlada \u201eva\u017ei samo za ljude dorasle samoupravi\u201c, rekao je senator Albert Beveridge iz Indijane, moramo nastaviti okupaciju Filipina dok ne civilizujemo domoroda\u010dko stanovni\u0161tvo. Ne smemo uzma\u0107i pred du\u017eno\u0161\u0107u koju nam je nalo\u017eio sam bog kada je \u201eameri\u010dki narod proglasio za izabrani narod koji \u0107e kona\u010dno obnoviti svet\u201c. To je pozicija izuzetnosti u svom naj\u010distijem obliku.<\/p>\n

McKinleyova neodlu\u010dnost i predomi\u0161ljanja kulminirali su onim \u0161to Kinzer naziva \u201enajdirektnijom bo\u017eanskom intervencijom u zabele\u017eenoj predsedni\u010dkoj istoriji\u201c. Predsednik je pao u stanje transa u kojem ga je bog posavetovao da uskrati nezavisnost Filipinima. \u201eSre\u0107nim sticajem okolnosti\u201c, prime\u0107uje Kinzer, \u201eglas boga je bio neobi\u010dno sli\u010dan glasovima Theodore Roosevelta i Henrya Cabota Lodgea\u201c. McKinley je kona\u010dno prihvatio ono \u0161to je njegov dr\u017eavni sekretar John Hay opisao kao \u201epunu odgovornost za du\u017enost od koje se ne mo\u017ee pobe\u0107i\u201c. Rezultat je bio krvavi nastavak rata, ovoga puta protiv filipinskih boraca za slobodu.<\/p>\n

Imperijalisti su oklevali i kada je trebalo dati nezavisnost Kubi. Ameri\u010dke kompanije koje su trgovale \u0161e\u0107erom i vo\u0107em strahovale su da bi zaista slobodna Kuba mogla sprovesti agrarnu reformu. Senator Orville Platt iz Konektikata sara\u0111ivao je sa vode\u0107im imperijalistima u poku\u0161aju da umiri predstavnike agrobiznisa. Platovim amandmanom (iz sporazuma o povla\u010denju vojske) uslovi kubanske nezavisnosti su utvr\u0111eni na na\u010din koji \u0107e postati uobi\u010dajeni obrazac meke imperije \u2013 to jest, Kinzerovim re\u010dima, \u201eformalna nezavisnost, vladavina onih domorodaca koji sara\u0111uju sa ameri\u010dkim biznismenima i vojne intervencije po potrebi\u201c. Ta doktrina, u Ju\u017enoj Americi poznata kao platizam, postala je karakteristi\u010dni element ameri\u010dke imperije \u0161irom zapadne hemisfere i dalje.<\/p>\n

Ali odluka o aneksiji Filipina izazvala je o\u0161tre reakcije, ja\u010danje antiimperijalisti\u010dkih stavova i \u017eestok gerilski otpor. Pozivanje na du\u017enost vi\u0161e nije bilo dovoljno za opravdavanje rata. U igru je uvedena rasna karta. Pripadnici \u201edivlja\u010dkih plemena\u201c koja su naseljavala Filipine za Roosevelta nisu bili ni\u0161ta vi\u0161e od \u201edivljih zveri\u201c. Sjedinjene Dr\u017eave su podigle zastavu na svom novom posedu i moraju dovr\u0161iti ono \u0161to je zapo\u010deto: \u201eMoramo uspostaviti kontrolu! Moramo zagospodariti!\u201c, govorio je Roosevelt.<\/p>\n

\u017delja za gospodarenjem bila je predmet velike debate u Senatu posle sklapanja Pariskog sporazuma izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i \u0160panije. Sporazumom je potvr\u0111ena okupacija Filipina, dok je filipinski pokret za nezavisnost ignorisan, \u010dime je najavljena odlu\u010dna transfromacija republike u imperiju. Za Marka Twaina, koji je podr\u017eavao rat za osloba\u0111anje Kube, aneksija Filipina je sve promenila. Zastava Sjedinjenih Dr\u017eava je na taj na\u010din \u201euprljana\u201c. Zadr\u017eavanje kontrole nad Filipinima zna\u010dilo bi da se ta mrlja nikada ne\u0107e oprati. Strah da Amerika kao imperija vi\u0161e ne\u0107e biti ono \u0161to je bila podstakao je poku\u0161aj anti-imperijalista da spre\u010de usvajanje sporazuma u Senatu. Na kraju su izgubili s jednim glasom razlike, ali argumenti koje su tada iznosili protiv ameri\u010dkog imperijalizma i danas su uverljivi i zavre\u0111uju na\u0161u pa\u017enju.
\n4.
\nImperijalisti su govorili da je \u017ealjenje anti-imperijalista za izgubljenom nevino\u0161\u0107u iluzorno, da je \u010ditav nacionalni projekat od samog po\u010detka zapravo bio veliko otimanje teritorija (kao \u0161to pokazuje istorija sukoba sa ameri\u010dkim Indijancima). Antiimperijalisti su mo\u017eda bili sentimentalni pred ameri\u010dkom pro\u0161lo\u0161\u0107u, ali nisu imali iluzija o visokim rizicima pretvaranja zemlje u imperiju sa prekomorskim posedima. Bili su svesni koruptivih efekata koncentrisane mo\u0107i na predstavni\u010dke institucije i ono \u0161to republikanska tradicija naziva \u201egra\u0111anskom vrlinom\u201c \u2013 posve\u0107eno\u0161\u0107u zajedni\u010dkom dobru koja nadilazi li\u010dnu dobit. Kao \u0161to je unitaristi\u010dki sve\u0161tenik Charles Amen upozoravao, imperijalizam preti da \u201enas trajno gurne u stav arogancije i svadljivosti i sukobe s drugim dr\u017eavama\u2026 Posta\u0107emo samo jo\u0161 jedan od svetskih siled\u017eija\u201c.<\/p>\n

Za Marka Twaina i Williama Jamesa oli\u010denje tog siled\u017eijskog mentaliteta bio je Theodore Roosevelt. Twain je govorio da je predsednik \u201eo\u010digledno lud\u201c i da predstavlja \u201enajve\u0107u nesre\u0107u koja je zadesila zemlju posle Gra\u0111anskog rata\u201c. James se \u010dudio Rooseveltovim \u201etiradama o ratu kao idealnom stanju ljudskog dru\u0161tva, zbog mu\u017eevnih napora koje podrazumeva, i miru kao mlitavom tavorenju koje prili\u010di samo slabi\u0107ima.\u201c<\/p>\n

I Twain i James su odbacivali Rooseveltovo poistove\u0107ivanje moralne i fizi\u010dke snage \u2013 koje se nalazi u sr\u017ei imperijalisti\u010dkog pogleda na svet.<\/p>\n

Ali Rooseveltov \u201enajve\u0107i ideolo\u0161ki neprijatelj\u201c, smatra Kinzer, bio je Carl Schurz, nema\u010dki imigrant, general Unije i biv\u0161i republikanski senator iz Misurija. Kao i ostali anti-imperijalisti, Schurz je bio abolicionista: o\u010digledno, neki ljudi su uo\u010davali sli\u010dnost izme\u0111u dr\u017eanja robova i upravljanja drugim narodima protiv njihove volje. Umesto retorike \u201enove odgovornosti\u201c, Schurz je zahtevao po\u0161tovanje izvornih ciljeva rata za oslobo\u0111enje Kube. Odbacivanjem \u201etirada o sudbini i du\u017enosti\u201c, potvr\u0111ivao je odanost \u201ezastavi zemlje \u2013 ne kao emblemu neodgovornog avanturizma i pohlepnog osvajanja\u2026 ve\u0107 staroj, pravoj zastavi\u2026 zastavi George Washingtona i Abrahama Lincolna, zastavi vladavine naroda, od naroda i za narod\u2026\u201c<\/p>\n

Cena osvaja\u010dkog pohoda se pokazala kada su Filipinci pru\u017eili otpor ameri\u010dkoj okupaciji. Sociolog William Graham Sumner je pisao: \u201eUnapred pretpostavljamo da \u0107e sve ono \u0161to mi cenimo, praktikujemo i smatramo boljim pot\u010dinjeni narodi prihvatati sa zahvalno\u0161\u0107u, kao blagoslov\u201c, ali \u201eoni vi\u0161e dr\u017ee do sopstvenih obi\u010daja i ako im se nametnemo kao gospodari, sukob \u0107e biti neizbe\u017ean\u201c. Ili kao \u0161to je primetio jedan vojnik u pismu ku\u0107i: \u201edomoroci su nas svakog dana pozdravljali s osmehom i govorili Behnos Dias, Amigo. Sada nas popreko gledaju kad se sretnemo\u201c. Filipinci su se uskoro sukobili sa oslobodiocima, napadali su ih iznenada i nestajali u mraku. Lodge je to obja\u0161njavao teorijom o rasama: \u201eKao i ostali orijentalci, na\u0161u blagost su protuma\u010dili kao slabost\u201c.<\/p>\n

Posle izbora 1900, kada je McKinley porazio anti-imperijalistu Bryana, nova administracija je otvoreno primenila novu taktiku za suzbijanje pobuna \u2013 spaljivanje sela, prekid snabdevanja hranom i lekovima, mu\u010denje zarobljenika radi pribavljanja informacija i ubijanje osumnji\u010denih za saradnju sa pobunjenicima, uklju\u010duju\u0107i \u017eene i decu. \u201eTo nije civilizovan na\u010din ratovanja\u201c, objavljeno je u jednim filadelfijskim novinama, \u201eali ni ljudi s kojima ratujemo nisu civilizovani\u201c. Ipak, ni necivilizovano ratovanje nije bilo dovoljno da se pobuna ugu\u0161i. Kada je Roosevelt poslao generala Jakea Smitha da suzbije pobunu u nemirnoj provinciji Samar, Smith je svojim ljudima izdao nare\u0111enje da pobiju sve koji mogu da nose oru\u017eje \u2013 za generala je to bio svako stariji od deset godina.<\/p>\n

Vesti o pokoljima ubrzo su stigle do Sjedinjenih Dr\u017eava i izazvale zgra\u017eanje anti-imperijalista, ali javnost je najve\u0107im delom ostala ravnodu\u0161na. \u201eIdeja o prekomorskoj imperiji uhvatila je korena u ameri\u010dkoj du\u0161i\u201c, pi\u0161e Kinzer. Kao \u0161to je primetio jedan njujor\u0161ki novinar po\u010detkom 1902, rat na Filipinima postao je ne\u0161to o \u010demu Amerikanci svakodnevno \u010ditaju uz doru\u010dak, uz umereno negodovanje zbog \u201ezlostavljanja\u201c kao \u0161to je \u201emu\u010denje vodom\u201c (\u201eVrlo neprijatno!\u201c).<\/p>\n

***
\nU dolaze\u0107im decenijama ameri\u010dka imperija se \u0161irila u izmenjenom obliku. Imperijalisti su se proglasili za internacionaliste. Direktna kontrola teritorija zamenjena je platizmom u Ju\u017enoj Americi i Kini, na Karibima i Filipinima.<\/p>\n

Takav obrazac neformalne imperije jasno je demonstriran na primeru Filipina koji su nezavisnost stekli 1945, ali su ostali prijateljska teritorija za ameri\u010dke vojne baze i dr\u017eava \u010dije vlade moraju biti naklonjene ameri\u010dkim poslovnim interesima. Mehanizmi indirektne ameri\u010dke kontrole \u010dvrsto su uspostavljeni na obe hemisfere. Jo\u0161 1931. godine, general Smedley Butler je u osvrtu na svoju dugu karijeru zaklju\u010dio da je bio \u201egangster kapitalizma\u201c na tri kontinenta. Za\u0161tita investicija u inostranstvu upakovana u retoriku ameri\u010dke izuzetnosti intenzivirana je nakon \u0161to su Sjedinjene Dr\u017eave postale najmo\u0107nija zemlja na planeti posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Tokom hladnog rata i njegovog nastavka, rata protiv terorizma, kredo ameri\u010dke izuzetnosti je odr\u017eavao dvostruke standarde u me\u0111unarodnim odnosima \u2013 spremnost da se primenjuju politike koje se ina\u010de smatraju neprihvatljivim, nesposobnost da se zamisli kako bi Amerikanci reagovali kad bi se druge dr\u017eave pona\u0161ale onako kako se Amerika pona\u0161a \u2013 ako bi, na primer, Kinezi odlu\u010dili da organizuju pomorske manevre na Karibima. Manihejski moralizam je pru\u017eio opravdanje za beskrajno me\u0161anje u poslove drugih zemalja, manje ili vi\u0161e otvoreno. Tek povremeno su se mogli \u010duti anti-imperijalisti\u010dki glasovi koji pozivaju na pragmati\u010dnu uzdr\u017eanost \u2013 glasovi ljudi kao \u0161to su Walter Lippmann, George Kennan, William Fulbright.<\/p>\n

Kinzerova knjiga bele\u017ei tragi\u010dne posledice ameri\u010dkog hibrisa u Americi i van nje. Anti-imperijalisti su opravdano strahovali od mogu\u0107ih efekata na politi\u010dki \u017eivot u zemlji \u2013 od koncentracije nekontrolisane mo\u0107i u izvr\u0161noj grani vlasti i korozivnih efekata tajnosti na javnu debatu, do izolovanja procesa odlu\u010divanja iza neprobojnih birokratskih hijerarhija. Intervencionisti\u010dka spoljna politika je proizvodila katastrofalne posledice i u inostranstvu, od pobune na Filipinima i rata u Vijetnamu do haosa posle \u201esmene re\u017eima\u201c u Iraku i Libiji.<\/p>\n

Vra\u0107aju\u0107i se republikanskoj tradiciji, Kinzer zaklju\u010duje: \u201eDr\u017eave gube vrlinu kada uporno napadaju druge dr\u017eave\u2026 Taj gubitak vrline, kao \u0161to je Washington predvideo, ko\u0161tao je Ameriku njenog blagostanja. Mo\u017eemo ga obnoviti jedino ako jasnije razumemo sopstvene nacionalne interese. Sjedinjene Dr\u017eave kasne sa promenom kursa \u2013 ali jo\u0161 nije prekasno.\u201c<\/p>\n

Oporavak gra\u0111anske vrline i jasnije definisanje nacionalnog interesa su neodlo\u017eni zadaci, a jedini na\u010din da se to ostvari jeset obnavljanje debate o ameri\u010dkoj imperiji.
\nPe\u0161\u010danik<\/a>\/The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dvostruki standardi ameri\u010dke izuzetnosti u\u010dvr\u0161\u0107eni su rasnim hijerarhijama i opsednuto\u0161\u0107u rodnom premo\u0107i mu\u0161karaca<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":221959,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-221958","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/221958","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=221958"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/221958\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/221959"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=221958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=221958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=221958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}