{"id":219312,"date":"2017-01-04T09:08:54","date_gmt":"2017-01-04T08:08:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=219312"},"modified":"2017-01-04T09:10:38","modified_gmt":"2017-01-04T08:10:38","slug":"krleza-je-jugoslavenski-avangardist","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/04\/krleza-je-jugoslavenski-avangardist\/","title":{"rendered":"Krle\u017ea je jugoslavenski avangardist"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Sre\u0107ko Pulig<\/strong><\/p>\n

\"oredrag-brebanovic\"<\/a>S Predragom Brebanovi\u0107em, predava\u010dem na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu i gostuju\u0107im predava\u010dem na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, razgovarali smo povodom izlaska njegove knjige \u2018Avangarda krle\u017eiana: pismo ne o avangardi\u2019 (Arkzin, Jesenski i Turk, Zagreb 2016).<\/p>\n

Okolnost da je prije \u010detiri i pol godine, na izlo\u017ebi odr\u017eanoj u sklopu beogradskog Festivala jednog pisca, bilo izlo\u017eeno i divotvelepismo \u2013 koje je Miroslav Krle\u017ea 1936. uputio Marku Risti\u0107u na Plitvice \u2013 predstavljala je za vas prevratni\u010dki Doga\u0111aj i inspiraciju za cijelu knjigu?<\/strong><\/p>\n

Jeste, zaista je bilo tako. Na saradnju s Festivalom me je u ime organizatora \u2013 Kulturnog centra Beograda (KCB) \u2013 pozvala Olivera Sto\u0161i\u0107 Raki\u0107. Ona mi je predlo\u017eila da sro\u010dim tekst o pomenutom Krle\u017einom pismu kao glavnom eksponatu prate\u0107e izlo\u017ebe. Za divotvelepismo sam, naravno, znao i pre toga, ali sam ga tek tada video in vivo i moram priznati da me je ono op\u010dinilo. Napisao sam kratak prilog za festivalski katalog, gde sam poku\u0161ao da iznova otvorim temu Krle\u017einih slo\u017eenih relacija spram umetni\u010dke avangarde. Nisam ni slutio da je to samo po\u010detak i da \u0107u se s Krle\u017eom toliko intenzivno dru\u017eiti narednih godina. Jo\u0161 od najranije mladosti intuitivno sam ga do\u017eivljavao kao najve\u0107eg jugoslovenskog pisca, relativno dobro sam poznavao njegovo delo, uklju\u010duju\u0107i i sekundarnu literaturu, famoznu krle\u017eologiju. Preispitivanje njegovog odnosa prema avangardi omogu\u0107ilo mi je potpuno druga\u010diju vizuru, kojom sam donekle i s\u00e2m bio iznena\u0111en. Naposletku je katalo\u0161ki tekst zavr\u0161io kao uvodno poglavlje u knjizi koja je zahvaljuju\u0107i Mi\u0161i Neja\u0161mi\u0107u pro\u0161log meseca iza\u0161la u Zagrebu, i u kojoj nastojim da odgovorim na pitanje: zbog \u010dega nam je Krle\u017ea danas toliko va\u017ean, va\u017eniji no ikada? Uzgred, ispostavilo se da je KCB-ov festival iz 2012. ujedno bio i poslednji, jer je doti\u010dna manifestacija posle dolaska evropeiziranih radikala na vlast prestala da postoji. Verovatno i zbog toga \u0161to su u jednom delu srpske javnosti odzivi na Krle\u017ein povratak u Beograd bili negativni.<\/p>\n

Leglo paranoidnog nacionalizma<\/strong><\/p>\n

Spominjete kako je Tomislav Brlek svojim tekstom o prijateljstvu Krle\u017ee i Risti\u0107a pomogao tom povratku, pa pri\u017eeljkujete da se jo\u0161 desi povratak Risti\u0107a u Zagreb. Znate li da je Ivana Mom\u010dilovi\u0107 objavila vi\u0161e radova o tom prijateljstvu?<\/strong><\/p>\n

Kako da ne. U knjizi su me, me\u0111utim, prevashodno interesovale knji\u017eevno-istorijske i knji\u017eevno-kriti\u010dke interpretacije Krle\u017ee, kao i utemeljenje jednog otvorenijeg koncepta avangarde, do kojeg sam do\u0161ao analizom divotvelepisma. Tu sam se suo\u010dio sa zapanjuju\u0107om nemo\u0107i struke kojom se bavim i koja se poslednjih decenija pretvorila u leglo teorijske neosve\u0161\u0107enosti, ali i paranoidnog nacionalizma. Utoliko je knjiga neminovno poprimila polemi\u010dku notu. \u0160to se Marka Risti\u0107a ti\u010de, bez obzira na to \u0161to se o njemu pi\u0161e sve vi\u0161e, on do daljnjeg ostaje najve\u0107i tabu srpske kulture 20. veka, koji skupo pla\u0107a \u010dinjenicu da je istovremeno bio nadrealista i Jugosloven. Oskar Davi\u010do je bar napisao \u2018Srbiju\u2019, pa su mu oprostili \u0161to su ga tukli.<\/p>\n

Tezu o \u2018vje\u010dnoj Jugoslaviji\u2019 preuzimate iz naslova knjige Viktora Ivan\u010di\u0107a. U posljednjih dvadesetak godina je \u2018vje\u010dnom Jugoslavijom\u2019 u badiouovskom smislu zaokupljena i grupa koja je objavljivala u beogradskom \u010dasopisu Prelom, ljubljanskom Borecu, ediciji Jugoslavija i zagreba\u010dkom Aktivu. Nju \u010dine, uz ostale, Ivana Mom\u010dilovi\u0107, Slobodan Karamani\u0107, Ozren Pupovac, pa i moja malenkost.<\/p>\n

Meni je ipak bli\u017ee Ivan\u010di\u0107evo poimanje Jugoslavije. U njegovim tekstovima jugoslovenstvo figurira kao forma anga\u017emana (on bi rekao: oblik otpora), kao ne\u0161to \u0161to prirodno proisti\u010de iz kritike svih nacionalizama, \u0161to predstavlja neophodan vi\u0161i stepen te kritike. Ima li i\u010deg bednijeg od srpstva ili hrvatstva ukoliko ih se shvati isklju\u010divo kao antijugoslovenstvo? A nacionalne elite ih mahom tako shvataju, odri\u010du\u0107i se \u010ditavog jednog stole\u0107a na\u0161e zajedni\u010dke istorije \u2013 \u0161tavi\u0161e, onog stole\u0107a koje se poklapa s ovda\u0161njim modernitetom. U tom smislu, ko ne \u017eeli pri\u010dati o Jugoslaviji, neka \u0107uti o nacionalizmu.<\/p>\n

Govorite da izme\u0111u modernizma i avangarde, najprije u umjetnosti, a onda i u dru\u0161tvu, ne postoji jasno razgrani\u010denje. U kojem smislu je avangarda za vas stalno mogu\u0107a?<\/strong><\/p>\n

Takozvana istorijska avangarda je samo jedan od njenih vidova, koji traje do polovine tridesetih godina i dezintegracije avangardisti\u010dkih poetika, dakle otprilike do vremena kada je nastalo i divotvelepismo. U narednom su se periodu avangardisti rukovodili na\u010delom koje je najbolje formulisao Walter Benjamin, kazav\u0161i da bi na desni\u010darsku estetizaciju politike levi\u010dari trebalo da uzvrate politizacijom estetike. Radi se o fazi koja je kod Krle\u017ee okon\u010dana \u010duvenim govorom na ljubljanskom kongresu jugoslovenskih pisaca, \u010dime fakti\u010dki biva okon\u010dan i sukob na knji\u017eevnoj levici. Nakon toga sledi tre\u0107a etapa, koja se kod Krle\u017ee ogleda u samopregornom radu na Enciklopediji Jugoslavije. U pitanju je monumentalni projekt u kojem nije te\u0161ko prepoznati ono \u0161to se u teoriji avangarde naziva optimalnom projekcijom \u2013 ali to, na svoju sramotu, istra\u017eiva\u010di ne uvi\u0111aju. U knjizi se, ina\u010de, pozivam na mno\u0161tvo koncepcija po kojima avangarda nije samo periodizacijska, ve\u0107 i tipolo\u0161ka odrednica. Zanimljivo da je ideja avangarde u istom duhu bila obra\u0111ena i u \u2018Jugoslavici\u2019. Po meni je pak evidentan i kontinuitet jugoslovenske avangarde, koji se\u017ee od ranog Krle\u017ee do, recimo, i dalje aktuelnog Laibacha.<\/p>\n

Srozavanje krle\u017eologije<\/strong><\/p>\n

U \u010demu se sastoji Krle\u017eina Grosse Realistik?<\/strong><\/p>\n

Za tim pojmom, kojeg je u esteti\u010dku raspravu uveo Krle\u017ei mrski Kandinski, posegnuo sam ne bih li opisao divotvelepismo, ali i jednu od osnovnih odlika krle\u017eijanske poetike. Posredi je tipi\u010dno avangardisti\u010dka, kola\u017ena prezentacija nekog konkretnog istorijskog trenutka, kakvu pored ostalog sre\u0107emo i u svakom od pet tomova Krle\u017einog Dnevnika \u2013 iz \u010dega sledi da ju je on praktikovao permanentno, u ostvarenjima koja pripadaju razli\u010ditim \u017eanrovskim kategorijama. Isti postupak javlja se i kod Karla Krausa; ruski formalisti su u sli\u010dnim situacijama upotrebljavali termin byt; dok je Brecht koristio oznaku Aktualit\u00e4tenmontage. Podrazumeva se da sam u knjizi ukazao i na brojne druge avangardisti\u010dke stileme, kojih kod Krle\u017ee tako\u0111e ima u izobilju, pogotovo izvan onih par kanonizovanih dela na koja se njegov opus smi\u0161ljeno redukuje. Stra\u0161no je koliko je taj \u010dovek, uprkos svemu, ostao nepro\u010ditan.
\n
\n\u0160to zna\u010di da je Krle\u017ea bio \u2018svjedok i sau\u010desnik\u2019 u sopstvenom slu\u010daju, \u0161to je parafraza naslova jedne Risti\u0107eve knjige?<\/strong><\/p>\n

Markovom frazom \u2018svedok ili sau\u010desnik\u2019 \u017eeleo sam da skrenem pa\u017enju na to da Krle\u017eine iskaze o vlastitoj stvarala\u010dkoj poziciji ne moramo uzimati zdravo za gotovo. Svima nam je znano da se on stalno ogra\u0111ivao od avangarde, pa i od samog Risti\u0107a, u \u010dijim je nadrealisti\u010dkim egzibicijama, svejedno da li voljno ili nevoljno \u2013 kao urednik Danasa i Pe\u010data, ali i na razne druge na\u010dine, ne izuzimaju\u0107i ni divotvelepismo \u2013 sau\u010destvovao.<\/p>\n

Kritizirate argumentirano gotovo sveukupnu hrvatsku krle\u017eologiju, a naro\u010dito onu od 1980-ih do danas?<\/strong><\/p>\n

\u2018Gotovo sveukupnu hrvatsku\u2019 i bezmalo celokupnu srpsku, odnosno ono \u0161to je od nje preostalo i srozalo se na najni\u017ee grane, do stanovi\u0161ta o Krle\u017ei kao \u2018osionom negatoru srpske istorije\u2019, koje je reaguju\u0107i na Festival jednog pisca \u2013 da ironija bude ve\u0107a, u krle\u017eijanski nazvanom nedeljniku Pe\u010dat \u2013 plasirao jedan beogradski profesor. Iz sada\u0161nje perspektive posmatrano, nema sumnje da je krle\u017eolo\u0161ki mejnstrim Krle\u017eu bezdu\u0161no \u017ertvovao molohu nacije. Najambiciozniji knji\u017eevno-nau\u010dni poduhvati, poput \u0161estotomne Krle\u017eologije ili trotomne Krle\u017eijane, bili su u slu\u017ebi pi\u0161\u010devog pohrva\u0107ivanja. Nemam ni\u0161ta protiv koncepta nacionalne knji\u017eevnosti (preciznije bi bilo re\u0107i da sam prema njemu ravnodu\u0161an), retki su uostalom knji\u017eevnici koji su uop\u0161te vidljivi mimo nacionalnog konteksta, ali \u2013 izvinite \u2013 Krle\u017ea je mnogo vi\u0161e od \u2018hrvatskog klasika\u2019. On je pisac neuporedivo \u0161ireg zamaha i ve\u0107eg dometa, on je pisac-epoha, ta\u010dnije jugoslovenska epoha. Svojevremeno su, dok je Jugoslavija jo\u0161 postojala, srednjo\u0161kolski profesori knji\u017eevnosti voleli da citiraju onu dirljivu re\u010denicu Du\u0161ana Mati\u0107a po kojoj \u2018svako u sebi nosi svoga Ujevi\u0107a\u2019; meni se jednako umesnom \u010dini nadrealistova slikovita i od pojedinih krle\u017eologa ismejana tvrdnja da Krle\u017ea nije \u010dak ni \u2018golema planina\u2019, ve\u0107 grandiozni \u2018planinski lanac\u2019. Njegov opus prostire se du\u017e celog jednog, dakako jedinstvenog jezi\u010dkog podru\u010dja.<\/p>\n

Humanisti\u010dka privla\u010dnost jugoslovenstva<\/strong>
\n
\n\u0160to su to \u2018sna\u017ena pogre\u0161na \u010ditanja\u2019 i koji su autori primjer toga u slu\u010daju Krle\u017ee?<\/strong><\/p>\n

Trudio sam se da u nepreglednoj krle\u017eolo\u0161koj gra\u0111i uo\u010dim izvesne \u010dvorne ta\u010dke koje bi nam mogle poslu\u017eiti kao oslonac u budu\u0107im \u010ditanjima Krle\u017ee. Tragao sam za istomi\u0161ljenicima, pri \u010demu se pokazalo da njih, naro\u010dito onih re\u010ditijih, skoro i nema; ali da parcijalnih interpretativnih prodora itekako ima. Kada, na primer, Dubravka Orai\u0107 Toli\u0107 povodom Krle\u017ee govori o hrvatskoj knji\u017eevnoj \u2018sveumjetnini\u2019 iliti Gesamtkunstwerku, kao i kada Radovan Iv\u0161i\u0107, insistiraju\u0107i na va\u017enosti osovine Krle\u017ea-Risti\u0107, zajedni\u0161tvo dvojice pisaca naziva jednom od najve\u0107ih nesre\u0107a koje su zadesile intelektualni \u017eivot na Balkanu, onda pred nama iskrsavaju za\u010dudni spojevi dubokih uvida i nepojamnih zaslepljenosti. O takvim fenomenima su \u2013 dozvolite mi da se jo\u0161 koji sekund zadr\u017eim na terenu sopstvene struke \u2013 odavno pisali knji\u017eevni teoreti\u010dari poput Paula de Mana i Harolda Blooma. U knjizi sam ponudio svojevrsnu \u2018mapu pogre\u0161nih \u010ditanja\u2019 Krle\u017ee, ali nikako nisam nameravao da ih u vrednosnom pogledu izjedna\u010dim, jer su neka od njih uistinu sna\u017ena, to jest podsticajna. Na\u017ealost, akademska tuma\u010denja Krle\u017ee su po pravilu ne samo pogre\u0161na, nego i slaba. Ne mogu se oteti utisku da se na Univerzitetu nikada manje nije po\u0161tovalo Sloterdijkovo upozorenje da je zadatak svakog, pa i profesorskim zvanjem oven\u010danog pisca da misli opasno, da rizikuje i provocira. S druge strane, dobra vest je da se misliti jo\u0161 uvek mo\u017ee i izvan univerzitetskih zidina: zato sam nadahnutu konstataciju nekada\u0161nje hadezeovske ministarke kulture da \u2018Krle\u017ea je sve obezvrijedio, od Boga pa nadalje\u2019 sa ogromnim zadovoljstvom uvrstio u knjigu kao jednu od misli-vodilja.<\/p>\n

Kada \u0107emo s jugoslavenske kulture mo\u0107i obrisati ono \u2018ex\u2019 i \u2018post\u2019? Kriti\u010dni ste spram koncepta nove postjugoslavenske umjetnosti, pogotovo knji\u017eevnosti?<\/strong><\/p>\n

Najiskrenije re\u010deno, ne razumem ni to \u2018ex\u2019, ni to \u2018post\u2019, niti srodne etikete poput \u2018jugosfere\u2019, \u2018regiona\u2019 ili \u2018susjedstva\u2019. One valjda funkcioni\u0161u kao opomena da Jugoslavija kao dr\u017eava vi\u0161e nije \u017eiva. U redu, ali zna\u010di li to da je nakon propasti Rimskog carstva trebalo da nestane i latinska filologija? Navedeni prefiksi su lo\u0161i naprosto zato \u0161to dovode u pitanje spominjane umetni\u010dke i kulturne kontinuitete.<\/p>\n

Mo\u017ee li knji\u017eevni kanon ne biti nacionalnim, budu\u0107i se zala\u017eete za onaj jugoslavenski, ali pretpostavljamo ne i za \u2018pravljenje\u2019 jugoslavenske nacije? Krle\u017ea i Risti\u0107, po vama, nisu izdali sebe \u2013 ali nacionalne kulture jesu.<\/strong><\/p>\n

Nama, koji jugoslovenstvo ne svodimo na puku ideolo\u0161ku melodramu, ono nipo\u0161to nije privla\u010dno zbog svog nacionalnog, nego zbog svog \u2013 ne stidim se da ka\u017eem \u2013 humanisti\u010dkog sadr\u017eaja. Tako gledano, knji\u017eevni kanon ne samo da mo\u017ee, nego i mora biti internacionalan. Jugoslovenska knji\u017eevnost, u \u010dije me nepostojanje bezuspe\u0161no uveravaju, nije zapravo ni\u0161ta drugo doli minimalni internacionalni makrokontekst. I tu, opet, valja u\u010diti od Krle\u017ee, koji je ve\u0107 u \u2018Hrvatskoj knji\u017eevnoj la\u017ei\u2019 uspostavio vlastitu vertikalu bogumili-Kri\u017eani\u0107-Kranj\u010devi\u0107, da bi docnije povla\u010dio svakovrsne hrvatsko-srpske dijagonale. Zanimalo ga je ljudsko bi\u0107e kao takvo, nezavisno od \u2018boje masti\u2019; ali je, osim klasne nepravde koja ga je ti\u0161tila i protiv koje je grmeo, \u010ditavog \u017eivota bio bolno svestan tragizma \u2018ju\u017enoslavjanskih\u2019 i svih drugih \u2018malih\u2019 naroda. Setimo se da je, nimalo slu\u010dajno, jedna od najva\u017enijih li\u010dnosti iz krle\u017eijanskog istorijskog mozaika bio Dimitrije Tucovi\u0107. Ovih dana mo\u017eemo samo da zami\u0161ljamo kakav bi gnev i koliko sete kod Maestra izazvalo sramno izme\u0161tanje njegovih posmrtnih ostataka.<\/p>\n

Portal novosti<\/a>
\n<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Brebanovi\u0107: Nacionalne elite odri\u010du se \u010ditavog stole\u0107a na\u0161e zajedni\u010dke istorije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-219312","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219312","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=219312"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219312\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=219312"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=219312"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=219312"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}