{"id":221111,"date":"2017-02-10T12:26:15","date_gmt":"2017-02-10T11:26:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=221111"},"modified":"2017-02-10T12:26:15","modified_gmt":"2017-02-10T11:26:15","slug":"porodice-zrtava-iz-sjeverina-i-dalje-bez-zakonskih-prava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/02\/10\/porodice-zrtava-iz-sjeverina-i-dalje-bez-zakonskih-prava\/","title":{"rendered":"Porodice \u017ertava iz Sjeverina i dalje bez zakonskih prava"},"content":{"rendered":"

Autor: Fond za humanitarno pravo<\/strong><\/p>\n

\"pravda,<\/a>Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja je, nakon \u0161to je dobilo nalog Upravnog suda da iznova odlu\u010di po zahtevu Rasima Pecikoze, ponovo odbilo da mu prizna pravo na mese\u010dno nov\u010dano primanje kao \u010dlanu porodice civilne \u017ertve rata, uz obrazlo\u017eenje da to pravo ne mo\u017ee biti priznato za \u017ertve stradale van teritorije Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Rasima Pecikozu, smatra da je Ministarstvo postupilo suprotno slovu zakona, kao i suprotno stavovima Upravnog i Ustavnog suda, te time sebe postavilo iznad sudskih institucija i potvrdiloraniju nameru da najve\u0107em broju civilnih \u017ertava rata u Srbiji uskrati njihova zakonom zajem\u010dena prava. FHP \u0107e i u ovom i u sli\u010dnim slu\u010dajevima u ime podnosilaca ponovo tra\u017eiti za\u0161titu pred Upravnim sudom.<\/p>\n

Rasimov sin, Sead Pecikoza, stradao je kao civil nakon \u0161to je 22. oktobra 1992. godine, zajedno sa jo\u0161 15 drugih osoba bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti, otet iz autobusa u blizini mesta Sjeverin kod Priboja i odveden od strane pripadnika srpske dobrovolja\u010dke jedinice \u201eOsvetnici\u201d u pravcu Vi\u0161egrada. Kako je utvr\u0111eno u presudi Okru\u017enog suda u Beogradu, brutalno je mu\u010den i potom li\u0161en \u017eivota, a njegovo telo ni posle 24 godine nije prona\u0111eno.
\n
\nPostupak za sticanje statusa civilne \u017ertve<\/strong><\/p>\n

Seadov otac Rasim podneo je u julu 2012. godine zahtev za sticanje statusa \u010dlana porodice civilne \u017ertve rata, na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata. Ovaj zakon tu mogu\u0107nost daje \u010dlanovima u\u017ee porodice (roditeljima, bra\u010dnom drugu i deci) osobe koja je kao civil poginula ili umrla kao posledica delovanja neprijatelja za vreme rata, izvo\u0111enja ratnih operacija, od zaostalog ratnog materijala ili od neprijateljskih diverzantskih, odnosno teroristi\u010dkih akcija. Zahtev je, me\u0111utim, odbila op\u0161tinska uprava u Priboju, a zatim i pomenuto Ministarstvo po \u017ealbi, uz obrazlo\u017eenje da se Zakon ne mo\u017ee primeniti na slu\u010dajeve koji su se dogodili van teritorije Srbije \u2013 ova dva upravna organa pozvala su se na \u010dinjenicu da su me\u0161tani Sjeverina i okolnih sela presretnuti i oteti na manjem delu puta izme\u0111u Sjeverina i Priboja koji prelazi preko teritorije Bosne i Hercegovine (BiH).<\/p>\n

Nakon \u0161to je odbijena i tu\u017eba za poni\u0161tenje ovog upravnog akta, FHP je u ime Rasima Pecikoze podneo ustavnu \u017ealbu. Ustavni sud je u avgustu pro\u0161le godine usvojio njegovu ustavnu \u017ealbu i nalo\u017eio da Upravni sud ponovo odlu\u010di po tu\u017ebi, \u0161to je ovaj i u\u010dinio vrativ\u0161i predmet Ministarstvu na ponovno re\u0161avanje. Ministarstvo je sa svoje strane donelo odluku identi\u010dnu prethodnoj i opet odbilo zahtev, sa su\u0161tinski istim obrazlo\u017eenjem.<\/p>\n

Promena u tuma\u010denju zakona<\/strong><\/p>\n

Urelevantnim odredbama \u010dl. 2 i 3 Zakona o pravima civilnih invalida rata, ni na jednom mestu nije navedeno da se civilnom \u017ertvom rata mo\u017ee smatrati samo ono lice koje je poginulo na teritoriji Republike Srbije. Da mesto pogibije ne mo\u017ee biti odlu\u010duju\u0107a \u010dinjenica za odbijanje zahteva bilo je potvr\u0111eno i u sudskoj praksi, na osnovu \u010dega je znatan broj \u017ertava izbeglih u Srbiju iz Hrvatske i BiH ostvario invalidnine i mese\u010dna primanja po osnovu ranjavanja, odnosno pogibije \u010dlana porodice.Me\u0111utim, ta su im prava naknadno ukinuta. Do tog ukidanja upravo je i do\u0161lo kada je FHP podneo zahteve u ime \u010dlanova porodica Bo\u0161njaka ubijenih u Sjeverinu. Po\u0161to su oni odbijeni od strane op\u0161tinskih organa, FHP je u \u017ealbi ukazao da se u njihovoj situaciji radi o diskriminaciji. Ministarstvo je zatim, sa svoje strane, kako bi \u201eizravnalo\u201d sve podnosioce u pravima, umesto da usvoji zahteve za 15 porodica iz Sjeverina, re\u0161ilo da promeni svoje tuma\u010denje Zakona i li\u0161i prava sve \u017ertve i njihove porodice poreklom iz Hrvatske i BiH (radi se mahom o \u017ertvama srpske nacionalnosti).<\/p>\n

Princip \u201edr\u017eavnog suvereniteta\u201d i \u201eteritorijalnog va\u017eenja zakona\u201d<\/strong><\/p>\n

Na\u017ealost, ove poteze Ministarstva su u zna\u010dajnoj meri sledili i sudovi u svojim odlukama,pozivaju\u0107i se na \u201eprincip dr\u017eavnog suvereniteta\u201d i \u201eteritorijalnog va\u017eenja zakona\u201d. Prema prvom, Zakon o pravima civilnih invalida rata se posmatra kao republi\u010dki zakon Republike Srbije, jer je jo\u0161 u biv\u0161oj Jugoslaviji u oblasti takozvane bora\u010dko-invalidske za\u0161tite nadle\u017enost bila podeljena izme\u0111u republika. Takvo razmatranje sa istorijske strane je danas izli\u0161no, budu\u0107i da su od 2003. godine i nekada\u0161nji savezni propisi postali propisi Republike Srbije, a Zakon o pravima civilnih invalida rata je i od svog dono\u0161enja to nesporno bio. Me\u0111utim, ta \u010dinjenica ne mo\u017ee biti polazna premisa u odre\u0111ivanju dometa teritorijalnog va\u017eenja ovog zakona. Naime, zauzet je stav da bi se Zakon mogao primenjivati na slu\u010dajeve koji su se dogodili van teritorije Srbije samo ako bi to bilo izri\u010dito navedeno odredbom Zakona. Kako takve odredbe nema, nelogi\u010dno je izvoditi zaklju\u010dak da ona postoji. \u010cak i da je namera zakonodavca u SFRJ bila da se republi\u010dki zakoni primenjuju isklju\u010divo na teritorijama tih republika, upravo takva odredbabila bi izri\u010dito propisana. Umesto toga, radilo se o propisima iz oblasti socijalne politike, a njihova partikularnost vezana je jedino za mesto prebivali\u0161ta (i dr\u017eavljanstvo) korisnika prava, a ne i za druge okolnosti, kakva je uostalom i bila ranije utvr\u0111ena praksa.<\/p>\n

Najzad, Zakon o pravima civilnih invalida rata Srbije donet je 1996. godine, neposredno nakon zavr\u0161etka oru\u017eanih sukoba u Hrvatskoj i BiH. Da je namera zakonodavca bila da isklju\u010di \u017ertve iz ovih sukoba koje \u017eive u Srbiji, to bi jednostavno moralo biti izri\u010dito postavljeno u Zakonu.<\/p>\n

Kr\u0161enje Ustavom garantovanih prava<\/strong><\/p>\n

U svakom slu\u010daju, nagli preokret u pomenutoj praksi ne samo da nije bio opravdan, ve\u0107 nema svoje utemeljenje u zakonu i dovodi do povrede prava podnosilaca na pravi\u010dno su\u0111enje, odnosno razmatranje njihovih zakonskih prava, \u0161to je u slu\u010daju Rasima Pecikoze i konstatovao Ustavni sud. Ovde nije re\u010d o pravnoj praznini u zakonskom tekstu, ve\u0107 o kr\u0161enju prava velikom broju gra\u0111ana koji su ili imali razumno o\u010dekivanje da \u0107e im zahtev biti usvojen, ili su ve\u0107 ostvarivali pravo koje im je potom ukinuto. S\u00e2m Ustavni sud je u svojoj praksi objasnio nedopustivost takvog postupanja: Promena pravnog stava suda je u pojedinim slu\u010dajevima nu\u017ena, ali do toga mo\u017ee do\u0107i samo pod zakonom odre\u0111enim proceduralnim uslovima.Slo\u017eenost i dinami\u010dnost pravnih odnosa koji se re\u0161avaju kroz upravni spor ima za posledicu \u010de\u0161\u0107u modifikaciju pravnih stavova u sudskoj praksi, nego \u0161to je to slu\u010daj u drugim oblastima prava.Me\u0111utim, odlu\u010divanje Vrhovnog suda u konkretnoj pravnoj situaciji nije bilo posledica promene pravnog stava u sudskoj praksi. (odluka Ustavnog suda U\u017e-148\/2008) Kada govorimo o zahtevima civilnih \u017ertava rata, u odsustvu bilo kakve promene zakona ili bilo kojih drugih okolnosti, argumentacija za dono\u0161enje odluke suprotne prethodnoj praksi je su\u0161tinski izostala, uprkos formalnom pozivanju na principe dr\u017eavnog suvereniteta i teritorijalnosti va\u017eenja zakona.<\/p>\n

Prema \u010dlanu 18 Ustava Srbije, odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de se u korist unapre\u0111enja vrednosti demokratskog dru\u0161tva i saglasno me\u0111unarodnim standardima, a prema \u010dlanu 20 Ustava, dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne mo\u017ee se smanjivati. \u010clanom 69 Ustava predvi\u0111a se pravo gra\u0111ana na socijalnu za\u0161titu, \u010dije se pru\u017eanje zasniva na na\u010delima socijalne pravde, humanizma i po\u0161tovanja ljudskog dostojanstva. Sa svoje strane, upravni organ mora re\u0161avati po zahtevu gra\u0111ana po\u0161tuju\u0107i na\u010dela zakonitosti i za\u0161tite prava gra\u0111ana, propisana u Zakonu o op\u0161tem upravnom postupku.<\/p>\n

Stoga, stav koji je Ministarstvo zauzelo u slu\u010daju Rasima Pecikoze, ali i u mnogim drugim slu\u010dajevima, prema kom prava predvi\u0111ena Zakonom ne pripadaju porodicama dr\u017eavljana Srbije poginulih u oru\u017eanim sukobima na teritoriji drugih republika biv\u0161e Jugoslavije, predstavlja kr\u0161enje ustavne i zakonske obaveze zakonitosti rada uprave, jer je u prvom redu zasnovan na neispunjenosti uslova koji u Zakonu zapravo ne postoji.<\/p>\n

Degradiranje prava \u017ertava kao politika dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

Da u opisanomslu\u010daju nije re\u010d o pukoj gre\u0161ci u tuma\u010denju zakona, vidi se i u tekstu odredbi Nacrta zakona o pravima, boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i \u010dlanova njihovih porodica, koji treba da zameni postoje\u0107i propis i koji je Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja stavilo na javnu raspravu u decembru 2014. godine. Po ovom Nacrtu, civilnom \u017ertvom rata smatra\u0107e se lice koje je izgubilo \u017eivot na teritoriji Republike Srbije (\u010dlan 19, u vezi sa \u010dlanom 18 Nacrta). Namera nadle\u017enog Ministarstva je da na ovaj na\u010din svoj poku\u0161aj ukidanja i ono malo prava za gra\u0111ane koji su stradali na teritoriji drugih republika biv\u0161e dr\u017eave i njihovih porodica privede kraju, uno\u0161enjem eksplicitne odredbe koja ide na \u0161tetu ove osetljive dru\u0161tvene kategorije. Sli\u010dnu nameru u obespravljivanju \u017ertava pokazali su i najvi\u0161i sudski organi Srbije u postupcima za naknadu \u0161tete koje su \u017ertve ratnih zlo\u010dina i te\u0161kih kr\u0161enja ljudskih prava pokretale protiv dr\u017eave Srbije, tuma\u010de\u0107i zakonske i procesne norme na \u0161tetu \u017ertava, a u korist dr\u017eave gde god je to bilo mogu\u0107e. Zbog ove zabrinjavaju\u0107e tendencije srpskim vlastima se u septembru pro\u0161le godine pismom obratiokomesar za ljudska prava Saveta Evrope, a polo\u017eaj civilnih \u017ertava u Srbiji bi\u0107e predmet razmatranja Komiteta UN za ljudska prava u okviru tre\u0107eg periodi\u010dnog ciklusa izve\u0161tavanja o stanju u Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ministarstvo ja\u010de od suda i zakona<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-221111","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/221111","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=221111"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/221111\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=221111"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=221111"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=221111"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}