{"id":216283,"date":"2016-11-08T08:00:48","date_gmt":"2016-11-08T07:00:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=216283"},"modified":"2016-11-07T18:58:32","modified_gmt":"2016-11-07T17:58:32","slug":"fantazija-o-slobodnom-trzistu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/11\/08\/fantazija-o-slobodnom-trzistu\/","title":{"rendered":"Fantazija o slobodnom tr\u017ei\u0161tu"},"content":{"rendered":"

\"Nicole<\/a>Pi\u0161e: Nikol M. A\u0161of<\/strong><\/p>\n

D\u017eon Maki proveo je svoje formativne godine trude\u0107i se da da vi\u0161i smisao svom \u017eivotu. Nakon dosta \u010ditanja i mnogo poku\u0161aja da prona\u0111e sebe, doneo je va\u017enu odluku: \u0161ta god da se dogodi, sledi\u0107e svoje srce gde god ga ono vodilo.<\/p>\n

Od 1980. srce ga je navelo da stvori i upravlja Whole Foods Market-om: \u201eprodavnicom koja prodaje zdravu hranu i obezbe\u0111uje ljudima dobre poslove.\u201c Ne\u0161to skorije, Maki se upustio u jo\u0161 ve\u0107u misiju: \u201eda oslobodi neverovatnu snagu biznisa i kapitalizma da bi stvorio svet u kojem svi ljudi \u017eive \u017eivote pune prosperiteta, ljubavi i kreativnosti \u2013 svetu saose\u0107anja, slobode i napretka\u201c.<\/p>\n

Maki nije tipi\u010dni CEO (direktor). On ne prima platu ve\u0107 du\u017ee od \u0161est godina. Tako\u0111e je donirao sve svoje skora\u0161nje akcije Whole Planet-u, neprofitnom ogranku Whole Food-a, koji daje mikro-zajmove siroma\u0161nima (primarno \u017eenama) za zapo\u010dinjanje biznisa u vi\u0161e od pedeset zemalja u razvoju.<\/p>\n

Maki vozi rani model Prius-a na posao i provodi svaki dan rade\u0107i na ispunjenju misije: \u017eeli da planeta jede bolje, i tako\u0111e \u017eeli da nau\u010di druge preduzetnike tajnama \u201esavesnog kapitalizma.\u201c Veruje da, ako bi preduzetnici, i dru\u0161tvo uop\u0161te, uvideli neverovatnu mo\u0107 \u201esavesnog\u201c preduzetni\u0161tva za stvaranje vrednosti i le\u010denje planete, mogli bi popraviti gre\u0161ke napravljene prethodnih par decenija.<\/p>\n

Uva\u017eaju\u0107i sve svoje deoni\u010dare, Whole Food stvara \u201eoperativni sistem\u201c koji je u \u201eharmoniji sa samim osnovima ljudske prirode\u201c i planete.<\/p>\n

U prethodnih trideset godina, kompanijama je kazivano da je njihova jedina dru\u0161tvena odgovornost da stvaraju profit. U tom ideolo\u0161kom kontekstu, skora\u0161nji potezi mega-korporacija, kao \u0161to su Kraft, Walmart, Mcdonald\u2019s, Hewlett-Packard, Nordstorm, Nestle, IKEA, Southwest Airlines, Zappos i mnogih drugih, da istra\u017ee svoje lance snabdevanja i ubrzaju usvajanje odr\u017eivih praksi su iznena\u0111uju\u0107i i ukazuju na rastu\u0107u zabrinutost povodom trenutnog globalnog modela ekstrakcije, proizvodnje, distribucije i konzumacije.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di MIT-a (Masa\u010duseckog instituta za tehnologiju) su 1972. objavili svoju neverovatnu premda simptomati\u010dnu studiju Granice Rasta. Projekat je koristio kompjutersku simulaciju da poka\u017ee potencijalno poguban uticaj eksponencijalnog kapitalisti\u010dkog rasta u zatvorenom sistemu sa kona\u010dnim resursima. Prou\u010davaju\u0107i trendove rasta u ljudskoj populaciji, industrijalizaciji, zaga\u0111enju i smanjivanju koli\u010dine resursa, autori izve\u0161taja sugerisali su na mogu\u0107i scenario \u201epreskoka i kolapsa\u201c u globalnom sistemu do sredine 21. veka.<\/p>\n

U narednim decenijama, javila se op\u0161ta globalna svest o tome da ljudi uni\u0161tavaju planetu. Neki nau\u010dnici su \u010dak po\u010deli da referiraju na vreme od uspona industrijskog kapitalizma kao na \u201eeru Antropocene\u201c, zagovaraju\u0107i da ljudi menjaju planetu na sli\u010dan na\u010din kao veliki geolo\u0161ki doga\u0111aji iz pro\u0161losti.<\/p>\n

Maki se sla\u017ee da su destuktivne akcije velikih korporacija opsednutih donjom granicom dovele do o\u0161te\u0107enja \u017eivotne sredine, ali se odlu\u010dno protivi tome da je problem kapitalizam. On tvrdi da je istinski kapitalizam, odnosno kapitalizam slobodnih preduze\u0107a (slobodno tr\u017ei\u0161te + slobodni ljudi), unikatan, inherentno vrli sistem koji, ispravno upotrebljen, mo\u017ee izle\u010diti planetu.<\/p>\n

Svakako, kompanije su se lo\u0161e pona\u0161ale u skorije vreme, ali pre nego \u0161to bacimo bebu sa prljavom vodom, Maki nas moli da se prisetimo svih tih divnih stvari koje imamo na ovom svetu \u2013 automobila, kompjutera, antibiotika, interneta, koji su svi proizvodi slobodnog tr\u017ei\u0161ta, a ne \u201evladinih edikta\u201c. \u201eNeverovatne tehnologije koje su smanjile vreme i udaljenost\u201c i oslobodile nas \u201ebezumnog napora\u201c omogu\u0107ene su isklju\u010divo kapitalizmom slobodnog tr\u017ei\u0161ta \u2013 \u201eneosporno najboljeg sistema inovacije i dru\u0161tvene kooperacije ikad.\u201c<\/p>\n

Umesto optu\u017eivanja kapitalista za stvaranje nejednakosti i degradiranje \u017eivotne sredine, Maki sugeri\u0161e da moramo gledati na pona\u0161anje vlada. Napu\u0161taju\u0107i dominantnu ideju da su se dr\u017eave povukle sa tr\u017ei\u0161ta u zadnjih par decenija, Maki tvrdi da su dr\u017eave postale intervencionisti\u010dkije nego ikad, i da su, u tom procesu, \u201eodnegovale mutirani oblik kapitalizma, tzv. orta\u010dki kapitalizam\u201c kojem mo\u017eemo pripisati mnoge probleme sa kojima se dru\u0161tva danas suo\u010davaju.<\/p>\n

Maki ne vidi orta\u010dki kapitalizam kao \u201epravi\u201c kapitalizam. Nasuprot tome, on je proizvod velike vlade \u010diji politi\u010dari, u \u017eelji da o\u010duvaju svoje udobne poslove, razvijaju simbitsko-parazitski odnos sa privrednicima koji su previ\u0161e lenji ili nema\u0161toviti da bi se uspe\u0161no takmi\u010dili na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

U Makijevoj pri\u010di, orta\u010dki kapitalizam se pogor\u0161ao uz pomo\u0107 sve ve\u0107eg rasta finansijskog sektora i deoni\u010darske ideologije \u2013 ideje po kojoj firme nisu ni\u0161ta vi\u0161e do tokova sredstava dizajniranih da maksimalno uve\u0107avaju profit deoni\u010dara. Maki tvrdi da je opsesija pohlepom i profitom \u201eoplja\u010dkala ve\u0107inu preduze\u0107a njihove sposobnosti da se anga\u017euju i pove\u017eu sa ljudima\u201c i stvorila je \u201edugoro\u010dan sistematski problem\u201c koji uni\u0161tava profitabilnost i mo\u017ee biti duboko \u0161tetan po ljude na planeti.<\/p>\n

Umesto poku\u0161aja da se dobije pozajmica od vlade ili da se napravi laka lova na tr\u017ei\u0161tu deonica, Maki smatra da kompanije moraju da zasu\u010du rukave i preispitaju na\u010dine na koje vode poslove. Prvo \u0161to moraju da uvide je da je biznis \u201edru\u0161tveni sistem,\u201c a ne hijerarhija. Svako je bitan.<\/p>\n

Pri\u010da o slobodnom tr\u017ei\u0161tu je privla\u010dna. Ukazuju\u0107i na vrednosti slobode, kreativnosti i lepote, sebe suprotstavlja slikama napora, diktature i gladi. Istorija tr\u017ei\u0161ta (i firmi koje operi\u0161u u okviru njih), me\u0111utim, nije pri\u010da prirode.<\/p>\n

Dominantan diskurs koji danas upravlja diskusijom o tr\u017ei\u0161tu, dr\u017eavi i kompanijama je neoliberalizam. Makijev poslovni model slobodnog tr\u017ei\u0161ta i njegov istorijski narativ se uredno uklapa u taj okvir. U takvoj viziji, ekonomska sfera je \u201eautonomni, samo-prilago\u0111avaju\u0107i i samo-reguli\u0161u\u0107i sistem koji prirodni ekvilibrijum posti\u017ee spontano i proizvodi rastu\u0107e bogatstvo\u201c.<\/p>\n

Istorijski narativ slobodnog tr\u017ei\u0161ta, me\u0111utim, manjka empirijske ta\u010dnosti. Kao \u0161to je tvrdio ekonomski istori\u010dar Karl Polanji, kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te je proizvod dr\u017eavnog in\u017eenjeringa, a ne prirode.<\/p>\n

Istorija industrijskog razvoja u Sjedinjenim dr\u017eavama, \u010desto smatranim epicentrom slobodnog tr\u017ei\u0161ta, demonstrira politi\u010dku prirodu tr\u017ei\u0161ta. Istorija nastanka tr\u017ei\u0161ta u Sjedinjenim dr\u017eavama otkriva jednu industrijsku strukturu, obezbe\u0111ivanu dobarima i kapitalom stvorenim robovskim radom, i odr\u017eavanu dr\u017eavno-sponzorisanom, genocidnom otima\u010dinom zemlje.<\/p>\n

Dalekose\u017ena dr\u017eavna legislativa je \u0161titila doma\u0107a tr\u017ei\u0161ta i mlade industrije od spoljne konkurencije, a federalna i dr\u017eavna vlast igrala su centralnu ulogu u razvoju fizi\u010dke infrastrukture (kanala, pruga, telegrafa) i stvaranju velike koli\u010dine poljoprivrednog i industrijskog znanja \u2013 su\u0161tinskih elemenata u stvaranju ameri\u010dkog industrijskog kapitalizma.<\/p>\n

U isto vreme, najve\u0107i dru\u0161tveni izumi i inovacije prethodnih dve stotine godina \u2013 rakete koje su nas odvele na mesec, penicilin, kompjuteri, internet \u2013 nisu nam darivani od strane usamljenih preduzetnika i firmi koje su operisale u slobodnom tr\u017ei\u0161tu pod uslovima zdrave konkurencije. One su proizvodi rada institucija: CERN i Ministarstvo odbrane stvorili su internet, dok je Bell Labs \u2013 odeljak AT&T-a, oslobo\u0111enog tr\u017ei\u0161ne konkurencije putem federalno odobrenih monopolskih prava \u2013 podario tranizistore, radar, informacione teorije, \u201ekontrolu kvaliteta\u201c, i mnoge druge inovacije centralne za na\u0161u epohu.<\/p>\n

Gotovo svaki napredak u nauci, tehnologiji i matematici je do\u0161ao na osnovu zajedni\u010dkog rada ljudi na univerzitetima finansiranim vladinim sredstvima. Kreativnost i inovacije dolaze sa mnogo mesta. Kompanije stvaraju uticajne inovacije, ali isto \u010dine i druge institucije koje rade van ograni\u010denja profitnog motiva, kompetativnog tr\u017ei\u0161ta i donje granice.<\/p>\n

Kako tvrdi Ha D\u017eon \u010cang, profesor ekonomije sa Kembrid\u017ea, ovde nije re\u010d o teorijskom vrdanje, niti o pukoj potrazi za istorijskom \u201eistinom\u201c. Naprotiv, do\u0107i do ta\u010dnog istorijskog narativa je va\u017eno jer pri\u010de koje pri\u010damo \u0107e imati \u201edubok uticaj na na\u010din na koji razumevamo prirodu i razvoj tr\u017ei\u0161ta, kao i me\u0111usobni odnos tr\u017ei\u0161ta i dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Odre\u0111ivanje tr\u017ei\u0161ta kao prirodnog, a dr\u017eave kao neprirodne, uverljiva je fikcija za one upletene u status quo. Takvo gledanje vidi trenutnu raspodelu mo\u0107i, bogatstva i resursa prirodnom i samim tim neizbe\u017enom i neospornom.<\/p>\n

Ali to naravno nije ta\u010dno. Dr\u017eava oblikuje, odr\u017eava i \u010desto stvara tr\u017ei\u0161ta, uklju\u010duju\u0107i i neoliberalna tr\u017ei\u0161ta. Slo\u017eenost tih tr\u017ei\u0161ta zavisi od balansa klasnih sila u bilo kojem trenutku u vremenu.Kapitalisti\u010dka tr\u017ei\u0161ta, uz nejednakost i degradaciju koju stvaraju, politi\u010dke su tvorevine, a ne proizvodi prirode. Priroda i dru\u0161tvo (i dr\u017eava i tr\u017ei\u0161ta) su neodvojivi \u2013 istovremeno proizvedeni od strane ljudskih misaonih, ideolo\u0161kih, politi\u010dkih i ekonomskih procesa.<\/p>\n

Shvatiti ovo omogu\u0107ava nam da dovedemo u pitanje dominantne ideje prirode, slobodnog tr\u017ei\u0161ta i emancipatornog potencijala koji je obe\u0107ao Maki.<\/p>\n

U redu. Slobodno tr\u017ei\u0161te ne postoji i ostale institucije poput dr\u017eava su o\u010digledno va\u017ene; ali kako \u0107e te druge institucije zaustaviti globalno zagrevanje, uni\u0161tavanje ki\u0161nih \u0161uma i izumiranje vrsta? Dr\u017eava, odvojena od velikih igra\u010da, deluje slabije nego ikad (sa sve manje autonomije, autoriteta, mo\u0107i) i njena mogu\u0107nost da nalo\u017ei korporacijama \u0161ta da rade je ograni\u010dena njihovom potrebom za ekonomskim razvojem i \u010dlanstvom u internacionalnim telima poput Svetske trgovinske organizacije, koja eksplicitno zabranjuje ve\u0107inu ograni\u010denja vezanih za \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n

Sa druge strane, transnacionalne korporacije su ja\u010de nego ikad. Jedna gigantska kompanija, kao \u0161to su Unilever ili Walmar, uti\u010de na milione ljudi \u0161irom sveta kroz svoje globalne lance snadbevanja. Slobodno tr\u017ei\u0161te ne postoji, ali mo\u017eda su korporacije jo\u0161 uvek najbolji i najsmisleniji na\u010din da se zale\u010di planeta. One imaju uticaj, opseg i bez premca su u sposobnosti da u \u0161to kra\u0107em roku koordini\u0161u velike akcije.<\/p>\n

U Makijevoj pri\u010di, prosvetljena korporacija, sa pozitivnom misijom, koja uva\u017eava sve svoje deoni\u010dare, mo\u017ee izle\u010diti planetu. On tvrdi da kompanije mogu stvoriti moralni ciklus proizvodnje i potro\u0161nje, koji bi izdr\u017eao test vremena ako bi tretirao njegove dobavlja\u010de, radnike, zajednicu i \u017eivotnu sredinu na pravi na\u010din.<\/p>\n

\u201eSavesni kapitalizam\u201c, svakako privla\u010dan u nekim aspektima, nije re\u0161enje za probleme \u017eivotne sredine i dru\u0161tvene degradacije koji prate profitni sistem. \u201ePrinudni zakoni konkurencije\u201c su neizbe\u017eni u kapitalizmu, \u0161to \u017ena\u010di da \u0107e filozofije savesnog poslovanja biti kratkog veka.<\/p>\n

Jo\u0161 va\u017enije, \u010dak i odr\u017eiva proizvodnja bi u profitnom sistemu pro\u017edrala resurse na planeti. Odr\u017eive biznis prakse su osmi\u0161ljene da u\u010dine svetsku proizvodnju lak\u0161om i profitabilnijom za kompanije u sve kompetativnijem globalnom okru\u017eenju. Dok one \u010dine da se potro\u0161a\u010d ose\u0107a lak\u0161e i pobolj\u0161avaju efikasnost na nivou pojedina\u010dnog proizvoda, eko-prakse ne usporavaju proizvodnju i potro\u0161nju na sistemskom nivou. One ubrzavaju ove procese, tro\u0161e\u0107i resurse na sve ve\u0107em nivou.<\/p>\n

Sveop\u0161ta popularnost potro\u0161a\u010dke etike i politike \u017eivotnog stila je jasan pokazatelj da je ljudima stalo do \u017eivotne sredine i da ne \u017eele da uni\u0161te planetu. Preduze\u0107a, me\u0111utim, ne mogu biti pokreta\u010di radikalnog projekta smanjenja ekolo\u0161kog otiska \u010dove\u010danstva. Preduze\u0107a nisu demokratske institucije, te ne mogu pobe\u0107i kapitalisti\u010dkim imperativima.<\/p>\n

Kada potro\u0161a\u010di i nevladine organizacije koje se zala\u017eu za za\u0161titu \u017eivotne sredine usmeravaju svoju \u017eelju za boljim odnosom prema \u017eivotnom sredinom kroz preduze\u0107a, njihove \u017eelje bivaju usisane u biznis strategije. Fokusiraju\u0107i se na kompanije, mi legitimi\u0161emo njihovu centralizovanost i \u010ditavu arhitekturu proizvodnje-za-profit.<\/p>\n

Dru\u0161tvo mora da odlu\u010di u kakvom svetu \u017eeli da \u017eivi, i te odluke se moraju doneti kroz demokratske strukture i procese. Kupovina boljih stvari nije zamena za te\u0161ke politi\u010dke odluke koje dru\u0161tva moraju da donesu: o smanjenju potro\u0161nje, tro\u0161enju resursa i nala\u017eenja zamene za psiholo\u0161ke \u0161take konzumerizma.<\/p>\n

Dr\u017eave deluju nemo\u0107no naspram degradacije \u017eivotne sredine, ali one nisu inherentno slabe. One prosto odra\u017eavaju postoje\u0107i balans klasnih sila. Ako ne \u017eelimo da \u017eivimo u opusto\u0161enoj \u017eivotnoj sredini, moramo izgraditi demokratske institucije koje bi organizovale proizvodnju i potro\u0161nju oko potreba ljudi, a ne potreba kapitala.<\/p>\n

Novi plamen<\/a>\/Jacobin<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nazivati tr\u017ei\u0161te prirodnim, a dr\u017eavu neprirodnom, ubedljiva je fikcija za one upletene u status kvo. Istorijski narativ slobodnog tr\u017ei\u0161ta manjka empirijske ta\u010dnosti. Kao \u0161to je tvrdio Karl Polanji, kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te je proizvod dr\u017eavnog in\u017eenjeringa, a ne prirode<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":182334,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-216283","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/216283","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=216283"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/216283\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/182334"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=216283"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=216283"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=216283"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}