{"id":215101,"date":"2016-10-18T07:00:48","date_gmt":"2016-10-18T05:00:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=215101"},"modified":"2016-10-18T05:33:23","modified_gmt":"2016-10-18T03:33:23","slug":"panama-je-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/10\/18\/panama-je-svet\/","title":{"rendered":"Panama je svet"},"content":{"rendered":"

\"alan_rusbridger\"<\/a>Pi\u0161e: Alan Rusbridger<\/strong>
\n<\/p>\n

Prikaz knjiga: 1. Bastian Obermayer i Frederik Obermaier, The Panama papers: Breaking the story of how the rich and powerful hide their money \/ Panama papiri: pri\u010da o tome kako bogati i mo\u0107ni kriju svoj novac;
\n2. Nicholas Shaxson, Treasure islands: Uncovering the damage of offshore banking and tax havens \/ Ostva s blagom: \u0161teta od of\u0161or bankarstva i poreskih rajeva;
\n3. Ronen Palan, The offshore world: Sovereign markets, virtual places, and nomad millionaires \/ Of\u0161or svet: suverena tr\u017ei\u0161ta, virtuelna skrovi\u0161ta i milijarderi nomadi;
\n4. Gabriel Zucman, The hidden wealth of nations: The scourge of tax havens \/ Skriveno bogatstvo nacija: prokletstvo poreskih rajeva;
\n5. Richard Brooks, The great tax robbery: How Britain became a tax haven for fat cats and big business \/ Velika poreska plja\u010dka: Britanija kao poreski raj za debele ma\u010dke i veliki biznis<\/p><\/blockquote>\n

<\/em>
\nJedan od novinara istra\u017eiva\u010da Panama papira je publici u Oksfordu izneo svoj glavni zaklju\u010dak, posle meseci prou\u010davanja miliona procurelih dokumenata o utaji poreza: \u201eRanije smo mislili da je of\u0161or poslovanje mra\u010dan, ali mali deo na\u0161eg ekonomskog sistema. Posle Panama papira smo shvatili da je to sama su\u0161tina na\u0161eg sistema\u201c. Luke Harding, biv\u0161i dopisnik The Guardiana iz Moskve, dr\u017eao je predavanje na Oksfordu kao jedan od oko 400 novinara koji su \u0161irom sveta analizirali 2,6 terabajta podataka o poreskim rajevima, takozvanim Panama papirima, koji su predstavljeni javnosti simultanim objavljivanjem u 8 zemalja pro\u0161log prole\u0107a. \u201eEkonomski sistem je davno omogu\u0107io bogatima i mo\u0107nima da izbegnu pla\u0107anje poreza\u201c, rekao je Harding svojoj publici sastavljenoj od studenata i profesora. \u201eOni ve\u0107 jako dugo nemaju porez. Mi ga pla\u0107amo, oni ne. Poreski teret je sa multinacionalnih kompanija i bogatih preba\u010den na gra\u0111ane.\u201c<\/p>\n

Procureli dokumenti su razotkrili svet tajnog poreskog planiranja, ba\u0161 kao \u0161to nam je Wikileaks pru\u017eio uvid u zakulisne diplomatske radnje, a Edward Snoweden pokazao kako tajne slu\u017ebe svakodnevno \u0161pijuniraju gra\u0111ane \u0161irom sveta. Panamski papiri, koji su nazvani po analogiji sa Pentagonskim papirima koje je 1971. objavio Daniel Ellsberg, otkrivaju da mno\u0161tvo bogatih pojedinaca koristi jednu panamsku pravnu firmu, Mossack Fonseca (Mossfon), kako bi sakrili svoj novac od radoznalih poreskih vlasti, policije ili osvetoljubivih biv\u0161ih supru\u017enika.<\/p>\n

Poreski rajevi su zasnovani na tajnosti podataka. Mossfon je na primer znao ime nosioca vlasni\u010dkih prava u samo 204 slu\u010daja u sumi od 164.000 sej\u0161elskih kompanija sa kojima je poslovao. Panama papiri su nam spektakularno razotkrili ovaj misteriozni svet. Anonimni izvor je imao pristup Mossfonovim finansijskim dosijeima i prakti\u010dno ih sve prosledio novinarima: ukupno 11 i po miliona dokumenata. Pore\u0111enja radi, Pentagonski papiri, strogo poverljivi dosijei o ratu u Vijetnamu koje je Daniel Ellsberg predao The New York Timesu, imali su oko 7.000 strana. Harding procenjuje da bi jednom \u010doveku trebalo 27 godina da pro\u010dita sve Panama papire.<\/p>\n

Za\u0161to je izvor odlu\u010dio da objavi ova dokumenta? U manifestu napisanom posle objavljivanja ve\u0107eg dela materijala, on ili ona su izjavili da su \u017eeleli da poka\u017eu nejednakost u prihodima i na\u010dine na koje je industrija \u201cupravljanja bogatstvom\u201d finansirala kriminal, ratove, trgovinu drogom i prevare \u0161irom sveta. \u201eOdlu\u010dio\/la sam da razotkrijem Mossack Fonsecu jer smatram da njegovi osniva\u010di, zaposleni i klijenti treba da odgovaraju za svoj udeo u ovim zlo\u010dinima, od kojih su samo neki otkriveni\u201d, pi\u0161u on ili ona. \u201cPro\u0107i \u0107e godine, mo\u017eda i decenije, pre nego \u0161to saznamo sva mra\u010dna dela ove firme. Ohrabruju\u0107e je otvaranje globalne debate o tome.\u201d<\/p>\n

***<\/p>\n

Prvi kontakt sa zvi\u017eda\u010dima odigrao se u 10 sati jedne ve\u010deri u prole\u0107e 2015. Bastian Obermayer, istra\u017eiva\u010dki novinar nema\u010dkog S\u00fcddeutsche Zeitunga, proveravao je svoj mejl kada mu je stigla poruka: \u201cZdravo, ja sam Anonimus. Ako si zainteresovan za neke podatke, posla\u0107u ti ih\u201d. S\u00fcddeutsche Zeitung je ubrzo shvatio da nema dovoljno resursa da obradi sav materijal koji je pristizao iz nepoznatog izvora. Obermayer i njegov skoro prezimenjak i kolega Frederik Obermaier obratili su se Me\u0111unarodnom udru\u017eenju istra\u017eiva\u010dkih novinara, fondaciji koja od 1997. koordinira zajedni\u010dke novinarske istrage o pitanjima va\u017enim za svetsku javnost.<\/p>\n

Materijal je nastavio da se preliva, a novinari su shvatili da izvor o\u010digledno ima pristup Mossfonovim serverima, jer prati rasprave unutar firme o tome kako da se odgovori na prva novinarska pitanja. \u201cU dokumentima su bili mejlovi stari svega nekoliko dana\u201d, ka\u017eu nema\u010dki novinari u svojoj knjizi. \u201cImali smo prenos u\u017eivo iz pravne firme koja je pru\u017eala usluge mnogim kriminalcima. Bili smo nevidljivi, stajali im iza le\u0111a i gledali \u0161ta rade. U Panami su se ve\u0107 \u010ditali na\u0161i tekstovi, a u Mossfonu jo\u0161 uvek nisu znali da im mi \u010ditamo mejlove\u201d. Pri\u010du o tome kako je stotine novinara \u0161irom sveta radilo na ovoj ogromnoj bazi podataka uzbudljivo opisuje par poznat kao bra\u0107a Obermay\/ier \u2013 uzbudljivo koliko je to mogu\u0107e kada je re\u010d o kompleksnim poreskim strukturama. Njihova knjiga bi trebalo da bude obavezna lektira u novinarskim \u0161kolama i poreskim upravama.<\/p>\n

Kako je pristizalo sve vi\u0161e podataka, bra\u0107a Obermay\/ier su kupovali sve bolje kompjutere. Kako da obezbede, skeniraju, analiziraju, sa\u010duvaju, pretra\u017euju, distribuiraju, urede i podele toliku koli\u010dinu informacija \u0161irom sveta? Morali su da pozovu stru\u010dnjake za baze podataka da ih posavetuju o enkripciji, softverima za pretra\u017eivanje, vizuelizaciji podataka, grafici i komunikacijama. Te\u0161ko je zamisliti medijsku ku\u0107u sa nivoom stru\u010dnosti potrebnim za rad na ovom materijalu, jer je potrebno poznavanje jezika, lokalnih zakona i situacije na terenu kako bi se procenio zna\u010daj pojedina\u010dnih u\u010desnika u ovoj pri\u010di i kako bi se sve potkrepilo dokazima. Saradnja me\u0111u novinarima koja je po\u010dela sa Wikileaksom, Snowdenom i ranijim curenjima dokumenata o utaji poreza \u2013 podignuta je na novi nivo sa Panama papirima.<\/p>\n

Kada pi\u0161ete o izuzetno mo\u0107nim pojedincima, dr\u017eavama i korporacijama ose\u0107ate se bezbednijima u grupi, mada su zapadni novinari bili svesni opasnosti koje prete njihovim ruskim i naro\u010dito kineskim kolegama koji su otkrili da su velike i mo\u0107ne porodice iskoristile Mossfon da sakriju milijarde. Iako bi novinari iz zemalja sa represivnijim medijskim zakonima trebalo da budu za\u0161ti\u0107eniji ako istragu objavljuju zajedno sa novinarima \u010dija prava \u0161tite prosve\u0107eniji ustavi i sudovi, to nikako nije bio slu\u010daj.<\/p>\n

Nema\u010dki novinari su svoj rad opisali kao adikciju: \u201cDa nemamo porodice, verovatno bismo sve vreme provodili za laptopovima. Za par nedelja smo shvatili su\u0161tinu ovog poslovnog modela. Spolja se ni\u0161ta ne vidi, ali iznutra, u kompjuterskim folderima koje smo danono\u0107no pretra\u017eivali, nalaze se hiljade mejlova komunikacije izme\u0111u zaposlenih u Mossack Fonseci. Ove poruke su nas vodile do pravih vlasnika.\u201d<\/p>\n

***<\/p>\n

Postepeno se sklopila slika o izbegavanju pla\u0107anja poreza. Bogata\u0161 koji \u017eeli da sakrije novac kontaktira Mossfon preko posrednika, naj\u010de\u0161\u0107e banke, advokata ili menad\u017eera za upravljanje imovinom. To su \u201cklijenti\u201d Mossfona, oni koji osnivaju of\u0161or kompaniju na Britanskim devi\u010danskim ostrvima, Bermudama, Bahamima ili negde drugde. Mossfon onda postavlja direktore ovih kompanija. Ovi direktori, \u0161to je jedinstvena pojava u svetu visokih finansija, upadljivo nisu kvalifikovani za posao koji im je poveren. Bra\u0107a Obermay\/ier su otkrila jednu takvu direktorku, Leticiu Montoyu, \u010dije se ime pojavilo \u201cvi\u0161e od 25.000 puta u registru ove panamske kompanije\u201d. Saznali su da se radi o \u017eeni koja \u017eivi u \u201csiroma\u0161nom predgra\u0111u Panama sitija\u201d, koja je za svoje bezbrojne direktorske funkcije dobija platu od 400 dolara mese\u010dno.<\/p>\n

Ugledne banke otvaraju ra\u010dune of\u0161or kompanija samo ako je poznat njihov pravi vlasnik, \u0161to je mera koja se smatra klju\u010dnom u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma i drugih oblika kriminala. Za razliku od njih, Mossfon je pokazao impresivnu nezainteresovanost za to \u010diji je novac primao. Autori opisuju jedan od slu\u010dajeva koje je istra\u017eivao S\u00fcddeutsche Zeitung: \u201cNeverovatno je do koje mere Mossack Fonseca ignori\u0161e ve\u0107inu ozbiljnih propusta. Njegovi klijenti su nerado otkrivali informacije o sebi, pona\u0161ali su se zavereni\u010dki, pru\u017eali kontradiktorna obja\u0161njenja o poreklu svog novca, a neki su bili pod istragom zbog finansijskog kriminala.\u201d<\/p>\n

Prema izve\u0161tajima novinara, Mossfon je uvek uspevao da na\u0111e na\u010din da zaobi\u0111e te\u0161ko\u0107e u utvr\u0111ivanju vlasni\u0161tva, nude\u0107i da se upi\u0161e nominalni umesto stvarnog vlasnika. Commerzbank iz Frankfurta, koja je tokom finansijske krize 2008. spasena sa 18 milijardi evra nema\u010dkih poreskih obveznika, pomagala je nema\u010dkim klijentima \u201cu izbegavanju poreza\u201d uz pomo\u0107 Mossfona. Na primer, luksembur\u0161ka filijala banke je otvaranjem la\u017enih firmi pomagala svojim klijentima izbegavanje pla\u0107anja poreza. \u201cNe izgleda dobro kada sa jedne strane uzimate novac od dr\u017eave, a sa druge poma\u017eete svojim klijentima da prevare tu dr\u017eavu\u201d, prime\u0107uju autori.<\/p>\n

Ovakvim pri\u010dama je potreban zlikovac, a takvih je bilo u izobilju \u010dim su timovi novinara po\u010deli da pretra\u017euju baze podataka, dele\u0107i svoja otkri\u0107a preko foruma gde su se povremeno sastajali kako bi uporedili svoje nalaze. Ubrzo se pojavaila bedna parada trgovaca oru\u017ejem, oligarha, kompanija koje rade za vojnu industriju, mafija\u0161a, trgovaca drogom, kockara, ljudi pod sankcijama i kleptokrata. A me\u0111u njima su i poznata imena: najbogatiji \u010dovek u Siriji, predsedni\u010dki kandidat u Urugvaju, tri aktuelna premijera, poznati reditelj, biv\u0161i ira\u010dki potpredsednik, vrhunski fudbaler, masa arapskih \u0161efova dr\u017eava, zet kineskog predsednika. Videli smo milione koji se isisavaju iz Afrike, Kine, Libije i Rusije, a sve to je radila jedna firma.<\/p>\n

Ruska pri\u010da, specijalnost Luka Hardinga, posebno je so\u010dna, jer uklju\u010duje Sergeja Roldugina, relativno poznatog violan\u010delistu i dobrog prijatelja Vladimira Putina, \u010dije se ime povezuje sa 5 of\u0161or kompanija vrednih vi\u0161e stotina miliona dolara. Roldugin je deo uskog kruga Putinovih prijatelja koji su postali neverovatno bogati, zara\u0111uju\u0107i milione na poslovima, kako to The Guardian delikatno ka\u017ee, \u201ckoje ne bi dobili bez (Putinovog) odobrenja\u201d.<\/p>\n

Jednako interesantni su i mehanizmi \u010duvanja novca od izbegnutog poreza. Harding je bio fasciniran besprekornom reputacijom londonskih of\u0161or posrednika: \u201cZa mene je najve\u0107e otkri\u0107e bila uloga zapada u svemu tome, pravnih firmi, banaka itd. Nama se samo \u010dini da je kleptokratija problem dalekih, pokvarenih zemalja, o kojima ne \u017eelimo ni\u0161ta da znamo, ali se ispostavilo da smo mi najve\u0107i prevaranti, jer to omogu\u0107avamo svima ostalima\u201d. Njegovo \u201cmi\u201d se odnosi na gra\u0111ane Britanije: \u201cU Panama papirima smo otkrili da su veoma ugledne pravne firme, naro\u010dito u Londonu, na Ostrvu Man i D\u017eersiju, napla\u0107ivale najve\u0107e honorare. Ako pogledate njihove sajtove, sve prosto odi\u0161e elegancijom; to su kancelarije u d\u017eord\u017eijanskom stilu sa uredno potkresanim drve\u0107em u vrtu, ali je bilo stra\u0161no slu\u0161ati ove pokvarene advokate kako la\u017eu o svojim klijentima.\u201d<\/p>\n

***<\/p>\n

Istoriju britanske povezanosti sa poreskim rajevima nalazimo u knjizi Nicholasa Shaxsona Ostrva s blagom, koja pokazuje zna\u010dajnu promenu odnosa prema izbegavanju poreza od kasnih 1930-ih, kada je ameri\u010dki ministar finansija Henry Morgenthau obavestio predsednika SAD da su neki bogati Amerikanci u poku\u0161aju da izbegnu pla\u0107anje poreza po\u010deli da osnivaju la\u017ene kompanije sa la\u017enim direktorima po britanskim kolonijama. \u201cRadnici i mali trgovci to ne rade\u201d, pisao je nazadovoljni Morgenthau. \u201cLegalno izbegavanje ili utaja poreza od strane takozvanih lidera poslovne zajednice\u2026 dodatno optere\u0107uje sve njene \u010dlanove nesposobne da nose ovaj sve ve\u0107i poreski teret, a koji spremno pla\u0107aju svoj deo poreza\u201d. Drugim re\u010dima, pre Drugog svetskog rata se smatralo sramnim da bogata\u0161i izbegavaju pla\u0107anje poreza.<\/p>\n

Ekstremnu liberalizaciju londonskih finansijskih poslova vezujemo za Veliki prasak 1986, deregulaciju britanskih finansijskih tr\u017ei\u0161ta za vreme vlade Margaret Thatcher. Shaxson u Ostrvima s blagom pokazuje da moderni of\u0161or sistem po\u010dinje sa padom britanskog carstva posle Drugog svetskog rata. On citira istori\u010dare P. J. Caina i A. G. Hopkinsa: \u201cKada je brod britanske funte potonuo, londonski Siti se spasao popev\u0161i se na daleko pouzdanije prevozno sredstvo \u2013 evrodolar. Sa nestankom imperijalnih temelja funte, londonski Siti je pre\u017eiveo tako \u0161to se pretvorio u \u201cporeski raj\u201d za uspe\u0161ne kompanije iz drugih zemalja.\u201d<\/p>\n

Od nekada\u0161nje imperije ostalo je 14 malih ostrvskih dr\u017eava koje su postale Britanske prekomorske teritorije, sa kraljicom kao njihovim \u0161efom. Polovina njih \u2013 Angvila, Bermuda, Britanska devi\u010danska ostrva, Kajmanska ostrva, Gibraltar, Monserat i Turk i Kajko ostrva \u2013 ostaju \u201cpod tajnom nadle\u017eno\u0161\u0107u\u201d, aktivno podr\u017eane i vo\u0111ene iz Britanije i blisko povezane sa londonskim Sitijem. Ujedinjeno Kraljevstvo je zadr\u017ealo suverenitet nad Kraljevskim posedima D\u017eerzi, Gernzi i Ostrvo Man. Do kraja 1959. oko 200 miliona dolara je bilo sklonjeno u poreske rajeve. Od 1961. iznos dosti\u017ee 3 milijarde, kada se of\u0161or finansijski in\u017eenjering \u201c\u0161iri na Cirih, Karibe i na druga mesta\u201d, jer se u uklju\u010duje sve vi\u0161e dr\u017eava. Ekonomista Gabriel Zucman procenjuje da se danas u poreskim rajevima \u010duva 7.600 milijardi dolara, \u0161to je oko 8% ukupnog svetskog bogatstva.<\/p>\n

Ronen Palan, profesor me\u0111unarodne politike iz Londona u svojoj knjizi Of\u0161or svet opisuje ra\u0111anje poreskih rajeva kao proces koji je trajao desetak godina. \u201cOvi sateliti londonskog Sitija su samo ra\u010dunovodstvene kancelarije: izmi\u0161ljene stanice na tajnim putevima kroz ra\u010dunovodstvenu pra\u0161umu\u201d, pi\u0161e Shaxson. \u201cAli ove brzorastu\u0107e poreske prostore omogu\u0107avaju najbogatijim pojedincima i kompanijama, naro\u010dito bankama, da se razvijaju daleko br\u017ee od svojih legalnih konkurenata.\u201d<\/p>\n

Onda je po\u010dela deregulatorna trka ka dnu. Svaki put kada je neko promenio svoje zakone kako bi privukao ve\u0107i novac, konkurent je odgovarao na isti na\u010din. \u201cOva trka ima bespo\u0161tednu unutra\u0161nju logiku\u201d, pi\u0161e Shaxson. \u201cVi dereguli\u0161ete, onda vas neko sustigne, pa onda vi morate jo\u0161 vi\u0161e da dereguli\u0161ete kako biste zaustavili odliv novca\u201d. On opisuje kako su i SAD na kraju poklekle pred zovom novca, postepenim zamagljivanjem legalnih i nelagalnih puteva u bekstvu od finansijske regulacije. Krajnji rezultat je svet poreskih rajeva neraskidivo povezan sa globalnom ekonomijom.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ovaj sistem odnosi \u017ertve. Izve\u0161taj iz 2010. neprofitne istra\u017eiva\u010dke organizacije Globalni finansijski integritet (Global Financial Integrity-GFI) iz Va\u0161ingtona, do\u0161ao je do zaklju\u010dka da ukupni nelegalni odliv novca iz Afrike na godi\u0161njem nivou iznosi izme\u0111u 854 miliona i 1,8 milijarde dolara. Shaxson citira drugu studiju prema kojoj je realni odliv kapitala iz Afrike za 30 godina zaklju\u010dno sa 2004. bio 420 milijardi dolara. On je taj iznos uporedio sa ukupnim dugom 40 zemalja Afrike koji iznosi 227 milijardi dolara: \u201cAutori studije iz 2008. Univerziteta u Masa\u010dusetsu prime\u0107uju da je Afrika neto kreditor ostatka sveta, sa spoljnom imovinom koja daleko prema\u0161uje njene dugove. Postoji klju\u010dna razlika izme\u0111u imovine i obaveza\u2026 Afri\u010dka privatna spoljna imovina pripada malom, relativno bogatom delu populacije, dok javni spoljni dug otpla\u0107uju svi gra\u0111ani.\u201d<\/p>\n

Shaxson, biv\u0161i dopisnik Reutersa iz Angole, naro\u010dito je zainteresovan za milijarde koje su nestale u poreskim rajevima preko netrasparentnih, naftom finansiranih zajmova, iznetih iz zemlje preko dva specijalna trasta iz Londona. On obja\u0161njava: \u201cGledao sam kako ljudi umiru u Angoli\u2026 U\u017easnut sam posledicama velikog javnog duga po stanovnike Afrike, me\u0111u kojima su siroma\u0161tvo, rat, beznade\u017ena besprespektivnost i redovno fizi\u010dko i ekonomsko nasilje koje vr\u0161e korumpirane of\u0161or elite\u2026 Direktor organizacije za GFI Raymond Baker je u pravu kada pojavu of\u0161or sistema naziva \u201cnajgorim poglavljem globalne ekonomije od robovlasni\u0161tva do danas\u201d.\u201d<\/p>\n

Panama papiri ovo potvr\u0111uju, jer smo saznali da kompanije iz 52 od 54 dr\u017eave u Africi koriste usluge Mossfona. U 44 zemlje Afrike of\u0161or kompanije su sklopile sporazume o nafti, gasu i rudama sa vi\u0161e od 1.400 kompanija. Me\u0111u sumnjivim likovima koji se pojavljuju u Panama papirima je i Beny Steinmetz, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, koji svojim privatnim avionom leti izme\u0111u Tel Aviva, Londona, \u017deneve i svojih brojnih kompanija za obradu dijamanata. On je bio predmet istrage o korupciji u Africi od kako su 2008. vlasti Gvineje povukle dozvolu anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto za va\u0111ene rude gvo\u017e\u0111a iz planinskog lanca Simandu, jednog od najve\u0107ih nalazi\u0161ta rude gvo\u017e\u0111a na svetu, da bi je dali Steinmetzovoj kompaniji Grupa za prirodne resurse BSGR.<\/p>\n

Godinu dana kasnije BSGR je prodala polovinu svog udela u Gvineji brazilskoj rudarskoj kompaniji Vale za 2,5 milijardi dolara (godi\u0161nji bud\u017eet Gvineje iznosi 1,2 milijarde dolara). To je dovelo do jedne od najve\u0107ih afri\u010dkih istraga o korupciji u istoriji. Nevladina organizacija Globalni svedok (Global Witness) istra\u017eivala je ovaj ugovor predvo\u0111ena Daniel Balint-Kurtijem, biv\u0161im novinarem koji je bio dopisnik iz Obale slonova\u010de. BSGR je 2013. pokrenula tu\u017ebu protiv Globalnog svedoka u poku\u0161aju da sazna njegove izvore. Balint-Kurti je u\u010dinio sve kako bi \u0161to bolje istra\u017eio slu\u010daj, ali je uvek nailazio na zid vi\u0161e la\u017enih kompanija kojima je upravljao Mossack Fonseca. Nema\u010dki novinari su uz pomo\u0107 Panamskih papira otkrili da je Balint-Kurti bio na pravom putu.<\/p>\n

Koliko su zna\u010dajna ova otkri\u0107a i \u0161ta sa njima mo\u017ee da se uradi? O tome vi\u0161e u slede\u0107em broju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u2018Oni ve\u0107 jako dugo nemaju porez. Mi ga pla\u0107amo, oni ne. Poreski teret je sa multinacionalnih kompanija i bogatih preba\u010den na gra\u0111ane\u2019<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":215102,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-215101","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/215101","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=215101"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/215101\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/215102"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=215101"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=215101"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=215101"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}