{"id":218777,"date":"2016-12-24T09:12:54","date_gmt":"2016-12-24T08:12:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=218777"},"modified":"2016-12-24T09:12:54","modified_gmt":"2016-12-24T08:12:54","slug":"batajnice-nikada-nece-biti-u-udzbenicima-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/12\/24\/batajnice-nikada-nece-biti-u-udzbenicima-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Batajnice nikada ne\u0107e biti u ud\u017ebenicima u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Davor Konjiku\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

\"vladimir-miladinovic\"<\/a>Nedavno je u Malom salonu rije\u010dkog Muzeja moderne i suvremene umjetnosti otvorena izlo\u017eba beogradskog umjetnika Vladimira Miladinovi\u0107a \u2018Izme\u0111u znanja i imaginacije\u2019, koja se tematski bavi zlo\u010dinima nad albanskim civilima na Kosovu, \u010dija su tijela kri\u0161om prevezena i zakopana u osam masovnih grobnica otkrivenih 2001. u Batajnici nedaleko Beograda; izlo\u017eeni materijali dio su istra\u017eiva\u010dkog rada tijekom kojeg je poseban akcent bio na arhivi Ha\u0161kog tribunala. Izlo\u017ebu otvaraju dva pejza\u017ea na kojima su oku\u0107nica nekada\u0161njeg doma kosovske obitelji Batu\u0161a i mjesto zlo\u010dina, pa serije crte\u017ea nazvane \u2018Zapisnik\u2019, a izlo\u017eena su i svjedo\u010denja biv\u0161eg zaposlenika srpske policije i voza\u010da kamiona koji je tijela s Kosova prevozio do Beograda, popis predmeta prikupljenih tijekom ekshumacije, \u010dasopis (\u2018Timo\u010dka revija\u2019) koji je prvi objavio informaciju o postojanju hladnja\u010de s tijelima\u2026<\/p>\n

U posljednje se vrijeme sve \u010de\u0161\u0107e bavite tzv. uznemirenim tlom \u2013 \u0161to taj termin zapravo zna\u010di?<\/strong><\/p>\n

\u2018The Guardian\u2019 je za termin decenije Oksfordskog re\u010dnika proglasio \u2018postistine\u2019; odnos izme\u0111u \u010dinjenica i dokaznog materijala sa jedne te imaginativnog procesa sa druge strane je ne\u0161to \u0161ta me izuzetno intrigira. U tom smislu termin \u2018uznemirena tla\u2019 \u010desto se koristi u forenzici, prilikom pretra\u017eivanja terena, dok se istra\u017euju lokacije i kada se kroz snimke iz vazduha tra\u017ee odre\u0111ene promene u vegetaciji. Takvog materijala ima dosta i uglavnom je re\u010d o pejza\u017eima koje su snimili forenzi\u010dari i koji predstavljaju prvi stupanj pretrage terena.<\/p>\n

<\/em>Tenzija dokaza i znanja<\/em><\/p>\n

S obzirom na to da ste devedesetih jo\u0161 bili dijete, za\u0161to vam je to razdoblje zanimljivo? I \u0161to vam zna\u010di osobna gesta u kojoj dokazni materijal precizno preslikavate na papir, slu\u017ee\u0107i se uglavnom tehnikom tu\u0161a i ugljena?<\/strong><\/p>\n

Moj rad je projekat koji jo\u0161 uvek traje, a sastoji se od vi\u0161e manjih serija koje su sve na neki na\u010din povezane. U momentu po\u010detka rada na ovom materijalu po\u010deo sam da pretra\u017eujem dostupne arhive, pre svega dnevnu \u0161tampu iz tog perioda. Upravo zato \u0161ta pripadam generaciji koja nije direktno u\u010destvovala u tada\u0161njim de\u0161avanjima, zanimalo me kako da svoje znanje i se\u0107anje na to vreme dovedem u pitanje. Sam proces tog i\u0161\u010ditavanja ostavio je na mene dubok utisak i znao sam da moram da napravim rad koji \u0107e ga na neki na\u010din poja\u010dati. Zato sam prona\u0111ene materijale po\u010deo da prepisujem doslovno, slovo po slovo; taj rad je pre svega performativan, jer podrazumeva dugotrajan i doslovan proces. S vremenom sam dobivao pristup drugim arhivama, pa se tako menjao i sam rad. Sada imam pristup arhivi Ha\u0161kog tribunala, u kojoj ima nekih novih materijala. Me\u0111utim, sve \u010de\u0161\u0107e se postavlja pitanje koliki potencijal ti dokazi imaju danas; francuski istori\u010dar \u017dor\u017e Didi-Iberman navodi da je dokaz pre svega namenjen onima koji ne \u017eele da veruju. Ako \u017eelite da verujete, morate da zamislite i zato je taj proces imaginacije va\u017ean, \u0161to je zapravo postalo centar mog trenutnog interesovanja. Na koji na\u010din se taj hladni, birokratski dokazni materijal mo\u017ee dovesti u vezu s pregr\u0161tom raznih slika koje postoje u dru\u0161tvu, koje u tom dru\u0161tvu cirkuliraju i s kojima ne znamo \u0161ta da radimo.<\/p>\n

Mogu li va\u0161i radovi imati katarzi\u010dan u\u010dinak na publiku? Mo\u017ee li ih se i dalje do\u017eivljavati kao provokaciju? I na koji je na\u010din uop\u0107e mogu\u0107e faktografiju \u2018drugih\u2019 prihvatiti kao stvarnu?<\/strong><\/p>\n

Da sam imao ideju da se bavim osve\u0161\u0107ivanjem narodnih masa o tome \u0161ta se desilo u ratu, svakako ne bih koristio ovakav medij, napravio bih recimo web-portal. Ovde govorim o svom odnosu prema stvarima koje me fasciniraju i okru\u017euju i koje smatram bitnima. Sa druge strane, ako govorimo o Batajnici, svako \u0107e imati neku ideju o tome, iako nije potpuno siguran \u0161ta se stvarno desilo i ose\u0107a nelagodu povezanu sa tim doga\u0111ajima. Danas mo\u017eete da saznate sve \u0161ta vas zanima, kao \u0161ta sam, uostalom, i ja napravio, ali meni je bilo bitno postaviti pitanje o tome kolika je mo\u0107 dokaza koji otkrijemo: \u0161ta on govori i da li nam je neophodan da bismo mogli u ne\u0161to da verujemo? Ta tenzija izme\u0111u \u010dvrstoga dokaznog materijala i znanja koje se neartikulisano kre\u0107e u dru\u0161tvu je tenzija koja je va\u017ena i koja ima potencijal za neki dalji rad.<\/p>\n

Ali opet, za\u0161to je generaciji umjetnika poput vas, koji su danas u tridesetima, i dalje va\u017ena tema rata?<\/strong><\/p>\n

Ne bih rekao da se previ\u0161e bavimo tim te\u0161kim temama, iako je utisak mo\u017eda takav. Mislim da su takve teme najva\u017enije politi\u010dkim elitama koje ih od devedesetih, kada su sva ta de\u0161avanja bila aktualna, ve\u0161to koriste do danas. Menjaju se samo \u010delnici tog establi\u0161menta. Postoje stvari koje se ne uklapaju u proces stvaranja odre\u0111enog istorijskog narativa, one ostaju neobra\u0111ene, i to je zapravo zanimljivo. Nove identitetske zajednice nastale nakon razaranja Jugoslavije rade na procesu stvaranja novih nacionalnih identiteta. U tom se procesu neki delovi neslavne pro\u0161losti izguravaju i izbacuju. O Batajnici nikada ne\u0107e biti re\u010di u ud\u017ebenicima u Srbiji, ali poku\u0161avam da dobijem neki univerzalni pristup o ovoj temi.<\/p>\n

\u0106utnja zahteva reciprocitet<\/em>
\n
\nIstra\u017euju\u0107i naslovnice dnevnih novina i drugi medijski materijal iz devedesetih, kako se kroz umjetnost mo\u017ee progovoriti o medijskoj propagandi i uzrocima rata?<\/strong><\/p>\n

Mislim da umetnost ima potencijal da se bavi stvarima za koje nema prostora u nekim drugim poljima. Ako znamo da je jedna od osnovnih uloga masovnih medija da provode proces ideolo\u0161ke interpelacije, onda i umetnost ima mogu\u0107nosti za to. Mislim da je u ovom radu dobro \u0161ta taktilnost laviranog tu\u0161a, akvarela, tog \u2018lepog crte\u017ea\u2019, u prvi mah privu\u010de gledaoca, a onda isporu\u010di sam materijal. Mislim da kvalitet ovog rada le\u017ei upravo u odnosu forme i sadr\u017eaja. Sa druge strane, mediji su masovan projekat: jedan tekst napisan u novinama distribuira se u bezbroj primeraka, a u umetnosti je re\u010d o procesu koji zahteva posve\u0107enost, vreme i rad na crte\u017eu, za koji mo\u017eemo da ka\u017eemo da ima subverzivan karakter. Postaje sve ono \u0161ta mediji nisu, ali bi mo\u017eda trebali da budu. Ako pogledamo pisanje srpske \u0161tampe o logorima u zapadnoj Bosni, vidimo da sve vreme poku\u0161avaju da opravdaju njihovo postojanje i negiraju tvrdnje zapadne \u0161tampe. Ali kada danas opet pogledamo te \u010dlanke, oni postaju negacijom sebe samih.<\/p>\n

Na koji se na\u010din na\u0161a zapravo neoliberalna dru\u0161tva nose sa zlo\u010dinima? I zar nisu upravo rat i zlo\u010dini bili osnova za uspostavu tranzicije i neoliberalizma?<\/strong><\/p>\n

Apsolutno. Bez rata ne bi bilo mogu\u0107e razmi\u0161ljati o privatizaciji ne\u010dega \u0161ta je bilo zajedni\u010dko. Kako je mogao da se privatizuje rudnik u Omarskoj ako je bio narodna svojina? Kako da se privatizuje ne\u0161to \u0161ta nije vlasni\u0161tvo ni dr\u017eave nego naroda? Mislim da je rat bio klju\u010dni momenat u uspostavljanju ideolo\u0161kog okvira u kojem danas \u017eivimo i kojem se ovde generalno stremi. Zato mi je zanimljivo kada se govori da tema ratnih zlo\u010dina nije va\u017ena. Ako \u017eelimo da se bavimo razre\u0161avanjem dru\u0161tvenih problema koje danas imamo, o dru\u0161tvenim odnosima, radu i \u017eivotu uop\u0161te, onda je rat klju\u010dni momenat. Bez rata ne bi bilo mogu\u0107e uspostaviti poredak u kakvom danas \u017eivimo.<\/p>\n

Jasno je da je zlo\u010din posljedica rata, ali njegova uloga nije bila samo uni\u0161tavanje i likvidacija protivnika\u2026<\/strong><\/p>\n

Ne znam da li je rat mogu\u0107 bez zlo\u010dina. Postavlja se pitanje na koji se na\u010din pitanje klasne svesti, pripadnosti dru\u0161tvenoj klasi moglo zameniti sa pripadno\u0161\u0107u odre\u0111enom etnicitetu: kako ste mogli nekoga ko se identifikovao kao Jugosloven prozvati kao muslimana osim ako ga ne odvedete u logor za muslimane samo zbog njegova imena? Ratni zlo\u010din imao je klju\u010dnu ulogu u uspostavljanju novih identiteta, ali i u procesu razbijanja jakoga i koherentnoga jugoslovenskog identiteta, koji je kao svoj prefiks imao klasnu svest, a ne etni\u010dku pripadnost.<\/p>\n

Pored manipulacije, povijesne odgovornosti i intelektualnog anga\u017emana, zanimaju vas i pitanja odnosa teksta i slike, svjedo\u010denja i imaginacije. Koliko nam zapravo svjedo\u010danstva o traumati\u010dnoj pro\u0161losti govore ako je nismo u stanju zamisliti?<\/strong><\/p>\n

Re\u010d je vi\u0161e o odnosu znanja i imaginacije, na koji na\u010din odre\u0111eno znanje mo\u017eemo da upotrebimo da stvorimo potencijal za imaginaciju, odnosno kako mo\u017eemo da mislimo o onome \u0161to se desilo i koji su to potencijali za stvaranje prostora mi\u0161ljenja. U tom smislu je za mene bitan odnos izme\u0111u policijskog izve\u0161taja koji je neupitan i na\u010dina na koji se o tome naknadno mo\u017ee misliti. U eri kada se sve vi\u0161e zna\u010denja daje nauci i svedo\u010denju svedoka-eksperta, doveden je u pitanje koncept svedo\u010denja kao oralne istorije. Drugim re\u010dima, koncept svedo\u010danstva o\u010dekuje svedo\u010denje svedoka-eksperta koji je tu da za pravno birokratski forum obezbedi jasno definisanu interpretaciju odre\u0111enog doga\u0111aja iz pro\u0161losti. U delu \u2018Images in Spite of All\u2019 Didi-Iberman navodi analizu u kojoj Hana Arent poku\u0161ava da objasni kako su nacisti tokom holokausta bili potpuno ube\u0111eni da to \u0161ta rade nikada ne\u0107e biti otkriveno jer niko zapravo ne\u0107e mo\u0107i da poveruje da se to zaista desilo. Drugim re\u010dima, ponekad su odre\u0111ene informacije tu pred nama, ali mi jednostavno nismo u situaciji da sa njima adekvatno raspola\u017eemo. Tako dolazimo do jedne od najve\u0107ih no\u0107nih mora Prima Levija, nezamislivog (unimaginable). Da budemo stavljeni u situaciju u kojoj \u0107emo patiti, pre\u017eiveti, ali ose\u0107ati krivicu jer smo pre\u017eiveli; uspeti da smognemo snage da o strahotama govorimo, ali da nam niko ne veruje, jer je to \u2018nezamislivo\u2019. Upravo se ovde de\u0161ava mogu\u0107i potencijal za rad sa onim potisnutim delovima na\u0161ih istorija koje se ne uklapaju u poku\u0161aje dominantne ideologije da stvori jedan jedinstveni, nacionalni istorijski narativ sa op\u0161tim konsenzusom. Rad sa delovima istorije koji se ne uklapaju, odnosno za koje jednostavno nema mesta, jeste rad na razbijanju dru\u0161tvenog konsenzusa i stvaranju dru\u0161tvenog antagonizma. Bez imaginacije nema ni svedo\u010denja, pa je taj imaginativni prostor veoma va\u017ean. Izme\u0111u teksta i apstraktne slike pejza\u017ea tako se stvara tre\u0107a slika. Slika koja ostaje. Drugim re\u010dima, \u0107utnja zahteva svoj reciprocitet, apsolutni govor.<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vladimir Miladinovi\u0107: Nove identitetske zajednice nastale nakon razaranja Jugoslavije rade na procesu stvaranja novih nacionalnih identiteta. U tom se procesu neki delovi neslavne pro\u0161losti izguravaju i izbacuju. Mislim da umetnost ima potencijal da se bavi stvarima za koje nema prostora u nekim drugim poljima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-218777","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218777","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=218777"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218777\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=218777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=218777"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=218777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}