{"id":219004,"date":"2016-12-28T18:18:41","date_gmt":"2016-12-28T17:18:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=219004"},"modified":"2016-12-28T18:18:41","modified_gmt":"2016-12-28T17:18:41","slug":"anketa-najvise-korupcije-ima-u-zdravstvu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/12\/28\/anketa-najvise-korupcije-ima-u-zdravstvu\/","title":{"rendered":"Anketa: Najvi\u0161e korupcije ima u zdravstvu"},"content":{"rendered":"

\"ljekar\"<\/a>Crnogorski gra\u0111ani smatraju da je korupcija najzastupljenija u zdravstvu, policiji i dr\u017eavnoj upravi, a najmanje u sportu, kulturi i u medijima, pokazalo je istra\u017eivanje agencije Defacto.<\/p>\n

Kako je saop\u0161teno iz Agencije za sprje\u010davanje korupcije, cilj istra\u017eivanja javnog mnjenja sprovedenog u decembru bio je utvrditi percepciju, informisanost, stavove i iskustva gra\u0111ana o korupciji u Crnoj Gori.<\/p>\n

U rezultatima istra\u017eivanja navodi se da je u percepciji gra\u0111ana Crne Gore korupcija najzastupljenija u zdravstvu.<\/p>\n

\u201eTo je stav koji dijeli 23 odsto gra\u0111ana. Svaki osmi ispitanik ka\u017ee da je korupcija najzastupljenija u policiji (12,7 odsto). Poslije policije, po mi\u0161ljenju gra\u0111ana, korupcija je najzastupljenija u dr\u017eavnoj upravi (8,9 odsto), sudstvu (8,1 odsto) i politi\u010dkim partijama (osam odsto). Gra\u0111ani smatraju da je korupcija najmanje zastupljena u sportu (0,3 odsto), kulturi (0,7 odsto) i medijima (2,4 odsto)\u201c, pokazuje istra\u017eivanje.<\/p>\n

Kako se navodi, osnovni uzroci pojave\/prisutnosti korupcije koje primje\u0107uju crnogorski gra\u0111ani su nedostatak gra\u0111anske svijesti i odgovornosti o \u0161tetnosti korupcije (21 odsto), niska primanja slu\u017ebenika u dr\u017eavnim\/op\u0161tinskim slu\u017ebama (18,3 odsto), nepotizam kao oblik korupcije (15,8 odsto).<\/p>\n

Najve\u0107i broj ispitanika smatra da je korupcija ostala na istom nivou kao i pro\u0161le godine (45,8 odsto).<\/p>\n

\u201eSvega je 11,7 odsto gra\u0111ana koji smatraju da je korupcija djelimi\u010dno porasla u odnosu na prethodnu godinu, dok broj onih koji tvrde da je korupcija zna\u010dajno porasla iznosi 4,7 odsto. Najve\u0107i broj ispitanika (73,5 odsto) smatra da su u koruptivnim radnjama krivi\u010dno odgovorni i ono lice koje daje mito, kao i ono lice koje prima mito\u201c, navodi se u rezultataima istra\u017eivanja, prenosi Mina.<\/p>\n

Najve\u0107i broj ispitanika (76,8 odsto) nije nikada bio uslovljen od bilo kog slu\u017ebenika zahtjevom za davanjem poklona\/novca, prilikom ostvarivanja svojih prava kod dr\u017eavnih ili organa lokalne samouprave.<\/p>\n

\u201eSvaki \u0161esti ispitanik je bio uslovljen od nekog slu\u017ebenika zahtjevom za davanjem poklona\/novca, a to su uglavnom: gra\u0111ani mu\u0161kog pola, razlike u starosti nisu zna\u010dajne, imaju zavr\u0161enu srednju \u0161kolu, nezaposleni su ili rade u privatnoj kompaniji, \u017eive na sjeveru Crne Gore\u201c, pokazuje istra\u017eivanje.<\/p>\n

Najve\u0107i je broj onih (75,3 odsto) koji tvrde da nikada nijesu ponudili neku vrstu poklona\/novca kako bi ostvarili pravo koje im po zakonu pripada, a svaki \u0161esti ispitanik priznaje da je veoma \u010desto ili ponekad ponudio mito.<\/p>\n

\u201eU odnosu na li\u010dno iskustvo, o\u010dekivano je ve\u0107i broj onih koji tvrde da su \u010duli da je neko iz njihove neposredne okoline bio uslovljen od nekog slu\u017ebenika zahtjevom za davanjem poklona\/novca, prilikom ostvarivanja svojih prava. \u010cak 40,2 odsto (kumulativno, veoma \u010desto i ponekad) gra\u0111ana tvrdi da je nekome iz njihove neposredne okoline tra\u017eeno \u201edodatno pla\u0107anje\u201c za izvr\u0161ene usluge\u201c, pokazalo je istra\u017eivanje.<\/p>\n

Kako se navodi, mo\u017ee se re\u0107i da je dva i po puta ve\u0107i broj onih koji tvrde da se ova situacija prije desila nekog drugom, nego njima samima.<\/p>\n

Oni koji ka\u017eu da se tra\u017eenje mita de\u0161avalo veoma \u010desto ili ponekad nekome iz njihove neposredne okoline, uglavnom spadaju u kategoriju srednje obrazovanih, izme\u0111u 25 i 44 godine, ispitanika iz sjevernog regiona.<\/p>\n

\u201eU najve\u0107em procentu gra\u0111ani Crne Gore smatraju da nikada nije u redu dati novac slu\u017ebeniku u javnom sektoru kako bi se ostvarila prava koja im zakonom pripadaju (87,7 odsto), dati poklon slu\u017ebeniku u javnom sektoru kako bi se ostvarila neka prava koja im zakonom pripadaju (80,1 odsto%), u\u010diniti uslugu slu\u017ebeniku u javnom sektoru kako bi se ostvarili prava koja im zakonom pripadaju (76 odsto)\u201c, pokazuju rezultatai istra\u017eivanja.<\/p>\n

Svaki tre\u0107i gra\u0111anin Crne Gore smatra da korupciju mo\u017ee prijaviti Agenciji za sprje\u010davanje korupcije, bilo direktnim kontaktom, bilo putem po\u0161te\/telefona\/faksa ili email-a.<\/p>\n

Gotovo tre\u0107ina ispitanika (28,9 odsto) smatra da korupciju mogu prijaviti Upravi policije. Procenat onih koji nijesu upoznati sa time kako mogu prijaviti korupciju je i dalje zna\u010dajan \u2013 28,3 odsto.<\/p>\n

Najve\u0107i broj gra\u0111ana Crne Gore se o na\u010dinima prijave korupcije informi\u0161e putem televizije (34,1 odsto), a pored TV-a, najefikasniji na\u010din informisanja o na\u010dinima prijave korupcije su novine (15,7 odsto). Na tre\u0107em mjestu ispitanici izdvajaju informisanje putem interneta (15 odsto).<\/p>\n

Najve\u0107i broj gra\u0111ana Crne Gore (80 odsto) ka\u017ee da u posljednjih 12 mjeseci nije prijavilo korupciju, jer za tim nije bilo potrebe. Svaki deseti gra\u0111anin nije prijavio, iako je bio svjedok korupcije. \u201eVi\u0161e je gra\u0111ana koji ka\u017eu da ne bi prijavili korupciju (43,4 odsto) u pore\u0111enju sa onima koji ka\u017eu da bi prijavili (38 odsto)\u201c.<\/p>\n

\u201eNajve\u0107i procenat gra\u0111ana korupciju bi prijavili Agenciji za sprje\u010davanje korupcije (27,4 odsto). Nakon toga, gra\u0111ani bi korupciju prijavili Upravi policije (25,1 odsto), zatim slijede mediji (13,9 odsto%), tu\u017eila\u0161tvo (11,6 odsto), nevladine organizacije (10,9 odsto) i sudstvo (osam odsto)\u201c, pokazuju rezultatai.<\/p>\n

Taj poredak je u skladu sa odgovorima koje su gra\u0111ani dali na pitanje \u201eda li ste upoznati s tim na koje sve na\u010dine mo\u017eete prijaviti korupciju\u201c gdje je najvi\u0161i procenat biralo Agenciju za sprje\u010davanje korupcije (32,3 odsto), pa zatim Upravu policije (28,9 odsto).<\/p>\n

Gra\u0111ani bi u najve\u0107oj mjeri korupciji prijavili putem telefona\/faxa (35,4 odsto). Na drugom mjestu je nesposredni kontakt sa nadle\u017enim institucijama (27,7 odsto), dok je na tre\u0107em mjestu kutija za \u017ealbe ili putem po\u0161te (12,1 odsto).<\/p>\n

\u201eGlavni razlog zbog kojeg gra\u0111ani Crne Gore ne bi prijavili korupciju je nedostatak povjerenja da \u0107e nadle\u017eni organi postupiti po prijavi (24,3 odsto%). Gotovo svaki \u010detvrti ispitanik nije siguran\/a da bi se korupcija mogla dokazati (23,1 odsto). Svaki peti gra\u0111anin nema povjerenja da \u0107e prijava ostati anonimna (20,2 odsto)\u201c, pokazalo je istra\u017eivanje.<\/p>\n

Da su napori nadle\u017enih institucija u borbi protiv korupcije bili uspje\u0161ni\/efikasni smatra gotovo 40 odsto gra\u0111ana (pet odsto \u2013 uspje\u0161ni; 34,7 odsto \u2013 djelimi\u010dno uspje\u0161ni). Pribli\u017eno je jednak broj onih koji smatraju da su napori dr\u017eavnih institucija u borbi protiv korupcije bili neuspje\u0161ni \u2013 40,8 odsto-<\/p>\n

\u201eNajve\u0107i broj gra\u0111ana smatra da je korupcija u dr\u017eavnoj upravi ostala na istom nivou na kojem je bila prije godinu dana (46,8 odsto). Sa druge strane 10,5 odsto smatra da je korupcija u dr\u017eavnoj upravi djelimi\u010dno porasla, a 4,1 odsto da je zna\u010dajno porasla. Gotovo \u010detvrtina tvrdi da je korupcija u dr\u017eavnoj upravi, u pore\u0111enju sa prethodnom godinom, zna\u010dajno ili djelimi\u010dno smanjena (kumulativni zbir odgovora, 23,2 odsto)\u201c, ka\u017ee se u rezultataima istra\u017eivanja.<\/p>\n

Po pitanju borbe protiv korupcije u Crnoj Gori, gra\u0111ani u najve\u0107oj mjeri o\u010dekuju ve\u0107i broj prijavljenih slu\u010dajeva i istraga (20,6 odsto), pove\u0107anje nivoa svijesti javnosti o ovoj pojavi (19,9 odsto), pove\u0107anje broja pravosna\u017enih presuda (18,9 odsto).<\/p>\n

Vi\u0161e od 70 odsto gra\u0111ana je \u010dulo za ASK, dok je skoro tre\u0107ina odgovorila suprotno.<\/p>\n

Od onih koji su \u010duli za Agenciju, 86,1 odsto njih tvrdi da zna \u010dime se Agencija bavi.<\/p>\n

\u201eKada izdvojimo one koji su odgovorili da znaju \u010dime se bavi ASK, vidimo da je zna\u010dajan procenat ispitanika dalo ta\u010dne odgovore. Tako je ta\u010dno odgovorilo da se Agencija bavi prevencijom ili edukacijom u borbi protiv korupcije 54,4 odsto ispitanika, da se bavi spre\u010davanjem sukoba interesa 26,6 odsto ispitanika, da se bavi za\u0161titom zvi\u017eda\u010da 17,9 odsto ispitanika i da kontroli\u0161e finansiranje politi\u010dkih subjekata i izbornih kampanja 22,6 odsto ispitanika\u201c, pokazuje istra\u017eivanje.<\/p>\n

Kada je u pitanju povjerenje u rad Agencije, gotovo dvije tre\u0107ine gra\u0111ana (kumulativni zbir odgovora \u201eimam veliko povjerenje\u201c, \u201eimam povjerenje\u201c, \u201eimam ne\u0161to malo povjerenja\u201c (65,4 odsto) tvrdi da ima povjerenja, dok svaki \u010detvrti ka\u017ee da nema povjerenja u rad ASK.<\/p>\n

Neta\u010dan odgovor da Agencija krivi\u010dno goni slu\u010dajeve korupcije dalo je 40,3 odsto ispitanika i da Agencija disciplinski ka\u017enjava otkrivene slu\u010dajeve korupcije 30 odsto ispitanika.<\/p>\n

Ukupno 69,6 odsto gra\u0111ana (kumulativni zbir odgovora \u201edala je veliki doprinos\u201c, \u201edala je doprinos\u201c i \u201edala je mali doprinos\u201c), procjenjuje da je ASK dala doprinos sveukupnoj borbi protiv korupcije u Crnoj Gori.<\/p>\n

\u201eIz grafika mo\u017eemo vidjeti da su ispitanici bili skloniji odabiru umjerenjih opcija, pa tako imamo situaciju da ne\u0161to vi\u0161e od \u010detvrtine, doprinos ASK ocjenjuje malim, dok svega \u0161estina smatra da ovo tijelo nije doprinijelo u sveukupnoj borbi protiv korupcije\u201c, pokazuje istra\u017eivanje.<\/p>\n

Svaki drugi gra\u0111anin Crne Gore je \u010duo za kampanju \u201eNi centa za mito\u201c. Gra\u0111ani koji su \u010duli za tu kampanju, u najve\u0107em broju navode TV (TV spot i drugo) kao izvor informisanosti (80,3 odsto).<\/p>\n

Vi\u0161e od 70 odsto gra\u0111ana smatra da ovakve kampanje ohrabruju gra\u0111ane u suprotstavljanju korupciji, dok svaki tre\u0107i misli suprotno.<\/p>\n

Direktor Agencije, Sreten Radonji\u0107, rekao je da su rezultati istra\u017eivanja ohrabruju\u0107i za Agenciju i predstavljaju konkretnu potvrdu uspje\u0161ne i dosljedne realizacije svih nadle\u017enosti u prvoj godini rada.<\/p>\n

\u201eIstovremeno, pozitivni rezultati predstavljaju i sna\u017ean podstrek za nastavak dosljednog sprovo\u0111enja svih zakonskih obaveza, kao i obaveza iz strate\u0161kih antikorupcijskih dokumenata\u201c, rekao je Radonji\u0107.<\/p>\n

On je ocijenio da je dobrim rezultatima istra\u017eivanja doprinio uspje\u0161an odgovor Agencije na velike izazove koji su je \u010dekali u primjeni novih antikorupcijskih zakona u prvoj godini rada, a u uslovima izgradnje i zaokru\u017eivanja kadrovskih i informaciono \u2013 tehni\u010dkih kapaciteta.<\/p>\n

\u201eTo je svakako i rezultat dosljedne primjene Zakona o finansiranju politi\u010dkih subjekata i izbornih kampanja, posebno tokom parlamentarnih izbora u oktobru, gdje je Agencija maksimalno iskoristila ovla\u0161\u0107enja koja su joj dodijeljena ovim propisom i pokrenula 66 prekr\u0161ajnih postupaka protiv politi\u010dkih subjekata po razli\u010ditim osnovima\u201c, naveo je Radonji\u0107.<\/p>\n

Agencija je, prema njegovim rije\u010dima, doprinijela podizanju nivoa transparentnosti izbornog procesa, kao i prevenciji eventualnih zloupotreba javnih resursa u predizborne svrhe.<\/p>\n

\u201eRezultati istra\u017eivanja potvr\u0111uju i uspje\u0161nost Agencije u primjeni svih ostalih ovla\u0161\u0107enja datih kroz zakone koji reguli\u0161u sprje\u010davanje sukoba interesa i prijavljivanje imovine, postupanje po prijavama zvi\u017eda\u010da, ja\u010danje integriteta i etike u organima vlasti\u201c, kazao je Radonji\u0107.<\/p>\n

On je podsjetio da je, nakon \u0161to je Agencija donijela odluke i dala mi\u0161ljenja u vezi sprje\u010davanja sukoba interesa javnih funkcionera, 69 javnih funkcionera podnijelo ostavke na javne funkcije.<\/p>\n

\u201eKada su u pitanju planovi integriteta, Agencija je dala 63 preporuke na nacrte dostavljenih planova u cilju njihovog unapre\u0111enja, obavila preko 400 konsultacija sa organima vlasti povodom izrade planova integriteta, a nadle\u017enim sudovima podnijela 56 zahtjeva za pokretanje prekr\u0161ajnih postupaka protiv organa vlasti koji nijesu donijeli plan integriteta\u201c, rekao je Radonji\u0107.<\/p>\n

On je dodao da je izre\u010deno sedam opomena, dvije osloba\u0111aju\u0107e presude i nov\u010dane kazne u iznosu preko devet hiljada eura.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Crnogorski gra\u0111ani smatraju da je korupcija najzastupljenija u zdravstvu, policiji i dr\u017eavnoj upravi, a najmanje u sportu, kulturi i u medijima, pokazalo je istra\u017eivanje agencije Defacto. Kako je saop\u0161teno iz Agencije za sprje\u010davanje korupcije, cilj istra\u017eivanja javnog mnjenja sprovedenog u decembru bio je utvrditi percepciju, informisanost, stavove i iskustva gra\u0111ana o korupciji u Crnoj Gori. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[14,12],"tags":[],"class_list":["post-219004","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vijesti","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219004","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=219004"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/219004\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=219004"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=219004"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=219004"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}