{"id":218147,"date":"2016-12-12T09:16:23","date_gmt":"2016-12-12T08:16:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=218147"},"modified":"2016-12-12T09:49:01","modified_gmt":"2016-12-12T08:49:01","slug":"razumijevanje-globalne-nejednakosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/12\/12\/razumijevanje-globalne-nejednakosti\/","title":{"rendered":"Razumijevanje globalne nejednakosti"},"content":{"rendered":"

Sa Brankom Milanovi\u0107em razgovarao je Henning Meyer, glavni i odgovorni urednik Social Europe<\/p><\/blockquote>\n

Koja je va\u0161a ocena globalne nejednakosti? Gde smo u pore\u0111enju sa prethodnim periodima?<\/strong><\/p>\n

\"Branko<\/a>

Branko Milanovi\u0107<\/p><\/div>Po\u010de\u0107u sa istorijskim kontekstom. Globalna nejednakost po\u010detkom 21. veka pokazuje trend opadanja. Podaci su nesigurni, ali je ovo verovatno prvi globalni pad nejednakosti od industrijske revolucije. Ona je u neprekidnom porastu od 1850-ih, najve\u0107im delom zbog uspeha dana\u0161njih razvijenih zemalja, koje su tada postajale bogatije pove\u0107avaju\u0107i jaz izme\u0111u sebe i ostatka sveta (pre svega Kine i Indije). Vrhunac globalne nejednakosti je dostignut 1970-ih i trajao je do kraja pro\u0161log veka. U poslednjih 15 godina dolazi do pada globalne nejednakosti, jer Kina i od nedavno Indija susti\u017eu razvijene zemlje. To je ukratko kretanje globalne nejednakosti u poslednja dva veka.<\/p>\n

Koji su glavni problemi? \u0160ta pod hitno treba re\u0161avati?<\/strong><\/p>\n

Nivo globalne nejednakosti je ekstremno visok. Ona sama opada i to je bolje nego da raste, ali zabrinjavaju njeni ekstremni nivoi. Globalni jaz je ve\u0107i nego u najmanje jednakim dru\u0161tvima Ju\u017ene Afrike, Brazila ili Kolumbije. Na strukturu globalne nejednakosti najvi\u0161e uti\u010du ogromne razlike u dohocima pojedina\u010dnih zemalja. U pitanju je ono \u0161to sam nazvao lutrijom ro\u0111enja: ljudi ro\u0111eni u bogatim zemljama, bez obzira na radni u\u010dinak, imaju daleko ve\u0107e prihode od ostalih. To pogoduje migraciji shva\u0107enoj kao kretanje ljudi unutar specifi\u010dnih uslova trenutne globalizacije, gde je nejednakost posledica razli\u010ditog razvoja pojedinih zemalja.<\/p>\n

Kako biste objasnili napetosti koje nejednakost izaziva unutar zemalja i izme\u0111u njih?<\/strong><\/p>\n

Danas nejednakosti unutar pojedina\u010dnih zemalja rastu, dok izme\u0111u zemalja opadaju. Budu\u0107i da nejednakosti izme\u0111u zemalja imaju globalne posledice, va\u017enije je da Kina i Indija imaju ve\u0107i rast od nivoa nejednakosti unutar njih. U tom smislu je dobro \u0161to je do\u0161lo do pribli\u017eavanja dohodaka izme\u0111u zemalja sveta. S druge strane, porast nejednakosti unutar zemalja, iako u relativno skromnom obimu, umanjuje pozitivne efekte pribli\u017eavanja dohodaka izme\u0111u zemalja.<\/p>\n

Koji su glavni uzroci nejednakosti? Da li su isti u razli\u010ditim delovima sveta? Postoje li zna\u010dajne razlike?<\/strong><\/p>\n

Istorijski posmatrano, na unutra\u0161nju nejednakost uti\u010du dobre i lo\u0161e sile. Dobre su masovno obrazovanje i tehnolo\u0161ke promene, globalizacija, socijalni transferi, sindikati, ekonomska politika, a naro\u010dito porezi i socijalni transferi. Lo\u0161e su Prvi i Drugi svetski rat i drugi ratovi, a pre modernog doba i epidemije. To je opis u grubim crtama, ali ako pogledamo bogate zemlje u poslednjih 20 godina, vide\u0107emo da su uzroci nejednakosti tehnolo\u0161ke promene i globalizacija. Mislim da su oba ova uzroka, iako konceptualno razli\u010dita, neodvojiva u pogledu svojih uticaja.<\/p>\n

Ako pove\u017eete ovu raspravu sa drugim temama kojima smo se bavili na Social Europe, naro\u010dito kako nove tehnologije uti\u010du na ekonomiju i tr\u017ei\u0161te rada, \u0161ta mislite kako \u0107e se to razvijati? Ako se ostvare neka obe\u0107anja ili predvi\u0111anja digitalne revolucije, da li \u0107e to dovesti do pove\u0107anja nejednakosti?<\/strong><\/p>\n

To je naravno te\u0161ko predvideti zato \u0161to se stavovi kre\u0107u od vrlo pesimisti\u010dnih prema kojima roboti zamenjuju ljudski rad i ljudi vi\u0161e nemaju posao, \u0161to dovodi do porasta nejednakosti \u2013 do veoma optimisti\u010dnih ishoda, koji predvi\u0111aju \u017eivot svih u izobilju, gde ne\u0107emo morati uop\u0161te da radimo ili \u0107emo raditi veoma malo ili daleko manje nego \u0161to je to slu\u010daj danas. Ja sam optimista po tom pitanju. Ne bi trebalo da se pla\u0161imo tehnolo\u0161kih promena kao takvih, jer da smo zazirali od njih u pro\u0161losti ne bismo postigli dana\u0161nji stepen razvoja.<\/p>\n

Ovde bih ukazao na jednu stvar koja bi mogla da dovede do porasta nejednakosti. Ako imamo porast povratka kapitalu i udela dohotka od kapitala u ukupnom dru\u0161tvenom proizvodu, onda sama \u010dinjenica da je vlasni\u0161tvo nad kapitalom ekstremno skoncentrisano zna\u010di da \u0107e do\u0107i do porasta nejednakosti unutar pojedina\u010dnih dr\u017eava. Ako bi vlasni\u0161tvo nad kapitalom bilo ravnopravnije raspore\u0111eno, onda porast prihoda od kapitala ne bi bio problem, jer bi nejednakost ostala ista ili bi \u010dak opadala. Ali istorijski posmatrano, vlasni\u0161tvo nad kapitalom i prihodima od kapitala uvek je bilo veoma skoncentrisano. Ako prete\u017ee taj poseban na\u010dina prihoda, dolazi do porasta nejednakosti.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di kao \u0161to je Richard Freeman smatraju da bi trebalo preispitati vlasni\u0161tvo nad kapitalom, jer njegova dana\u0161nja koncentracija pogor\u0161ava stanje stvari. On predla\u017ee da radnici dobiju udeo u kompanijama ili osnivanje posebnih fondova za to.<\/strong><\/p>\n

Sla\u017eem se sa njim. Treba razmotriti sve predloge o smanjenju koncentracije kapitala kao \u0161to je ovo, ili \u0161vedsku ideju iz 1980-ih da sindikati postanu vlasnici dela kapitala, ili noviju Tonyja Atkinsona (koji se vra\u0107a u 1970-e do James Meadovog dru\u0161tva akcionara). Ovi predlozi su naro\u010dito va\u017eni tamo gde je udeo prihoda od kapitala u op\u0161tem dohotku u porastu. Smanjivanje koncetracije kapitala konvencionalnim, to jest tradicionalnim metodama smanjivanja nejednakosti kroz oporezivanje i socijalne transfere vi\u0161e nije dovoljno. Drugim re\u010dima, izgleda da glasa\u010di vi\u0161e ne \u017eele pove\u0107anje poreza srednjoj klasi. Donekle su saglasni sa podizanjem poreza bogatima, mada ni u to vi\u0161e nisam siguran, ali svakako smo do\u0161li do krajnih granica kada je re\u010d o oporezivanju srednje klase. Ako \u017eelimo smanjenje nejednakosti mora\u0107emo direktno da preraspodeljujemo dohotke od kapitala.<\/p>\n

To zna\u010di da moramo da interveni\u0161emo u ekonomiju tako da posle primarne preraspodele ne ostane previ\u0161e za sekundarnu kroz poreze.<\/strong><\/p>\n

Da, to je klju\u010dno. Verujem da \u0107e to biti re\u0161enje za 21. vek, ako ne\u0107emo da se nejednakost dohotka otme kontroli. Uz to treba raditi na preraspodeli privilegija. To zna\u010di da se moraju smanjiti razlike u vlasni\u0161tvu nad kapitalom, ali i nad humanim kapitalom, i to ne samo broj godina provedenih u obrazovanju, ve\u0107 i prihode koje ljudi dobijaju na osnovu njega. Ovi prihodi, naro\u010dito u SAD i Britaniji, nejednako su raspore\u0111eni, najvi\u0161e zbog razlika u kvalitetu \u0161kola, \u0161to dovodi do razli\u010ditih prihoda onih koji su poha\u0111ali privatne od onih koji su i\u0161li u dr\u017eavne \u0161kole. Pristup privatnim \u0161kolama je ograni\u010den, jer su one daleko skuplje i zahtevaju tip znanja i veze koje deca skromnijeg porekla nemaju. Tako da su klju\u010dne promene na pred-distributivnom nivou.<\/p>\n

To nas dovodi do \u0161ire slike. Naveli ste neke od mehanizama koji bi trebalo da spre\u010de pove\u0107anje nejednakosti, ali \u0161ta mo\u017ee da se u\u010dini u smislu op\u0161tih reformi globalizacije, kako bi ona doprinela razvoju uz smanjenje nejednakosti?<\/strong><\/p>\n

To \u0107e i\u0107i te\u0161ko, jer se tu javljaju problemi organizacije globalizacije i \u010ditave me\u0111unarodne arhitekture koju smo izgradili u poslednjih 60 godina. Promena ovog sistema \u0107e biti veoma te\u0161ka. Nisam siguran, na primer, da li su svi ovi trgovinski sporazumi, od kojih trenutno nema ni\u0161ta, dobri ili lo\u0161i. Promene u ovoj oblasti su daleko te\u017ee jer zahtevaju postizanje konsenzusa izme\u0111u razli\u010ditih dr\u017eava. \u010cak ni SAD to ne mogu same. Tu je potreban danas nedosti\u017eni stepen koordinacije. Dodu\u0161e, koordinacija u vezi sa poreskim rajevima je sasvim izvodljiva jer poga\u0111a sve vlade koje gube poreske prihode. Naravno, neke zemlje imaju koristi od utaje poreza, ali su one relativno male i velike zemlje bi mogle da ih zauzdaju. Saradnja je te\u017ee ostvariva u oblastima kao \u0161to su prava intelektualne svojine, farmaceutski patenti, radni standardi i radni\u010dka prava, jer tu su o\u010digledni suprotstavljeni interesi raznih zemalja.<\/p>\n

Kada je re\u010d o trgovinskim sporazumima, va\u017ean je njihov sadr\u017eaj. Nije te\u0161ko zamisliti sporazume koji predvi\u0111aju vi\u0161e socijalne i ekolo\u0161ke standarde, mada se u ovima koje imamo sada favorizuje privatni nad javnim interesom, na primer kroz za\u0161titu investicija.<\/strong><\/p>\n

Da, to je ta\u010dno.<\/p>\n

Mo\u017eda zato ne iznena\u0111uje ni otpor prema njima.<\/strong><\/p>\n

Apsolutno, jer kada ka\u017eemo \u201etrgovinski sporazum\u201c to nam ne govori mnogo, jer ne znamo njegov sadr\u017eaj. Naravno, tvrdi se da je te\u0161ko suditi o valjanosti trgovinskih sporazuma jer su pregovori tajni. Onda o njihovom sadr\u017eaju saznajete preko procurelih informacija tokom procesa pregovora. Oni bi mogli da sadr\u017ee mnoge progresivne stavove, na primer bolju za\u0161titu radni\u010dkih prava, mada se \u010dini da sadr\u017ee upravo suprotno.<\/p>\n

Ta\u010dno tako. U njima se ne nalaze \u010dak ni osnovni radni standardi Me\u0111unarodne organizacije rada. \u010cinjenica da se pregovori odvijaju u tajnosti ne uliva poverenje.<\/strong><\/p>\n

Da, blago re\u010deno. Jedan nobelovac za ekonomiju mi se \u017ealio da je detalje ovih pregovora saznao od dobronamernog u\u010desnika. Tajnost ovakvih pregovora je neprihvatljiva.
\n
\nNa kraju moramo da se osvrnemo na izbor Donalda Trumpa za predsednika SAD. Da li to zna\u010di nazadovanje gobalizacije umesto njene reforme?<\/strong><\/p>\n

Globalizacija je sama po sebi dobra stvar, \u0161to se vidi iz njenih posledica \u0161irom sveta uklju\u010duju\u0107i i bogate zemlje. S druge strane, ona zbog lo\u0161eg upravljanja i unutra\u0161njih politika ostavlja za sobom mnogo nezadovoljnih i nesre\u0107nih ljudi. Oni su izglasali brexit i Donalda Trumpa za predsednika SAD. Trump je veliki heroj zanemarenih ljudi. Pitanje je koliko \u0107e im pomo\u0107i. Li\u010dno ne verujem da ho\u0107e, ni on ni njemu sli\u010dni kao \u0161to je Marine Le Pen uskoro u Francuskoj. U svakom slu\u010daju, globalizacija \u0107e se nastaviti. Mo\u017eda sam preoptimisti\u010dan, ali ne predvi\u0111am velike zaokrete. Brexit je dobar primer poku\u0161aja takvog zaokreta koji se vra\u0107a tamo gde je i po\u010deo \u2013 dogovorom sa EU. Isto tako verujem da \u0107e Trump, kada poku\u0161a da uradi neke stvari, biti suo\u010den sa previ\u0161e problema. Potpuna promena globalnog kursa vi\u0161e nije mogu\u0107a. Ono \u0161to je mogu\u0107e je usporavanje procesa globalizacije i integracije tr\u017ei\u0161ta koje smo imali u poslednjih 30 godina.
\n
\nNa neki na\u010din, glasa\u010di u Britaniji i SAD sada imaju probleme koje ljudi na vlasti ne mogu da re\u0161e. Ta protivre\u010dnost se dobro vidi u Britaniji posle brexita.<\/strong><\/p>\n

To je jo\u0161 o\u010diglednije u Americi, gde razi\u010diti delovi Trumpovog programa, ako se to mo\u017ee nazvati programom, protivre\u010de jedan drugome. Neki njegovi delovi bi izazvali otpor njegovih glasa\u010da.<\/p>\n

Ali nema sumnje da mora do\u0107i do promene sada\u0161njeg modela globalizacije, jer socijalno-ekonomsko nezadovoljstvo prerasta u sve ve\u0107e nepoverenje u politi\u010dki sistem, do ta\u010dke kada svaki autsajder ima realne \u0161anse da do\u0111e na vlast glasovima zbunjenih i nemo\u0107nih ljudi.<\/strong><\/p>\n

Da, sla\u017eem se. Imamo porast nepoverenja u politi\u010dki sistem i elite. One su u velikoj meri odgovorne, jer su upravo one prve morale da prepoznaju nezadovoljstvo u dru\u0161tvu i da ne\u0161to preduzmu da ga ubla\u017ee. Mo\u017eda to ne bi re\u0161ilo probleme, ali bi ih u\u010dinilo podno\u0161ljivijim za veliki deo stanovni\u0161tva. Sada \u0107e ove probleme re\u0161avati populisti na vlasti. Oni u tome mo\u017eda ne\u0107e uspeti, ali \u0107e re\u0161enja svakako do\u0107i od autsajdera. Mislim da ljudi iz establi\u0161menta polako shvataju svoje greske.<\/p>\n

Postoji op\u0161ta sklonost, naro\u010dito u politi\u010dkim sistemima zasnovanim na dve partije, ka potcenjivanju onoga \u0161to se stvarno doga\u0111a ispod povr\u0161ine sve dok se to ne odrazi na rezultate izbora. Ako pogledate izbore u SAD i Britaniji, tek poslednja kap dovodi do naglog politi\u010dkog zaokreta.<\/strong><\/p>\n

Ta\u010dno tako. Ali to je karakteristika sistema gde pobednik dobija sve. Ovaj sistem najvi\u0161e pogoduje velikim partijama, \u0161to se vidi i u Britaniji. Mogu\u0107nost da UKIP osvoji poslani\u010dko mesto je mala u odnosu na njihovu popularnost u glasa\u010dkom telu. Ono \u0161to bi trebalo analizirati je kakav \u0107e uticaj brexit i dolazak Trumpa imati na ostatak zapadne Evrope, naro\u010dito na Italiju i Francusku, a mo\u017eda i Nema\u010dku. Dinamika koja je pokrenuta brexitom je sigurno pomogla Trumpu, a sada bi ono \u0161to se dogodilo u SAD i \u0161to ima globalne posledice moglo da pospe\u0161i uspeh sli\u010dnih partija u zapadnoj Evropi.<\/p>\n

Dobili smo dve opomene. Vide\u0107emo da li je to kraj ili po\u010detak ve\u0107ih promena.<\/strong><\/p>\n

Nadam se da \u0107emo krajem slede\u0107e godine imati bolje vesti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Branko Milanovi\u0107: Mo\u017eda sam preoptimisti\u010dan, ali ne predvi\u0111am velike zaokrete<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-218147","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218147","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=218147"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218147\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=218147"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=218147"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=218147"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}