{"id":217990,"date":"2016-12-09T08:06:34","date_gmt":"2016-12-09T07:06:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=217990"},"modified":"2016-12-09T08:06:34","modified_gmt":"2016-12-09T07:06:34","slug":"kraj-dekade-roma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/12\/09\/kraj-dekade-roma\/","title":{"rendered":"Kraj dekade Roma"},"content":{"rendered":"

Autor: Robert Kasumovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"romi\"<\/a>Zao\u0161travanje rasne i klasne segregacije produbljivanjem kapitalisti\u010dke krize ve\u0107 godinama pritiska i Srbiju. Romska populacija koju najvi\u0161e poga\u0111aju aktuelni neoliberalni re\u017eimi ose\u0107a sve katastrofalnije posledice \u010diji krajnje deprivilegovani polo\u017eaj nije re\u0161ila ni \u201eDekada Roma\u201c \u2013 koja je ogromnim nov\u010danim sredstvima ovakav polo\u017eaj samo delimi\u010dno prikrivala.<\/p>\n

Premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 je jo\u0161 na samom po\u010detku migrantske krize jasno dao do znanja Evropi da on ne\u0107e graditi nikakve zidove koji \u0107e spre\u010davati izbeglice da na svom putu ka Evropskoj uniji pro\u0111u kroz Srbiju. Ipak, nije dao obe\u0107anje i gra\u0111anima Srbije da takvih zidova ne\u0107e biti unutar na\u0161e zemlje.<\/p>\n

Nedavno je u Kru\u0161evcu oko romskog naselja \u201eMarko Orlovi\u0107\u201c podignut zid visine dva metra. Nadle\u017eni iz lokalne samouprave i preduze\u0107a Putevi Srbije tvrde da se radi o zvu\u010dnoj izolaciji. No od koga je zaista potekla inicijativa za izgradnju zida jo\u0161 nije poznato, jer nadle\u017eni prebacuju odgovornost jedni na druge.<\/p>\n

U ovom romskom naselju \u017eivi oko 2.500 ljudi u dvestotinak ku\u0107a. Izgradnjom ovog zida naselje se dodatno segregira, jer su sada ulazi u nekim delovima naselja \u0161irine svega oko jedan metar. Time su stanovnici ovog neformalnog naselja izlo\u017eeni dodatim rizicima jer je ote\u017ean ulaz vatrogascima i hitnoj pomo\u0107i u to naselje.<\/p>\n

U periodu od 2005. do 2015. godine, tokom \u201eDekade za inkluziju Roma\u201c, nastupio je period la\u017ene pritajenosti segregacijskog i rasisti\u010dkog odnosa politi\u010dke elite prema romskoj manjini. Licemernu retoriku jednakosti naj\u010de\u0161\u0107e su koristili politi\u010dari i drugi zvani\u010dnici kada su u ovom periodu govorili o takozvanoj inkluziji romske manjine.<\/p>\n

Ovakav odnos, ponajvi\u0161e politi\u010dke elite, bio je, kako se kasnije ispostavilo, utemeljen pre svega na li\u010dnim interesima, uspostavljanju ili u\u010dvr\u0161\u0107ivanju pozicija mo\u0107i i zgrtanju finansijske koristi. Me\u0111utim, taj period je zavr\u0161en a bud\u017eeti presu\u0161eni.<\/p>\n

Rasizam ili samo slu\u010dajnost?<\/p>\n

Odnos dr\u017eave Srbije prema romskoj nacionalnoj manjini ogleda se u poja\u010danim restriktivnim mehanizmima jo\u0161 od devedesetih godina. Izme\u0161tanje romskih naselja van gradova, \u010dime se Romima onemogu\u0107ava naj\u010de\u0161\u0107e jedini izvor prihoda od sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, segregacija romske dece stvaranjem romskih odeljenja u pojedinim \u0161kolama i nedostupnost tr\u017ei\u0161ta rada samo su neke od tih mera. Ipak, poslednjih meseci primetno je da vlast, uvode\u0107i nove represivne mere, sve vi\u0161e ote\u017eava \u017eivot ionako najsiroma\u0161nijoj zajednici u Srbiji. Izgradnja zida oko romskog naselja u Kru\u0161evcu samo je jedan od primera ove politike, koja se ogleda u daljoj getoizaciji i dru\u0161tveno-socijalnoj segregaciji.<\/p>\n

Pre tri meseca romskom naselju \u201eCrvena zvezda\u201c u Ni\u0161u isklju\u010dena je struja. \u010cinjenice da je celo naselje od stotinak ku\u0107a priklju\u010deno na svega dva strujomera dovela je do visokih ra\u010duna i velikih kamata, koje Romi iz ovog naselja nisu bili u stanju da redovno izmiruju. Stanovnici ovog naselja, me\u0111u kojima je i stotinjak dece, i dan-danas su bez struje i pored brojnih obe\u0107anja gradona\u010delnika Ni\u0161a, ministra industrije, energetike i rudarstva i mnogih drugih zvani\u010dnika, da \u0107e se ovaj problem re\u0161iti. Ipak, zbog privatizacije dr\u017eavnog zemlji\u0161ta na kome se ovo naselje nalazi, niko od nadle\u017enih ne preduzima konkretne korake, a javnost u Srbiji polako postaje nezainteresovana za ovaj problem. Iz pomenute pasivnosti nadle\u017enih ali i romske politi\u010dke elite koja je pod kontrolom vlasti, mo\u017ee se uvideti manjak interesa za re\u0161avanje problema ove zajednice koji stoji nasuprot interesima novog privatnog vlasnika zemlji\u0161ta na kome Romi \u017eive.<\/p>\n

Decenija inkluzija, ili plja\u010dka romskog naroda?<\/p>\n

Za vreme pomenute dekade Roma otvorila su se vrata brojnih evropskih pa i globalnih fondacija, koje su pod patronatom Evropske unije bile spremne da ulo\u017ee veliki novac u takozvanu inkluziju romske nacionalne manjine. Dr\u017eava je u ovom periodu donosila za romsku manjinu strate\u0161ki va\u017ena dokumenta, \u010diji je cilj bila implementacija mer\u00e2 koje su obavezuju\u0107e dekadom. Najva\u017eniji dokumenti iz ovog perioda svakako su Strategija za inkluziju Roma i akcijski plan za njeno sprovo\u0111enje. Iako vrlo dobro isplanirane na papiru, aktivnosti dr\u017eave i politi\u010dara svele su se pre svega na maksimalnu birokratizaciju i malverzacije u kojima su zna\u010dajnu ulogu odigrale i pojedine organizacije civilnog sektora.<\/p>\n

U velikom broju slu\u010dajeva na rukovode\u0107im pozicijama ovih organizacija nalaze se ljudi koji su duboko pustili korene u nekoj od vladaju\u0107ih politi\u010dkih stranaka. \u010cak i ako ovo nije slu\u010daj, neke od ovih organizacija prinu\u0111ene su da rade pod patronatom politi\u010dara, zbog projektno zavisnog rada, te da time rade u njihovom interesu. Posebno je ovo slu\u010daj s romskim civilnim sektorom, koji ne podrazumeva samo organizacije koje vode sami Romi, ve\u0107 i ve\u0107inske organizacije koje se bave problemima romske manjine. Ovim mehanizmom su mnogi pojedinci uspeli da se, na ra\u010dun romske manjine, finansijski okoriste za vreme dakade, koriste\u0107i retoriku rada u interesu Roma.<\/p>\n

Velike svote stizale su iz raznih fondacija na ra\u010dun ure\u0111ivanja odre\u0111enih romskih naselja i re\u0161avanja njihovog problema stanovanja, pobolj\u0161anje njihovog obrazovanja, zdravstvene za\u0161tite i, \u0161to je najva\u017enije, re\u0161avanje problema njihove nezaposlenosti. Ljudi sa \u010dela dr\u017eave, dr\u017eavne institucije, pa i celokupna ministarstva ve\u0161to su iskori\u0161\u0107avala ovu situaciju, od koje romsko stanovni\u0161tvo nije imalo gotovo nikakve koristi, jer se u ovim oblastima romske politike ni\u0161ta bitno nije promenilo.<\/p>\n

U ovim procesima svakako je bitno postaviti pitanje interesa Evropske unije u samom iniciranju \u201eDekade Roma\u201c, a zatim u prelivanju tolikog bud\u017eeta u zemljama na periferiji Evrope koje su sprovodile dekadu (Srbija, Makedonija, Bugarska, Ma\u0111arska, Rumunija, Slova\u010dka, \u010ce\u0161ka, Hrvatska i Crna Gora). Romi, iako najbrojnija manjina u Evropi, \u017eive podjednako lo\u0161e u gotovo svim dr\u017eavama Evropske unije. Ni u jednoj od vode\u0107ih zemlja Unije ne postoji nikakav sistematski plan re\u0161avanja njihovih problema, pa je i to razlog za sumnju u namere Evropske unije.<\/p>\n

Poznat je krajnje rasisti\u010dki odnos Francuske, koja je masovno iseljavala Rome u Rumuniju i Bugarsku proteklih godina. U dr\u017eavama poput \u010ce\u0161ke i Rumunije ve\u0107 odavno postoje zidovi oko romskih naselja u kojim su Romi potpuno izdvojeni od ostatka stanovni\u0161tva. Nema\u010dka danas deportuje romske porodice koje ve\u0107 generacijama \u017eive tamo, pod izgovorom da su zemlje njihovog porekla bezbedne.1<\/p>\n

U ovakvom sagledavanju situacije problem predstavlja \u0161to se ne uzima u obzir stanje socijalne sigurnosti gra\u0111ana ovih zemalja. Ako uzmemo u obzir sve pomenute \u010dinjenice, jasno je da pri re\u0161avanju romskog pitanja na relaciji Evropa-Srbija (i ostalih zemalja u\u010desnica dekade) pre svega postoji zajedni\u010dki interes u vidu obrta kapitala, a ne konkretnog re\u0161avanja problema. Tako\u0111e, o\u010digledno je i da je ovakvo finansiranje samo jo\u0161 jedan od na\u010dina kojim Evropska unija kontroli\u0161e protok radne snage, a to je u ovom slu\u010daju spre\u010davanje Roma da migriraju u zemlje takozvanog Prvog sveta i tamo legalno \u017eive i rade. Upravo taj njihov nesiguran status u pogledu ostanka u nekoj zemlji \u010dini ih jeftinim radnicima.<\/p>\n

\u201eDekada za inkluziju Roma\u201c svakako je predstavljala jednu od najbitnijih aktivnosti Evrope u ovoj oblasti, ali je implementacija akcijskih planova i predvi\u0111enih mera u pojedinim oblastima potpuno omanula, \u010dime je romskim stanovnicima naneta velika \u0161teta. S obzirom na to da je sve manje donatora uklju\u010deno u ovu problematiku zbog zavr\u0161etka dekade (iako je ona zvani\u010dno produ\u017eena i jo\u0161 uvek traje), odnos vlasti prema Romima pogor\u0161ava se iz dana u dan, jer je sve manja mogu\u0107nost unov\u010denja romskih problema.<\/p>\n

Kapitalisti\u010dka elitizacija<\/p>\n

Jedna od osnovnih karakteristika kapitalisti\u010dkog poretka svakako je raslojavanje stanovni\u0161tva i stvaranje sve dubljih klasnih razlika. Najte\u017ee posledice kapitalizma, ose\u0107aju siroma\u0161ni slojevi dru\u0161tva. Pojedinci koji iz najni\u017eih slojeva uspeveju da se probiju u vi\u0161u klasu primorani su da to rade po pravilima igre bogatih. Nakon sticanja odre\u0111ene vrste kapitala (vi\u0161e socijalnog, nego ekonomskog), u ve\u0107ini slu\u010daja ovi pojedinci i sami postaju nemilosrdni prema ljudima ni\u017eih klasa iz kojih su do\u0161li.<\/p>\n

Ovakav oblik elitizacije preslikao se, na\u017ealost, i u romskom dru\u0161tvu. Takozvanu romsku politi\u010dku elitu danas \u010dine ljudi koje su na pozicije postavljale vladaju\u0107e partije, i oni ni\u010dim ne zastupaju interese romske manjine, ve\u0107 su isklju\u010divo partijski kadar. Ovi pojedinci ostvaruju znatan profit pod izgovorom re\u0161avanja problema romske manjine, ali upravo zbog toga ne mogu ili ne \u017eele da zastupaju interese romskog naroda, jer ukoliko bi te probleme re\u0161avali, u ovakvoj konstalaciji bi izgubili zna\u010daj politi\u010dkih igra\u010da vladaju\u0107ih elita.<\/p>\n

Tipi\u010dan primer ovakvog sistema jeste rad Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Struktura ove institucije nije se zna\u010dajno manjala vi\u0161e od deset godina. S obzirom na to da su \u010dlanovi Socijaldemokratske partije Srbije i bliski saradnici Rasima Ljaji\u0107a, rukovode\u0107e li\u010dnosti u ovoj instituciji, prosto su nezamenjivi vi\u0161e od deceniju. Iako se ne radi o strana\u010dkoj instituciji (ali ona to svakako jeste), ona trenutno predstavlja najvi\u0161e politi\u010dko telo romske manjine. Ne samo da su ljudi iz ove institucije imuni na probleme romskog naroda, ve\u0107 ni\u0161ta zna\u010dajno i ne \u010dine sa zvani\u010dnim nadle\u017enostima ove institucije, kao \u0161to su informisanje, kultura, slu\u017ebena upotreba jezika i drugo.<\/p>\n

Ovaj problem se mo\u017ee sagledati u odsustvu bilo kakvog sistema informisanja Roma i Romkinja (sajt institucije nije a\u017euriran, ne postoje nikakve publikacije) i brojnim aferama koje su ovu instituciju potresale poslednjih godina, a mahom zbog lo\u0161ih me\u0111uljudskih odnosa i politi\u010dkih kalkulacija. Ako se uzme u obzir \u010dinjenica da ovi ljudi godinama imaju visoke plate a da od njihovog rada romska manjina nema gotovo nikakve koristi, oni se ne mogu i ne treba da smatraju ikakvom elitom, jer predstavljaju samo jo\u0161 jedan od problema.<\/p>\n

Problemi Roma postojali su i u vreme socijalizma, ali su zbog otvorenog pristupa zdravstvenoj za\u0161titi, stanovanju, obrazovanju i zapo\u0161ljavanju oni bili znatno manjeg obima. Po\u0161to su deo najni\u017eeg stale\u017ea, posledice uspostavljanja kapitalizma po Rome su gotovo pogubne, pa vest o izgradnji zida nimalo nije iznenadila. Neoliberalne vlasti u saradnji s takozvanom romskom elitom ve\u0107 decenijama oko Roma grade zidove socijalne segregacije, pa je ovo samo njihova fizi\u010dka manifestacija. Ipak, smanjenje profitabilnosti romskih problema Romima donosi dodatnu neizvesnost, jer je klju\u010dno pitanje sta je slede\u0107e nakon isklju\u010denja struje i ogra\u0111ivanja zidovima? <\/p>\n

Sigurnom zemljom porekla u skladu s me\u0111unarodnim propisima i evropskim direktivama smatra se zemlja sa demokratskim sistemom u kojoj nema progona, torture, nehumanog i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja i ka\u017enjavanja, pretnji nasiljem i oru\u017eanog konflikta. Tako\u0111e, ve\u0107ina zemalja na predlo\u017eenoj listi ima status kandidata za \u010dlanstvo u EU, koji im je odobren po\u0161to je provereno u kojoj meri ispunjavaju Kopenhagenske kriterijume o demokratskim standardima, vladavini prava, za\u0161titi ljudskih prava i prava manjina, tako da se mogu smatrati u dovoljnom stepenu bezbednim.<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U periodu od 2005. do 2015. godine, tokom \u201eDekade za inkluziju Roma\u201c, nastupio je period la\u017ene pritajenosti segregacijskog i rasisti\u010dkog odnosa politi\u010dke elite prema romskoj manjini<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":217991,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-217990","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/217990","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=217990"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/217990\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/217991"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=217990"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=217990"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=217990"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}