{"id":221178,"date":"2017-02-12T07:15:37","date_gmt":"2017-02-12T06:15:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=221178"},"modified":"2017-02-12T07:16:23","modified_gmt":"2017-02-12T06:16:23","slug":"levica-desnica-i-odumiranje-politickog-liberalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/02\/12\/levica-desnica-i-odumiranje-politickog-liberalizma\/","title":{"rendered":"Levica, desnica i odumiranje politi\u010dkog liberalizma"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: D\u017eord\u017e Suvilis<\/strong><\/p>\n

\"Verner<\/a>Verner Bonefeld je \u010dlan Odjeljenja za politiku na Univerzitetu u Jorku u Velikoj Britaniji. Jedan je od suosniva\u010da me\u0111unarodno poznate \u0161kole otvorenog marksizma (Open Marxism school). Ova grupa bavi se kritikom partijskog komunizma i isti\u010de potrebu za otvoreno\u0161\u0107u prama praksisu te antipozitivisti\u010dkoj dijalekti\u010dkoj metodi koja je utemeljena u \u201cprakti\u010dkoj refleksivnosti\u201d Marksovih koncepata. \u201cOtvoreni Marksisti\u201d utemeljeni su u konceptima Luka\u010da i Adorna, a bliski su anarhizmu, autonomizmu i situacionizmu.<\/p>\n

Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to o va\u0161em intelektualnom i politi\u010dkom formiranju?<\/strong><\/p>\n

Jedno od mojih najva\u017enijih formativnih iskustava bio je rad u fabrici[1]. Studiranje je u pore\u0111enju s tim bilo lako. Studirao sam na univerzitetima u Malburgu, Berlinu i Edinburgu. Marksizam koji se nudio na Malburgu bio je veoma dogmati\u010dan. Nije ohrabrivao ljude da misle svojom glavom. Napustio sam ga nakon dve godine da bih nastavio svoje studije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Tu se poklopilo nekoliko stvari. Moj omiljeni profesor bio je Anjoli (Agnoli), kao jedan od najprepoznatljivijih marksista svoje generacije. Dozvoljavao je svojim studentima da misle. Podr\u017eavao je to. Bio je veliki govornik. Studijski program koji sam poha\u0111ao uklju\u010divao je i praksu. Prvo sam radio selidbe, a zatim kao asistent istra\u017eiva\u010d u zapadnonema\u010dkom nastavni\u010dkom sindikatu, za \u0161ta sam dobijao platu. Nikada pre toga nisam zara\u0111ivao novac od \u010ditanja i pisanja (moje istra\u017eivanje ticalo se alternativnog \u0161kolovanja nasuprot javno finansiranom). Ubrzo sam razumeo zna\u010denje Marksovog uvida da biti produktivan radnik nije sre\u0107a, ve\u0107 velika nesre\u0107a. Moglo bi se dodati, nije ni ontolo\u0161ka privilegaja kako je to videla \u010ditava tradicija istorijskog materijalizma. Studirao sam u Berlinu u vreme velikih nemira, od mirovnog pokreta do skvoterskog pokreta u ranim osamdesetim.<\/p>\n

Sreo sam Kosmasa Sajkopedisa (Kosmas Psychopedis) u Edinburgu tokom osamdesetih. Bio je u poseti D\u017eonu Holoveju (John Holloway). Ri\u010dard Gun (Richard Gunn) i D\u017eon Holovej bili su moji mentori na doktoratu. Kosmas je bio upe\u010datljiv karakter i dobar prijatelj.<\/p>\n

Bili ste jedan od urednika edicije Otvorenog marksizma (Open Marxism). Mo\u017ee li se re\u0107i da je projekat ovih knjiga bio poku\u0161aj da se spasi hegelijanska dijalektika unutar marksisti\u010dke tradicije od altiserijanske strukturalisti\u010dke paradigme? U kojoj meri verujete da je ova tradicija otvorenog marksizma i dalje va\u017ena u svetlu novih studija (poput ove od Vorena Montaga (Warren Montag)) koje predstavljaju Altiserov marksizam kao marksizam konjukture?<\/strong><\/p>\n

Za mene je naslov Otvoreni marksizam bio oma\u017e mom profesoru Johanesu Anjoliju koji je objavio knjigu pod istim nazivom. U velikom delu predstavljala je raspravu izme\u0111u Mandela i njega. Mandelov ekonomisti\u010dki pristup bio je sve sem \u201eotvoren\u201c. Knjiga je tako\u0111e uklju\u010divala duga\u010dki pogovor Anjolija o ciljevima kriti\u010dke misli. Sumirao sam taj pogovor u svojoj prvoj publikaciji, Otvoreni marksizam, objavljenoj u prvom broju \u017durnala Zdravog Razuma (Journal Common Sense), koje smo u to vreme ure\u0111ivali zajedno Ri\u010dard Gun i ja. Ovaj kratki spis bio je zaista samo jedan poku\u0161aj s moje strane da razumem Anjolija, da svojim re\u010dima zapi\u0161em ono \u0161to sam pro\u010ditao i ono \u0161to sam mislio da sam nau\u010dio. Nekima od nas su izdanja otvorenog marksizma, ima ih ukupno tri, bila poku\u0161aj da se spasi hegelijanska dijalektika u marksisti\u010dkoj tradiciji od altiserijanske strukturalisti\u010dke paradigme, kako ste i sami sro\u010dili. Nije se radilo o poku\u0161aju autonomizma premda je moglo delovati tako. Bio je to poku\u0161aj da se prestane misliti unapred oblikovanim teorijskim alatkama o dru\u0161tvu, primenjuju\u0107i ve\u0107 oblikovane ideje na dru\u0161tvene situacije i institucije. Umesto toga, \u017eeleli smo da mislimo u i kroz dru\u0161tvo, da povezujemo misao sa iskustvom. Altiser je veliki tradicionalni teoreti\u010dar. Za kriti\u010dku teoriju dru\u0161tva, va\u017eno je misliti protiv zrna dru\u0161tva da bi se ono bolje razumelo. Otvoreni marksizam ili misli protiv zrna ili nije otvoren za konstitutivni mete\u017e bur\u017eoaskog dru\u0161tva. Drugim re\u010dima, postojanje klasnih odnosa NE priziva marksisti\u010dku klasnu teoriju niti priziva argument sa stajali\u0161ta radni\u010dke klase. On poziva na kritiku klasnog dru\u0161tva i na kritiku kapitalisti\u010dki organizovanog oblika rada. Klasa je negativan pojam. Pripada pogre\u0161nom dru\u0161tvu. Re\u0161enje klasnog dru\u0161tva je besklasno dru\u0161tvo.<\/p>\n

Izdanja otvorenog marksizma bila su poku\u0161aji da se Marks oslobodi tradicionalne teorije, ponovo pove\u017ee sa kriti\u010dkim marksisti\u010dkim strujama i obnovi kao negativna kritika dru\u0161tva.<\/p>\n

Godinu dana pre publikacije Otvorenog marksizma uredili ste sa D\u017eonom Holovejem knjigu Postfordizam i dru\u0161tveni oblik: marksisti\u010dka debata o postfordisti\u010dkoj dr\u017eavi. U uvodu knjige dali ste eksplicitnu kritiku marksisti\u010dkih teorija koje dr\u017eavu i kapital vide ne kao teren klasne borbe ve\u0107 kao strukture. Mo\u017eete li jo\u0161 ne\u0161to re\u0107i na temu va\u0161ih kritika pojma \u201epostfordizma\u201c? U kojoj meri verujete da su ove kritike va\u017ene s obzirom na postepeno \u201etonu\u0107e\u201c dr\u017eave?<\/strong><\/p>\n

Pojmovi fordizam i postfordizam bili su deo akademskog Cajtgajsta (Zeitgeist). Cajtgajst je odustao od termina dru\u0161tva izobilja i korporatizma. Nakon postfordizma pre\u0161ao je na globalizaciju, potom neoliberalizam, a sad \u010dujemo da su postneoliberalizam i\/ili ordoliberalizam popularne fraze. Misao Cajtgajsta je komerzijalizovana u\u010denost. Posao u\u010denika je da razotkrije sakrivenu istinu koja sa\u010dinjava dru\u0161tvene odnose. Postfordisti\u010dka analiza je pokupila izvesne elemente stvarnosti i kombinovala ih u teorijski model da bi potom pre\u0161la na procenjivanje udaljenosti izme\u0111u stvarnosti i svog teorijskog modela. Analiza je dru\u0161tvene sukobe ozna\u010dila kao sredstva prelaska sa fordisti\u010dkog modela na postfordisti\u010dki model. Dru\u0161tveni odnosi su stoga pojavili kao agenti kona\u010dnih strukturalnih promena \u2013 oblika ovog modela dru\u0161tva ka onom modelu dru\u0161tva. Savremeno modeliranje dru\u0161tvenih odnosa kao postneoliberalnih ili ordoliberalnih funkcioni\u0161e unutar tog istog analiti\u010dkog okvira.<\/p>\n

Slede\u0107a studija koju ste objavili nosila je naziv Rekompozicija britanske dr\u017eave tokom osamdesetih. Iz kojih razloga mislite da je ta\u010derijanski projekat uspeo? Na koje na\u010dine je promenio britansku dr\u017eavu? Da li verujete da je postojalo direktno nastavljanje Ta\u010derkinog projekta blerovsko-laburisti\u010dkim vladama?<\/strong><\/p>\n

U knjizi je odbijeno kori\u0161\u0107enje termina ta\u010derijansko i ta\u010derizam. U njoj se analizira ujedno uloga britanske dr\u017eave u transformaciji svetskih tr\u017ei\u0161nih uslova cene i profita, kao i uloga uloga uslova na svetskom tr\u017ei\u0161tu u transformaciji britanske dr\u017eave. Budu\u0107a Ta\u010derkina vlada predsedavala je tokom veoma duboke recesije po\u010detkom osamdesetih i vlada u kontekstu globalne du\u017eni\u010dke krize \u2013 takozvana izgubljena decenija u Latinskoj Americi \u2013 i procesa krizom no\u0161enog razdru\u017eivanja izme\u0111u novca kao kapitala i novca kao potra\u017eivanja budu\u0107eg kapitala. Restrukturiranje britanskog dru\u0161tva od strane Ta\u010derkinih vlada bilo je deo ovog procesa. Blerov Tre\u0107i put mo\u017ee se lako videti kao direktni nastavak ovih procesa. Te\u0161ko je na\u0107i novi po\u010detak u istoriji, te takozvane nultne sate. Blerovska vlada nasledila je Mejd\u017eorovu vladu koja je do\u0161la nakon poslednje Ta\u010derkine vlade. Ni Mejd\u017eor ni Bler nisu po\u010deli sa praznim platnom.<\/p>\n

Druga centralna tema va\u0161eg rada je novac. Na koji na\u010din je finansijalizacija globalne ekonomije zapo\u010deta osamdesetih povezana sa trenutnom krizom? Da li pronalazite kontinuitete izme\u0111u krize 1973. i ove iz 2008?<\/strong><\/p>\n

Da. Finansijalizacija je termin koji opisuje razdru\u017eivanje novca kao kapitala i novca kao potra\u017eivanja budu\u0107eg kapitala. Mendel je o ovom razdru\u017eivanju govorio ranih osamdesetih kao o obrnutoj piramidi. To je veoma lep na\u010din da se ilustruje razdru\u017eivanje. \u201eKreditna-nadstruktura\u201c akumulira svako rastu\u0107e potra\u017eivanje budu\u0107eg vi\u0161ka vrednosti. Uro\u0111ena ovoj akumulaciji je transformacija potra\u017eivanja budu\u0107e eksploatacije u fikciju, i u tom trenutku dolazi do bega, prividno u kvalitet, odnosno u ne\u0161to stvarno i opipljivo. Tradicionalno se finansijalizacija, ova obrnuta piramida dru\u0161tvenog bogatstva, vidi kao ne\u0161to specifi\u010dno za na\u0161a vremena, kao izuzetak od pravila. Nisam siguran da je to ta\u010dno. Mislim da je ona uro\u0111ena kapitalisti\u010dkom obliku bogatstva odnosno novcu koji stvara vi\u0161e novca. Zaista, mo\u017ee biti da je posleratni period u stvari bio izuzetak omogu\u0107en razaranjem na masovnom nivou.<\/p>\n

Proteklih nekoliko decenija mnogi na levici \u010dini se tretiraju samo u povr\u0161nim terminina analize dr\u017eavnih aparata i posledi\u010dno kao pitanje kako neka leva partija mo\u017ee ostvariti interakciju sa bur\u017eoaskom dr\u017eavom. Skora\u0161nje ideje o EU od strane Tonija Negrija su jedan primer ove teorijsko-politi\u010dke tendencije. Mo\u017eemo li promeniti svet bez preuzimanja dr\u017eavne mo\u0107i? Tako\u0111e, s tim u vezi, \u0161ta mislite o Negrijevim skora\u0161njim idejama o \u201esocijalnoj i demokratskoj Evropi\u201c i njegovoj podr\u0161ci neoliberalnim i nedemokratskim partijama poput Sirize?<\/strong><\/p>\n

Ne znam da li je Siriza neoliberalna i nedemokratska. Va\u017eno je misliti van etiketa. Va\u017eno je misliti kroz dru\u0161tvo i prepoznati dr\u017eavu kao politi\u010dki oblik dru\u0161tva \u2013 i to antagonisti\u010dkog dru\u0161tva u kojem se klasa vezana za rad bori da pre\u017eivi. Pitanje ljudske emancipacije stoga nije kako upravljati dru\u0161tvenim antagonizmom. To je pre pitanje kako da se okon\u010da dru\u0161tveni antagonizam. \u0160ta, stoga, treba da znamo o na\u0161em dru\u0161tvu i njegovoj dr\u017eavi. \u0160ta bi zna\u010dilo promeniti kapitalisti\u010dki organizovan oblik na\u0161e dru\u0161tvene reprodukcije. \u0160ta je dru\u0161tveni karakter bogatstva u dru\u0161tvu kojem bi upravljali isklju\u010divo ljudski ciljevi? \u010cemu se mo\u017eemo nadati?<\/p>\n

Va\u0161a najskorija studija Kriti\u010dka teorija i kritika politi\u010dke ekonomije: o subverziji i negativnom razumu je zasnovano i razumljivo izlaganje politi\u010dke ekonomije od njenih po\u010detnih formulacija u Marksovom radu. Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o ovom delu?<\/strong><\/p>\n

Kritika politi\u010dke ekonomije je kritika ustanovljenih odnosa dru\u0161tvene reprodukcije. Ne postoji ni\u0161ta osnovnije za razumevanje dru\u0161tva od na\u010dina na koje one organizuje svoj metabolizam spram prirode. Na koji na\u010din dru\u0161tvo odgovara na na\u0161e osnovne potrebe: ode\u0107u, hranu, skloni\u0161te, toplotu, itd. I koji je karakter bogatstva u na\u0161em dru\u0161tvu? Ukoliko je bogatstvo novac kao vi\u0161e novca, onda je zadovoljenje ljudskih potreba zaista tek sporedna stvar \u2013 zapravo, ova sporedna stvar je sve o \u010demu se u klasnoj borbi radi. To je borba za sredstva za odr\u017eavanje, za zadovoljenje potreba. Klasna borba nije borba za socijalizam. To je borba za materijalnu sigurnost. Okolnost da klasa vezana za rad mora da se bori da bi pre\u017eivela vodi do pora\u017eavaju\u0107ih presuda o bur\u017eoaskom dru\u0161tvu.<\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina do\u0161lo je do rasta novih desnih partija \u0161irom sveta. \u0160ta mislite da je uzrok ovog fenomena i nazadovanja politi\u010dkog liberalizma?<\/strong><\/p>\n

Levica nema monopol nad agendom protiv mera \u0161tednje. Ideja da desno odbacivanje mera \u0161tednje predstavlja pervertirani antikapitalizam je idiotska i jako opasna. Levica zavarava samu sebe. Levi ciljevi nemaju nikakvu vrstu primata u borbi za materijalnu sigurnost. S druge strane, i antikapitalizam dolazi pod raznim maskama. \u0160ta bi se desilo ako bi revolucija koja \u0107e okon\u010dati kapitalizam bila teodiceja? Ako pod politi\u010dkim liberalizmom mislite na ideje tolerancije, vladavine zakona, gra\u0111anstvo, ljudska prava itd, onda politi\u010dki liberalizam treba braniti \u2013 pogotovo kada se nalazi pod napadima galame desnice i karta\u0161kog razmi\u0161ljanja populisti\u010dkog resentimana. Vladavina zakona je prihvatljivija od grupa za lin\u010dovanje.<\/p>\n

Ideju \u201eprogresivnog\u201c oblika nacionalizma opisali ste kao \u201eu potpunosti regresivan fenomen\u201c. Mo\u017eete li jo\u0161 ne\u0161to re\u0107i o ovome? Ne mislite li da nacionalisti\u010dki pokreti u Kataloniji ili \u0160kotskoj sadr\u017ee ikakav potencijalno emancipatorni sadr\u017eaj?<\/strong><\/p>\n

Apsolutno nikakav. Katalonija i \u0160kotska mo\u017eda oslobode sebe od \u0160panije i Engleske. To ni na koji na\u010din ne menja uslove dru\u0161tvene reprodukcije, na na\u010din na koji sam ih opisao malopre. To ne pretvara Kataloniju ili \u0160kotsku u besklasna dru\u0161tva. Jedino menja situacije u kojima se dru\u0161tvena reprodukcija de\u0161ava. Zavisni radnik iz Glazgova, na primer, ima vi\u0161e zajedni\u010dkog za zavisnim radnikom iz Njukastla nego sa Lordom od Bakla. Poistove\u0107ivanje pojedinaca za nekim transcendentnim vrednostima nacije je regresivna. Smrdi na krv i tlo.<\/p>\n

Od 2008, dogodile su se velike politi\u010dke promene, pogotovo otvaranje na centru. Da li mislite da desne partije, kao i levica, mogu profitirati od ovoga?<\/strong><\/p>\n

Da, mogu. Naj\u010de\u0161\u0107e me\u0111utim to nije potrebno jer se mejnstrim bori za desne glasa\u0161e. Koliko razumem, Sarkozi je predlo\u017eio ka\u017enjavanje svakoga za koga se sumnja ili se mo\u017ee sumnjati da je podr\u017eavalac islamisti\u010dkih ciljeva kako bi isekao Le Pen. Siriza se koristi germanofobi\u010dnim argumentom kako bi nacionalizovala svoje prijatelje i neprijatelje. Koja je dr\u017eava ostala nedodirnuta talasom desnog populizma? Svedo\u010dimo lo\u0161im politi\u010dkim posledicama 2008, tj. preoblikovanju kritike zarad \u010dove\u010danstva u kritiku zarad nacije. Potrebno je mnogo hrabrosti suprotstaviti se i u\u010destvovati u spre\u010davanju toga da se kritika zarad nacije nametne kao zverstvo pu\u0161teno s lanca. Nisam siguran \u0161ta da ka\u017eem o kriti\u010dkom zna\u010denju carstva i imperijalizma. \u0160ta predla\u017eete? Vi\u0161e ovog a manje onog? Poraz hegemonije SAD-a najjasnije se pokazao kao krvoproli\u0107e na Srednjem istoku.<\/p>\n

Izjavili ste da verujete da je Evropska unija postdemokratski oblik ekonomskog upravljanja koji svoje korene ima u ordoliberalnoj tradiciji koja analiti\u010dki razdvaja liberalne i demokratske delove dr\u017eave. Mo\u017eete li ne\u0161to vi\u0161e re\u0107i o ovome?<\/strong><\/p>\n

Ordoliberalizam razlikuje neograni\u010denu masovnu demokratiju od liberalne demokratije. U liberalnoj demokratiji, demokratija je vezana za liberalne principe. EU nikada nije zasnovana kao masovna demokratija. Njeni institucionalni principi rade vrlo odgovaraju\u0107e kao ostvarenje liberalne demokratije. U tom pogledu ona integri\u0161e i zaista osna\u017euje liberalni karakter liberalno demokratske dr\u017eave. U slu\u010daju Gr\u010dke, gr\u010dka dr\u017eava je postala izvr\u0161na dr\u017eava za ispunjenje zahteva evra. Sa nesolventno\u0161\u0107u nestaje suverenitet. Nema\u010dka elita se pona\u0161a savr\u0161eno racionalno. Nekome se mo\u017ee ne dopadati \u0161ta radi ali to ne zna\u010di da je njeno pona\u0161anje iracionalno. Ideja da \u0107e se vladaju\u0107i sloj glavne kapitalisti\u010dke ekonomije pona\u0161ati racionalno jedino ako udovolji licitacijama levih kritika je apsurdna. Za levicu, Nema\u010dka je zlikovac u srcu Evrope. Na\u0161av\u0161i svoje \u017ertveno jagnje, deluje da joj vi\u0161e nije potrebno nikakvo dalje kriti\u010dko istra\u017eivanje stanja u Evropi. Nema\u010dka elita ne \u017eeli da se suprotstavi ili da zameni SAD. Za nju, ameri\u010dka hegemonija je odli\u010dna po njenu sigurnost. Tako\u0111e je i jeftina.<\/p>\n

Ono \u0161to je potrebno razumeti jesu uslovi pod kojima Evropa postoji, a ne samo njenu trenutnu situaciju. Cajtgajst je sre\u0107an kada prona\u0111e \u017ertvenu jagnjad. Cajtgajst se ne pita o uslovima dru\u0161tvene reprodukcije, od oblika dru\u0161tvenog bogatstva i proizvodnje ovog bogatstva do dr\u017eave kao politi\u010dkog oblika kapitalisti\u010dki organizovanih dru\u0161tvenih odnosa. Ne hvata se u ko\u0161tac sa srcem oluje, ve\u0107 gleda na vedriju stranu i naduvava se sopstvenom moralnom \u010destito\u0161\u0107u. Cajtgajst \u017eeli da niko vi\u0161e ne bude gladan. Pa ipak, ne usu\u0111uje se da izgovori da iskorenjivanje gladi zahteva promenu u na\u010dinu proizvodnje. Umesto toga, Cajtgajst nudi \u017ertvenu jagnjad i laka re\u0161enja. Na taj na\u010din se zapravo ruga onima koji jedva spajaju kraj s krajem.
\n
\n[1]Intervju je u originalu objavljen pod nazivom Ordoliberalism and the Death of Liberal Democracy.<\/em>
\nDostupno na: salvage.zone<\/a>
\nProletter.me<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Verner Bonefeld: Pitanje ljudske emancipacije nije kako upravljati dru\u0161tvenim antagonizmom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":221179,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-221178","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/221178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=221178"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/221178\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/221179"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=221178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=221178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=221178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}