{"id":217097,"date":"2016-11-23T08:07:24","date_gmt":"2016-11-23T07:07:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=217097"},"modified":"2016-11-23T08:08:02","modified_gmt":"2016-11-23T07:08:02","slug":"humanitarizam-ili-solidarizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/11\/23\/humanitarizam-ili-solidarizam\/","title":{"rendered":"Humanitarizam ili solidarizam"},"content":{"rendered":"

Autor: Milorad Ga\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"izbjeglice\"<\/a>Peruanski marksista Hose Karlos Maritegi pisao je da indijansko pitanje u Latinskoj Americi ne mo\u017ee biti re\u0161eno pozivanjem na humanitaristi\u010dki odnos spram Indijanaca i isticanjem njihovih prava na slobodu, kulturu, obrazovanje i progres. Indijansko pitanje je pitanje njihovog prava na zemlju koja im je oduzeta, a koju su obra\u0111ivali kao kolektivno, odnosno zajedni\u010dko vlasni\u0161tvo koje je predstavljalo neku vrstu onoga \u0161to je Marks nazvao primitivnim komunizmom.<\/p>\n

Ne\u0161to sli\u010dno danas va\u017ei za pitanje izbeglica sa Bliskog istoka i severa Afrike. Naime, sva zbivanja vezana za njihovo zaista mukotrpno i iscrpljuju\u0107e putovanje ka Zapadnoj Evropi, putovanje na kojem se, uz sve muke, suo\u010davaju i sa evropskom ksenofobijom, \u017eicama i ogradama koje Evropu ponovo vra\u0107aju u doba fa\u0161izma, uglavnom se komentari\u0161u i analiziraju u klju\u010du isticanja potrebe za humanim odnosom prema njima i isticanjem njihovih ljudskih prava. Razume se, humanost je od prvorazredne va\u017enosti jer je ovim umornim ljudima zaista potrebna svaka pomo\u0107 u hrani, pi\u0107u, lekovima, ode\u0107i, obu\u0107i, sme\u0161taju, itd. Ali humanost ne\u0107e re\u0161iti njihove probleme. Jer, postavlja se pitanje kakva \u0107e biti sudbina onih me\u0111u njima koje Evropa ne\u0107e da prihvati, a iz dana u dan, pogotovo nakon tragi\u010dnih teroristi\u010dkih zbivanja u Parizu, je sve izvesnije da \u0107e takvih me\u0111u ovim ljudima biti sve vi\u0161e i da \u0107e to uglavnom biti oni najlo\u0161ijeg socijalnog polo\u017eaja? Da li \u0107e oni, zbog la\u017enog mira u ku\u0107i Evropske unije, biti osu\u0111eni na \u017eivot u nekoj vrsti privremenih izbegli\u010dkih sme\u0161taja, mo\u017eda negde u Turskoj, koji \u0107e predstavljati neku vrstu rezervata u kojima \u0107e njihov \u017eivot biti sveden na puko pre\u017eivljavanje, na status golog \u017eivota o kome pi\u0161e italijanski filozof \u0110or\u0111o Agamben? Zapadna civilizacija je uostalom navikla na rezervate jer je u njima dr\u017eala Indijance i crna\u010dke robove. I da li je to \u017eivot dostojan ljudskih bi\u0107a, ili sva ljudska bi\u0107a, koja su prema svim famoznim deklaracijama o pravima \u010doveka i gra\u0111anina ro\u0111ena slobodnai jednaka i samim tim imaju jednaka prava, imaju pravo na razvoj sopstvenih potencijala u su\u017eivotu sa drugima u okvirima ure\u0111ene ljudske zajednice? Zar \u0107e toliko mnogo dece biti osu\u0111eno na detinjstvo u kolektivnim izbegli\u010dkim centrima?<\/p>\n

Dakle, problem izbeglica nije humanitarno pitanje, nego je ekonomsko-politi\u010dko pitanje! Danas zato moramo parafrazirati \u010duvenu izjavu Maksa Horkhajmera i re\u0107i da onaj ko ne\u0107e da govori o neoimperijalizmu i neokolonijalizmu ne mo\u017ee da govori ni o izbegli\u010dkoj krizi. Problem sa izbeglicama je u tome \u0161to su oni izgubili pravo na svoju zemlju, dok im evropske zemlje uskra\u0107uju pravo gra\u0111anstva! A oba ova prava oduzimaju im imperijalisti koji su predvo\u0111eni Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama u njihovim zemljama direktno izveli vojne akcije, ili su podr\u017eali protivnike tamo\u0161njih re\u017eima. No, to ne zna\u010di da treba podr\u017eati te re\u017eime. Jer i oni su tim ljudima oduzeli pravo na (samo)upravljanje zemljom daju\u0107i im kakav-takav nivo socijalne sigurnosti i mira (npr. u Siriji), ali bez su\u0161tinske slobode.<\/p>\n

U perspektivi, iako trenutno to verovatno nije lako u\u010diniti, niti je mo\u017eda uop\u0161te mogu\u0107e, jedino re\u0161enje mo\u017ee da do\u0111e sa leve strane. Alternativa koja sadr\u017ei izbor izme\u0111u autoritarnih re\u017eima, bilo da je re\u010d o onim re\u017eimima koji trenutno vladaju, ili nekim novim, koji bi ih na talasu verskog fundamentalizma zamenili, s jedne strane, i marionetskih vlada imperijalnih zapadnih sila, s druge strane, jeste jedna od onih la\u017enih alternativa o kojima je pisao Lino Veljak u knjizi Prilog kritici la\u017enih alternativa. Imigrantski i izbegli\u010dki talasi koji zapljuskuju obale Evrope ne\u0107e prestati sve dok u zemljama, koje SAD i evropske sile poku\u0161avaju da stave pod kontorolu i uvedu u okrilje svoje Imperije, postoji borba za prevlast i posedovanje prirodnih i dru\u0161tvenih bogatstava koja se vodi izme\u0111u lokalnih mo\u0107nika, bogata\u0161a, verskih fundamentalista i multinacionalnog kapitala. Tek kada potla\u010deni ljudi u tim zemljama ka\u017eu Ne svojim re\u017eimima, kao i verskim fundamentalizmima, a u isto vreme ka\u017eu Ne i imperijalizmu, i tako izbore pravo nato da zajedni\u010dki raspola\u017eu svojom zemljom i da svoj \u017eivot uzmu u svoje ruke, presta\u0107e potreba za dugim putovanjem u neizvesnost velikog broja ljudi. Mo\u017eda, da se izrazimo pojmovima filozofa utopije i nade Ernsta Bloha, u poku\u0161aju izvo\u0111enja ovakvog programa borbe treba tra\u017eiti utopijski vi\u0161ak u borbama koju u okolini Kobanea vode levo orjentisani Kurdi.<\/p>\n

Me\u0111utim, moramo biti svesni da je pozitivan ishod ovakvih borbi te\u0161ko zamisliv bez pomo\u0107i nas koji \u017eivimo u Evropi i potkupljeni kakvim-takvim mirom i lagodno\u0161\u0107u u kojima \u017eivimo toleri\u0161emo diktaturu evropske finansijske oligarhije, njenih briselskih birokratskih slu\u017ebenika i njihovih lokalnih poslu\u0161nika koji su predsednici na\u0161ih vlada. Mi moramo da se probudimo i ka\u017eemo Ne teroru imperijalizma jer \u0107emo samo tako smanjiti imperijalisti\u010dki pritisak kojem su izlo\u017eene zemlje tzv. Tre\u0107eg sveta, odnosno periferije svetskog kapitalisti\u010dkog sistema, \u010diji smo deo i mi koji \u017eivimo na prostoru biv\u0161e Jugoslavije i sami uostalom ve\u0107 postali. Na\u0161 humanitarizam prema izbeglicama mora biti dopunjen solidarno\u0161\u0107u sa potla\u010denima. Iako moramo biti humani, danas nije dovoljno da sledimo kategori\u010dki imperativ koji je ispostavio Kant kada je rekao da postupamo prema onoj maksimi koja mo\u017ee va\u017eiti kao op\u0161ti zakon. Stvar je u tome da Kantov kategori\u010dki imperativ treba dopuniti. Kanta treba dopuniti Marksom. Jer, kategori\u010dki imperativ kojim danas treba da se rukovodimo dao je Marks kada je rekao da treba \u201eda se sru\u0161e svi odnosi u kojima je \u010dovek poni\u017eeno, ugnjeteno, napu\u0161teno, prezreno bi\u0107e\u201c. Ovaj Marksov nalog danas mora va\u017eiti kao op\u0161ti zakon.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Problem izbeglica nije humanitarno pitanje, nego je ekonomsko-politi\u010dko pitanje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-217097","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/217097","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=217097"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/217097\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=217097"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=217097"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=217097"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}