{"id":219077,"date":"2016-12-30T07:59:54","date_gmt":"2016-12-30T06:59:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=219077"},"modified":"2016-12-30T11:27:40","modified_gmt":"2016-12-30T10:27:40","slug":"feminizam-je-zbilja-subverzivan-samo-ako-se-istovremeno-bori-za-jednakost-protiv-siromastva-i-protiv-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/12\/30\/feminizam-je-zbilja-subverzivan-samo-ako-se-istovremeno-bori-za-jednakost-protiv-siromastva-i-protiv-rata\/","title":{"rendered":"Feminizam je zbilja subverzivan samo ako se istovremeno bori za jednakost, protiv siroma\u0161tva i protiv rata"},"content":{"rendered":"

Razgovarali: Azra Neziri\u0107 i Darko Vujica<\/strong><\/p>\n

\"Adrijana<\/a>Adriana Zaharijevi\u0107 (Beograd, 1978), filozofkinja je i dru\u0161tvena aktivistica. Nau\u010dna je saradnica Instituta za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju. Bavi se filozofijom politike, historijom socijalnih ideja i feministi\u010dkom teorijom. Autorica je dviju knjiga i vi\u0161e stru\u010dnih \u010dlanaka, te urednica nekoliko zbornika. Njezina posljednja knjiga “Ko je pojedinac – geneaolo\u0161ko propitivanje ideje gra\u0111anina” objavljena je u izdanju lozni\u010dkog Karposa.<\/p>\n

Patrijarhalna kultura, koju danas \u017eivimo na prostorima biv\u0161e Jugoslavije, nu\u017eno zazire od pomisli na ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca. Kakav je Va\u0161 pogled na to: kako djelovati subverzivno u antifeministi\u010dkom ambijentu? Kako konkretizirati ciljeve?<\/strong><\/p>\n

Po pravilu ne koristim ni re\u010d patrijarhat, ni re\u010d kultura. Prva je zarobljena sopstvenom pojmovnom istorijom, a druga implicitno isklju\u010duje politi\u010dke, dru\u0161tvene i ekonomske aspekte, \u010dak i onda kada na njima insistira. Mo\u017eda bi se pre moglo govoriti o strukturno uslovljenim iskustvima \u017eena i mu\u0161karaca kojima se njihova vrednost distribuira nejednako. Na\u010din na koji su ta iskustva uslovljena ima svoje raznovrsne istorijske oblike, i mo\u017eda je upravo to za nas va\u017eno danas i ovde. U ovda\u0161njem slu\u010daju govorimo o bar tri istorijska sloja koja ostavljaju dubok trag na iskustva koja \u017eivimo: prvi je nedovr\u0161eni projekt emancipacije, zapo\u010det i zaustavljen u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji; drugi je iskustvo rata; tre\u0107i je iskustvo osiroma\u0161enja, odsustva vizije i utopijskog horizonta koji nam je ‘otvorila’ tranzicija. Zanima me feminizam koji se, dakle, ne bori protiv ‘patrijarhalne kulture’, ve\u0107 protiv lo\u0161e dovr\u0161enog projekta totalne dru\u0161tvene emancipacije, protiv ratom razorenih \u017eivota, i protiv semikolonijalnog, siroma\u0161nog nacionalnog fantoma, koji ljude hrani podelama i belim hlebom. To stvari, me\u0111utim, samo dodatno uslo\u017enjava, jer su na\u0161i ciljevi time pomereni daleko iznad pukog osiguranja ravnopravnosti. Feminizam je zbilja subverzivan samo ako se u isto vreme bori za jednakost, protiv siroma\u0161tva i protiv rata.<\/p>\n

Kako vidite po\u010detak stvaranja pogodnijeg politi\u010dkog tla, a da pritom \u017eene ne budu samo “moraju\u0107a brojka” na izbornim listama, nego da se po\u010dne misliti o istinskom \u017eenskom anga\u017emanu i sudjelovanju?<\/strong><\/p>\n

Da bi se \u017eene zbilja uklju\u010dile \u2013 i ostale uklju\u010dene \u2013 u razli\u010dite dru\u0161tvene tokove, nu\u017eno je postojanje obuhvatnijih dru\u0161tvenih mehanizama koji to omogu\u0107uju. Utoliko verujem da danas na malo mesta na planeti postoje dovoljno dobri uslovi za to da se \u017eene ne priklju\u010duju ‘na silu’, recimo kvotama. Da bi pojedinci i pojedinke mogli da ispune vlastite potencijale, kakvi god da su, neophodno je postojanje \u0161irokih sistema podr\u0161ke koji \u0107e mo\u0107i da prate individualne izbore. Sredina u kojoj je rad prekaran i neizvestan, u kojoj ne postoje uslovi za osamostaljenje i dosledan izbor budu\u0107eg zanimanja, u kojoj je brak \u010desto oblik zdru\u017eivanja koji omogu\u0107ava elementarno pre\u017eivljanje (i u kojem se ostaje da bi se obezbedilo elementarno pre\u017eivljavanje, uprkos tome \u0161to mo\u017eda uklju\u010duje nasilje, obezvre\u0111ivanje i duboko nejednak odnos), nije sredina koja pru\u017ea uslove za istinski anga\u017eman. \u017dene na istaknutim mestima, u politici ili na nekoj drugoj vidljivoj poziciji, same po sebi ne doprinose tome da je dru\u0161tvo humanije, niti se ‘moraju\u0107im brojkama’ obezbe\u0111uje valjan \u017eivot, valjan izbor, ‘obi\u010dnoj \u017eeni’. Ne \u010dudi tako\u0111e \u0161to je zna\u010dajan broj \u017eena koje su politi\u010dki relevantne danas, u politi\u010dkom smislu u dobokom nesaglasju s feministi\u010dkim na\u010delima. Utoliko verujem da nam ne treba ‘pogodnije politi\u010dko tlo’. Potrebno nam je samo takvo politi\u010dko tlo u kojem je svako\/a jednako vredan, gde je svaki \u017eivot \u017eivljiv.<\/p>\n

Na koji na\u010din je mogu\u0107e pojasniti vezu izme\u0111u patrijarhata i neoliberalnog kapitalizma, odnosno – kako su feministi\u010dke teorije pojasnile odnos spola i klase? I kako obja\u0161njavate intersekcionalno razumijevanje rodne i klasne borbe na tragu tvrdnje Ankice \u010cakardi\u0107 da “kapitalizam i patrijarhat ne mo\u017eemo analizirati kao procese odvojene jedan od drugoga (ba\u0161 kao \u0161to spol i klasa nisu autonomni jedan u odnosu na drugog) budu\u0107i da djeluju \u201cunitarno\u201d i istovremeno reproduciraju podre\u0111eni polo\u017eaj \u017eena i opresiranih dru\u0161tvenih skupina. Upravo stoga, praksa socijalisti\u010dkog feminizma se strukturira oko otpora prema kapitalizmu i njegovim patrijarhalnim premisama.”<\/strong><\/p>\n

Feministi\u010dke kritike neoliberalizma nisu otkrile odnos pola i klase. Mo\u017eda su ga samo vratile u sredi\u0161te pa\u017enje, mo\u017eda su nam samo ponovo ukazale na to da nabrajanje raznih identiteta ne\u0107e otkloniti strukturne hijerarhije me\u0111u samim \u017eenama. Sla\u017eem se s Ankicom da pol i klasa nisu autonomne kategorije, niti da ih mo\u017eemo analizati kao naporedne procese, o \u010demu sam podrobno pisala u knjizi Ko je pojedinac? Ono \u0161to mene zanima jeste, pre svega, kako je do\u0161lo do toga da zaboravimo klasu. U kojoj je meri ‘re\u0161eno klasno pitanje’, kako se ono postavljalo u socijalizmu, doprinelo zanemarivanju ‘\u017eenskog pitanja’? Nadalje, kako je obe\u0107anje posleratne demokratije (koju nekako predugo nismo tuma\u010dili kao liberalnu i tr\u017ei\u0161nu) doprinelo tome da se (nanovo) okrenemo ‘\u017eenskom pitanju’, ali mimo klase? Tako\u0111e, a to je donekle i razlog zbog kojeg imam otklon prema pojmu patrijarhata, kako smo uop\u0161te istorijski mislili o hijerarhiji me\u0111u polovima koja nije u integralnom smislu uklju\u010divala i duboko nejednake klasne odnose? Sva ova pitanja trebalo bi da nas navedu na ozbiljna promi\u0161ljanja istorije, ali ne samo istorije radi, ve\u0107 da bismo uop\u0161te mogli da razumemo gde smo sada i kakav je to feminizam za koji se zala\u017eemo.
\n
\n\u0160ta zagovarati ispred feminizma: jednakost ili razliku? I kako do\u0107i do konsenzusa unutar tog zagovaranja?<\/strong><\/p>\n

Oduvek mi se \u010dinilo da je ovo pitanje potpuno pogre\u0161no postavljeno, iako je jedno od temeljnih u istoriji feminizma. Jednakost je cilj svakog zalaganja koje nastoji da ukine eksploataciju i diskriminaciju, ili nejednako vrednovanje ljudi i zloupotrebu na temelju takvog vrednovanja. Ne zahtevati jednakost dosledno zna\u010di pristajati na to da nas na\u0161e razlike \u2013 kao i na na\u010din na koje su te razlike postale dru\u0161tveno i politi\u010dki oblikovane \u2013 \u010dine manje ili vi\u0161e vrednim ljudskim bi\u0107ima. S druge strane, jednakost nikada ne zna\u010di istost. Insistirati na razlikama ne zna\u010di zadr\u017eati se na razli\u010ditim sposobnostima mu\u0161kih i \u017eenskih tela (a ne treba zaboraviti da postoje i ona tela koja nisu ni na jednom ni na drugom polu). Naprotiv, razlika je sastavni deo borbe za jednakost i ona se odnosi na uva\u017eavanje razli\u010ditosti svake i svakog od nas. Zbog toga revolucija ne mo\u017ee da se zaustavi na ukidanju eksploatacije, ve\u0107 se mora nastaviti dokidanjem sveobuhvatnih sistema \u2013 obi\u010daja, verovanja, vaspitanja, obrazovanja, proizvodnje nau\u010dnog znanja itd. \u2013 koji nas sme\u0161taju i ogra\u0111uju u odre\u0111ene kategorije. Feminizam je subverzivan jer zahteva permanentnu revoluciju i ulazi u svaku ni\u0161u na\u0161ih svakodnevica, od obrta kapitala do nabavke i stavljanja pelena (novoro\u0111en\u010detu ili ostarelom ocu).<\/p>\n

Je li mogu\u0107e misliti revoluciju u vremenu \u201ekraja povijesti\u201c? Kada ka\u017eem \u201ekraj povijesti\u201c \u2013 referiram se na Fukuyaminu teoriju o \u201ekraju povijesti\u201c \u2013 na \u010dijem je tragu dana\u0161nji (neo)liberalni, antiutopijski narativ u potpunosti ukinuo mogu\u0107nost razmi\u0161ljanja o bilo kakvoj alternativi koja bi globalni kapitalizam dovela u pitanje.<\/strong><\/p>\n

Fukujama je tek jedan politi\u010dki teoreti\u010dar koji je u pravom trenutku ponudio pravu kovanicu, dobru sintagmu koja se mogla ponavljati i u zatvorenim teorijskim krugovima i kao medijski visoko upotrebljiv artefakt. Da li se svet mogao promi\u0161ljati i druga\u010dije te 1992. kada Fukujama objavljuje knjigu koja najavljuje kraj istorije? Jama\u010dno da, ali je teza o kraju istorije (ili jo\u0161 sna\u017enije, utopije) pala na plodno tle koje je, kako ka\u017eete, ukinulo mogu\u0107nost razmi\u0161ljanja o alternativi. Danas nam je jasno da se istorija nije nipo\u0161to zavr\u0161ila, ni tada, 1992. godine, niti da ima tendenciju da to u skorije vreme u\u010dini, a mo\u017eda je jo\u0161 izvesnije da je potreba za utopijama danas izrazito sna\u017ena. Potrebno je stoga razvijati narative, pri\u010dati pri\u010de koje nas nagone da mislimo protiv struje, da mislimo i govorimo i o mikro- i o makroalternativama. Jedan je oblik anga\u017emana vra\u0107ati istoriju u igru, prljati naizgled ‘\u010diste’ narative, komplikovati stvari \u2013 jer teza da nema alternative previ\u0161e je svedena, jednostavna i po\u010diva na prili\u010dno obezvre\u0111uju\u0107em shvatanju potencijala ljudskog mi\u0161ljenja i delovanja.<\/p>\n

Kakav je Va\u0161 stav u vezi sa mnogobrojnim pokretima i teorijama \u010diji je krovni ”naziv”: feminizam, a da su pritom stajali\u0161ta njihovih pobornika\/-ica veoma razli\u010dita? Koliko oni kao nekooptirani me\u0111usobno doprinose uru\u0161avanju i\/ili koliko potpoma\u017eu trenutni nacional-patrijarhat na prostoru biv\u0161e Jugoslavije?<\/strong><\/p>\n

Gotovo je trivijalno re\u0107i da ima razli\u010ditih feminizma. Ipak to pominjem zato \u0161to su danas podele izra\u017eenije i postalo ih je va\u017enije isticati nego ranije. Svojedobno su bile istaknutije me\u0111ugeneracijske razlike i razlike izme\u0111u aktivistkinja i teoreti\u010darki. Danas se tome mo\u017ee dodati i gender mainstreaming feminizam versus grassroots feminizam (to \u0161to koristim engleske izraze tako\u0111e nije slu\u010dajno). Pitanje strategija (ad hoc akcije i\/ili festivali), predmeta (fokus na strukturne uslove ili fokus na pojedina\u010dne probleme), ideolo\u0161kog odre\u0111enja (odnos prema Evropskoj uniji, ili odnos prema Jugoslaviji, ili, na koncu, odnos prema nacionalnoj dr\u017eavi \u2013 a sada, bez obzira na susrete i razmene, delamo uglavnom samo u svojim nacionalnim dr\u017eavama), sve su to prostori podela. S obzirom na stav koji sam dosledno zastupala godinama unazad \u2013 da nas je relativno malo i da ima prostora, ako smo spremne da ga za sebe napravimo ili da ga zauzmemo i oduzmemo \u2013 i dalje verujem da je snaga u povezivanju i zajedni\u010dkom delovanju. To ne zna\u010di da zagovaram ‘sabornost’, premda je biti i ostati zajedno, \u0161to dobro znamo iz na\u0161eg \u0161ireg iskustva, jedan od najte\u017eih poduhvata. To zna\u010di da moramo stalno u\u010diti jedne\/i od drugih, profilisati i precizirati konkretne borbe, ali i postavljati svoje ideale visoko, koristiti svoja znanja u korist drugih, a ne protiv njih.<\/p>\n

Mo\u017eete li pribli\u017eiti na\u0161im \u010ditaocima \u010dime se bavi Grupa za studije anga\u017eiranosti? I \u0161to zna\u010di sam pojam anga\u017emana na na\u0161im prostorima?<\/strong><\/p>\n

Grupa za studije anga\u017eovanosti Instituta za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju ve\u0107 tri godine unazad nastoji da postavi anga\u017eman u sredi\u0161te akademske i aktivisti\u010dke pa\u017enje. \u0160ta zna\u010di biti anga\u017eovan u dana\u0161njem svetu? Kakva je uloga javnog anga\u017emana i na koji se na\u010din ona razlikuje od, primera radi, one koju su, svako na svoj na\u010din, reprezentovali Sartr i De Bovoar? Ima li anga\u017emana unutar sistema, \u0161ta zna\u010di anga\u017eovati instituciju i mo\u017eemo li ikada biti izvan nje? O \u010demu govorimo kada govorimo o reformi, o \u010demu kada govorimo o revoluciji? \u0160ta je kriti\u010dko mi\u0161ljenje i kakva je njegova uloga u proizvodnji radikalnih promena, ili radikalne demokratije? Ko su ljudi koji je proizvode svojim mi\u0161ljenjem i delovanjem \u2013 ko su i \u0161ta su anga\u017eovani intelektualci? Kakve su zajednice koje gradimo svojim anga\u017emanom, na \u010demu one po\u010divaju, kakve ideale promovi\u0161u? Sve su to pitanja koja postavljamo zajedno ih promi\u0161ljaju\u0107i, a \u010dini nam se da je vreme u kojem \u017eivimo vreme kada bi njihovo izbegavanje bilo ravno ljudskom i akademskom nepo\u0161tenju.<\/p>\n

Govorite o va\u017enosti radikalnog mi\u0161ljenja, radikalne demokracije, radikalnih promjena\u2026 \u0160ta bi to radikalno promi\u0161ljanje svijeta podrazumijevalo, te koliko nam je ono potrebno danas?<\/strong><\/p>\n

Teza o kraju istorije na izvestan na\u010din funkcioni\u0161e kao teza koja potvr\u0111uje i potpoma\u017ee deradikalizaciju sveta. Tako je kako jeste \u2013 ‘treba’ se utopilo u tom ne ba\u0161 grandioznom ‘jeste’, ali tako nam je kako nam je. To, naravno, ne zna\u010di da radikalno nije isplivalo ni u jednoj formi: dovoljno je razmisliti o svim exit-ima koji su se dogodili ili prete da \u0107e se dogoditi (pa i onima koji se nisu dogodili, kao Grexit), o Trampu i evropskim trampoidima, o \u017eicama i granicama, o moru ljudi koje ne znamo kako da politi\u010dki korektno imenujemo (da li kao izbeglice, imigrante itd.), o ratovima koji prave izbeglice i vremenima u kojima siroma\u0161tvo uni\u0161tava poslednje tragove ljudskog dostojanstva. Deradikalizacija je proizvela \u010doveka koji kupuje sre\u0107u kupovinom parfema, pra\u0161ka za ve\u0161, sredstva za otpu\u0161ivanje kanalizacionih cevi, a svet se oko njega de\u0161ava takore\u0107i slu\u010dajno, bez obzira na njegovu sre\u0107u, izvanistorijski. Desna radikalizacija (a mi se toga se\u0107amo i iz vremena kada je ‘zapadnom svetu’ jedna 2016. godina delovala kao ne\u0161to potpuno nemogu\u0107e) vra\u0107a na pozornicu ljutog belog \u010doveka iz ni\u017ee srednje klase, samo ovog puta stanovnika mo\u0107nih zapadnih (i i dalje ni\u0161ta manje imperijalnih) zemalja. Otuda mi se danas \u010dini da je radikalno mi\u0161ljenje koje ne podilazi Trampovom ili Fara\u017eovom ili glasa\u010du Marin le Pen, koji za sve krivi crnca, pedera ili izbeglicu, a za \u017eene predvi\u0111a patrijarhalni raj bez prava na abortus (on da ratuje, ona da ra\u0111a), takvo da tra\u017ei prevrednovanje institucija, od dr\u017eave, porodice i nacije, pa do nas pojedina\u010dno koji smo se pretvorili u potro\u0161a\u010de i proizvode koji se manje ili vi\u0161e uspe\u0161no reklamiraju svako na svom malom tr\u017ei\u0161tu. Radikalno misliti, na\u017ealost \u2013 jer je anno domini 2016, zna\u010di misliti jednakost, misliti je uprkos svima koji nam ka\u017eu da nema alternative siroma\u0161tvu i ratu, i svima koji bi da sa\u010duvaju samo ‘svoje’, a za sve ostale jal prihvatni jal koncentracioni logor.<\/p>\n

I za kraj, s obzirom na naslove Va\u0161ih knjiga: ”Postajanje \u017eenom” i ”Ko je pojedinac? Geneolo\u0161ko propitivanje ideje gra\u0111anina”, mo\u017eete li nam objasniti da li \u017dena jest pojedinac i gra\u0111anin kao takva, ili se mora boriti da bi tim postala, kao \u0161to se borila da postane \u017eenom? Ili je oduvijek bila i \u017denom, i pojedincem i gra\u0111aninom, ali da nije u\u017eivala ta prava na onaj na\u010din na koji je to oduvijek \u010dinio mu\u0161karac?<\/strong><\/p>\n

Biti \u010dovek, a jo\u0161 i vi\u0161e pojedinac i gra\u0111anin, nije ne\u0161to \u0161to mo\u017eemo uzeti zdravo za gotovo. Naime, nije re\u010d o ne\u010demu stati\u010dnom, o ne\u010demu \u0161to neko jeste ili nije (\u010dovek sam ako nisam an\u0111eo, ma\u0161ina ili antilopa; gra\u0111anin sam ako \u017eivim u gradu, polisu, a ne na Olimpu, pod morem ili u \u0161umi). Vratimo li se starim odredbama, aristotelovskim, prema kojima je \u010dovek logon echon i zoon politikon, odredbama koje opstaju vekovima, vide\u0107emo da je taj razum koji kao ljudi imamo i ta zajednica koju kao ljudi gradimo ne\u0161to \u0161to nas istorijski razli\u010dito uslovljava i odre\u0111uje. Re\u010d je, dakle, o procesima, o odre\u0111enom na\u010dinu istorijskog ‘postajanja’, koje je u temeljnom smislu definisano razli\u010ditim razumevanjima i tuma\u010denjima sposobnosti, kapaciteta i uloga odre\u0111enih bi\u0107a u zajednicama. U tom smislu, ni \u017eena ni mu\u0161karac nisu jednom zadati fenomeni, niti je ‘mu\u0161karac’ oduvek u\u017eivao sva prava \u2013 klasno i rasno oblikovanje mu\u0161kosti veoma je raslojavalo tu naizgled nedvosmislenu odredbu ‘\u010doveka’. Prema tome, govorimo o tome da su, istorijski posmatrano, ljudi postajali na razli\u010dite na\u010dine, da su zajednice u kojima su u\u010destvovali na razli\u010dite na\u010dine, vrlo nejednako, povratno uticale na gradiranje njihove ljudskosti, da je to nejednako stepenovanje ljudskosti ostalo upisano u koncepciju prava, du\u017enosti, u gra\u0111anstvo, pa i u samu ideju pojedinca. I, najzad, svi ti talozi pomaljaju svoju ru\u017enu glavu i danas, kada smo naizgled svi gra\u0111ani i gra\u0111anke, naizgled jednaki u pravima, budu\u0107i da je njihova istorija istorija na\u0161e sada\u0161njosti.
\nPrometej.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Adriana Zaharijevi\u0107: Potreba za utopijama danas je izrazito sna\u017ena. Potrebno je stoga razvijati narative<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-219077","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219077","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=219077"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219077\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=219077"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=219077"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=219077"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}