{"id":219498,"date":"2017-01-09T08:09:43","date_gmt":"2017-01-09T07:09:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=219498"},"modified":"2017-01-09T08:09:43","modified_gmt":"2017-01-09T07:09:43","slug":"zabluda-o-postistini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/09\/zabluda-o-postistini\/","title":{"rendered":"Zabluda o postistini"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161u: Rune M\u00f8ller Stahl i Bue R\u00fcbner Hansen The Jacobin<\/strong><\/p>\n

\"mediji_kapitalizam\"<\/a>Bregzit i Trampova pobeda, koje su liberalni mediji smatrali \u010distom glupo\u0161\u0107u, pogodili su ih kao grom iz vedra neba. Kako su glasa\u010di mogli da prkose tolikim upozorenjima mudraca, \u0161trebera i poznavalaca \u010dinjenica? Skoro jednoglasno su odgovorili: \u201e\u017divimo u doba koje karakteri\u0161e post-\u010dinjeni\u010dna politika\u201c. Forsirana od strane velikih medijskih organizacija kao sto su Forbs i Njujork tajms, \u201epostistina\u201c nedavno je postala re\u010d godine prema Oksfordskom re\u010dniku. U nedavnom \u010dlanku \u201ePost\u010dinjeni\u010dna nacija\u201c koji je iza\u0161ao u Hafington postu, kratko i jasno je objavljena ova ideja: \u201eNajve\u0107i problem na\u0161e budu\u0107nosti nije politi\u010dki, nije ekonomski, nije \u010dak ni racionalan. On je borba \u010dinjenica i fikcije.\u201c<\/p>\n

Liberalni pisci primenjuju svoje razli\u010dite verzije \u201epostistine\u201c \u2013 re\u010di koje odjekuju poput eha na dru\u0161tvenim mre\u017eama, dominacija la\u017enih vesti, ravnodu\u0161nost javnosti na o\u010digledne politi\u010dke la\u017ei ili problem sa milenijalcima \u2013 kako bi objasnili \u0161ta se to dogodilo ove godine u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u. Svi se sla\u017eu, ipak, da bira\u010di i politi\u010dari sve vi\u0161e pori\u010du \u010dinjenice, manipuli\u0161u istinom i preferiraju emocije u odnosu na stru\u010dnost.<\/p>\n

Oni tako\u0111e ne znaju kako smo u\u0161li u ovaj post\u010dinjeni\u010dni svet niti kada se doba \u010dinjenica, koje je moralo da mu prethodi, zavr\u0161ilo. Da li je to bilo 2000-tih kada je ceo svet raspravljao o imaginarnim oru\u017ejima masovne destrukcije pre nego \u0161to je na prevaru uvu\u010den u rat? Ili je to bilo devedesetih kada je \u201eLevinski\u201c skandal preplavio novine, a SAD se uspani\u010dile zbog super-predatora i \u201ekrek beba\u201c? A mo\u017eda su to bile Reganove osamdesete sa svojim tajnim ratovima u Centralnoj Americi, aferom \u201eIran-Kontra\u201c i poricanjem epidemije side. Ili mo\u017eda moramo da odemo jo\u0161 dalje do Niksonove \u010duvene izjave sedamdesetih kako on nije prevarant, do zakona i reda D\u017eord\u017ea Volasa iz \u0161ezdesetih ili mo\u017eda \u010dak do Makartijeve hajke na levi\u010dare pedesetih.<\/p>\n

Kao \u0161to to biva, \u010dinjenice jednostavno ne podr\u017eavaju dijagnozu da smo iznenada u\u0161li u post\u010dinjeni\u010dno doba. Panika, masovna histerija i politi\u010dke manipulacije su sa nama ve\u0107 du\u017ee vreme i trebali bi da budemo skepti\u010dni prema tvrdnjama o epidemiji la\u017enih vesti iz ruske kuhinje kao i prema ideji da je Hilari izgubila izbore zbog dru\u0161tvenih mre\u017ea.<\/p>\n

U stvari, nostalgija liberala za \u010dinjeni\u010dnom politikom se \u010dini dizajniranom za maskiranje njihovog sumnjivog odnosa sa istinom. Navodno po\u0161tene tehnokrate i menad\u017eeri \u2013 koji su doneli neoliberalne mere sa istom surovo\u0161\u0107u kao i nihove desni\u010darske kolege \u2013 oslanjali su se na odredjeni skup \u010dinjenica da zata\u0161kaju istine koje su odbili da priznaju.<\/p>\n

Nema alternative<\/strong><\/p>\n

\u010cini se da su devedesete u centru ove liberalne nostalgije koja se, kao i sve nostalgije, ti\u010de pro\u0161losti koja nikada nije ni postojala. Posle pada Berlinskog zida i odumiranja radikalne politike, slogan Ta\u010derove \u201eNema alternative\u201c postao je \u010dinjenica. Dok danas Fukujamina ideja o \u201ekraju istorije\u201c izgleda apsurdno, neko vreme su on i Ta\u010derova opisivali svet onakav kakav je: nije vi\u0161e preostalo politi\u010dkih pitanja koje bi podelile zapadne elite, i sve \u0161to je politi\u010darima ostalo da urade je da izlistaju \u010dinjenice i sprovedu najbolju politiku.<\/p>\n

Tehnokratska opsesija \u010dinjenicama, me\u0111utim, po\u010diva na premisi postistine. Ona polazi od uverenja da vrednosti ekonomskog liberalizma \u2013 pravo na privatnu svojinu, valorizacija sopstvenog interesa i formalna sloboda bez materijalne jednakosti \u2013 najbolje opisuju ljudsku prirodu. Na osnovu toga liberalna ekonomija se posve\u0107uje sagledavanju ljudske prirode kroz istoriju defini\u0161u\u0107i ovaj pokret kao napredak.<\/p>\n

Devedesetih se liberalizam povukao iz Hladnog rata i zauzeo svoje mesto kao ortodoksna dobra vladavina. Po\u0161to su naizgled bitku \u010dinjenicama dobili liberali, oni vi\u0161e nisu gledali na demokratiju kao na mogu\u0107nost za debatu, ve\u0107 kao na tr\u017ei\u0161te. Njihovi politi\u010dki proizvodi su bili dizajnirani da privuku najve\u0107i deo bira\u010dkog tela, dok su istovremeno i\u0161li kursom koji se podudarao sa definicijom kapitalisti\u010dkog napretka. Oslanjaju\u0107i se na metode potkrepljene \u010dinjenicama kao \u0161to su fokusne grupe i ankete, razvili su triangulaciju \u2013 strategiju koju je razvio Klintonov savetnik Dik Moris kako bi pozicionirao svog kandidata van podele na levicu i desnicu \u2013 i zauzeli politi\u010dki centar.<\/p>\n

Ekonomske i kulturne elite su se slo\u017eile da upravljanje ljudskim resursima i njihovom raznoliko\u0161\u0107u, u kombinaciji sa korporativnom dru\u0161tvenom odgovorno\u0161\u0107u bi re\u0161ili problem polne i rasne diskriminacije. Pojava prvog sajta i rastu\u0107a ekonomija znanja su ubedili ljude da \u0107e obrazovanje na kraju u\u010diniti klasnu podelu zastarelom.<\/p>\n

Centristi\u010dke tehnokrate kao \u0161to su Bil Klinton i Toni Bler bili su pioniri ovog \u010dinjeni\u010dnog dru\u0161tva. Radije su razgovarali o nau\u010dnom upravljanju javnog sektora nego se natezali sa politi\u010dkim principima ili vrednostima. Prigrlili su la\u017eni progresivizam koji je bio zasnovan na profitu i odbili bilo koji predlog koji se nije svi\u0111ao politi\u010dkom centru. Kako su liberali preuzimali vlast nad \u010dinjenicama, gurnuli su socijalne sukobe u nematerijalnu dimenziju, u domen vrednosti. Tako smo umesto borbi za dominaciju i eksploataciju dobili kulturne ratove. Tamo napredne vrednosti nisu imale uticaja; prodate su sa ose\u0107ajem moralne nadmo\u0107i a zatim izdate od strane beski\u010dmenja\u010dke triangulacije i politike koja je podrivala blagostanje dr\u017eave i organizovanu radni\u010dku klasu.
\n
\nIzgubljeni u \u010dinjenicama<\/strong><\/p>\n

Prva pukotina u ovoj \u010dinjeni\u010dnoj utopiji pojavila se po\u010detkom novog milenijuma. Desni\u010darski ekstremi na \u010delu sa Foks vestima, teoreti\u010darima zavere i televangelistima bili su dosta marginalizovani dok 11. septembar nije bacio SAD – i liberale i konzervativce \u2013 u patriotsku masovnu histeriju koja je kulminirala sa dva jadno isplanirana rata.<\/p>\n

Liberali nisu mogli da se suprotstave ve\u0161toj politizaciji \u010dinjenica koju je sprovela Bu\u0161ova administracija. Centristi\u010dka opozicija ratu manifestovala se pitomim diskusijama o UN mandatima i prigodnim inspekcijskim procedurama. Bu\u0161ov savetnik Karl Rouv je izjavio: \u201eMi smo sada carstvo i kada delujemo mi stvaramo na\u0161u sopstvenu realnost\u201c. Izgubljene u \u010dinjenicama demokrate nisu mogle da na\u0111u alternativu.<\/p>\n

Za pora\u017eene liberale izbor Obame za predsednika predstavljao je povratak racionalnosti. Ali ubrzo nakon \u0161to je stupio na du\u017enost pokret \u201e\u010cajanka\u201c , poricatelji klimatskih promena i konzervativci koji su nezadovoljstvo elite okrenuli u svoju korist, dostigao je nove nivoe u izvrtanju \u010dinjenica. Donald Tramp je odbio da prihvati Obamin rodni list kao i DNK dokaze koji su pet mu\u0161karaca nepravedno osu\u0111enih za silovanje i poku\u0161aj ubistva \u017eene u Central parku oslobodili optu\u017ebi; kongresmen je bacio grudvu kako bi opovrgnuo klimatske promene; obmanjuju\u0107i video umalo je ostavio organizaciju \u201ePlanirano roditeljstvo\u201c bez prihoda.<\/p>\n

Liberali su na\u0161li utehu u novoj generaciji \u010dinjeni\u010dnih heroja: Nejt Silver koristio je bira\u010dke podatke i statistiku kako bi predvideo situaciju na politi\u010dkom polju. \u201eVoks\u201c, na \u010delu sa Ezrom Klajn i Metjuom Iglesiasom obe\u0107ao je da \u0107e objasniti \u010ditaocima kako bi im komplikovaniji sistem glasanja i\u0161ao u korist. \u010cak i komedija – sa\u017eeta u D\u017eon Stjuartovom mitingu za povratak dru\u0161tvenog zdravlja \u2013 po\u010dela je da se zasniva na \u010dinjenicama. Za ove liberale opsednute \u010dinjenicama politi\u010dka vatrenost je uzrokovala probleme koje je samo racionalnost umela da re\u0161i.<\/p>\n

U isto vreme istorijski doga\u0111aji po\u010deli su da dovode liberalne istine u pitanje. Finansijski krah iz 2008. otkrio je neuspeh liberalne ekonomije. Pokreti \u201eOkupirajmo Vol strit\u201c i \u201eCrni \u017eivoti su bitni\u201c bacili su svetlo na strukturalne probleme koje triangulacija i menad\u017eerizam ne samo da ne mogu da re\u0161e, nego i odbijaju. Ovi doga\u0111aji otkrili su za\u0161to liberali toliko insistiraju na \u010dinjenicama: koristili su ih selektivno i u svom interesu, spremni da ignori\u0161u nepogodne istine, a svoje insistiranje na \u010dinjenicama stavljali su van konteksta partijske politike i predstavljali ga kao nau\u010dni menad\u017ement dru\u0161tva.<\/p>\n

Ljudi koji \u017eale za dobom politi\u010dke istine pripadaju ekstremnom centru. To su tehnokrate i administratori koji sumnjaju u iskustva i patnje obi\u010dnih ljudi sa istim \u017earom kao i krajnji desni\u010dari. Oni se u\u017easavaju ovog post\u010dinjeni\u010dnog konzervatizma, ali se sla\u017eu na mnogim ekonomskim poljima. Centar se rastegao na desno, tako da su liberali zavr\u0161ili tra\u017ee\u0107i iste reforme, mada ovog puta sa ljudskim likom: privatizaciju penzija, \u0161kolske vau\u010dere, \u010darter \u0161kole, fiskalnu surovost tokom recesije, a sve vi\u0161e i vi\u0161e bestidno smanjenje poreza za bogate.
\n
\nPovratak politike<\/strong><\/p>\n

Predsedni\u010dki izbori otkrili su prazninu liberalne politike zasnovane na \u010dinjenicama. Kampanju Klintonove nadja\u010dao je kandidat kojeg su procenili za savr\u0161enog protivnika. Prvo, mislili su da \u0107e Trampova vulgarnost da uradi posao za njih, a onda su sve svoje snage ulo\u017eili u otkrivanje njegovih la\u017ei.<\/p>\n

U svemu ovome nisu ponudili nikakav boljitak, suzbijaju\u0107i jednu va\u017enu istinu: ne mo\u017eemo da svedemo politiku na dobro upravljanje i ispravnu statistiku.<\/p>\n

Sada su liberalni centristi izgubili dodir sa realno\u0161\u0107u dok nostalgi\u010dno opisuju pro\u0161lost kada su njihovi protivnici bili pristojniji i po\u0161tovali njihove odabrane \u010dinjenice. Neki su \u010dak vrlo ironi\u010dno po\u010deli da ulep\u0161avaju dela poznatih republikanaca kao \u0161to su Regan i Bu\u0161.<\/p>\n

Trampova pobeda ne dokazuje da glasa\u010di mrze istinu. Ona samo pokazuje da dovoljan broj njih preferira patolo\u0161kog la\u017eova koji obe\u0107ava promene od tehnokrate koja odr\u017eava status kvo i prikazuje \u010dinjenice na liberalan na\u010din. Vreme je da prestanemo da krivimo la\u017ene vesti i shvatimo za\u0161to mnogi veruju u njih. Jednostavan razlog je da su politi\u010dari prokockali poverenje ljudi time \u0161to nisu obra\u0107ali pa\u017enju na njihove interese. Povratak liberalnim istinama ne\u0107e pobediti nazadnog demagoga koji sada vodi zemlju; samo \u0107e preporod demokratije koja bi izazvala i Trampovu autoritarnost i liberalni menad\u017eerizam to u\u010diniti.<\/p>\n

Ovakav pokret bi krenuo od istina koje su najneprijatnije i za konzervativce i za liberale: ljudi se pate i bore za bolji \u017eivot; ne mo\u017ee biti slobode bez jednakosti. Kada shvatimo da nam znanje poma\u017ee da menjamo stvarnost, \u010dinjenice \u0107e ostati bitne kao i uvek.
\nKontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cinjenice nikada nisu bile na strani uverenja liberala u njihovu superiornu sposobnost da vladaju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-219498","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219498","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=219498"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219498\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=219498"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=219498"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=219498"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}