{"id":219401,"date":"2017-01-06T09:15:18","date_gmt":"2017-01-06T08:15:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=219401"},"modified":"2017-01-06T09:16:37","modified_gmt":"2017-01-06T08:16:37","slug":"kako-biti-stoik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/06\/kako-biti-stoik\/","title":{"rendered":"Kako biti stoik"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Elif Batuman<\/strong><\/p>\n

\"elif-batuman\"<\/a>Stoi\u010dki filozof Epiktet ro\u0111en je kao rob 55. godine na\u0161e ere, u gr\u010dko-rimskom banjskom gradu Hijerapolisu (danas Pamukale u Turskoj). Prvi put sam se srela s njegovim u\u010denjem 2011, ubrzo po preseljenju iz San Franciska u Istanbul. \u017divela sam sama u univerzitetskom kampusu u \u0161umi. Usred nestabilne emotivne veze na daljinu, ponekad danima nisam progovarala ni sa kim sem sa glavom mog de\u010dka na Skypeu. Obeshrabrivala me je turska politika koja je i vernike i svetovne ljude navodila da se ose\u0107aju kao \u017ertve. A ako si \u017eena, bez obzira na to \u0161ta ima\u0161 na sebi \u2013 dekolte ili maramu na glavi \u2013 neko \u0107e ti ve\u0107 dobaciti uvredljiv pogled.<\/p>\n

\u010cim sam pro\u010ditala prvi red Epiktetovog Eti\u010dkog priru\u010dnika \u2013 \u201eNa neke stvari mo\u017eemo da uti\u010demo, a na neke ne\u201c \u2013 pao mi je kamen sa srca. Epiktet smatra da mo\u017eemo potpuno da uti\u010demo samo na svoj sud o tome \u0161ta je dobro, pa je to jedino o \u010demu treba da brinemo. Ako \u017eelimo novac, zdravlje, seks ili ugled, neizbe\u017eno \u0107emo biti nesre\u0107ni. Ako \u017eelimo da izbegnemo siroma\u0161tvo, bolest i neugledan polo\u017eaj, \u017eive\u0107emo u stalnoj strepnji i nezadovoljstvu. Naravno, strah i \u017eelja su neizbe\u017eni. Svi na mahove ose\u0107amo nalete straha ili o\u010dekivanja. Biti stoik zna\u010di preispitivati ta ose\u0107anja: zapitati se da li se ona odnose na stvari koje su izvan na\u0161e mo\u0107i i, ako je tako, \u201espremno odgovoriti \u2018Onda me se to ne ti\u010de\u2019.\u201c<\/p>\n

Dok sam \u010ditala Epikteta, shvatila sam da je bol u mom \u017eivotu naj\u010de\u0161\u0107e dolazio ne od stvarnih li\u0161avanja ili uvreda, ve\u0107 pre od stida koji me je obuzimao zato \u0161to sam verovala da su se oni mogli izbe\u0107i. Zar nije moja krivica \u0161to \u017eivim sama, \u0161to mi smisao neprestano izmi\u010de, \u0161to je moj ljubavni \u017eivot u haosu? Kad sam pro\u010ditala da niko nikad ne treba da se stidi \u0161to je sam ili \u0161to je u gomili, shvatila sam da sam se stidela i jednog i drugog. Epiktetov savet: kad si sam, nazovi to \u201emir i sloboda i smatraj da si ravan bogovima\u201c; kad si u gomili, misli o sebi kao o gostu na velikoj svetkovini i provodi se najbolje \u0161to mo\u017ee\u0161.<\/p>\n

Epiktet me je pridobio i svojim tonom predanog sportskog trenera. Ako \u017eeli\u0161 da postane\u0161 stoik, ka\u017ee on, \u201ei\u0161\u010da\u0161i\u0107e\u0161 ru\u010dni zglob, uganuti gle\u017eanj, progutati mnogo peska\u201c, a i dalje \u0107e\u0161 trpeti gubitke i poni\u017eenja. A zapravo, svaka nevolja za tebe je prilika za u\u010denje i slavu. Kada nai\u0111e te\u0161ko\u0107a, treba da si ponosan i uzbu\u0111en poput \u201erva\u010da kome je bog, kao kakav trener, dodelio zadatak da se bori sa sna\u017enim mladim ratnikom\u201c. Drugim re\u010dima, o svakom seronji s kojim mora\u0161 da ima\u0161 posla misli kao o elementu bo\u017ejeg poku\u0161aja da od tebe napravi \u201ematerijal olimpijskog kova\u201c. To je veoma mo\u0107an trik.<\/p>\n

Epiktet nam \u010desto savetuje da se ne ljutimo na robove. Najpre sam pomislila da mogu mirno da presko\u010dim te delove. Ali ubrzo sam shvatila da me spopadaju sli\u010dne samooptu\u017euju\u0107e i nelogi\u010dne misli kada imam posla s vlasnicima malog biznisa i profesionalcima u sektoru usluga. Kada me je taksista provozao du\u017eim putem ili kad mi je vlasnik piljarnice vratio manji kusur, ose\u0107ala sam da je to moja krivica, da to rade zato \u0161to govorim turski sa akcentom ili zato \u0161to pripadam eliti. A ako ne obra\u0107am pa\u017enju na takve sitne prevare, zar time ne dokazujem da sam zaista nezainteresovani, privilegovani ugnjeta\u010d? Epiktet me je oslobodio tih misli jednostavnom ve\u017ebom: \u201ePo\u010dev\u0161i od stvari nevelike vrednosti \u2013 malo prosutog ulja, malo ukradenog vina \u2013 ponavljaj sebi \u2018Po tako neznatnoj ceni kupujem mir\u2019.\u201c<\/p>\n

Ro\u0111en gotovo 2000 godina pre Darwina i Freuda, Epiktet je \u010dini se predvideo na\u010din izlaska iz njihovih zatvora. Ose\u0107anja propasti i radosti programirana su u ljudskom telu? To se mo\u017ee pobediti umom. Ve\u010diti rat izme\u0111u nesvesnih \u017eelja i zahteva civilizacije? Mo\u017ee se dobiti. Pedesetih godina pro\u0161log veka ameri\u010dki psihoterapeut Albert Ellis izlo\u017eio je rani oblik kognitivno-bihejvioralne terapije, prete\u017eno zasnovane na Epiktetovoj tvrdnji da \u201eljude ne uznemiravaju doga\u0111aji ve\u0107 njihov sud o njima\u201c. Ako dovoljno dugo upra\u017enjavate stoi\u010dku filozofiju, ka\u017ee Epiktet, \u010dak i u svojim snovima \u0107ete znati \u0161ta je dobro, a \u0161ta nije.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The New Yorker<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svaka nevolja za tebe je prilika za u\u010denje i slavu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":219402,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-219401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=219401"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219401\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/219402"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=219401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=219401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=219401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}