{"id":220008,"date":"2017-01-19T09:25:42","date_gmt":"2017-01-19T08:25:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=220008"},"modified":"2017-01-19T09:26:18","modified_gmt":"2017-01-19T08:26:18","slug":"pedeset-nijansi-eksploatacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/19\/pedeset-nijansi-eksploatacije\/","title":{"rendered":"Pedeset nijansi eksploatacije"},"content":{"rendered":"

Autorka: Anica Stojanovi\u0107\t<\/strong><\/p>\n

\"kamenje\"<\/a>Nemate radno iskustvo, a \u017eelite da ga steknete? Kreativni ste, spremni da se anga\u017eujete i unapre\u0111ujete svoja znanja i ve\u0161tine? \u017delite da u\u010dite i napredujete, steknete priliku da dobijete posao?<\/p>\n

Ova ili sli\u010dna pitanja mogu se na\u0107i u brojnim oglasima u kojima poslodavci nude sticanje radne prakse za, naj\u010de\u0161\u0107e, mlade koji ulaze na tr\u017ei\u0161te rada. Ponud\u00e2 za stra\u017eiranje, pripravni\u010dki rad, praksu, internshipe, trainershipe, apprenticeshipe, pa i volontiranje ima sve vi\u0161e, pa se pored ve\u0107 \u201etradicionalnih\u201c disciplina, kao \u0161to su medicina i pravo, oni danas nude u gotovo svim oblastima: od magacionera u supermarketu do aktivizma u nevladinim organizacijama. Iako na prvi pogled ove mogu\u0107nosti mogu delovati kao korisne i potrebne, naj\u010de\u0161\u0107e se ispostavi da su plodno tlo za legalnu eksploataciju onih ionako ugro\u017eenih.<\/p>\n

Ve\u0107 je poznato da je nezaposlenost mladih u Srbiji velika, te da je u populaciji od 15 do 24 godine oko 41%,1 dok je neznatno manja ukoliko uklju\u010dimo mlade do 30 godina.2 Uzroci se, prema Nacionalnoj strategiji za mlade, mogu prona\u0107i u niskoj stopi aktivnosti mladih na tr\u017ei\u0161tu rada (\u010ditaj: mladi u nedovoljnoj meri tra\u017ee posao), odnosno odlaganju zapo\u0161ljavanja radi \u0161kolovanja, nedovoljnom nivou kvalifikacija ili neodgovaraju\u0107em obrazovanju. Pored pomenute strategije, i Nacionalna strategija zapo\u0161ljavanja i Nacionalni akcioni plan zapo\u0161ljavanja prepoznaju izuzetno ugro\u017een polo\u017eaj mladih, te kao re\u0161enje nude mogu\u0107nosti njihovog radnog anga\u017eovanja putem radnih praksi, sta\u017eiranja, pripravni\u010dkog i volonterskog rada, a \u201eradi suzbijanja dugoro\u010dne nezaposlenosti mladih i sticanja iskustva neophodnog za zasnivanje kvalitetnog radnog odnosa\u201c.<\/p>\n

Subvencije za privatni sektor putem programa NSZ<\/strong><\/p>\n

Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje (NSZ) je, u skladu s Akcionim planom za zapo\u0161ljavanje za 2016, raspisala javne pozive za Program stru\u010dne prakse3 i Program sticanja prakti\u010dnih znanja. Prvi je namenjen nezaposlenim licima koja su stekla odgovaraju\u0107e obrazovanje\/kvalifikacije a neophodno im je da steknu prakti\u010dna znanja i ve\u0161tine za rad u struci. Program ne uklju\u010duje zasnivanje radnog odnosa, a realizuje se prete\u017eno u privatnom sektoru (svega 30% uklju\u010denih mo\u017ee se anga\u017eovati u javnom sektoru, i to u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne za\u0161tite). Nezaposlena lica finansira NSZ u maksimalnom trajanju od dvanaest meseci u iznosima od 12.000\u201216.000 dinara, u zavisnosti od nivoa obrazovanja, te upla\u0107uje doprinose za slu\u010daj povrede na radu i profesionalne bolesti. Drugi program namenjen je nezaposlenima bez kvalifikacija a radi sticanja ve\u0161tina isklju\u010divo u privatnom sektoru. Za razliku od prvog, poslodavac zasniva radni odnos s nezaposlenim licem, ali ima pravo na naknadu tro\u0161kova zapo\u0161ljavanja u neto iznosu od 23.000 dinara (za pun fond radnih sati), kao i pripadaju\u0107i porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od \u0161est meseci, te ima obavezu da zadr\u017ei lice u radnom odnosu jo\u0161 \u0161est meseci nakon zavr\u0161etka programa, ka\u017eu nam u NSZ-u.<\/p>\n

Iz NSZ-a dodaju da je od po\u010detka 2016. godine do 22. decembra u okviru prvog programa bilo uklju\u010deno 4.010 lica, te 147 lica u okviru drugog programa. Naglasili su i to da \u201epodacima o efektu programa na zapo\u0161ljavanje i nakon izlaska lica iz programa Nacionalna slu\u017eba ne raspola\u017ee u ovom momentu, jer se efekti procenjuju \u0161est meseci nakon izlaska lica iz programa\u201c. Kako je, za sada, nemogu\u0107e utvrditi dosege ovih programa, name\u0107e se pitanje koliko su oni uop\u0161te efektivni. Ono \u0161to je u svakom slu\u010daju problemati\u010dno jesu javne subvencije za privatni sektor. Ovo je naravno daleko problemati\u010dnije ukoliko su mere kratkoro\u010dne, odnosno ukoliko su poslodavci ohrabreni da kratkoro\u010dno zapo\u0161ljavaju ljude \u010dije se plate i porezi finansiraju iz javnog bud\u017eeta, te ih zamene novima i zaposle ih po istom principu.
\n
\nSta\u017eiranje kao eksploatacija<\/strong><\/p>\n

Programi praksi ili pripravni\u010dkog rada postoje ve\u0107 dugo u procesu obrazovanja. U oblastima kao \u0161to su pravo ili medicina oni su obavezni i nezaobilazni, i traju i po nekoliko godina. U drugim strukama, a pre svega na fakultetskim smerovima vezanim za obrazovanje nastavni\u010dkog kadra, oni postoje u ne\u0161to svedenijoj formi prakse u \u0161kolama. Poslednjih godina, me\u0111utim, tendenciju \u201esticanja neophodnog prakti\u010dnog iskustva\u201c mo\u017eemo primetiti i na ostalim smerovima gde je sta\u017eiranje uvr\u0161\u0107eno i kao obavezan predmet.<\/p>\n

Gordana Milanovi\u0107, sa zavr\u0161enim masterom iz istorije umetnosti i menad\u017ementa u kulturi, jedna je od mnogih koji su bili obavezni da sta\u017eiraju u okviru studija, ali i za potrebe polaganja kustoskog ispita. Ona je praksu sticala na \u010dak devet mesta \u2012 u muzejima, galerijama, pri udru\u017eenjima gra\u0111anja i sl. \u2012 a svega dva puta je za to bila i pla\u0107ena. Iako tvrdi da su joj neka od ovih iskustva zna\u010dila, ka\u017ee: \u201eNisam zaposlena, niti imam neku nadu da se mogu zaposliti u muzejskoj bran\u0161i\u201c. Gordana smatra da su njena iskustva daleko pozitivnija od iskustava njenih kolega i koleginica.<\/p>\n

Iako programi sta\u017eiranja ne moraju nu\u017eno biti ekploatatorski, \u010demu u prilog govori i \u010dinjenica da se nisu oduvek sprovodili na ovaj na\u010din, u trenutnoj dru\u0161tvenoj konstelaciji ipak predstavljaju vrstu promocije ili \u010dak podr\u0161ke izrabljivanju ionako ve\u0107 ugro\u017eene radne snage. Naime, ve\u0107 smo mogli \u010ditati o tome kako se i u \u201eklasi\u010dnim\u201c oblastima sta\u017eiranja (pravo i medicina) pripravnici ne pla\u0107aju, \u0161to je potvrdila i na\u0161a sagovornica, dr T.L., doktor medicinskih nauka i nau\u010dna saradnica s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.<\/p>\n

\u201eZa obavljanje navedenog obaveznog pripravni\u010dkog sta\u017ea zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici nisu pla\u0107eni. Eventualno mogu biti pla\u0107eni ukoliko su zasnovali radni odnos u svojstvu pripravnika, \u0161to je vrlo retko slu\u010daj\u201c, te je nadalje istakla: \u201eZdravstveni radnici su ranije, u vreme biv\u0161e Jugoslavije, bili pla\u0107eni za obavljanje pripravni\u010dkog sta\u017ea, i naknada za rad iznosila je i do 80% plate zaposlenog zdravstvenog radnika s polo\u017eenim dr\u017eavnim ispitom.\u201c Sam dr\u017eavni stru\u010dni ispit budu\u0107eg zdravstvenog radnika ili saradnika ko\u0161ta skoro 9.000 dinara, a \u201eobavljanje pripravni\u010dkog sta\u017ea i polaganje stru\u010dnog ispita ne garantuju budu\u0107i radni odnos i nisu ni u kakvoj neposrednoj vezi s naknadnim zaposlenjem zdravstvenog radnika, odnosno predstavljaju samo preduslov za zasnivanje radnog odnosa\u201c, zaklju\u010duje na\u0161a sagovornica.<\/p>\n

Problem postaje daleko dublji ukoliko imamo u vidu legalizaciju ovakvih praksi zakonskom regulativom. Zakon o radu tako dozvoljava mogu\u0107nost zasnivanja radnog odnosa od najvi\u0161e godinu dana tokom pripravni\u010dkog sta\u017ea, gde pripravnik \u201eima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa\u201c (\u010dlan 47), te \u201ezaradu najmanje u visini od 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaklju\u010dio ugovor o radu, kao i naknadu tro\u0161kova i druga primanja\u201c (\u010dlan 109). Me\u0111utim, prema \u010dlanu 201, poslodavac mo\u017ee zaklju\u010diti i \u201eugovor o stru\u010dnom osposobljavanju, radi obavljanja pripravni\u010dkog sta\u017ea\u201c, gde je obezbe\u0111ivanje nov\u010dane nadoknade (ne zarade) i drugih prava stvar volje poslodavca. Nije potrebno mnogo ra\u010dunati da bi se procenilo koji se model poslodavcu vi\u0161e isplati.<\/p>\n

Ovakve prakse prema\u0161uju granice Srbije. Briselska organizacija sta\u017eista B!NGO procenjuje da vi\u0161e od 8.000 ljudi sta\u017eira u takozvanom EU-Bubble4 svake godine, a skoro polovina ih nije pla\u0107ena, iako njihov rad \u010desto \u201evredi\u201c vi\u0161e od minimalne nadnice. Poznat je i skandalozni slu\u010daj Dejvida Hajda, sta\u017eiste pri Ujedinjenim nacijama, koga je \u201epresti\u017eno iskustvo\u201c sta\u017eiranja nateralo da spava u \u0161atoru, po\u0161to nije mogao sebi da priu\u0161ti ni\u0161ta drugo. Kratak pregled oglasa za sta\u017eiranje\/radnu praksu (te engleske ekvivalente internship, trainership, apprenticeship) tako\u0111e nam govori o ogromnom broju nepla\u0107enih pozicija u najrazli\u010ditijim oblastima u zemlji i inostranstvu, a namenjenim naj\u010de\u0161\u0107e onima kojima je ova praksa potrebna radi ispunjavanja studentskih obaveza (gde je sta\u017eiranje obavezan predmet). Povrh svega, sami fakulteti retko nude kontakte potencijalnih poslodavaca, a za finansiranje tokom trajanja programa treba da se pobrine sam student\/kinja (u retkim slu\u010dajevima postoje programi stipendiranja koji pokrivaju manje od minimalnih tro\u0161kova neophodnih za pre\u017eivljavanje).<\/p>\n

Otpor je neophodan<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to vidimo, mehanizmi eksploatacije putem dodatnog obrazovanja, odnosno prakti\u010dne edukacije, ne poznaju nacionalne granice \u2012 mehanizmi koji, s jedne strane, ostavljaju mogu\u0107nost sticanja znanja \u201esa terena\u201c isklju\u010divo onima koji to sebi mogu da priu\u0161te te, sa druge, slu\u017ee kao beskona\u010dan izvor besplatne radne snage prete\u017eno privatnom sektoru. Me\u0111utim, otpor ovakvim praksama nije nemogu\u0107e zamisliti.<\/p>\n

Britanska organizacija Precarious Workers Brigade pokrenula je program podr\u0161ke nepla\u0107enim sta\u017eistima, pod nazivom \u201eNaplata\u201c (Payback), kojim poma\u017ee u njihovom potra\u017eivanu nov\u010danih nadoknada \u010dak i nakon zavr\u0161enog nepla\u0107enog sta\u017ea. Fair Internship Initiative, grupa biv\u0161ih i sada\u0161njih sta\u017eista pri UN-u, zagovara kvalitetnije i prikladno pla\u0107eno sta\u017eiranje.<\/p>\n

Mo\u017eda je nemogu\u0107e ukinuti ovakav na\u010din rada, pogotovo u slu\u010dajevima kada je sta\u017eiranje nu\u017eno za sticanje diploma ili prava na rad u odre\u0111enim oblastima. Me\u0111utim, ono \u0161to jeste mogu\u0107e to je zajedni\u010dka borba za osnovna prava tokom ovih perioda \u2012 nije to samo minimalna zarada, ve\u0107 i zdravstveno osiguranje, putni i drugi tro\u0161kovi koje sta\u017eisti moraju da pokriju kako bi uop\u0161te mogli da se posvete sticanju prakti\u010dnih ve\u0161tina. Kako se bri\u0161u granice eksploatacije, tako se mogu brisati i granice otpora.<\/p>\n

\n

1.\tStopa nezaposlenosti je procenat nezaposlenog stanovni\u0161tva izabranog uzrasta od ukupnog broja aktivnog stanovni\u0161tva istog uzrasta. Za mlade 15\u201224 godine procenat nezaposlenosti u poslednjih nekoliko godina uvek prelazi 40%.
\n2.\tZakon o mladima kao \u201emlade\u201c ili \u201eomladinu\u201c podrazumeva lica od 15 do 30 godina.
\n3.\tProgram stru\u010dne prakse dalje je podeljen na Program stru\u010dne prakse u cilju sticanja uslova za polaganje stru\u010dnog ispita i Program stru\u010dne prakse u cilju sticanja posebnih prakti\u010dnih znanja i ve\u0161tina.
\n4.\tEU-Bubble je naziv koji objedinjuje institucije vezane za Evropsku uniju.\n<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sta\u017eiranje, pripravni\u010dki rad i drugi programi sticanja radne prakse sve \u010de\u0161\u0107e predstavljaju preduslov zasnivanja radnog odnosa. Iako polaznici tih programa obavljaju realan rad, oni naj\u010de\u0161\u0107e nisu pla\u0107eni, niti ih \u010deka zagarantovani posao nakon zavr\u0161etka programa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":220009,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-220008","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/220008","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=220008"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/220008\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/220009"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=220008"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=220008"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=220008"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}