{"id":214694,"date":"2016-10-11T09:27:09","date_gmt":"2016-10-11T07:27:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=214694"},"modified":"2016-10-11T09:27:56","modified_gmt":"2016-10-11T07:27:56","slug":"rasprava-o-knjizi-strahovlada-vojina-dimitrijevica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/10\/11\/rasprava-o-knjizi-strahovlada-vojina-dimitrijevica\/","title":{"rendered":"Rasprava o knjizi Strahovlada Vojina Dimitrijevi\u0107a"},"content":{"rendered":"

\"vesna-pesic\"<\/a>Autorka: Vesna Pe\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

Prvo bih rekla nekoliko re\u010di o samoj knjizi. Vojin Dimitrijevi\u0107 nije napisao mnogo knjiga, pogotovu ne onih debelih kupusara. Njegove knjige su kratke, sa\u017eete i vrhunske. \u0160to se ti\u010de Strahovlade, ta knjiga je verovatno Vojinov biser. Napisana je odli\u010dnim jezikom i stilom. Zabavna je, pou\u010dna i informativna. I \u0161to je najlep\u0161e, ova knjiga mnogo li\u010di na Vojina u prirodnom izdanju. Njena briljantnost poti\u010de li\u010dno od njega, ne kao profesora i stru\u010dnjaka, nego od njegove intelektualne izuzetnosti i \u0161iroke erudicije. Ko ga je poznavao, znao je da on nije podnosio gnjavatore i neznalice. U knjizi \u0107ete prepoznati dve va\u017ene Vojinove osobine: od njega ste uvek mogli mnogo da u\u010dite i da se odli\u010dno zabavljate.<\/p>\n

Knjigu karakteri\u0161e \u010dvrsta logika, \u0161to se ogleda u njenoj kompoziciji i rasporedu poglavlja. Ona jeste posve\u0107ena detaljnoj analizi i opisu vladavine strahom tj. dr\u017eavnim terorom i njegovim brojnim tehnikama i manipulacijama. Ali da bi se moglo raspravljati o sistemskom dr\u017eavnom teroru, bilo je potrebno definisati minimum ljudskih prava \u010dije kr\u0161enje omogu\u0107ava vladavinu strahom. Su\u0161tina takve vlade je ignorisanje zakonitosti i proizvoljno ka\u017enjavanje ljudi sa svrhom zastra\u0161ivanja.<\/p>\n

Inspiracija za nastanak ove knjige je dvostruka. S jedne strane, to su katastrofe totalitarnih re\u017eima 20. veka i jezivi Drugi svetski rat sa milionskim ljudskim \u017ertvama, a s druge, to je uspostavljanje novog svetskog poretka posle rata u kome centralno mesto zauzima me\u0111unarodno pravo ljudskih prava. Prava \u010doveka i gra\u0111anina su postala prioritet. To na\u017ealost ne zna\u010di da su nestale vladavine strahom, \u010diji je cilj bio i ostao zastra\u0161ivanje i u\u0107utkivanje gra\u0111ana.<\/p>\n

Ako bih morala staviti i neku primedbu ovoj knjizi, ona bi se odnosila na izostanak doma\u0107eg konteksta, to jest elemenata strahovladarske prakse u na\u0161oj zemlji. A bilo ih je poprili\u010dno. Dovoljno je da pomenem Goli otok, ili montirano su\u0111enje \u0160estorici koje se odvijalo 1984. godine, kada je knjiga pisana. No, tu primedbu je Vojin predvideo. U drugom, neizmenjenom izdanju ove knjige 1997. godine, on duhovito ka\u017ee: \u201eNapisao sam je kako sam umeo i smeo. Danas se zna i sme vi\u0161e\u201c. Zato je nije prepravljao, jer je Strahovlada u originalu svedok jednog vremena.<\/p>\n

Aktuelnost Strahovlade<\/strong><\/p>\n

Vojinova Strahovlada je uspela da sa\u010duva aktuelnost za razumevanje savremenih autoritarizama, pa i ovog koji danas vlada u Srbiji. Ona u tome uspeva zbog \u0161irokog okvira koji mu je omogu\u0107io metod uop\u0161tavanja, to jest identifikovanja zajedni\u010dkih svojstava razli\u010ditih vladavina strahom i strepnjom. To je omogu\u0107ilo \u0161iroki obuhvat, od krvolo\u010dnih totalitarizama do \u201emek\u0161ih\u201c strahovlada koje karakteri\u0161u brojna dana\u0161nja dru\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i i na\u0161e.<\/p>\n

O mek\u0161im i parcijalnim autoritarnim sistemima se danas mnogo pi\u0161e. Nazivaju se \u201enovim autoritarizmom\u201c, jer su neke od zemalja koje ih praktikuju ve\u0107 pro\u0161le kroz proces demokratizacije, kao \u0161to je to slu\u010daj sa nekim biv\u0161im zemljama realnog socijalizma. Primeri su Orbanova Ma\u0111arska, Putinova Rusija, Vu\u010di\u0107eva Srbija, Makedonija Gruevskog, Erdoganova Turska, a ima ih jo\u0161. Za sve te dana\u0161nje autoritarizme karakteristi\u010dno je da su ispra\u017enjeni od bilo kakve ideologije. Zato njih proma\u0161uje stara i odse\u010dna podela na demokratske i autoritarne re\u017eime. Glavni teoreti\u010dar novog autoritarizma Ivan Krastev ka\u017ee da se ti sistemi nalaze na ni\u010dijoj zemlji, zapravo ta\u010dno izme\u0111u ta dva polarizovana sistema. Oni se vi\u0161e ne oslanjaju na silu i golo nasilje, niti iza sebe ostavljaju milionske \u017ertve kao \u0161to su to \u010dinili Staljin, Hitler ili Mao Cedung, ve\u0107 su njihove metode nadzora, kontrole i otklanjanja politi\u010dkih protivnika prilago\u0111ene dobu globalnih medija, novim tehnikama propagande, lobiranju, medijskoj manipulaciji i informacionim tehnikama za prikupljanje podataka i prislu\u0161kivanje prakti\u010dno celokupnog stanovni\u0161tva. Krastev isti\u010de da otvorene granice Rusije koje omogu\u0107uju ljudima da napuste tu zemlju i slobodno putuju predstavlja glavni faktor odr\u017eavanja Putinovog autoritarizma. A to je i glavni razlog za otpornost tog re\u017eima na promene. Podizanje glasa i anga\u017eman protiv vlasti je rizi\u010dan a i dugotrajan proces, pa je lak\u0161e oti\u0107i u Nema\u010dku, nego od Rusije stvarati Nema\u010dku. On jo\u0161 navodi podatak da je dva miliona demokratski orijentisanih ruskih gra\u0111ana trajno napustilo svoju zemlju. Stari Staljinov totalitarizam je bio zatvoren, pa postoji pri\u010da da se Staljin jako bojao od \u201ekadrova\u201c koji su videli Zapad. Po povratku u Rusiju bi se samo zbog toga na\u0161li u Gulagu.<\/p>\n

Vojinova Strahovlada prepoznaje dana\u0161nje soft fist autoritarizme ili autoritarizme meke pesnice, koje Krastev naziva i \u201evegetarijanskim\u201c. On ka\u017ee da su to terorski sistemi koji uspevaju da se odr\u017ee u \u201erazumnim granicama\u201c, a da je zastra\u0161ivanje upravljeno na sve one koji bi svojim postupcima mogli da ugroze re\u017eim. Re\u017eim mahom pritiska i proganja politi\u010dke protivnike i kriti\u010dare (politi\u010dke stranke, sindikate, nevladine organizacije itd), dok neke delove stanovni\u0161tva ostavlja na miru da se bore sa svakodnevnim problemima pre\u017eivljavanja.<\/p>\n

U opisu \u201emodernih\u201c autokrata zaista se lako prepoznaje stanje novog tipa terora koji karakteri\u0161e i na\u0161u zemlju. Citira\u0107u o tome neke nove autore \u010diji se tekstovi mogu na\u0107i na Pe\u0161\u010daniku. Oni ka\u017eu da novi autokrati najvi\u0161e koriste propagandu, cenzuru i razne informacione trikove kako bi pove\u0107ali svoj rejting koji je jedino va\u017ean za ube\u0111ivanje gra\u0111ana da od njih boljih nema. Oni grade neodre\u0111enu odbojnost prema Zapadu; slu\u017ee se kooptiranjem potencijalnih kriti\u010dara davanjem materijalnih nagrada i polo\u017eaja, naro\u010dito ako dolaze iz suprotnog tabora; podmi\u0107uju vlasnike medija ugovorima za reklame i podsti\u010du prore\u017eimske investitore da kupuju va\u017ene medije. Oni imaju vlast nad internetom, unajmljuju \u010ditave vojske botova, \u010diji je zadatak da preplavljuju internet stranice prore\u017eimskim komentarima. Pominju se i lobisti kao \u0161to je Tony Bler, koji radi za diktatore, a koga je iznajmio i premijer Vu\u010di\u0107. Ova slika je skoro kompletna; nedostaju samo jo\u0161 neke kockice koje su specifi\u010dan izum Vu\u010di\u0107eve radikalske ma\u0161te. Re\u017eim u Srbiji se uglavnom oslanja na metod ugro\u017eavanja dostojanstva li\u010dnosti, tako \u0161to se odabrane \u017ertve, po pravilu politi\u010dki protivnici, bacaju u organizovana medijska blati\u0161ta, u kojima se danima obavlja moralna destrukcija li\u010dnosti od kojih re\u017eim zazire. Formirani su i posebni timovi koji nadziru i bele\u017ee kriti\u010dare Aleksandra Vu\u010di\u0107a, \u0161to vi\u0161e nego ubedljivo demonstrira famozna izlo\u017eba \u201eNecenzurisane la\u017ei\u201c.<\/p>\n

Vojinova knjiga je aktuelna i u najneposrednijem smislu. Dok je \u010ditate, gotovo svaka njena re\u010denica, a naro\u010dito detaljno opisivanje metoda dr\u017eavnog terora, izaziva niz asocijacija, kao da su vam te situacije poznate iz li\u010dne spoznaje i prakse dr\u017eave u kojoj \u017eivite, od Titovog vremena, preko onog Milo\u0161evi\u0107evog, do re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Imala sam utisak da brojni obrasci manipulacije i zastra\u0161ivanja o kojima pi\u0161e Vojin zvu\u010de poznato i do\u017eivljeno, kao na primer to da busanje u grudi \u201emnogo smo jaki\u201c obavezno prati \u017ealopojka \u201emnogo smo ugro\u017eeni\u201c spolja\u0161njim i unutra\u0161njim neprijateljima. Naro\u010dito su va\u017eni i prepoznatljivi opisi rada \u201epoliti\u010dke policije\u201c koja se \u010desto skriva iza neformalnih i kriminalnih grupa, \u0161to traje do dana dana\u0161njeg. Takvo skriveno i neformalno delovanje signalizira da se re\u017eim u Srbiji nije odrekao nasilja. To se vidi u kori\u0161\u0107enju kriminalnih i navija\u010dkih organizacija za odre\u0111ene dr\u017eavne poslove. Neke neformalne formacije \u010diji je cilj zastra\u0161ivanje gra\u0111ana pojavljuju se na lokalnim izborima na kojima treba obezbediti pobedu vladaju\u0107oj stranci. Najdramati\u010dniji slu\u010daj delovanja neregularnih formacija \u010dija su lica bila sakrivena fantomkama, dogodio se prilikom nelegalnog i kriminalnog ru\u0161enja Savamale. Do sada niko nije odgovarao za ovo zlodelo i suspenziju dr\u017eavnih organa koja jo\u0161 uvek traje. Za terorski sistem u Srbiji pre bih rekla da se u njega usadila neka\u017enjivost i suspenzija rada dr\u017eavnih organa i nezavisnih institucija, nego proizvoljno ka\u017enjavanje nevinih ljudi. Mada je to ista pojava koja poti\u010de od nepo\u0161tovanja zakonitosti i vladavine prava.<\/p>\n

Ovo je prilika da uz pomo\u0107 Vojinove Strahovlade odgovorimo na va\u017eno pitanje koje se \u010desto postavlja: za\u0161to je tako te\u0161ko odupreti se sistemu \u201emekog\u201c dr\u017eavnog terora, koji bar do sada nije primenio zama\u0161nije nasilje? Pritom jeste \u0161iroko primenio uterivanje straha gubitkom radnih mesta i poslova, javnim izlaganjem ruglu, prozivkama pojedinaca i brojnim sli\u010dnim pritiscima, \u0161to nije bez rizika. Pa ipak, kako je mogu\u0107e da se zastra\u0161ivanje sa najvi\u0161eg mesta relativno mirno i gotovo \u0107utke podnosi.<\/p>\n

Odgovor po Vojinom receptu je slede\u0107i: ako je cilj dr\u017eavnog terora odr\u017eavanje \u0161to \u0161ireg kruga ljudi u stanju pasivnosti i pomirenosti sa stanjem i poretkom, onda je izostanak zna\u010dajnijeg otpora o\u010dekivan. Naime, dr\u017eavni teror ima tu osobinu da \u201erazdrobljuje dru\u0161tvo u gomilu pojedinaca, koji su kona\u010dna meta terora\u201c. Psiholo\u0161ki, podvrgnutost nasilju je individualna, a samo nasilje nema nikakvu integrativnu mo\u0107. Naprotiv ono deluje dezintegrativno, polarizuju\u0107i dru\u0161tvo na one koji su po\u0161te\u0111eni i na one koji su podvrgnuti represiji, ili im ona preti. Takva podela se sve vi\u0161e zapa\u017ea i u na\u0161em dru\u0161tvu. Re\u010d je o polarizaciji na masu dezorijentisanih i osiroma\u0161enih gra\u0111ana koji su u ve\u0107ini, i onih koji su protivnici autoritarne i destruktivne vlasti, koji su u manjini, a i sami podlo\u017eni dezorganizaciji i nekomunikativnosti.<\/p>\n

Kao \u0161to ste mogli primetiti, te\u0161ko se opra\u0161tam od Vojinove knjige. Ona je pravi mali rudnik svih tipova strahovlade i razli\u010ditih obrazaca njihovog delovanja; ona ih zahvata toliko \u0161iroko da je Vojin pokrio i pro\u0161lost, a kao \u0161to vidimo i sada\u0161njost.<\/p>\n

PREUZMITE KNJIGU: Vojin Dimitrijevi\u0107, Strahovlada \u2013 Ogled o ljudskim pravima i dr\u017eavnom teroru (izdanje na srpskom<\/a> i engleskom jeziku<\/a>)<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dr\u017eavni teror ima tu osobinu da “razdrobljuje dru\u0161tvo u gomilu pojedinaca, koji su kona\u010dna meta terora\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-214694","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/214694","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=214694"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/214694\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=214694"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=214694"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=214694"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}