{"id":219170,"date":"2017-01-01T10:49:02","date_gmt":"2017-01-01T09:49:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=219170"},"modified":"2017-01-01T10:49:02","modified_gmt":"2017-01-01T09:49:02","slug":"bogocovek-sa-hiljadu-lica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/01\/01\/bogocovek-sa-hiljadu-lica\/","title":{"rendered":"Bogo\u010dovek sa hiljadu lica"},"content":{"rendered":"

Autor: Milan Vukomanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"isus-hrist\"<\/a>U ovom prilogu \u017eeleo bih najpre da se osvrnem na jednu tezu koju sam formulisao jo\u0161 pre dvadesetak godina u knjizi Rano hri\u0161\u0107anstvo od Isusa do Hrista (RHIH), a koja ovako glasi:<\/p>\n

\u201eTrude\u0107i se tako da uspostavimo jasniju razliku izme\u0111u istorijskog Isusa i Hrista vere, na\u0161li smo se\u2026 u jednoj pomalo paradoksalnoj situaciji. Istorijski lik Isusa iz Nazareta koji smo poku\u0161ali da donekle rekonstrui\u0161emo na osnovu sinopti\u010dke gra\u0111e, svakako je stariji od Pavlove i Jovanove hristolo\u0161ke ideje o Kosmi\u010dkom Hristu, Hristu-Logosu. Tu, naravno, polazimo od logi\u010dne pretpostavke da je sama istorijska li\u010dnost, koja docnije postaje predmet religijskog kulta, starija od samog kulta. Pa ipak, Pavlova vizija Isusa Hrista je ranija, ona ima istorijski prioritet u odnosu na sinopti\u010dare ve\u0107 samim tim \u0161to su njegova pisma starija od jevan\u0111elja. Prividni paradoks je, dakle, u tome \u0161to je predanje o Hristu vere sa\u010duvano (bar u pisanoj formi) pre tradicije o istorijskom Isusu, iako znamo da je istorijska li\u010dnost Isusa iz Nazareta dala povoda za docniju spekulaciju o bo\u017eanskom Hristu\u201c (RHIH, 1996: 62).<\/p>\n

Ovog paradoksa su, naravno, bar poslednjih vek i po, bile svesne generacije nau\u010dnika koje su se bavile istorijskim identitetom Isusovim, ali je pomalo neobi\u010dno to \u0161to se ta tema po pravilu skidala s dnevnog reda, a primat u potrazi za istorijskim Galilejcem uvek davao sinopti\u010dkim jevan\u0111eljima, koja nisu istorijski dokumenti ili biografije, pa ni \u017eitija, ve\u0107 zaseban literani \u017eanr (to euangelion). Jedan od argumenata koji se tu, po pravilu, koristi jeste da apostol Pavle nije poznavao Isusa i da se on u svojim pismima ne bavi istorijskom li\u010dno\u0161\u0107u nego, naprotiv, Hristom vere, pa i kosmi\u010dkim Hristom.<\/p>\n

Ali tek Marko, Matej i Luka nisu poznavali istorijskog Hrista! Oni su, zapravo, u trenutku pisanja, od njega vremenski odvojeni bar 40 godina, dok je Pavle li\u010dno poznavao Isusovog brata Jakova, te apostole Petra i Jovana (v. Galatima, 1-2). Pavlova prva pisma nastaju, \u0161tavi\u0161e, svega jednu deceniju nakon Isusove smrti. On je, dakle, kao \u017eivi svedok, bli\u017ei istorijskim doga\u0111ajima od sinopti\u010dara. Njegovo Pismo Galatima koristi se, \u0161tavi\u0161e, kao istorijski dokument kada se razmatraju doga\u0111aji vezani za najstariji Isusov pokret u Jerusalimu. Delovi iz prve i druge glave tog pisma predstavljaju najstariji primarni izvor na\u0161eg saznanja o najranijem razdoblju crkvene povesti. Pavle tu, u stvari, direktno svedo\u010di o tome \u0161ta se de\u0161avalo na prvom apostolskom saboru u Jerusalimu, isti\u010de va\u017enost Petra, Jakova i Jovana kao \u201cstubova\u201d te rane crkve, a ostavlja i autenti\u010dan zapis o Petrovom nedoli\u010dnom pona\u0161anju u Antiohiji (Gal 2.11-15).<\/p>\n

Pavle je, dakle, stariji od sinopti\u010dara, bli\u017ei istorijskim akterima, apostolima i Isusovom rodjenom bratu, i pravi je most izme\u0111u Isusovog (judejskog) pokreta i hri\u0161\u0107anstva u nastajanju. Nominalno, ali i fakti\u010dki, hri\u0161\u0107anstva nema pre sredine prvog veka, i to u Antiohiji. Luka ka\u017ee: \u201eI najpre u Antiohiji u\u010denici bejahu nazvani hri\u0161\u0107ani\u201c (hoi Hristianoi Dela 11.26). A ba\u0161 u Antiohiji Pavle se (prema Gal 2.11) konfrontira s Petrom oko misije me\u0111u nejevrejima, \u201eneznabo\u0161cima\u201c. Taj grad u zapadnoj Siriji je, prema Luki, i njegova baza tokom prvog misionarskog putovanja. Ignatije Antiohijski (35-107.g.) jeste, najzad, prvi hri\u0161\u0107anski pisac koji upotrebljava termin Hristianismos za hri\u0161\u0107ane (Magn. 10.1.3). Isusov pokret, dakle, postaje Hristov pokret u Antiohiji, me\u0111u nejevrejskim vernicima koji su u stanju da naprave ne\u0161to jasniju razliku izme\u0111u \u201eJevreja\u201c i sledbenika Jevrejina Hrista, \u201ehri\u0161\u0107ana\u201c. Tu, najzad, izbijaju i prve kontroverze izme\u0111u Jevreja i nejevreja u ranoj hri\u0161\u0107anskoj crkvi. U Pavlovo vreme, me\u0111utim, te kontroverze se, sude\u0107i bar prema Galatima i Delima apostolskim, uglavnom kompromisno razre\u0161avaju.<\/p>\n

Odlomci iz Pavlovih pisama imaju, nesumnjivo, golemu autobiografsku vrednost. Na osnovu prvog i drugog polavlja pisma Galatima mo\u017ee se u velikoj meri rekonstruisati i dobar deo \u017eivotnog puta apostola Pavla. Pored toga, Pavle je taj koji je sa\u010duvao najstariju kerigmatsku tradiciju o Isusovom raspe\u0107u i vaskrsenju iz mrtvih, centralnu dogmu hri\u0161\u0107anske religije. U tom poznatom odlomku iz Prvog pisma Korin\u0107anima (pogl. 15) vidimo najpre da se Pavle, kada govori o Isusu, poziva na svedo\u010danstvo jevan\u0111elja koje je Korin\u0107anima ve\u0107 bilo objavljeno i poznato, a koje je sam Pavle predao u onom obliku u kojem ga je i primio. Po\u0161to je prvo poznato pisano jevan\u0111elje sastavljeno bar jednu deceniju nakon ove poslanice, jasno je da se Apostol tu poziva na sadr\u017eaj nekakve usmene predaje o vaskrsenju, koju je on jo\u0161 ranije usvojio, a koja se potom prenosila i \u0161irila u zajednicama koje su on i drugi apostoli osnovali.<\/p>\n

Uprkos svemu tome, kada je re\u010d o potrazi za istorijskim Isusom, sinopti\u010dka jevan\u0111elja uvek imaju strukturalni, iako ne i hronolo\u0161ki, prioritet u odnosu na druge hri\u0161\u0107anske i nehri\u0161\u0107anske izvore, dokumente (uklju\u010duju\u0107i ne samo Pavlova pisma nego, na primer, i Jovanovo jevan\u0111elje). S druge strane, imamo tzv. \u201ePavlovo jevan\u0111elje\u201c (Rim 1.15 ili 1 Kor 15.1), tradiciju o Isusu koja je sa\u010duvana u Apostolovim autenti\u010dnim pismima. Pavlovo jevan\u0111elje nije, svakako, izvor u kome bi se mogli na\u0107i ikakvi zna\u010dajniji podaci o istorijskom Isusu; pa ipak, Pavlov portret Isusa Hrista tu ima istorijski prioritet u odnosu na sva \u010detiri novozavetna jevan\u0111elja. Jednostavnije re\u010deno, Pavlova slika o \u201eHristu vere\u201c mo\u017ee se dobiti iz dokumenata koji su stariji od sinopti\u010dkih jevan\u0111elja. Tu, na primer, ubrajamo Prvu Korin\u0107anima, te pisma Filibljanima i Kolo\u0161anima. Sva tri ova teksta nastala su tokom pedesetih i ranih \u0161ezdesetih godina prvog veka. Danas se prili\u010dno pouzdano mo\u017ee tvrditi da je sam Apostol bio autor Korin\u0107ana i Filibljana, dok se stru\u010dnjaci jo\u0161 uvek spore oko autorstva Poslanice Kolo\u0161anima. U svakom slu\u010daju, sva tri pisma starija su od najstarijih kanonskih jevan\u0111elja.<\/p>\n

Kada uporedimo Pavlove i sinopti\u010dke spise, dva kanonska izvora predaje o Isusu, postaje jasno da tu nije re\u010d o (uobi\u010dajenoj) mitologizaciji istorijske li\u010dnosti, nego, naprotiv, o istorizaciji mitolo\u0161kog lika. Obratimo stoga pa\u017enju na neke primere ovog postupka.<\/p>\n

Prema sinopti\u010dkoj tradiciji, Isusovo ishodi\u0161te nije na nebu, ve\u0107 u ruralnoj Palestini, gde je on bio i ro\u0111en. Otac mu se zvao Josif, a majka Marija. On ima bra\u0107u, koju znamo po imenima (Simon, Jakov, Josif, Juda \u2013 Mt 13:55), kao i sestre, koje nisu imenovane (Mt 13:56). U svojim poznim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama Isus se pojavljuje na reci Jordan, pristupa Jovanu Krstitelju, a nakon kr\u0161tenja po\u010dinje da propoveda skori dolazak carstva bo\u017ejeg. Njegova aktivnost u Galileji i Judeji ne traje dugo, najvi\u0161e dve-tri godine, jer on ubrzo biva uhap\u0161en, osu\u0111en i raspet na krstu. Neposredno nakon svoje smrti (tre\u0107eg dana) on, prema istoj tradiciji, biva vaskrsnut iz groba, pa se uznosi do samog Boga. Sinopti\u010dari jo\u0161 najavljuju i njegov drugi dolazak, posle \u010dega \u0107e na zemlji kona\u010dno biti uspostavljeno carstvo bo\u017eje. U tim jevan\u0111eljima nailazimo, dakle, na slede\u0107u sliku, perspektivu:<\/p>\n

\u2191 uzlazak \u2193 silazak<\/p>\n

U pavlovskoj tradiciji, me\u0111utim, ova slika treba da se nadopuni jo\u0161 jednim, prvim silaskom, pa tako dolazimo i do slede\u0107e, ne\u0161to slo\u017eenije sheme:<\/p>\n

\u2193 silazak \u2191 uzlazak \u2193 silazak (drugi dolazak)<\/p>\n

Pre svog \u017eivota u telu, Sin bo\u017eji, \u201ekosmi\u010dki Hristos\u201c, imao je, prema Pavlovoj koncepciji, odlu\u010duju\u0107u ulogu u procesu stvaranja sveta. To Apostolovo shvatanje mo\u017ee se, mo\u017eda, najbolje ilustrovati nekim karakteristi\u010dnim odlomcima iz njegovih pisama Filibljanima i Kolo\u0161anima (npr. Fil 2.5-11 ili Kol 1.15-20). Navedimo ovde bar jedan od tih odlomaka:<\/p>\n

\u201eKoji je obli\u010dje Boga \u0161to se ne vidi,
\nkoji je ro\u0111en prije svake tvari.<\/p>\n

Jer kroz njega bi sazdano sve \u0161to je na nebu
\ni \u0161to je na zemlji, \u0161to se vidi i \u0161to se ne vidi,
\nbili prijestoli ili gospodstva ili poglavarstva,
\nili vlasti: sve se kroza nj i za nj sazda.<\/p>\n

I on je prije svega, i sve je u njemu.<\/p>\n

I on je glava tijelu crkve,
\nkoji je po\u010detak i prvoro\u0111eni iz mrtvijeh,
\nda bude on u svemu prvi;<\/p>\n

jer bi volja o\u010dina da se u nj useli sva punina,<\/p>\n

I kroza nj da primiri sve sa sobom,
\numiriv\u0161i krvlju krsta njegova,
\nkroz nj sve, bilo na zemlji ili na nebu\u201c (Kol 1.15-20).<\/p>\n

Ovaj odlomak, \u010diji sadr\u017eaj nije nimalo blizak onome \u0161to nalazimo o Isusu u sinopti\u010dkim jevan\u0111eljima, ima strukturu himne. Danas se uglavnom smatra da takve himne nije sastavljao sam Pavle, ve\u0107 da je on samo koristio tekst nasle\u0111en iz tradicije kako bi potkrepio svoju osnovnu ideju. Rezultat svega toga je i slavljenje Hrista koje proizilazi iz iskustva veroispovesti njegovih sledbenika, pri \u010demu se nagla\u0161ava da je Isus u koga se ti sledbenici kr\u0161tavaju, u stvari, niko drugi do sam Stvoritelj i Iskupitelj, Gospodar svih stvari na nebu i na zemlji. Taj \u201eKosmi\u010dki Hristos\u201c, Stvoritelj, odudara znatno od predstave o Isusu u sinopti\u010dkim jevan\u0111eljima. On je, zapravo, u toj svojoj teolo\u0161koj, metafizi\u010dkoj slojevitosti mnogo bli\u017ei Logosu-Hristu iz uvodne himne Jovanovog jevan\u0111elja.<\/p>\n

S druge strane, Pavle, bar prema sopstvenim pismima, ne zna ni\u0161ta o doga\u0111ajima vezanim za \u201eistorijskog Isusa\u201c, navedenim u prologu Matejevog i Lukinog jevan\u0111elja. Dodu\u0161e, na te doga\u0111aje se ne osvr\u0107u ni sami evan\u0111elisti u nastavku svojih pripovesti, \u0161to svedo\u010di o tome da su oba ova prologa predstavljala naknadne dodatke. Pavle, potom, ne zna ni\u0161ta o Mariji, Josifu, Vitlejemu ili Nazaretu. Ne spominje uop\u0161te Jovana Krstitelja, klju\u010dnu li\u010dnost za formiranje mladog Isusa, koja se nagla\u0161eno isti\u010de na po\u010detku svih sinopti\u010dkih jevan\u0111elja. Pavle poznaje Petra (Kifu), ali ne zna za njegovo odricanje od Hrista, Judinu izdaju ili detalje vezane za stradanje Isusovo. Ni\u0161ta, zatim, o Pilatu, Golgoti, svedo\u010denju o praznom grobu. Zanimljivo je da nijedan od tih doga\u0111aja ne opisuju ni autori dokumenata iz Nag Hamadija. Apostol Pavle pi\u0161e pre sinopti\u010dara, autori apokrifnih jevan\u0111elja iz Nag Hamadija nakon njih, ali ni jedni ni drugi ne opisuju doga\u0111aje koje je zabele\u017eio Marko, a potom naknadno obradili Matej i Luka. Pavle se sastaje s Jakovom, Petrom i Jovanom u Jerusalimu samo dvadesetak godina nakon Isusovog raspe\u0107a i ne izgleda kao da ti \u201estubovi crkve\u201c imaju ikakvog razloga da se kriju od progona Hristovih sledbenika (kao, na primer, hri\u0161\u0107ani u Rimu u doba Nerona). Sam Pavle propoveda jevan\u0111elje, ali to njegovo jevan\u0111elje nema gotovo nikakve veze s novozavetnim primerima istog \u017eanra. On se dopisuje sa, i deluje me\u0111u Korin\u0107anima, Solunjanima, Efescima, Kolo\u0161anima, Filibljanima, Rimljanima, ali ne vidimo da iko od tih njegovih slu\u0161alaca, pratilaca ili oponenata postavlja klju\u010dna pitanja vezana za doga\u0111aje ili diskurse zabele\u017eene u sinopti\u010dkim tekstovima.<\/p>\n

Pitanje je, svakako, koliko argumentum ex silentio ima te\u017eine u Pavlovom slu\u010daju. Ono \u0161to on ne spominje jeste frapantno i va\u017eno je da se to istakne. S druge strane, iako je dragocen izvor za neke doga\u0111aje iz vlastitog vremena, Pavle ne ose\u0107a potrebu da se bavi istorijskim Isusom. Njegovo jevan\u0111elje nije biografija, nego prava \u201eradosna vest\u201c. On nije upoznao Isusa, nije s njim putovao, i tu ispoljava razumljive rezerve. Nema nabrajanja istorijskih detalja vezanih za Isusovo stradanje i smrt, pa da se za\u010dudimo za\u0161to se tu, recimo, ne spominje jedan Pilat. Pavle u 1 Kor 15 navodi drevnu kerigmu o Isusovoj smrti i vaskrsenju, ali Pilat i Golgota nisu deo te kerigme u njegovim krugovima. Iznenadilo bi nas, na primer, da Tacit taksativno nabraja doga\u0111aje vezane za Isusovo stradanje, a da tu ne spominje Pilata. To, me\u0111utim, nije slu\u010daj s Pavlom. Pavle pi\u0161e pisma o konkretnim stvarima, vezana za svakodnevne prakse, upu\u0107ena zajednicama u Korintu, Galatiji, Rimu, itd. Vaskrsenje je tu, svakako, va\u017eno, krst tako\u0111e (pre svega iz teolo\u0161kih razloga), ali Pilatu u tom kontekstu naprosto nema mesta. To nipo\u0161to ne zna\u010di da Pilatova presuda nije bila op\u0161te poznata \u010dinjenica u zajednicama kojima se Pavle obra\u0107a. Va\u017enije je mo\u017eda to \u0161to, kada \u010ditamo Pavla i kada \u010ditamo sinopti\u010dare, kao da ulazimo u dva zasebna sveta, iako su njihovi spisi vremenski odvojeni samo deceniju-dve. Re\u010d je tu, zapravo, o formativnim fazama u nastanku nove religije. Pavle je helenisti\u010dki Jevrejin koji veruje u Hrista i zaslu\u017ean je za nastanak hri\u0161\u0107anstva ponajvi\u0161e zbog toga \u0161to se obra\u0107a nejevrejima. Sinopti\u010dari su ve\u0107 docniji hri\u0161\u0107ani koji se jasnije odvajaju od svoje judejske matice nakon 70. godine, kada vi\u0161e nije bilo ni oportuno da se oni u rimskom svetu samoidentifikuju kao Jevreji. Otuda, pomalo paradoksalno, njihove reference na \u201eJevreje\u201c u jevan\u0111eljima, iako su bar neki od njih i sami verovatno bili jevrejskog porekla. Dok \u010ditamo Pavla, ponekad se \u010dini kao da je on mogao i izmisliti Isusa, da nije onih \u201efaktografskih\u201c mesta o Jakovu, Jovanu, Petru, Varnavi. Ali \u010dak i u takvom kontekstu Pavle je pouzdaniji od Luke u Delima, koji ima vlastitu literarno-teolo\u0161ku, tipolo\u0161ku agendu koju \u010ditalac treba najpre da razgrne kako bi do\u0161ao do nekih iole autenti\u010dnih podataka (kao npr. u Delima 11.26). A \u010ditanje Luke, bar na prvi pogled, izgleda kao \u010ditanje istoriografije.<\/p>\n

Kako objasniti sve te razlike u percepciji istorijskog, ali i mitolo\u0161kog Isusa?<\/p>\n

Treba, najpre, imati u vidu slo\u017eenost i raznolikost ranih hri\u0161\u0107anskih pokreta jo\u0161 u prvom veku, kada su nastala Pavlova pisma i jevan\u0111elja. Re\u010d je tu ne samo o doktrinarnoj divergentnosti, razli\u010ditim teolo\u0161kim programima, nego i o kulturno-geografskom diverzitetu prvih hri\u0161\u0107anskih zajednica u Rimskom carstvu. Nije, naime, svejedno da li je neki dokument iz tog perioda nastao u Antiohiji, Efesu ili u Aleksandriji. To \u0161to su oni naknadno uvr\u0161teni u isti kanonski korpus znan kao Novi zavet, gotovo nimalo ne doprinosi njihovom ujedna\u010davanju i nivelisanju ako ih posmatramo kao zasebne dokumente. Jer tu nipo\u0161to nije nije bilo re\u010di o jednolinijskom procesu razvoja ranohri\u0161\u0107anske doktrine i prakse, ve\u0107 puno vi\u0161e o bifurkaciji tradicije i prate\u0107e pisane gra\u0111e.<\/p>\n

Drugo, treba itekako biti svestan vremenskog jaza koji deli Pavlova pisma od sinopti\u010dkih jevan\u0111elja, kao i evolucije nove, mlade religije u \u010ditavom tom periodu od oko pola veka. Ako se tome doda i razli\u010dito mesto porekla (odnosno geografska oblast) samih spisa, razlike postaju jo\u0161 vidljivije.<\/p>\n

Tre\u0107e, selekcija tih razli\u010ditih dokumenata (razli\u010ditih po \u017eanru, tematici, teolo\u0161koj preokupaciji, istorijskom kontektu) u jedan isti kanon, knjigu poznatu kao hri\u0161\u0107anska Biblija, doprinela je tome da se na jednom mestu na\u0111u itekako razli\u010dite vizije i portreti istorijskog Isusa, kao i Hrista vere. Ta selekcija je pravljena iz korpusa od preko pet hiljada rukopisa gr\u010dkih tekstova iz Novog zaveta, a period kanonizacije je trajao punih 300 godina. Nije na odmet podsetiti da tu nema nijednog autografa nekog novozavetnog spisa, ve\u0107 da je re\u010d o prepisima prepisa, razli\u010ditim verzijama i redakcijama od kojih je sredinom \u010detvrtog veka napravljen kona\u010dni izbor hri\u0161\u0107anske Biblije. \u0160to se ti\u010de Pavlovih pisama, najstariji sa\u010duvani rukopisi na papirusu datiraju se oko 100. godine n.e., dok su najstariji rukopisi jevan\u0111elja s po\u010detka drugog veka.<\/p>\n

Da zaklju\u010dimo. S jedne strane, sinopti\u010dka jevan\u0111elja treba posmatrati kao izvore za prou\u010davanje istorijskog Isusa s puno ve\u0107om rezervom nego \u0161to je to do sada bio slu\u010daj u savremenoj nauci, a ne samo u teologiji. S druge strane, Pavlova pisma ne treba olako odbaciti kao puke mitolo\u0161ke portrete Hrista vere, bez zna\u010daja za tzv. Quest of the Historical Jesus. Videli smo da su ta pisma, u jednom broju slu\u010dajeva, prvorazredni istorijski dokumenti koji osvetljavaju najraniji stratum hri\u0161\u0107anstva u Jerusalimu, Rimu i nekim gr\u010dkim i frigijskim gradovima. S druge strane, sama sinopti\u010dka jevan\u0111elja sadr\u017ee mitolo\u0161ku gra\u0111u, po uzoru na spise poput \u017eivotopisa Apolonija iz Tijane, s opisom doga\u0111aja kao \u0161to su smirivanje oluje, hodanje po jezeru, pretvaranje vode u vino, podizanje iz mrtvih, \u010dudesna isceljenja i drugo. Ali i Pavle i sinopti\u010dari prenose samo lik postistorijskog Isusa, Hrista vere.<\/p>\n

Pre vi\u0161e od 150 godina Ernest Renan je uo\u010dio da ako je Isus govorio onako kako ho\u0107e Matej, on nije mogao govoriti onako kako to ho\u0107e Jovan. Danas bismo, mo\u017eda, pre rekli da je postistorijski Isus govorio i radio onako kako ho\u0107e Matej, ali i onako kako svedo\u010di Jovan, te onako kako prenose Marko, Toma, Pavle, Luka i mnogi drugi ranohri\u0161\u0107anski autori. Ili, kao \u0161to je sam Apostol jednom rekao: \u201eIsus je bio sve stvari svim ljudima\u201c. Ali ni Pavle, ni sinopti\u010dari, ne prenose re\u010di i dela \u017eivog, istorijskog Isusa, \u0161to, dakako, ne zna\u010di da on sam nikada nije postojao. On je samo skriven iza nagomilanih slojeva tradicije, mitologije i teologije koji nas odvajaju od mesta i vremena u kojem je nastao i delovao njegov pokret. Motivaciju dana\u0161nje generacije istra\u017eiva\u010da nalazim u tome \u0161to se postepeno uvi\u0111a da je istorijski Isus, Je\u0161ua ha Nocri, bio, mo\u017eda, originalnija, zanimljivija, autenti\u010dnija (mada ne i uticajnija) li\u010dnost od postistorijskog Hrista, Bogo\u010doveka sa hiljadu lica.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre vi\u0161e od 150 godina Ernest Renan je uo\u010dio da ako je Isus govorio onako kako ho\u0107e Matej, on nije mogao govoriti onako kako to ho\u0107e Jovan<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":219171,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-219170","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219170","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=219170"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219170\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/219171"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=219170"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=219170"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=219170"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}