{"id":220576,"date":"2017-01-31T09:00:55","date_gmt":"2017-01-31T08:00:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=220576"},"modified":"2017-01-31T09:01:49","modified_gmt":"2017-01-31T08:01:49","slug":"nju-dil-za-evropu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/31\/nju-dil-za-evropu\/","title":{"rendered":"Nju dil za Evropu"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong> <\/p>\n

\"varufakis\"<\/a>“Ba\u0161 me briga koliko \u0107e da ko\u0161ta \u2013 opet imam svoju zemlju!\u201d Tako su ljudi govorili u Engleskoj posle referenduma o brexitu pro\u0161log juna. Ovaj zahtev se sve \u010de\u0161\u0107e \u010duje \u0161irom Evrope. Donedavno su predlozi sa \u201espasavanje\u201c Evrope prihvatani sa simpatijama, uz skepsu u pogledu njihove ostvarivosti. Danas skepsu izaziva tvrdnja da je Evropa vredna spasavanja.<\/p>\n

Evropska ideja je potisnuta na marginu udru\u017eenim silama poricanja, pobune i pogre\u0161nog uverenja. Poricanje establi\u0161menta EU da ekonomska arhitektura unije prosto nije bila spremna za krizu 2008. proizvelo je deflatorne trendove koji delegitimizuju evropski projekat. Predvidiva reakcija na deflaciju bila je pobuna antievropskih partija \u0161irom kontinenta. Najvi\u0161e od svega zabrinjava pogre\u0161no uverenje establi\u0161menta da se nacionalisti\u010dka plima mo\u017ee zaustaviti \u201emekom federacijom\u201c.<\/p>\n

To vi\u0161e nije mogu\u0107e. Posle krize evra, Evropljani se je\u017ee na pomisao da Evropskoj uniji treba dati jo\u0161 ve\u0107u mo\u0107 nad \u017eivotima ljudi i njihovim zajednicama. Politi\u010dka unija unutar evrozone, sa malim federalnim bud\u017eetom i delimi\u010dnom socijalizacijom dobiti, gubitaka i duga, mogla je biti korisna 1999, kada je zajedni\u010dka valuta ro\u0111ena. Ali sada, pod teretom velikih bankarskih gubitaka i zaostalih dugova proizvedenih nedostacima u arhitekturi evra, meka federacija (kakvu predla\u017ee mogu\u0107i francuski predsedni\u010dki kandidat Emmanuel Macron) donosi premalo i \u010dini to prekasno. To bi bila unija permanentnih mera \u0161tednje za kakvu se ve\u0107 godinama zala\u017ee nema\u010dki ministar finansija Wolfgang Sch\u00e4uble. Dana\u0161nja \u201enacionalisti\u010dka internacionala\u201c ne bi mogla po\u017eeleti lep\u0161i poklon. <\/p>\n

Ukratko, zagovornici progresivnih politika moraju postaviti sebi prosto pitanje: Za\u0161to evropska ideja umire? Odgovori se svode na nezaposlenost i prinudne migracije unutar EU.<\/p>\n

Rast nezaposlenosti je cena neadekvatnog nivoa investiranja \u0161irom Evrope, usled mera \u0161tednje i oligopolisti\u010dkih sila koje su radna mesta u Evropi koncentrisala u onim ekonomijama koje i u nastaloj eri deflacije proizvode vi\u0161ak. Migracije su proizvod ekonomskih nu\u017enosti na evropskoj periferiji. Ve\u0107ina gra\u0111ana Gr\u010dke, Bugarske i \u0160panije koji odlaze u Britaniju ili Nema\u010dku ne idu tamo zbog klime ve\u0107 zato \u0161to nemaju drugog izbora.<\/p>\n

Elektri\u010dne ograde i povla\u010denje u zagrljaj nacionalne dr\u017eave ne\u0107e pobolj\u0161ati \u017eivot gra\u0111ana Britanije i Nema\u010dke. To mo\u017ee u\u010diniti jedino stvaranje prihvatljivih uslova za \u017eivot u svim evropskim zemljama. Upravo to nam je potrebno da bismo o\u017eiveli ideju o demokratskoj, otvorenoj Evropi. Nijedna evropska zemlja ne mo\u017ee odr\u017eati prosperitet ako su drugi Evropljani u kand\u017eama depresije. Zato je pre razmi\u0161ljanja o federaciji Evropi potreban \u201enju dil\u201c.<\/p>\n

Pokret DiEM25 \u0107e predstaviti takav program za Evropu u februaru i pokrenuti ga narednog meseca (u martu), na godi\u0161njicu Rimskih ugovora. Evropski nju dil \u0107e se zasnivati na jednostavnom na\u010delu: svaki Evropljanin treba da u\u017eiva pravo na posao od koga mo\u017ee da se \u017eivi, pristojne uslove stanovanja, kvalitetno zdravstvo i obrazovanje i \u010distu \u017eivotnu sredinu u sopstvenoj zemlji.<\/p>\n

Za razliku od Rooseveltovog izvornog Nju dila iz 30-ih godina 20. veka, evropski nju dil se mora sprovoditi bez kori\u0161\u0107enja poluga funkcionalne federacije, uz oslanjanje na postoje\u0107e institucije EU. U protivnom, raspad Evrope \u0107e se ubrzati i uskoro ne\u0107emo imati \u0161ta da federalizujemo.<\/p>\n

Evropski nju dil treba da uklju\u010di 5 precizno utvr\u0111enih ciljeva i definisane mehanizme za njihovo ostvarivanje u okvirima postoje\u0107ih EU sporazuma, bez dodatne centralizacije vlasti u Briselu i daljeg gubljenja suvereniteta:<\/p>\n

Zelene investicije velikih razmera koje \u0107e se finansirati kroz partnerstvo evropskih javnih investicionih banaka (Evropska investiciona banka, KfW i druge) i centralnih banaka (usmeravanjem sredstava iz monetarne relaksacije na obveznice investicionih projekata) tako da se do 5 odsto dohotka u Evropi kanali\u0161e u investicije u zelenu energiju i odr\u017eive tehnologije.
\n Sistem garantovanog zaposlenja koji treba da obezbedi poslove u javnom i neprofitnom sektoru sa platom od koje se mo\u017ee \u017eiveti za svakog Evropljanina koji to \u017eeli, u zemlji u kojoj se nalazi. Pod uslovom da se tim sistemom ne zamene poslovi u dr\u017eavnoj slu\u017ebi, da zaposlenje ne bude do\u017eivotno dodeljena privilegija i da se ne ukinu postoje\u0107e beneficije, jer bi to stvorilo alternativu izme\u0111u bede i migracije.
\n Fond za borbu protiv siroma\u0161tva koji \u0107e zadovoljiti osnovne potrebe \u0161irom Evrope i poslu\u017eiti kao osnova budu\u0107e unije beneficija.
\n Univerzalna osnovna dividenda kojom \u0107e se redistribuirati deo rastu\u0107ih prinosa od kapitala.
\n Direktna za\u0161tita od iseljenja, u obliku pravila o pravu na zakup koje \u0107e vlasnicima suo\u010denim sa prinudnom naplatom prodajom imovine omogu\u0107iti da ostanu u svom domu uz pla\u0107anje zakupnine po fer ceni koju \u0107e utvr\u0111ivati saveti lokalne zajednice. Na du\u017ei rok, Evropa mora finansirati i osigurati pristojne uslove stanovanja za sve Evropljane obnavljanjem modela dru\u0161tvenih stanova koji je na ve\u0107em delu kontinenta demontiran.<\/p>\n

Sistem za zapo\u0161ljavanje i program borbe protiv siroma\u0161tva treba izgraditi na modernoj verziji jedne stare prakse: stavljanjem javnog bankarstva u slu\u017ebu javnog dobra, \u0161to \u0107e se finansirati pragmati\u010dnom ali radikalnom valutnom reformom unutar evrozone i EU. Isto treba u\u010diniti i u evropskim zemljama koje nisu \u010dlanice EU. Konkretno, za tu svrhu treba upotrebiti dobit centralnih banaka od emisije novca.<\/p>\n

Tako\u0111e, u svakoj zemlji treba uspostaviti elektronski javni sistem kliringa depozita i pla\u0107anja (izvan bankarskog sistema). Poreski ra\u010duni bi se koristili za prihvatanje depozita i prijem uplata, uz omogu\u0107avanje transfera kori\u0161\u0107enjem usluga onlajn bankarstva, mobilnih aplikacija i javno regulisanih debitnih kartica. Raspolo\u017eivi bilansi bi se mogli pozajmljivati fondovima za podr\u0161ku programima zapo\u0161ljavanja i suzbijanja siroma\u0161tva, uz osiguranje kroz evropski sistem osiguranja depozita i pokrivanje deficita obveznicama centralnih banaka koje bi po niskim kamatnim stopama servisirale nacionalne vlade.<\/p>\n

Jedino takav evropski nju dil mo\u017ee zaustaviti dalju dezintegraciju EU. Svaka evropska zemlja se mora stabilizovati i ostvariti prosperitet. Evropa ne mo\u017ee pre\u017eiveti ni kao zemlja Dembelija ni kao unija stegnutih kai\u0161eva u kojoj se neke zemlje, iza palminog lista federalizma, osu\u0111uju na ve\u010dnu depresiju, a du\u017enicima se uskra\u0107uju demokratska prava. Da bismo \u201eopet imali svoju zemlju\u201c, treba se vratiti humanosti i zdravom razumu u celoj Evropi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za razliku od Rooseveltovog izvornog Nju dila iz 30-ih godina 20. veka, evropski nju dil se mora sprovoditi bez kori\u0161\u0107enja poluga funkcionalne federacije, uz oslanjanje na postoje\u0107e institucije EU<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-220576","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/220576","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=220576"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/220576\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=220576"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=220576"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=220576"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}