{"id":220490,"date":"2017-01-29T08:19:28","date_gmt":"2017-01-29T07:19:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=220490"},"modified":"2017-01-29T08:19:28","modified_gmt":"2017-01-29T07:19:28","slug":"trampovanje-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/29\/trampovanje-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Trampovanje kapitalizma"},"content":{"rendered":"

\"Anatole-kaletsky\"<\/a>Autor: Anatole Kaletsky<\/strong><\/p>\n

Inauguraciju Donalda Trumpa za 45. predsednika SAD mnogi su do\u017eiveli kao po\u010detak kraja kapitalisti\u010dkog poretka izgra\u0111enog posle 1945, koji je po okon\u010danju Hladnog rata ostvario globalnu dominaciju. Ali mo\u017eda je njegova pobeda samo kraj pometnje nastale posle krize 2008, kada se pokazalo da ekonomski model koji je proizveo krizu vi\u0161e ne daje o\u010dekivane rezultate, i po\u010detak nove faze u razvoju globalnog kapitalizma u kojoj \u0107e se izgraditi novi pristupi upravljanju ekonomijom.<\/p>\n

Istorija pokazuje da se posle bliskih susreta sa mogu\u0107im kolapsom globalnog finansijskog sistema, kakav smo iskusili 2008, za pribli\u017eno pet godina mo\u017ee o\u010dekivati gubitak poverenja u politi\u010dke institucije i dominantnu ekonomsku ideologiju. Kao \u0161to sam nedavno objasnio \u2013 i detaljnije obrazlo\u017eio u svojoj knjizi Kapitalizam 4.0 iz 2010 \u2013 to je bio redosled doga\u0111aja u prethodnim sistemskim krizama globalnog kapitalizma: liberalni imperijalizam je nastupio posle revolucija 40-ih godina 19. veka; kejnsijanizam je do\u0161ao posle Velike depresije 30-ih godina 20. veka; tr\u017ei\u0161ni fundamentalizam Margaret Thatcher i Ronalda Reagana usledio je posle visoke inflacije 70-ih. Da li bi trampizam \u2013 ako ga tuma\u010dimo kao reakciju na krizu 2008 \u2013 mogao biti najava novog kapitalisti\u010dkog re\u017eima?<\/p>\n

To pitanje se mo\u017ee podeliti na tri dela: Mogu li Trumpove ekonomske politike doneti rezultate? Ho\u0107e li ekonomski program njegove administracije biti politi\u010dki odr\u017eiv? Kako \u0107e trampizam uticati na ekonomsku misao i odnos prema kapitalizmu \u0161irom sveta?<\/p>\n

Povratak ekonomiji prelivanja<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de prvog pitanja, nekolicina autora koji pi\u0161u za Project Syndicate veruju da jo\u0161 ima nade, ali ve\u0107ina je krajnje pesimisti\u010dna i deli stav nobelovca Josepha Stiglitza. \u201eOblak koji se nadneo nad SAD i \u010ditav svet ne donosi ni\u0161ta dobro\u201c, ka\u017ee on. \u201eJedini na\u010din da Trump ispuni svoja obe\u0107anja o pove\u0107anju bud\u017eeta za obnovu infrastrukture i odbranu, uz istovremeno smanjivanje poreza i deficita, jeste pribegavanje onome \u0161to smo nekada nazivali vudu ekonomijom\u201c. Po Stiglitzovom mi\u0161ljenju, Trump \u0107e prirediti reprizu Reaganove ere socijalno regresivnih ekonomskih politika, uz dodavanje jo\u0161 dva smrtonosna sastojka \u2013 trgovinskog rata sa Kinom i ukidanja zdravstvene za\u0161tite za milione ljudi.<\/p>\n

Politi\u010dke posledice \u0107e biti katastrofalne, veruje Stiglitz. Iskustvo nas u\u010di da se pri\u010da o prelivanju od bogath ka siroma\u0161nima \u201ene\u0107e dobro zavr\u0161iti za Trumpove glasa\u010de iz propalih industrijskih regiona\u201c. Kada shvate razmere Trumpove izdaje, da\u0107e se u jo\u0161 agresivniju poteru za krivcima.<\/p>\n

Simon Johnson iz Instituta za me\u0111unardonu ekonomiju Piterson dolazi do sli\u010dnih zaklju\u010daka. O pravim prioritetima Trumpove ekonomske politike najbolje govori sastav njegovog kabineta koji na dramati\u010dan na\u010din uvodi direktnu \u201eoligarhiju i kontrolu nad dr\u017eavom daje ljudima kojiimaju veliku privatnu ekonomsku mo\u0107\u201c, ka\u017ee Johnson. \u201eTrump je odlu\u010dio da smanji poreze za Amerikance koji najvi\u0161e zara\u0111uju, kao i porez na kapitalnu dobit (koji uglavnom pla\u0107aju bogati) i gotovo sasvim ukine porez na dobit preduze\u0107a (\u0161to tako\u0111e pogoduje najbogatijima).\u201c<\/p>\n

Analiziraju\u0107i politiku i planove nove administracije, Johnson, biv\u0161i glavni ekonomista Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, prime\u0107uje da \u201eTrump predvodi koaliciju biznismena koji \u017eive u zabludi da je protekcionizam dobar za ekonomju\u201c i \u201etr\u017ei\u0161nih fundamentalista\u201c koji su objavili rat porezima. Da bi se ta neobi\u010dna koalicija konsolidovala, tr\u017ei\u0161ni fundamentalisti su prihvatili protekcionizam. Predlo\u017eene carinske tarife, \u010diji se kona\u010dni efekat ne\u0107e razlikovati od pove\u0107anja poreza na promet, pravdaju se kao dobar na\u010din da se nadoknade bud\u017eetski gubici zbog smanjenja poreza na dobit preduze\u0107a. Tako se \u201eskre\u0107e pa\u017enja sa glavnog elementa njihove politike: \u0161to je smanjivanje poreza za oligarhe\u201c, a gubitak \u0107e se nadoknaditi \u201evi\u0161im porezima za gotovo sve ostale \u2013 da ne pominjemo zna\u010dajan gubitak dobro pla\u0107enih poslova\u201c (zbog primene protekcionisti\u010dkih mera).<\/p>\n

Za razliku od Johnsona, Martin Feldstein, ekonomista sa Harvarda koji je predsedavao Odborom ekonomskih savetnika predsednika Reagana, pozdravlja najavu smanivanja najvi\u0161ih marginalnih poreskih stopa. Politikama koje je sprovodio predsednik Obama, tvrdi Feldstein, nastavljen je nezdravi trend \u201eprebacivanja poreskog optere\u0107enja na obveznike sa najvi\u0161im dohotkom\u201c kakav se ne pamti od Reaganove ere.<\/p>\n

Ipak, dok zagovara \u0161irenje poreske baze da bi se najbogatiji Amerikanci rasteretili na \u201edohodovno neutralniji na\u010din\u201c, Feldstein ostaje skepti\u010dan prema Trumpovim obe\u0107anjima vi\u0161ih nadnica, otvaranja ve\u0107eg broja \u201eradnih mesta za srednju klasu\u201c i ekonomskog rasta. \u201eSa stopom nezaposlenosti od 4,9% u oktobru ekonomija je prakti\u010dno dostigla ta\u010dku pune zaposlenosti\u201c, konstatuje on. Visok nivo zaposlenosti doveo je do rasta cena potro\u0161a\u010dkih dobara \u201eod 2,2% u pro\u0161loj godini, u pore\u0111enju sa 1,9% prethodne godine\u201c, dok su nadnice \u201eradnika u proizvodnji\u201c porasle za 2,4%. S obzirom na rast realnih nadnica i skok inflacije, \u201eu ovom trenutku nema potrebe za merama kojima se uve\u0107ava agregatna tra\u017enja\u201c, smatra on.<\/p>\n

Neobi\u010dne nade<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to pokazuje Feldsteinov skepticizam, mi\u0161ljenja komentatora koji pi\u0161u o Trumpovim ekonomskim politikama ne slede nu\u017eno ideolo\u0161ke linije razgrani\u010denja. Dani Rodrik, razvojni ekonomista sa Harvarda koji svakako nije tr\u017ei\u0161ni fundamentalista, razlog za nadu pronalazi u Trumpovom protivljenju sporazumima o \u201eslobodnoj trgovini\u201c i odredbama koje nemaju veze s trgovinom. Roderik veruje da bi se \u201eAdam Smith i David Ricardo prevnuli u grobu kad bi pro\u010ditali TPP\u201c i odredbe o specijalnim pogodnostima za odre\u0111ene industrije i poslovne interese. TPP i drugi trgovinski sporazumi koje Trump odbacuje sadr\u017ee \u201epravila o intelektualnoj svojini, tokovima kapitala i za\u0161titi investicija kojima je osnovni cilj da stvore i za\u0161tite profit za finansijske institucije i multinacionalna preduze\u0107a, \u0161to \u010dine na ra\u010dun drugih legitimnih ciljeva dr\u017eavnih politika.\u201c<\/p>\n

Rodrik kritikuje Trumpov demago\u0161ki politi\u010dki nastup i \u201ebesmislenost\u201c njegovih ekonomskih politika, ali se istovremeno nada da \u0107e njegova pobeda zaustaviti trend hiperglobalizacije \u010dija brzina vi\u0161e nema ekonomskog opravdanja. \u201eEkonomisti ve\u0107 dugo znaju da gre\u0161ke u funkcionisanju tr\u017ei\u0161ta \u2013 uklju\u010duju\u0107i neefikasnost tr\u017ei\u0161ta rada, nesavr\u0161enosti tr\u017ei\u0161ta novca, znanja ili ekolo\u0161kih eksternalija i monopola \u2013 mogu ugroziti dobit od trgovine\u201c, nagla\u0161ava on. Ipak, u svojim prikazima su \u201eminimizovali\u201c doprinos globalizacije \u201eprodubljivanju podela u dru\u0161tvu, pogor\u0161anju problema distribucije i ugro\u017eavanju lokalnih dru\u0161tvenih pogodbi\u201c \u2013 \u0161to su sve ishodi koji \u201edirektno poga\u0111aju lokalne zajednice u SAD.\u201c<\/p>\n

Robert Skidelsky, ekonomski istori\u010dar kejnsijanskog usmerenja, uo\u010dava i druge pozitivne elemente u Trumpovim idejama \u2013 pa \u010dak i u njegovoj ekonomskoj filozofiji. \u201eTrumpov protekcionizam je izdanak stare ameri\u010dke tradicije visokih nadnica i proizvodnih poslova koja je nestala sa globalizacijom\u201c, ka\u017ee Skidelsky, a \u010dak i \u201eTrumpov izolacionizam je samo populisti\u010dki na\u010din da se ka\u017ee da je vreme da Amerika odustane od po\u0161tovanja obaveza za koje vi\u0161e nema ni snage ni volje.\u201c<\/p>\n

Najva\u017eniji su, smatra Skidelsky, Trumpov predlog \u201eprograma investicija u infrastrukturu u vrednosti izme\u0111u 800 milijardi i jednog triliona dolara\u201c, \u201ezna\u010dajno smanjenje poreza na dobit preduze\u0107a\u201c i \u201eobe\u0107anje da \u0107e pravo na socijalnu pomo\u0107 biti za\u0161ti\u0107eno\u201c, \u0161to bi odgovaralo nekom \u201emodernom obliku kejnsijanske fiskalne politike\u201c. Trampizam je po sebi \u201edirektan izazov neoliberalnoj opsesiji deficitom i smanjenjem duga, te ograni\u010davanju na monetarnu relaksaciju kao jedini \u2013 sada ve\u0107 potro\u0161eni \u2013 instrument upravljanja tra\u017enjom.\u201c<\/p>\n

Otvaranjem rasprave o pitanjima koja su prethodno bila tabu, zaklju\u010duje Skidelsky, \u201etrampizam bi mogao biti re\u0161enje za krizu liberalizma, a ne katalizator njegove propasti\u201c. Ako je tako, \u201eliberali ne bi trebalo da zga\u0111eno okre\u0107u glavu i o\u010dajavaju, ve\u0107 da se koncentri\u0161u na pozitivne potencijale trampizma\u201c. Trumpove \u201epredloge treba pretresti i pobolj\u0161ati\u201c, ka\u017ee Skidelsky, a \u201ene odbaciti kao neznala\u010dko lupetanje.\u201c<\/p>\n

U sli\u010dnom tonu Kenneth Rogoff upozorava da ne smemo dopustiti da nam odbojnost Trumpove politike zamagli mo\u0107 ekonomskog rasu\u0111ivanja. Trumpova fiskalna stimulacija i insistiranje na deregulaciji podsta\u0107i \u0107e tra\u017enju na klasi\u010dan kejnsijanski na\u010din, zbog \u010dega su neki od lidera poslovnog sveta ve\u0107 \u201eeufori\u010dni\u201c. Deregulacija mo\u017eda ne\u0107e \u201epobolj\u0161ati \u017eivot prose\u010dnog Amerikanca\u201c, i poreske reforme \u0107e sasvim izvesno najvi\u0161e koristiti bogatima, ali te promene mogu \u201ezna\u010dajno podsta\u0107i rast ameri\u010dke ekonomije, bar na kra\u0107i rok\u201c. Ne treba zaboraviti da nisu \u201esamo uzorni gra\u0111ani sposobni da pokrenu ekonomiju\u201c, ka\u017ee Rogoff, i podse\u0107a da je \u201eu kori\u0161\u0107enju ekonomskih stimulusa za izlazak iz Velike depresije Nema\u010dka bila jednako uspe\u0161na kao Amerika.\u201c<\/p>\n

U prvim osvrtima na Trumpovu pobedu ukazao sam na 5 mogu\u0107ih ekonomskih koristi koje donekle mogu neutralisati o\u010digledne rizike vi\u0161ih kamatnih stopa, trgovinskih ratova, precenjenog dolara i posledica regresivne distribucije koje opravdano kritikuju Stiglitz, Johnson i Rogoff. Najva\u017eniji su sna\u017ean kejnsijanski stimulus, reforma finansijskih propisa zbog kojih mnoga doma\u0107instva nemaju pristup tr\u017ei\u0161tu hipotekarnih kredita i razumne poreske reforme, naro\u010dito one koje treba da podstaknu repatrijaciju profita ameri\u010dkih kompanija i pro\u0161irivanje poreske baze.<\/p>\n

Ro\u0111eni gubitnici<\/strong><\/p>\n

Mogu\u0107e je da \u0107e Trumpovi izgledi za uspeh manje zavisiti od kretanja makroekonomskih parametara kao \u0161to su rast, zaposlenost, nadnice i poreske stope, a vi\u0161e od dubljih dru\u0161tveno-ekonomskih sila na koje se oslanjao u svojoj kampanji. U razmatranju tih sila neki od autora sa Project Syndicate koncentrisali su se na dohodovnu nejednakost, dok su drugi nagla\u0161avali kulturne i demografske faktore. Ipak, svi se sla\u017eu da trampizam kao politi\u010dki program verovatno nije odr\u017eiv.<\/p>\n

Mogu\u0107e je da su produbljivanje nejednakosti i nestajanje srednje klase glavni uzroci propulisti\u010dkog revolta. Izvesno je da trampizam te probleme ne\u0107e re\u0161iti. \u201eRealne nadnice na dnu dohodovne distribucije su tamo gde su bile pre 60 godina\u201c, primetio je Stiglitz neposredno pred izbore. \u201eZato nije neobi\u010dno \u0161to tako mnogo ljudi veruje Trumpu kada ka\u017ee da je ekonomija u o\u010dajnom stanju.\u201c<\/p>\n

Uprkos tome, nastavlja Stiglitz, ve\u0107 dve generacije politi\u010dara iz obe partije uporno tvrde da \u0107e \u201eliberalizacija trgovine i finansija\u201c \u2013 \u0161to su klju\u010dne reforme na kojima po\u010diva globalizacija \u2013 \u201ena kraju svima doneti prosperitet\u201c. Ne treba da nas \u010dudi \u0161to su glasa\u010di \u201e\u010diji \u017eivotni standard stagnira ili se pogor\u0161ava\u201c zaklju\u010dili da \u201eameri\u010dki politi\u010dki lideri ili ne znaju o \u010demu govore ili la\u017eu (ili i jedno i drugo).\u201c<\/p>\n

Trump je sada u dilemi, smatra Stiglitz, zato \u0161to politike koje predla\u017ee ne mogu ubla\u017eiti \u201egnev zbog gubitka poverenja\u201c, od koga je on edvidentno imao koristi. \u201eNaravno, sprovo\u0111enje jo\u0161 jednog kruga ekonomskih mera koje bogate \u010dine bogatijima u nadi da se tako poma\u017ee i siroma\u0161nima, u kombinaciji sa poreskim olak\u0161icama od kojih gotovo isklju\u010divo profitiraju bogati Amerikanci i korporacije, done\u0107e iste rezultate kao i poslednji put kada smo to poku\u0161ali.\u201c<\/p>\n

Robert Johnson, predsednik Instituta za novu ekonomsku misao, navodi jo\u0161 jedan razlog za\u0161to Trumpove glasa\u010de koji su besni zbog sve ve\u0107e nejednakosti u bogatstvu i mo\u0107i \u010deka neprijatno iznena\u0111enje. Nije slu\u010dajno to \u0161to su u fazi izbora kandidata jedino Trump i Bernie Sanders \u201ejasno govorili o onome \u0161to je glasa\u010dima bilo najva\u017enije: o politi\u010dkoj ekonomiju u kojoj \u0107e izabrani politi\u010dki predstavnici sna\u017eno promovisati prosperitet za naj\u0161iri krug ljud, uklju\u010duju\u0107i i glasa\u010de.\u201c<\/p>\n

Ostali kandidati, \u201esputani sistemom koji prakti\u010dno onemogu\u0107uje vo\u0111enje kredibilne politi\u010dke kampanje bez ropskog pokoravanja najbogatijim segmentima ameri\u010dkog dru\u0161tva\u201c, nisu se usu\u0111ivali da otvore tu temu. \u201eSistem je prosto zahtevao pobunu\u201c, smatra Johnson, \u201ea Trump i Sanders su bili idealno pozicionirani da je povedu, zahvaljuju\u0107i li\u010dnom bogatstvu u jednom slu\u010daju, i malim donacijama gra\u0111anstva u drugom.\u201c<\/p>\n

Trump sada \u201etreba da potra\u017ei re\u0161enja za dru\u0161tvene, ekonomske i politi\u010dke probleme na koje je u kampanji ukazivao\u201c, nastavlja Johnson. \u201eI to mora da u\u010dini unutar onog istog \u2019iskvarenog\u2019 sistema koji je napadao i da izgradi ostvarive politike koje \u0107e doneti bolji \u017eivot njegovim glasa\u010dima\u201c. Budu\u0107i da \u0107e Trumpova fiskalna ekspanzija \u201enajvi\u0161e koristiti bogatima, a prelivanje siroma\u0161nima \u0107e izostati\u201c, iluzije \u0107e uskoro po\u010deti da blede.<\/p>\n

Ali \u0161ta ako dohodovna nejednakost nije glavni razlog za\u0161to je tako veliki broj pripadnika srednje klase odbacio tradicionalnu partijsku politiku i okrenuo se Trumpu? \u0160ta ako nezadovoljstvo glasa\u010da ima \u201ekorene u dru\u0161tvenom statusu, a ne samo u nadnicama i radnim mestima\u201c, pita se Michael Sandel, politi\u010dki filozof sa Harvarda.<\/p>\n

Edmund Phelps, jo\u0161 jedan nobelovac me\u0111u ekonomistima, navodi podatke koji idu u prilog Sandelovoj hipotezi. \u201eZapravo, od 1970. agregatni iznos naknada za rad (nadnice i beneficije) rastao je tek ne\u0161to sporije od agregatnog profita\u201c, ka\u017ee Phelps, i \u201eprose\u010dan rast nadnica na dnu dohodovne lestvice nije zna\u010dajnije zaostajao u odnosu na \u2019srednju klasu\u2019\u201c. Ali \u201eprose\u010dna satnica radnika u privatnom sektoru (proizvodnja i nerukovode\u0107i poslovi) rasla je znatno sporije u odnosu na druge\u201c. Beli radnici sa sredine dohodovne lestvice, oni na nerukovode\u0107im i proizvodnim poslovima, pretrpeli su najve\u0107e gubitke.<\/p>\n

Oni su tako\u0111e najbr\u017ee ostajali bez posla i za njih je najverovatnije da \u0107e imati zdravstvene probleme, postati narkomani ili po\u010diniti samoubistvo. \u201eIzgubili su mogu\u0107nost da rade ne\u0161to smisleno i da se ose\u0107aju korisno; uskra\u0107eno im je napredovanje u karijeri i ose\u0107aj uspeha i ispunjenosti\u201c, ka\u017ee Phelps.<\/p>\n

To je, naravno, upravo ona demografska grupa koja je Trumpu donela pobedu u presudno va\u017enim industrijskim dr\u017eavama kao \u0161to su Ajova, Mi\u010digen, Ohajo, Pensilvanija i Viskonsin. Phelps veruje da se radna mesta za manuelne radnike u takvim regionima mogu otvoriti jedino ako se stimuli\u0161e rast produktivnosti u proizvodnim industrijama podsticanjem \u201ekonkurencije, a ne samo zakonodavnim merama\u201c. Me\u0111utim, Trumpove politike trgovinskog protekcionizma i politi\u010dkog \u201eprimoravanja\u201c da se postoje\u0107a radna mesta sa\u010duvaju, te poreske olak\u0161ice koje pogoduju velikim korporacijama, verovatno \u0107e ugu\u0161iti inovaciju umesto da je promovi\u0161u.<\/p>\n

Francuski ekonomista Jean Pisani-Ferry dolazi do sli\u010dnog zaklju\u010dka. Konstatuju\u0107i da \u201epro\u0161lost iznenada izgleda mnogo privla\u010dnije nego budu\u0107nost\u201c, ne samo u SAD nego i u Britaniji, Francuskoj i mnogim drugim razvijenim i manje razvijenim zemljama, Pisani-Ferry nudi 4 mogu\u0107a obja\u0161njenja: slab ekonomski rast, sve dublja dohodovna nejednakost, tehnolo\u0161ke promene koje elimini\u0161u manuelni rad, i jo\u0161 jedan faktor koji je manje poznat:<\/p>\n

\u201eNova nejednakost uklju\u010duje politi\u010dki va\u017enu prostornu dimenziju. Obrazovani i uspe\u0161ni se sve vi\u0161e ven\u010davaju izme\u0111u sebe i \u017eive u blizini jedni drugih, uglavnom u velikim i prosperitetnim urbanim zonama. Oni koji su izostavljeni tako\u0111e se ven\u010davaju izme\u0111u sebe i \u017eive u blizini jedni drugih, uglavnom u propalim malim gradovima. Ameri\u010dki okruzi u kojima je pobedio Trump proizvode svega 36% nacionalnog BDP-a, dok na okruge u kojima je pobedila Hillary Clinton otpada 64%. Velika prostorna nejednakost stvara zajednice ljudi li\u0161enih budu\u0107nosti, onih koji bi se najradije vratili u pro\u0161lost.\u201c<\/p>\n

U svetlu slo\u017eenosti ovih dru\u0161tveno-ekonomskih problema, smatra Pisani-Ferry, \u201esvaki razuman plan bi morao da zahvati makroekonomsku, obrazovnu, distributivnu i prostornu dimenziju\u201c. Nema indicija da \u0107e politike za koje se Trump zala\u017ee posti\u0107i bilo \u0161ta od toga. \u0160tavi\u0161e, dok on tvrdi da ne\u0107e biti smanjivanja socijalne pomo\u0107i, republikanci u Kongresu se spremaju da urade upravo to. Uz Trumpovu podr\u0161ku i ohrabrenje ve\u0107 su po\u010deli da demontriraju Obamin plan zdravstvenog osiguranja, iako nemaju ni\u0161ta \u0161to bi ponudili kao zamenu. Prema proceni Kongresne uprave za bud\u017eet, samo u prvoj godini broj ljudi bez zdravstvenog osiguranja \u0107e se uve\u0107ati za 18 miliona.<\/p>\n

Kapitalizam 4.1<\/strong><\/p>\n

To nas najzad dovodi do pitanja o tome kako \u0107e Trumpov mandat uticati na globalnu ekonomsku misao i budu\u0107nost kapitalizma. Phelpsova predvi\u0111anja su sumorna: \u201eInovativnost u Americi je u opadanju i povla\u010denju jo\u0161 od kraja 60-ih godina\u201c zbog \u201ekorporativisti\u010dke ideologije koja je pro\u017eela sve nivoe dr\u017eavne uprave\u201c. Istina, \u201eSilicijumska dolina je stvorila nove industrije i nakratko ubrzala tempo inovacija\u201c, ali \u201esada se i ona suo\u010dava sa opadaju\u0107im prinosima\u201c.<\/p>\n

Phelps re\u0161enje vidi u restauraciji \u201eindividualisti\u010dke ideologije na kojoj kapitalizam buja\u201c i o\u017eivljavanju \u201einovativnog duha Amerike \u2013 ljubavi prema zami\u0161ljanju, istra\u017eivanju, eksperimentisanju i stvaranju\u201c. Ali to, veruje Phelps, nije deo Trumpovog plana. Trump \u201eretko govori o inovacijama\u201c, prime\u0107uje Phelps, \u201ea njegov tim razmatra opasne politike koje ih ugro\u017eavaju\u201c: dr\u017eavne intervencije, ote\u017eavanje trgovine i konkurencije i \u0161irenje korporativisti\u010dkih politika kakvo nije vi\u0111eno od vremena nema\u010dke i italijanske ekonomije iz 30-ih godina 20. dvadesetig veka\u201c. Politike koje \u201e\u0161tite etablirane igra\u010de i blokiraju novoprido\u0161lice\u201c najverovatnije \u0107e \u201esasvim zaustaviti inovativne procese.\u201c<\/p>\n

Ja na budu\u0107nost gledam s vi\u0161e optimizma, bar na du\u017ei rok. Kao \u0161to sam pisao pro\u0161log marta: \u201eKapitalizam je evolucioni sistem koji na krize reaguje radikalnom transformacijom ekonomskih odnosa i politi\u010dkih institucija. Poruka populisti\u010dkog revolta jeste da politi\u010dari moraju pocepati pravila igre iz vremena pre krize i ohrabriti revoluciju ekonomske misli.\u201c<\/p>\n

Trumpovom pobedom je odba\u010dena ekonomska doktrina koja dominira svetom ve\u0107 \u010ditavu generaciju. U godinama koje dolaze najva\u017eniji izazov pred ekonomistima i politi\u010darima bi\u0107e oblikovanje nove ekonomske misli. Verujem da je odre\u0111uju\u0107a karakteristika svake naredne transformacije globalnog kapitalizma pomeranje granica izme\u0111u ekonomije i politike, odnosno izme\u0111u vere u tr\u017ei\u0161ne sile i oslanjanja na dr\u017eavne intervencije.<\/p>\n

Yoon Young-kwan, biv\u0161i ministar spoljnih poslova Ju\u017ene Koreje, zastupa sli\u010dan stav. \u201eNalazimo se u periodu interregnuma\u201c, pi\u0161e Yoon. \u201ePopulizam, nacionalizam i ksenofobija plivaju na povr\u0161ini jedne dublje promene: u pitanju je fundamentalno pomeranje u odnosima izme\u0111u dr\u017eave i tr\u017ei\u0161ta\u201c. Izmirenje ta dva domena je \u201eu sredi\u0161tu dana\u0161nje politi\u010dke ekonomije, kao \u0161to je bilo i u doba Adama Smitha u 18. veku, Friedricha Lista i Karla Marxa u 19. i Johna Maynarda Keynesa i Friedricha von Hayeka u njihovoj dugoj debati u 20. veku\u201c. I zaista, Trump je samo najakutniji simptom jedne globalne pojave. \u201eDru\u0161tveno i politi\u010dko nezadovoljstvo \u0107e nastaviti da klju\u010da \u0161irom sveta sve dok odnos izme\u0111u dr\u017eave i tr\u017ei\u0161ta ne dostigne zdravu ravnote\u017eu.\u201c<\/p>\n

Trumpov predsedni\u010dki mandat, kao i pobuna protiv establi\u0161menta u Evropi, primora\u0107e svet da se suo\u010di sa fundamentalnim pitanjima o tome kako bi odnosi izme\u0111u tr\u017ei\u0161ta i dr\u017eave trebalo da se razvijaju u narednoj fazi razvoja globalnog kapitalizma. Malo je verovatno da \u0107e pod Trumpovim vo\u0111stvom u naredne \u010detiri godine ameri\u010dke ekonomske politike pru\u017eiti dobar odgovor; ali mo\u017eda \u0107e njegova administracija bar pokazati ostatku sveta \u0161ta ne treba \u010diniti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mogu\u0107e je da \u0107e Trumpovi izgledi za uspeh manje zavisiti od kretanja makroekonomskih parametara kao \u0161to su rast, zaposlenost, nadnice i poreske stope, a vi\u0161e od dubljih dru\u0161tveno-ekonomskih sila na koje se oslanjao u svojoj kampanji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-220490","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/220490","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=220490"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/220490\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=220490"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=220490"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=220490"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}