{"id":219623,"date":"2017-01-11T16:22:12","date_gmt":"2017-01-11T15:22:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=219623"},"modified":"2017-01-11T16:23:54","modified_gmt":"2017-01-11T15:23:54","slug":"ratni-zlocinac-u-predsednistvu-republike-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/11\/ratni-zlocinac-u-predsednistvu-republike-srbije\/","title":{"rendered":"Ratni zlo\u010dinac u Predsedni\u0161tvu Republike Srbije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Fond za humanitarno pravo<\/strong><\/p>\n

\"zlocin\"<\/a>Dana 11. januara 2017. godine, kabinet Tomislava Nikoli\u0107a potvrdio jeda \u0107e se on u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije u Beogradu sastati sa ratnim predsednikom Skup\u0161tine Republike Srpskei osu\u0111enim ratnim zlo\u010dincem Mom\u010dilom Kraji\u0161nikom. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav potez predsednika predstavlja nedopustivo ruganje \u017ertvama i da je u direktnoj suprotnosti sa proklamovanom namerom Srbije da radi na pomirenju u regionu.<\/p>\n

Mom\u010dilo Kraji\u0161nik je pred Me\u0111unarodnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ) u martu 2009. godine pravnosna\u017eno osu\u0111en na 20 godina zatvora zbog deportacije, prisilnog preseljenja i progona nesrpskog civilnog stanovni\u0161tva kao zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti. Kraji\u0161nik je bio \u010dlan udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata \u010diji je cilj bio da se putem proterivanja nesrpskog stanovni\u0161tva promeni etni\u010dki sastav dela BiH pod srpskom kontrolom.Po izricanju pravnosna\u017ene presude, preba\u010den je u zatvor u Velikoj Britaniji, odakle je nakon isteka dve tre\u0107ine kazne pu\u0161ten na slobodu 2013. godine, kada mu je u organizaciji op\u0161tinskih vlasti prire\u0111en sve\u010dani do\u010dek na Palama u Bosni i Hercegovini (BiH).<\/p>\n

Mom\u010dilo Kraji\u0161nik je tokom celog trajanja rata u BiH bio predsednik Skup\u0161tine Republike Srpske, istaknuti \u010dlan Srpske demokratske stranke, neformalni \u010dlan Predsedni\u0161tva Republike Srpske, i kao takav je predstavljao jednu od klju\u010dnih figura ratne nomenklature bosanskih Srba. Njegov doprinos udru\u017eenom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu ogledao se, po navodima prvostepene presude MKSJ, u \u201epomaganju uspostavljanjai odr\u017eavanju strana\u010dkih i dr\u017eavnih struktura SDS-a kao instrumenata po\u010dinjenja zlo\u010dina\u201c. Na osnovu dokaza predo\u010denih tokom dvoipogodi\u0161njeg trajanja procesa, sudije su zaklju\u010dile da je on imao nameru da u delo sprovede \u201emasovno proterivanje civila\u201c, te daje \u201eprihvatao da \u0107e mnogi Muslimani i Hrvati svih uzrasta platiti visoku cenu\u201cza \u201eostvarenje srpske dominacije i odr\u017eive dr\u017eavnosti\u201c [par. 1119].<\/p>\n

Mom\u010dilo Kraji\u0161nik danas, kao predsednik asocijacije indikativnog naziva \u201eStvaraoci Republike Srpske\u201c, sti\u017ee u Beograd i sastaje se sa predsednikom Srbije.<\/p>\n

FHP smatra da odluka predsednika Srbije da se sastane sa Kraji\u0161nikom ne predstavlja puku podr\u0161ku Republici Srpskoj, poput one nedavno izra\u017eene u Banjaluci, ve\u0107 govori da vlast koju predsednik Srbije predvodi podr\u017eava i na\u010din na koji je ona, uz Kraji\u0161nikov veliki doprinos, tokom rata stvarana \u2013 vojnim putem i etni\u010dkim \u010di\u0161\u0107enjem zauzetih teritorija.<\/p>\n

FHP podse\u0107a da ovo nije prvo Kraji\u0161nikovo gostovanje u javnim institucijama u Beogradu, niti je ovo prvo javno ukazivanje po\u010dasti vlasti Srbije osu\u0111enim ratnim zlo\u010dincima. Naime, Mom\u010dilo Kraji\u0161nik je u aprilu ove godine odr\u017eao promociju svoje knjige \u201eKako se ra\u0111ala Republika Srpska\u201c u Domu omladine, ustanovi kulture u nadle\u017enosti Grada Beograda. Promociju su nakratko prekinule aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava, nakon \u010dega su fizi\u010dki napadnute i izba\u010dene iz sale, a promocija je bez daljih problema odr\u017eana.<\/p>\n

S druge strane, najvi\u0161i predstavnici aktuelne vlasti Srbije i proteklih godina su ukazivali po\u010dast osu\u0111enim ratnim zlo\u010dincima. General Vladimir Lazarevi\u0107 je, na primer, nakon odslu\u017eene dve tre\u0107ine 14-godi\u0161nje zatvorske kazne na koju je osu\u0111en zbog zlo\u010dina protiv albanskih civila na Kosovu 1999. godine u Srbiju prevezen avionom Vlade Republike Srbije, a onda sve\u010dano do\u010dekan u prisustvu trojice ministara i drugih visokih dr\u017eavnih zvani\u010dnika, uklju\u010duju\u0107i na\u010delnika General\u0161taba Vojske Srbije.<\/p>\n

FHP podse\u0107a da su Srbiji do sada zbog takvih postupaka upu\u0107ivane o\u0161tre kritike iz me\u0111unarodnih institucija. U rezoluciji o napretku Srbije za 2015. godinu, Evropski parlament je pozvao Srbiju da se \u201euzdr\u017ei od gestova poput javnih do\u010deka pojedinaca osu\u0111enih za ratne zlo\u010dine\u201c. Glavni tu\u017eilac Me\u0111unarodnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju je 2015. godine u izve\u0161taju Savetu bezbednosti UN napomenuo da \u201e\u010dinjenica da su visoko rangirani ministri vlade pratili na putu u Srbiju osu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca, generala Vladimira Lazarevi\u0107a, i organizovali mu do\u010dek nakon \u0161to je pu\u0161ten na slobodu \u0161alje potpuno pogre\u0161nu poruku\u201d[u kontekstu obaveze nacionalnih pravosu\u0111a da procesuiraju ratne zlo\u010dince].
\nFHP isti\u010de da odavanjem dr\u017eavnih po\u010dasti i susretima najvi\u0161ih dr\u017eavnih zvani\u010dnika sa osu\u0111enim ratnim zlo\u010dincima institucije Srbije opstruiraju processuo\u010davanja sa uzrocima i posledicama ratova 1990-ih godina, a posebno zabrinjava \u010dinjenica da se takvim postupcima vre\u0111a dostojanstvo \u017ertava.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mom\u010dilo Kraji\u0161nik je bio \u010dlan udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata \u010diji je cilj bio da se putem proterivanja nesrpskog stanovni\u0161tva promeni etni\u010dki sastav dela BiH pod srpskom kontrolom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-219623","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219623","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=219623"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219623\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=219623"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=219623"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=219623"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}