{"id":218103,"date":"2016-12-11T09:15:00","date_gmt":"2016-12-11T08:15:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=218103"},"modified":"2016-12-11T09:37:44","modified_gmt":"2016-12-11T08:37:44","slug":"ljudi-bez-empatije-su-uzasno-problematican-drustveni-cinilac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/12\/11\/ljudi-bez-empatije-su-uzasno-problematican-drustveni-cinilac\/","title":{"rendered":"Ljudi bez empatije su u\u017easno problemati\u010dan dru\u0161tveni \u010dinilac"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Luka Mati\u0107<\/strong><\/p>\n

\"ljevicarenje\"<\/a>Me\u0111u izazovima suvremenog kapitalizma koji se nalaze na dnevnom redu evropske ljevice sve vi\u0161e i sve \u010de\u0161\u0107e nalaze se i ekolo\u0161ka pitanja, odnosno takozvana zelena agenda. Va\u017enu ulogu pritom igra politi\u010dka ekologija, pristup usmjeren na klasnu analizu uzroka i posljedica ekolo\u0161kih promjena. Uklju\u010divanjem takvog pristupa, ljevica nadogra\u0111uje registar tema kojima se bavi i svoju politi\u010dku borbu pro\u0161iruje na dosad zanemarivane probleme i populacije. O odnosu politi\u010dke ekologije i ljevice, crveno-zelenoj privredi, socijalnoj inkluziji marginaliziranih dru\u0161tvenih grupa, ali i odnosu \u010dovjeka prema drugim \u017eivim bi\u0107ima razgovarali smo s Marijom Jakovljevi\u0107, sociologinjom iz Beograda.<\/p>\n

\u0160to podrazumijeva\u0161 pod pojmom \u201epoliti\u010dka ekologija\u201c? Koji su za tvoje poimanje njezini teorijski i prakti\u010dni prioriteti?<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dku ekologiju vidim kao jedno od \u010dvori\u0161ta dru\u0161tvenih i prirodnih disciplina koje se bave pitanjima prirodnog okru\u017eenja, dru\u0161tvenih struktura, kulturnih praksi i reprodukcije dru\u0161tva te politike i politi\u010dkog aktivizma koji pretenduju na promenu institucionalne konfiguracije i uop\u0161te svakodnevnih praksi, bilo pojedina\u010dnih zajednica, bilo dru\u0161tva u celini. U savremenom kontekstu, politi\u010dku ekologiju vidim kao korektiv stare levice koja je verovala u rast \u2013 dodu\u0161e u druga\u010diji model rasta, ali i dalje u rast. U su\u0161tini, marksizam i politi\u010dka ekologija bi danas trebalo da budu komplementarni, dakle da daju celovitiju sliku sistemske problematike, ali i da se me\u0111usobno koriguju u smislu da se marksizam ne bi sveo na neki vulgarni ekonomizam, a politi\u010dka ekologija da ne bi ostala fokusa fiksiranog na hijerarhije i autoritete koje \u010desto adresira bez da pritom ima u vidu klasne odnose koji stoje u temelju tih hijerarhijskih struktura.
\nPoliti\u010dka ekologija mogla bi \u2013 uslovno re\u010deno \u2013 biti i \u201erazum\u201c levice u okviru koje su i oni krugovi populisti\u010dke levice, koja tako lako flertuje sa desnicom, oti\u0161li u nekom potpuno sumanutom smeru, zagovaraju\u0107i vi\u0161e konzumerizma za ni\u017ee klase i tako kreirali la\u017enu dilemu u kojoj stoji konzumerizam nasuprot nekog moralisti\u010dkog asketskog \u017eivotnog stila. Dakle, naravno da ne govorim o levici generalno, ve\u0107 o odre\u0111enim njenim fragmentima koji su u posljednje, mo\u017eda tri-\u010detiri godine oti\u0161li u nekom \u010dudnom smeru u poku\u0161aju da budu komunikativniji, bli\u017ei \u0161iroj populaciji. <\/p>\n

Govoriti o prioritetima politi\u010dke ekologije dosta je nezahvalno, u smislu da je \u010dak i kontraproduktivno jer neretko dovodi do zanemarivanja odre\u0111enih dimenzija, teorijskih pristupa, potencijalnih aktera, to jest bitno nam je da se sve to analizira sistemski, da se procesi razumeju kao sistemski procesi i da se na taj na\u010din misle alternative. U tom smislu, dakle, politi\u010dka ekologija mora biti kockica u mozaiku teorijskih artikulacija problemati\u010dnosti aktuelnog sistema dru\u0161tveno-ekonomskih odnosa koji \u0107e ukazati na povezanost klasne, rodne, rasne i ekolo\u0161ke problematike, ali \u0107e ujedno adresirati i one segmente tih pitanja koja nisu isklju\u010divo ne\u0161to \u0161to proizlazi iz kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje, ve\u0107 je stvar istorijski natalo\u017eenih verovanja i praksi koje se moraju prevazi\u0107i i smeniti humanijim, pravednijim i odr\u017eivijim setom principa.<\/p>\n

Na samom po\u010detku teksta koji si upravo objavila u zborniku Vratimo socijalizam u igru <\/a>navela si da je za odr\u017eivost sistema nu\u017ean raskid s kapitalocentri\u010dno\u0161\u0107u i antropocentri\u010dno\u0161\u0107u. Neki autori, primjerice Jason W. Moore, sada\u0161nje doba nazivaju kapitalocenom, do\u010dim drugi, primjerice brojni teoreti\u010dari degrowtha, to osporavaju i tvrde da je rije\u010d o antropocenu. \u0160to za tebe zna\u010de kapitalocentri\u010dnost i antropocentri\u010dnost? Koje su razlike izme\u0111u ovih koncepata?<\/strong><\/p>\n

Kapitalocentri\u010dna vizura, dakle, zna\u010di da se dru\u0161tvene prakse i procesi vrednuju u odnosu na zna\u010daj za kapital, pri \u010demu se poturaju mere u interesu krupnog kapitala kao da je zapravo re\u010d o nekom op\u0161tem interesu. Tako dru\u0161tveni i ekonomski napredak svodimo na BDP umesto da se bavimo kvalitetom \u017eivota, a obrazovanje, recimo, posmatramo kroz pitanje zapo\u0161ljivosti, odnosno njegove isplativosti na tr\u017ei\u0161tu rada. Dakle, kapitalocentri\u010dnost je zapravo odlika perverzne ekonomije kojoj smo mi podre\u0111eni, umesto da ekonomija bude instrument za zadovoljenje na\u0161ih potreba, dakle potreba dru\u0161tva kao celine. Me\u0111utim, \u010dak i da obrnemo red stvari, to ne zna\u010di da \u0107e se time automatski iskoreniti razne prakse \u0161tetne po prirodno okru\u017eenje. Dakle, u tom smislu mislim da je va\u017eno praviti razliku izme\u0111u kapitalocentri\u010dne i antropocentri\u010dne perspektive i insistirati na pozicioniranju dru\u0161tva u ekolo\u0161ki i eti\u010dki prihvatljiv seting u odnosu na prirodno okru\u017eenje.<\/p>\n

E sad, ovde bih htela da napravim osvrt na pojam antropocena koji naglasak stavlja na \u201e\u010coveka sa velikim \u010c\u201c, kao uzro\u010dnika katastrofalnih poreme\u0107aja u ekosistemu. Iako je ovo ta\u010dno na nivou razmatranja uticaja vrsta na prirodno okru\u017eenje, nije ni blizu zadovoljavaju\u0107a analiza stanja, u smislu da se odgovor mora tra\u017eiti kroz analizu dru\u0161tvenih odnosa uspostavljenih unutar ljudskog dru\u0161tva. Ho\u0107u re\u0107i da se ne mo\u017ee uzeti \u010dovek kao neka homogena skupina, nego je potrebno adresirati pitanje \u0161ta se de\u0161ava unutar tog ljudskog dru\u0161tva, kakvi su odnosi unutar njega. <\/p>\n

Stoga marksisti opravdano kritikuju povr\u0161nost narativa o antropocenu jer fokusirano\u0161\u0107u na ljudsku vrstu kao takvu gube se iz vida ekonomski \u010dinioci koji su doveli do ovakvog stanja u prirodnom okru\u017eenju, to jest, na taj na\u010din se oni koji upravljaju kapitalom i politi\u010dkim procesima osloba\u0111aju odgovornosti i stvara se la\u017ena slika da svi podjednako doprinosimo eko-katastrofi. Dakle, narativ o antropocenu ne uzima u obzir odnose mo\u0107i te mogu\u0107nost ili nemogu\u0107nost dono\u0161enja odluka i upravljanja resursima bez \u010dijeg razumevanja ne mo\u017eemo adekvatno targetirati uzroke problema i zaista konstruktivno misliti alternative.<\/p>\n

Da ne bude zabune, nisam sklona pristupu da sve zavisi od \u201evelikih igra\u010da\u201c, jer time prosto oduzimamo delatni potencijal obi\u010dnih ljudi koji su zapravo pokreta\u010dka snaga promena odozdo. Meni je zanimljivo kako se ponekad, u nekim segmentima, odnosno nekim levi\u010darskim krugovima postavlja prema nekim zelenim pitanjima \u2013 to se kre\u0107e u rasponu od toga da je zeleno pitanje \u010desto ne\u0161to \u0161to se percipira da \u0107e se \u201espontano\u201c re\u0161iti ako se prvo obra\u010dunamo sa aktuelnim ekonomskim strukturama, \u0161to ide dalje do neke potpune nezainteresovanosti za ovu problematiku ili uop\u0161te odbijanja da se promi\u0161ljaju alternativne zelene prakse pod pre\u010desto navo\u0111enim izgovorom da je re\u010d o pukom moralisanju i \u201eagresivnom\u201c nametanju druga\u010dijeg \u201e\u017eivotnog stila\u201c.<\/p>\n

Jedna je od tema kojima si se bavila i tema socijalne isklju\u010denosti. Kako povezati dru\u0161tvenu inkluziju i crveno-zelenu politiku, odnosno politi\u010dku ekologiju koja bi imala emancipatorni, a ne samo transformativni potencijal?<\/strong><\/p>\n

Ako proces transformacije sistema simplifikovano posmatramo kroz tri etape, kako sam to postavila u pomenutom tekstu, gde je prva etapa mobilisanje, odnosno formiranje i kontinuirano delovanje kolektivnih aktera koji se razvijaju odozdo, zatim gde je druga etapa razvijanje i u\u010dvr\u0161\u0107ivanje demokratskih mehanizama i struktura za delovanje, a tre\u0107a faza ukorenjivanje elemenata novog sistema, odnosno uspostavljanje novih podsistema \u2013 u takvom nekom okviru o inkluziji mo\u017eemo govoriti izme\u0111u prve i druge etape. Za\u0161to? Inkluzija zna\u010di da neko ko ima odre\u0111enu mo\u0107 i resurse daje odre\u0111eni prostor onima koji su marginalizovani, tj. da oni sa vi\u0161e mo\u0107i uklju\u010duju u postoje\u0107e strukture one sa manje mo\u0107i.<\/p>\n

Me\u0111utim, da bismo prevazi\u0161li taj odnos nejednakog pristupa resursima i nejednake mo\u0107i, oni koji su privilegovaniji u sada\u0161njem sistemu, a \u017eele njegovu promenu i oni koji su marginalizovani moraju graditi nove strukture na temelju njihovih zajedni\u010dkih potreba, a uzimaju\u0107i u obzir njihova razli\u010dita iskustva i to je ta druga faza u promeni sistema.<\/p>\n

Dakle, potrebna je izgradnja \u0161irokog fronta koji prevazilazi identitetske i druge podele i koji se temelji na zajedni\u010dkim interesima da se uspostavi odr\u017eiv i pravedan sistem, a ne na eksploataciji razli\u010ditih dru\u0161tvenih grupa. <\/p>\n

U sada\u0161njem sistemu, inkluzija je poduhvat koji za cilj, u principu, ima smanjenje negativnih efekata ekonomskih i politi\u010dkih odnosa. Neke \u201einkluzivne\u201c mere su zapravo nastavak, vrlo \u010desto, uru\u0161avanja socijalne dr\u017eave u smislu da poku\u0161avaju, kroz neke inkluzivne strategije i politike da se ranjive dru\u0161tvene grupe uguraju bukvalno u ekonomske tokove, bez da se zaista osna\u017ee, \u010dime se ujedno oni \u201eskidaju sa grba\u010de dr\u017eave\u201c. Nasuprot tome, dr\u017eava bi trebala da netr\u017ei\u0161nim putem zadovolji njihove potrebe, a ne da na njih prebaci odgovornost za zadovoljenje tih potreba. Umesto takvih sada\u0161njih politika, crveno-zelena politika ne treba da name\u0107e odozgo neka \u201egotova re\u0161enja\u201c, \u0161to je zapravo i nemogu\u0107e u sada\u0161njem kontekstu, jer je re\u010d o nere\u0161ivim problemima koji su proiza\u0161li iz kapitalisti\u010dkog sistema, odnosno kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje. Dakle, crveno-zelena politika mora da omogu\u0107i onima koji su sada marginalizovani da artikuli\u0161u svoje potrebe i te\u017enje i da ravnopravno sa drugim dru\u0161tvenim skupinama rade na izgradnji solidarnog odr\u017eivog dru\u0161tva.<\/p>\n

Pritom treba imati u vidu da postoje uvek i oni \u010dlanovi dru\u0161tva koji nisu u mogu\u0107nosti da aktivno sudeluju u ovim praksama i koji imaju posebne potrebe, a crveno-zelena politika tu mora da izgradi institucije kolektivne brige i podr\u0161ke, ne kao sada\u0161nje institucije, ve\u0107 nove institucije, gde se briga o ovim \u010dlanovima dru\u0161tva izme\u0161ta iz porodice u dru\u0161tvo, a kroz adekvatan pristup, kroz mere podr\u0161ke koje su najhumanije mogu\u0107e. To zahteva potpunu redefiniciju na\u010dina kako brinemo o toj populaciji, kako joj omogu\u0107avamo da, u skladu sa svojim potencijalima, dostigne najbolji mogu\u0107i kvalitet \u017eivota.<\/p>\n

U tome se ogledaju principi zelenog pokreta, kao \u0161to su socijalna pravda, holisti\u010dki pristup, solidarnost, pove\u0107anje kvaliteta \u017eivota, me\u0111ugeneracijska solidarnost, \u0161to su ujedno i neke od vrednosti levog pokreta. <\/p>\n

Ovakva promena paradigmi i transformacija dru\u0161tvenih struktura i sistema zna\u010di zajedni\u010dko u\u010denje, preispitivanje i promi\u0161ljanje participativnih i solidarnih struktura, a upravo prolazak kroz te procese zna\u010di stvaranje nekih novih struktura koje bi trebalo da budu emancipatorne, zajedno sa samim tim procesom. Ukoliko, pak, do\u0111e do oko\u0161tavanja pojedinih struktura usled monopolisanja odre\u0111enih pozicija i resursa, \u0161to se ve\u0107 desilo pri pro\u0161lom poku\u0161aju izgradnje socijalizma, emancipatorni potencijal nestaje. Dakle, da bi se predupredio takav scenario, u prvoj i drugoj fazi je neophodna konstantna samorefleksija unutar pokreta i tu politi\u010dka ekologija mo\u017ee dati klju\u010dan doprinos kroz analize postoje\u0107ih praksi te njihovih dometa i izazova.<\/p>\n

U posljednje vrijeme na marginama zelenih seminara mogu se \u010duti kritike, zasada jo\u0161 nedovoljno artikulirane i glasne, da zelena agenda ne uklju\u010duje dovoljno feministi\u010dku agendu, ali ni feministi\u010dku epistemologiju. \u0160to bi ti rekla o odnosu feminizma i politi\u010dke ekologije, odnosno \u0161to bi \u2013 vizavi \u017eenskog pitanja \u2013 politi\u010dkoj ekologiji bilo nu\u017eno uzeti u obzir?<\/strong><\/p>\n

Zavisi na koju zelenu agendu misli\u0161. Dakle, od ekofeminizma 1980-ih do savremenih, u naj\u0161irem smislu levih, zelenih kolektiva, \u017eensko pitanje jeste jedno od klju\u010dnih i feminizam je jedan od principa i vrednosti zelenog pokreta. To, dodu\u0161e, u razli\u010ditim politi\u010dkim kontekstima i na razli\u010ditim ta\u010dkama ideolo\u0161ke skale levih pozicija zna\u010di i razli\u010dite pristupe ovoj problematici: od zahtevanih kvota, odnosno mesta u strukturama rezervisanih za \u017eene, do adresiranja ekonomskih, ekolo\u0161kih i socijalnih problema kroz feministi\u010dku prizmu. Dodu\u0161e, nije ni da je feministi\u010dka scena ne\u0161to homogeno i potpuno neproblemati\u010dno. Dakle, i tu ima dosta prostora za \u201ezalevljivanje\u201c i \u201eozelenjavanje\u201c.<\/p>\n

E sad, gledano u praksi, iako feministi\u010dke grupe i grupe zelenih neretko biju svoje bitke odvojeno i poku\u0161avaju da \u201egase po\u017eare\u201c kako se koji pojavi u okru\u017eenju, ipak mi se \u010dini da sve vi\u0161e dolazi do poklapanja i zajedni\u010dkog rada. Recimo, na saniranju goru\u0107ih problema, ovde u Srbiji su i feministi\u010dki i zeleni kolektivi zajedno sa srodnim aktivistima pomagali izbeglicama, protestovali protiv liberalizacije zakona o radu i sli\u010dno, a tako\u0111er dolazi do zajedni\u010dkog rada na planu promi\u0161ljanja alternativa. Primjerice, seminar mladih zelenih jugoisto\u010dne Evrope koji se bavio komonsima okupio je i feministi\u010dke aktivistkinje te adresirao rodnu dimenziju u diskusijama oko komonsa i okupio mlade, iz prakti\u010dno cele jugoisto\u010dne Evrope, u Jermeniji. Dakle, moj utisak je da su teorijski i aktivisti\u010dki krugovi koji se bave zelenim i feministi\u010dkim temama, solidno umre\u017eeni i isprepleteni, bar kada je re\u010d o onima koji su na toj nekoj levoj strani politi\u010dkog spektra, ali da ostaju slabo vidljivi \u0161iroj javnosti koja ih vrlo \u010desto ni ne prepoznaje kao povezane. <\/p>\n

Dakle, u hegemonom diskursu nema informacija o tome \u0161ta je zapravo radni\u010dko, \u017eensko i zeleno pitanje i iz tog razloga zeleni, feministkinje i levi\u010dari generalno moraju da se izbore da teorijski nivo politi\u010dke ekologije, feminizma i marksizma prevedu na nivo svakodnevne komunikacije, to jest da uspostave diskurs koji apostrofira raskid sa praksama eksploatacije ljudi, posebno \u017eena i devastiranja prirodnog okru\u017eenja i to tako \u0161to adresira me\u0111uzavisnost svih ovih aspekata. To zahteva dalje povezivanje i dalji zajedni\u010dki rad, pod \u010dime podrazumevam u\u010denje iz dosada\u0161njih iskustava ovih pokreta, potpuno raskidanje sa praksom da se doga\u0111aji koje pominjem segmenti\u0161u na leve, feministi\u010dke, zelene ili LGBT+ delove. To zna\u010di da, kojim god pitanjem da se bavimo, razmatramo \u0161ta to zna\u010di za razli\u010dite grupacije, kako ga adresirati iz feministi\u010dke, leve i zelene perspektive istovremeno i kako obezbediti uklju\u010denost svih zainteresovanih aktera. Da se razumemo, \u010dak i na levici to mo\u017ee da bude bolan proces u smislu razmontiravanja hijerarhijskih mikrostruktura unutar pokreta, ali definitivno su vidljivi pozitivni pomaci u tom smeru u proteklih par godina.<\/p>\n

Za\u0161to je iz zelene perspektive politi\u010dki va\u017eno vegetarijanstvo?<\/strong><\/p>\n

Preformulisala bih tvoje pitanje u \u201eza\u0161to je iz leve zelene perspektive va\u017eno veganstvo\u201c. Iz moje perspektive, misliti vegetarijanstvo kao neku ultraprogresivnu politiku je kao zalaganje za socijaldemokratiju i neki kapitalizam sa \u201eljudskijim likom\u201c, odnosno pristajanje na odre\u0111eni nivo nasilja koji se smatra neophodnim iz nekog razloga. Dakle, ako ho\u0107emo odr\u017eiv proizvodni sistem sa najmanjim mogu\u0107im ekolo\u0161kim otiskom i najhumanijim mogu\u0107im praksama, onda je veganstvo ono \u0161to nam treba. Tu je negde zanimljivo da je \u010dak i UN izdao izve\u0161taj u kome se preporu\u010duje preorijentacija na ne-mesnu i ne-mle\u010dno zasnovanu ishranu u cilju zaustavljanja devastiraju\u0107ih efekata na planetu, koji proizlaze iz proizvodno-distributivno-konzumeristi\u010dkih praksi mesnih i mle\u010dnih industrija i njihovih konzumenata. Ho\u0107u re\u0107i, ako strukture poput UN-a furaju vegetarijansku pri\u010du, mi svakako moramo i\u0107i dalje od toga. Dakle, pitanje ishrane i upravljanja prirodnim resursima samo je jedna od dimenzija veganskog pristupa proizvodnji, raspodeli i potro\u0161nji. No treba naglasiti da tu nije re\u010d samo o na\u010dinu ishrane, ve\u0107 o generalnom odnosu prema stvarima koje konzumiramo i prema praksama u kojima u\u010destvujemo.<\/p>\n

Obzirom da se kulturno oblikovane percepcije i prakse ne mogu ekspresno zameniti novim, vegetarijanstvo mo\u017ee biti po\u010detni stepenik ka druga\u010dijim navikama i praksama, ali nikako nije ultimativni cilj. Vegetarijanstvo ne zna\u010di da samim tim \u0161to ne konzumirate poizvode od mesa ne u\u010destvujete u lancu nasilja koje se vr\u0161i nad \u017eivotinjama, na primer, u mle\u010dnoj industriji koja je jedna od najkrvavijih jer podrazumeva nasilnu oplodnju \u017eenki, stresno odvajanje od mladunaca koji ili zavr\u0161e u mesnoj industriji ili postaju deo mle\u010dne industrije i onda su dalje osu\u0111eni na \u017eivot u lo\u0161im uslovima, bolne mu\u017ee, izlo\u017eenost varvarskim medicinskim intervencijama i nasilnoj smrti na kraju. Dakle, konzumiranje bilo \u010dega \u017eivotinjskog porekla zna\u010di uklju\u010denost u lanac zlostavljanja svesnog bi\u0107a i ujedno doprinosi enormnom ekolo\u0161kom otisku koje ove industrije stvaraju tokom proizvodnje hrane za te \u017eivotinje, tokom izgradnje i odr\u017eavanja kapaciteta za njihov uzgoj i upotrebu te dalje kroz distribuciju i prodaju proizvoda krajnjim korisnicima. <\/p>\n

Dodatno je va\u017eno to da na scenu stupa i pitanje razvoja i upotrebe novih tehnologija koje bi trebalo da omogu\u0107e zadovoljenje ljudskih potreba bez zlostavljanja i kori\u0161\u0107enja \u017eivotinja. Naravno, upotreba novih tehnologija je u tesnoj vezi sa distribucijom resursa i dobara u dru\u0161tvu, tako da, kada zagovaramo promenu sistema dru\u0161tvenih odnosa, treba da promi\u0161ljamo i kakvu tehnologiju razvijamo i kako da je koristimo za zadovoljenje potreba ljudi bez da zlostavljamo druga svesna bi\u0107a.<\/p>\n

Dakle, pitanje veganstva je i eti\u010dko i ekolo\u0161ko i tehnolo\u0161ko i ekonomsko i socijalno pitanje, a time i politi\u010dko pitanje. Na\u017ealost, insistiranje na veganskim praksama se neretko percipira kao razma\u017eenost te se etiketira kao neki bur\u017eujski \u017eivotni stil i sli\u010dno, a to je zapravo negde dobar lakmus emancipatornih dometa odre\u0111enih politika i postojanja, odnosno nepostojanja, samorefleksije u levim i zelenim krugovima. Dakle, sve ovo mo\u017ee sad nekako da deluje i \u0161izofreno i na sve strane, ali ako zaista \u017eelimo sistemsku promenu i pravedno odr\u017eivo dru\u0161tvo, onda se promena mora misliti holisti\u010dki, a ne ekonomisti\u010dki. Kona\u010dno, kada govorimo o novom dru\u0161tvu, nisu va\u017eni samo ekonomski odnosi, koji su svakako jedna od klju\u010dnih determinanti svih drugih praksi \u2013 va\u017eni su nam i ljudi kao takvi. Kada je o tome re\u010d, onda ne smijemo smetnuti s uma da su ljudi bez empatije u\u017easno problemati\u010dan dru\u0161tveni \u010dinilac.<\/p>\n

Tekst je financiran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroni\u010dkih medija Agencije za elektroni\u010dke medije za 2016. godinu.<\/p>\n

Dijelovi intervjua prikazani su u prilogu o politi\u010dkoj ekologiji osme epizode edukativno-mozai\u010dne emisije \u201ePromjena okvira\u201c, emitirane 25.11.2016. na TV Istra te uskoro dostupne na SkriptaTV<\/a>-u.<\/p><\/blockquote>\n

Slobodni filozofski<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Marija jakovljevi\u0107: Potrebna je izgradnja \u0161irokog fronta koji prevazilazi identitetske i druge podele i koji se temelji na zajedni\u010dkim interesima da se uspostavi odr\u017eiv i pravedan sistem, a ne na eksploataciji razli\u010ditih dru\u0161tvenih grupa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-218103","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218103","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=218103"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/218103\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=218103"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=218103"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=218103"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}