{"id":218442,"date":"2016-12-18T07:49:45","date_gmt":"2016-12-18T06:49:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=218442"},"modified":"2016-12-18T07:49:45","modified_gmt":"2016-12-18T06:49:45","slug":"neophodna-je-solidarnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/12\/18\/neophodna-je-solidarnost\/","title":{"rendered":"Neophodna je solidarnost"},"content":{"rendered":"

Razgovara: Iskra Krsti\u0107 <\/strong><\/p>\n

\"margit_mayer\"<\/a>Margit Majer (Margit Mayer), dugogodi\u0161nja profesorka politi\u010dkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i jedna od najuticajnijih teoreti\u010darki iz oblasti kriti\u010dkih urbanih studija, posvetila je profesionalnu karijeru izu\u010davanju urbanih dru\u0161tvenih pokreta. U mnogim radovima bavila se istorijatom urbanih dru\u0161tvenih pokreta, uticajem ekonomsko-politi\u010dkog konteksta fordizma, post-fordizma i neoliberalizma na specifi\u010dnosti dru\u0161tvenih pokreta, formulisanje njihovih zahteva i na\u010dine organizovanja.<\/p>\n

Sa profesorkom Majer razgovarali smo tokom konferencije Povratak utopije, u organizaciji Centra za politike emancipacije. <\/p>\n

Da li mo\u017eete da nam pojasnite odakle toliko protesta i pokreta koji se istovremeno de\u0161avaju u potpuno razli\u010ditim gradovima \u0161irom sveta?<\/strong><\/p>\n

Neoliberalizam je izazvao porast dru\u0161tvenih nejednakosti. Siroma\u0161ni su sistematski istiskivani, posebno iz gradskih centara, koji, sa druge strane, podle\u017eu procesima d\u017eentrifikacije. Ljudi osiroma\u0161uju, naro\u010dito otkad su gradske administracije primorane na mere \u0161tednje. Rez za rezom, infrastruktura, usluge, sve se uru\u0161ava. Postalo je o\u010digledno da su me\u0111unarodna ulaganja i drugi poslovni interesi dobili prednost u odlu\u010divanju o tome kako \u0107e grad biti osmi\u0161ljen i oblikovan.<\/p>\n

Kada uo\u010de vezu izme\u0111u naizgled odvojenih problema \u2013 na primer, forsiranja megaprojekta, zatvaranja dru\u0161tvenog centra za siroma\u0161ne, propadanja \u0161kola \u2013 de\u0161ava se da hiljade ljudi iza\u0111e na ulice da bi se pobunilo protiv na\u010dina na koji se upravlja na\u0161im gradovima.<\/p>\n

Zbog \u010dega su urbani pokreti tako va\u017eni danas?<\/strong><\/p>\n

Mnogi pokreti su buknuli upravo u gradovima iz potrebe da se preispita to \u0161to su se oni podredili stvaranju profita nau\u0161trb mogu\u0107nosti da se u\u010dine \u017eivljivim za stanovnike. Ne \u017eelim da tvrdim da je sve pre ere neoliberalizma bilo rajski, ali izvesne zna\u010dajne promene su izvele ljude na ulice.<\/p>\n

\u0160ta mislite, za\u0161to nema mnogo ljudi na ulicama, kada su problemi sa kojima se dru\u0161tvo suo\u010dava tako zna\u010dajni? Zar nismo u kriti\u010dnoj istorijskoj situaciji?<\/strong><\/p>\n

Mnogo faktora uti\u010de na to. Mnogi su prisiljeni da rade po nekoliko poslova, da rade prekarno, mislim, pogledajte samo kako ljudi \u017eive. Ve\u0107ina je u \u017eurbi. Nedostaje im vremena da se informi\u0161u, mediji im serviraju sme\u0107e, i zato poveruju da \u0107e nacionalizam pobolj\u0161ati situaciju. Zato se mnogi priklone desnici.<\/p>\n

Koji je politi\u010dki potencijal urbanih pokreta?<\/strong><\/p>\n

Demonstracije, protesti i okupljanja se \u010desto inicijalno i ne bave gradom kao celinom, ve\u0107 se fokusiraju na delove grada. De\u0161ava se, me\u0111utim, i da takva mala okupljanja izrastu u ne\u0161to ve\u0107e, kao kod vas u Beogradu \u2013 formalno je u pitanju jedna lokacija, ali je mno\u0161tvo ljudi, uzimaju\u0107i tu lokaciju za polazi\u0161te, prepoznalo da ih se grad ti\u010de. I u Berlinu postoje takvi slu\u010dajevi. Imamo i mi razvojni projekat na obali reke \u0160pre (Spree) koji je izazvao veliki otpor gra\u0111ana. Sli\u010dno tome, kada je privatizovano socijalno stanovanje, neposredno ugro\u017eenima su se pridru\u017eili i oni koji su imali sli\u010dna iskustva drugde.<\/p>\n

Verujem da efekti ovih borbi mogu i da prevazi\u0111u okvir grada jer rast politi\u010dkog i administrativnog zna\u010daja gradova implicitno podi\u017ee zna\u010daj svakog protesta u urbanoj sredini. Gradovi su sve va\u017eniji za dru\u0161tvenu reprodukciju. Bilo da je u pitanju izbegli\u010dka kriza, stanovanje, problemi \u017eivotne sredine, svi problemi se ispoljavaju na lokalnom nivou.<\/p>\n

Kako biste definisali urbane pokrete?<\/strong><\/p>\n

Imate dve vrste pokreta u gradovima. Jednu sam ve\u0107 pomenula, to su protesti koji se koncentri\u0161u na neki problem u urbanoj sredini. Druga vrsta su pokreti koji se uop\u0161tenije bave dru\u0161tvenom pravdom i ekolo\u0161kim problemima. Oni se ispoljavaju u gradovima, zato \u0161to su gradovi jedina mesta koja mogu da obezbede neophodnu infrastrukturu, gustinu, dru\u0161tvene mre\u017ee, kriti\u010dnu masu.<\/p>\n

Primera radi, postoje grupe izbeglica koje su u Nema\u010dkoj sme\u0161tene u ruralnim, izolovanim oblastima. Njima je stra\u0161no te\u0161ko da artikuli\u0161u zahteve, ili da oforme sopstveni politi\u010dki glas. Zato se, izme\u0111u ostalog, oni kre\u0107u ka Berlinu, Be\u010du, nekom gradu u kom mogu da pridobiju podr\u0161ku, obrazuju pokret i steknu kriti\u010dnu masu.<\/p>\n

Mislite li da urbani pokreti imaju potencijal da budu okvir za politi\u010dku koaliciju izme\u0111u stanovnika gradova sa onima koji kroz grad samo prolaze, kao izbeglice, ekonomski migranti, prekarizovani radnici? Uglavnom razgovaramo o rezidentima, ali ljudi se kroz gradove kre\u0107u, i to sve intenzivnije.<\/strong><\/p>\n

Za izgradnju struktura koje moramo da gradimo neophodna je solidarnost, u smislu formiranja relativno trajnih dru\u0161tvenih mre\u017ea i infrastrukture. Gr\u010dka i \u0160panija su odli\u010dni primer upravo stoga \u0161to su pogo\u0111ene merama \u0161tednje vi\u0161e nego druge evropske zemlje. Pokreti u Gr\u010dkoj i \u0160paniji su uspeli da izgrade neverovatne strukture solidarnosti problematizuju\u0107i pitanja stanovanja, \u017eivotne sredine i zdravstva. Pored Solidarnosti za sve (Solidarity 4 all) postoje i radikalnije leve verzije alternativnih dru\u0161tvenih struktura, u \u010dijoj izgradnji jednostavno moraju da u\u010destvuju rezidenti.<\/p>\n

Kada ka\u017eete da je mnogo urbanih pokreta buknulo u poslednje vreme, na koji period konkretno mislite? Na godine od po\u010detka svetske ekonomske krize, ili na poslednjih \u010detrdesetak godina, od po\u010detka neoliberalizma?<\/strong><\/p>\n

Ja sve to ipak nazivam neoliberalnim projektom. Naravno da su postojali pokreti protiv kejnzijanskog-fordisti\u010dkog grada, njegovog negostoljubivog okru\u017eenja, tako mrtvog, tako zoniranog \u2013 spava\u0161 tamo, izlazi\u0161 onamo, radi\u0161 na tre\u0107em kraju\u2026 Ali na\u010din na koji je nezadovoljstvo moglo da se izrazi, kao i na\u010din organizovanja samih gradova, bio je vrlo razli\u010dit.<\/p>\n

Svaka tranzicija iz jednog tipa re\u017eima u drugi iziskuje da se dru\u0161tveni pokreti i kultura dru\u0161tvenih pokreta prilagode, prilago\u0111avaju\u0107i svoj, da tako ka\u017eemo, repertoar aktivnosti. Svojevremeno su pokreti bili potpuno izvan sistema, nije im dozvoljavano politi\u010dko u\u010de\u0161\u0107e. Me\u0111utim, tokom tranzicije iz fordizma u neoliberalizam, kada su presu\u0161ili izvori finansiranja za strukture dr\u017eave blagostanja, esencijalne za fordisti\u010dki model privrede, mnogi gradovi su po\u010deli da menjaju svoj stav prema urbanim pokretima. Uo\u010dili su u njima izvesni potencijal \u2013 naro\u010dito u onoj vrsti pokreta koji su samostalno razvijali re\u0161enja za krizu stanovanja, nezaposlenost ili nezaposlenost mladih.<\/p>\n

Primera radi, skvoteri u Berlinu su trpeli represiju sve dok gradske vlasti nisu shvatile da oni mlade migrante podu\u010davaju kako da renoviraju oronule zgrade. Na sli\u010dan na\u010din su preduzetni\u010dki raspolo\u017eene lokalne samouprave prepoznale da umetni\u010dki anga\u017eman skvotera i drugih alternativnih pokreta \u2013 poput grafita \u2013 privla\u010di turiste. \u010cak su po\u010deli i da dotiraju sli\u010dne aktivnosti, da bi podstakli umno\u017eavanje takvih aktera. Sve to je promenilo i pokrete. Danas pojedini funkcioni\u0161u kao agencije za zapo\u0161ljavanje i usavr\u0161avanje, koje gradske vlasti unajmljuju, ali su izgubili vezu sa revolucionarnim pokretima.<\/p>\n

\u0160ta je danas najve\u0107i izazov urbanih pokreta?
\n<\/strong>
\n Da bi urbani pokreti uspe\u0161no prilagodili strategiju savremenoj situaciji moraju biti svesni toga da se neprijatelj promenio \u2013 to je danas neoliberalni grad, danas su na\u0161i neprijatelji investitori, koji su postali globalni, i te\u0161ko dohvatljivi. Moraju i razmi\u0161ljati o tome koga bi od nezadovoljnih mogli da privuku na svoju stranu, odnosno da pokrenu. Nove grupe nezadovoljnih nastaju zbog mera \u0161tednje, zbog delo\u017eacija, migracija, izbegli\u0161tva, nezaposlenosti. U pitanju su grupe socijalizovane na veoma razli\u010dite na\u010dine, ljudi sa vrlo razli\u010ditim \u017eivotnim iskustvom, \u0161to stvara ograni\u010denja u njihovom povezivanju.<\/p>\n

Ako smo ranije delili nekakvu alternativnu kulturu, to vi\u0161e nije slu\u010daj. Ako \u017eelimo da se obratimo radni\u010dkoj klasi koja je ostala bez proizvodnih pogona, ne mo\u017eemo im se obra\u0107ati kao da su hipici.<\/p>\n

Kao primer se mo\u017ee navesti borba za socijalno stanovanje u Berlinu. Kada su socijalni stanovi u Krojcbergu privatizovani kirije su porasle, a stanovnici, mahom turski radnici koji su u Nema\u010dku stigli kao gastarbajteri, su se pobunili: \u201cMi volimo Krojcberg, \u0161tavi\u0161e \u2013 mi smo ga i izgradili, svojevremeno niko drugi nije hteo da tu \u017eivi zbog blizine Zida, i mi ne \u017eelimo da se selimo na periferiju\u201d. Tada su se nema\u010dki aktivisti sastali sa neposredno ugro\u017eenima, i ustanovili da se mnogi njihovi stavovi veoma razlikuju, ali da mogu da formuli\u0161u zajedni\u010dke zahteve bazirane na dve ta\u010dke u kojima se sla\u017eu \u2013 zahtevu za ni\u017eim kirijama i odbacivanju rasizma.<\/p>\n

Pokret koji su oformili postao je najmo\u0107niji pokret u Berlinu. Da se to nije desilo ne bismo imali plebiscitarni zahtev da snizimo kirije, koji je naterao i SDP da promeni svoju platformu. To je zbilja pokrenulo cunami pokreta. Rado koristim ovaj primer da naglasim da je neophodno da novi urbani pokreti budu svesni da smo sve fragmentisaniji i da je klju\u010dno da gradimo savezni\u0161tva u kojima po\u0161tujemo razlike me\u0111u razli\u010ditim grupama.<\/p>\n

A sva\u0161ta se desi u tom procesu. Jer, ljudi se politizuju u me\u0111uvremenu, znate.<\/p>\n

Kakva je pozicija aktivista u tim interakcijama, da li se od po\u010detka politi\u010dki pozicioniraju, da li su platforme saradnje jasno politi\u010dki odre\u0111ene? Dakle, da li \u0107e se ljudi sa jasnim politi\u010dkim gledi\u0161tima odmah izjasniti kao socijalisti, komunisti ili levi\u010dari?<\/strong><\/p>\n

Pa, u svakom slu\u010daju ne\u0107e to odmah pomenuti nepoznatoj osobi, koja mo\u017eda nije spremna da to \u010duje. Tokom zajedni\u010dke borbe ljudi razli\u010ditih pro\u0161losti se upoznaju i po\u010dnu da razumevaju jedni druge. Razumete, de\u0161ava se da stanar konzervativnih svetonazora odbaci neke predrasude. U Nema\u010dkoj je, recimo, organizovano leto dobrodo\u0161lice, u okviru kog se mnogo obi\u010dnih ljudi anga\u017eovalo da pomognu izbeglicama. Kada su se obostrano upoznali, obe strane su bolje shvatile da je pravi neprijatelj nema\u010dka imigraciona politika.<\/p>\n

Govorimo, zar ne, o levo orijentisanim intelektualcima koji su deo pokreta, koji doprinose njegovoj politizaciji. Da li vi smatrate da je njihova uloga neophodna za razvoj projekata o kojima govorimo, ili je po\u0161tenije usvojiti uverenje da se svi nalaze na sli\u010dnom nivou razumevanja politike?<\/strong><\/p>\n

Ne, to bi bilo naivno. Ali, postavili ste dobro pitanje. Pitanje je kako da se nosimo sa tim \u0161to uvek ima u\u010desnika koji su nosioci neke vizije, koji stvari razumevaju preciznije nego drugi, i koji ose\u0107aju odgovornost da doprinesu obrazovanju, pisanju, obja\u0161njavanju, demistifikovanju \u2013 da, najvi\u0161e da demistifikuju sve te nazovi-normalnosti, sve la\u017ei koje su ljudima servirane. Kada je neka pojava problematizovana to stvara otvoreniju publiku za obja\u0161njena.<\/p>\n

Ali, uvek je tu i opasnost da se patronizira?<\/strong><\/p>\n

U tome moramo da postanemo bolji. Jedna grupa iz Hamburga je pisala o svom vrlo svesnom naporu da se postave manje patroniziraju\u0107e. Radilo se o jednom slu\u010daju odbrane socijalnog stanovanja. Ve\u0107ina stanara su bili predstavnici radni\u010dke klase koja je ostala bez fabrika, ali bilo je i profesora, doktoranata\u2026 Isprva su samo koristili pogre\u0161an jezik i bili iznena\u0111eni \u0161to drugi ne dolaze tamo gde bi oni postavili materijal za informisanje. Organizovali su prevoz do sedi\u0161ta agencije za stanovanje, ali nikako nisu uspevali da omasove proteste. Ali, to je upravo onaj tip treninga osve\u0161\u0107enosti koji nam je potreban. Organski intelektualci moraju da se samoobrazuju u ovom pogledu.<\/p>\n

Moramo da se nau\u010dimo da ne patronizujemo. Istovremeno, imamo i odgovornost da upotrebimo svoje privilegije. Nije to lako, a verujem da je naro\u010dito te\u0161ko u situacijama kada su odnosi upadljivo asimetri\u010dni.<\/p>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bi urbani pokreti uspe\u0161no prilagodili strategiju savremenoj situaciji moraju biti svesni toga da se neprijatelj promenio \u2013 to je danas neoliberalni grad, danas su na\u0161i neprijatelji investitori<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":218443,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-218442","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218442","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=218442"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218442\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/218443"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=218442"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=218442"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=218442"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}