![\"kuljic-todor\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2017\/01\/kuljic-todor.jpg\")
<\/a>Tramp iznena\u0111uje sve osim analiti\u010dara. U minuloj godini bilo je vi\u0161e politi\u010dkih iznena\u0111enja: \u201ebregzit\u201d, pobeda Trampa, teroristi\u010dki napadi u Evropi. Doma\u0107i analiti\u010dari su prognozirali, lutali, ne\u0161to poga\u0111ali, ali gre\u0161ke nisu priznavali. Naprotiv: \u201eTo za mene nije bilo iznena\u0111enje, uvek sam govorio da je EU nestabilna\u201d, ili \u201eZnao sam da \u0107e Tramp pobediti\u201d. Sli\u010dno je bilo i devedesetih godina 20. veka, kad je ve\u0107ina doma\u0107ih intelektualaca tvrdila da im je jo\u0161 od pada A. Rankovi\u0107a bilo jasno da \u0107e se Jugoslavija raspasti. U realnosti, pak, samo su retki slutili slom, ve\u0107ina nije, iako pri\u010da da jeste. Naknadna pamet je postojana osnova retorike i savremenih politi\u010dkih analiti\u010dara. Za ovu vrstu proizvo\u0111a\u010da znanja nema iznena\u0111enja ni samosumnje.<\/p>\nOd politi\u010dara se to i ne o\u010dekuje, ali bi intelektualci morali biti samorefleksivni. Istini za volju, potrebno je dosta nelagode da se prizna da su me razna de\u0161avanja iznenadila. Nije lako priznati pogre\u0161nu procenu. Treba snage da se stvari gledaju izvana, a ne iznutra. To je ono kad neko ko \u017eivi u kapitalizmu procenjuje politiku i ekonomiju merilima profitabilnosti. Spontano prihvata kriterijume uspeha koje mu name\u0107e hegemoni govor: nova strana ulaganja, profitabilnost, EU kao strate\u0161ki cilj.<\/p>\n
Provladini analiti\u010dari samozavaravaju se kada kapitalizam procenjuju stepenom ostvarenja kapitalisti\u010dkih vrednosti. Treba ga procenjivati kriterijumima koji su izvan sistema, socijalnom sigurno\u0161\u0107u. U ne\u0161to povoljnijoj prognosti\u010dkoj situaciji jesu oni koji su nekada gledali kapitalizam izvana i procenjivali ga nekapitalisti\u010dkim merilima: stepenom otu\u0111enja, nesolidarnosti i eksploatacije. Da isti ovi intelektualci danas nisu zamenili minuli pogled na kapitalizam izvana savremenim konformisti\u010dkim pogledom na kapitalizam iznutra, stajali bi izvan za\u010daranog kruga. Ali nije tako, konvertiti koji dr\u017ee da su uvek bili dosledni i dalje se vrte u za\u010daranom krugu. To su oni intelektualci koji naj\u010de\u0161\u0107e tvrde da su uglavnom sve znali: ako su i bili u SK, da nisu bili istinski komunisti nego unutra\u0161nji emigranti, ako su kasnije bili demokrate, danas ka\u017eu da su uvek znali da je EU nesigurna, ako su bili radikali, danas ka\u017eu da su i tada videli da se ne mo\u017ee mimo sveta. Da li je ovo iskrivljeno autobiografsko pam\u0107enje odve\u0107 ljudsko, deo normalnog samopo\u0161tovanja i ponosa bez kojeg ne bi pre\u017eiveli ili bi pali u depresiju kad bi priznali ranije zablude? Nije. Ovo je mi\u0161ljenje nalik partijskom, ali je ovde partija vlastiti autoritarni ego. Svuda gde je ego gospodar, samopo\u0161tovanje gu\u0161i samokriti\u010dnost i tu nema intelektualnosti. Nema je kod onih koji nikakvu vlastitu iluziju ne priznaju.<\/p>\n
Analiti\u010dari su te\u0161ki ljudi koji gnjave okolinu. To je lak\u0161e nego biti te\u017eak sebi. Kad polemi\u0161u, hvale istomi\u0161ljenike. Stara je opomena da, kad hvalite istomi\u0161ljenika, hvalite zapravo sebe, \u0161to, naravno, vre\u0111a dobar ukus. Nema samoobuzdavanja, niti bar stidljive pohvale neistomi\u0161ljenika. Osim toga, doma\u0107a kultura respektuje duhovnu oholost \u010doveka koji je bio politi\u010dka \u017ertva i njegovu uverenost da zbog stradanja zna vi\u0161e. Zaboravlja se da se \u017ertva lako pretvara u d\u017eelata.<\/p>\n
Izvan ovog za\u010daranog kruga stoje retki sumnji\u010davci koji se trude da realnost procenjuju izvana, suvo i s visine. Za njih se kapitalizam nije mnogo izmenio, uprkos tome \u0161to nikad nisu bili sigurni i \u0161to su zazirali od prognoza. U socijalizmu jesu bili antikapitalisti, ali nere\u017eimski, a u kapitalizmu levi\u010dari prepuni samosumnje. Uvek pomalo nesigurni i uvek svesni vlastitih ranijih pogre\u0161nih prognoza. Strepeli su od svakog toplog hora istomi\u0161ljenika koji je tra\u017eio homogenost. Odavno je uo\u010deno da je intelektualac li\u0161en usamljenosti neslobodan. A ako iz nje i izlazi, svako op\u0161tenje je lo\u0161e, upozoravao je filozof, sem onoga sa sebi ravnim. Ni dru\u017eenje sa sobom nije lo\u0161e, ali tu su vlastite gre\u0161ke, a ne ponos, bolje dru\u0161tvo. Ne mo\u017ee ponos biti osnova plodne nesigurnosti. Gde nema samosumnje, caruje samozavaravanje. Zato ne drugima, nego sebi treba stati na crtu. Iza\u0107i sa sobom na kraj. I \u010duvati se intelektualaca koje razni \u201ebregziti\u201d i \u201eTrampovi\u201d nisu iznena\u0111ivali, nego su ih spremno do\u010dekivali sve novijim nepriznatim konverzijama.<\/p>\n
*Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu<\/p>\n