{"id":213648,"date":"2016-09-24T07:00:54","date_gmt":"2016-09-24T05:00:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=213648"},"modified":"2016-09-23T22:16:17","modified_gmt":"2016-09-23T20:16:17","slug":"kriza-politike-akomodacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/09\/24\/kriza-politike-akomodacije\/","title":{"rendered":"Kriza politike akomodacije"},"content":{"rendered":"

Autori: David Held i Kyle McNally*<\/strong><\/p>\n

\"demokratija\"<\/a>Demokratija je izgra\u0111ena na vrednostima gra\u0111anskih prava, jednakosti i slobode svakog pojedinca. Prava i du\u017enosti svakog gra\u0111anina podrazumevaju priznanje ravnopravnog statusa svakom \u010dlanu politi\u010dke zajednice u demokratskom procesu. Uva\u017eavanje drugog je ugra\u0111eno u osnove demokratskih dru\u0161tava, iako sukobi interesa, \u017eestoke politi\u010dke debate i freneti\u010dni mediji oblikuju na\u0161 svakodnevni \u017eivot. U demokratskoj politici ima mesta za kritiku, osporavanje i rutinsko odla\u017eenje stranaka sa vlasti, ali ona opstaje uprkos svakodnevnim o\u0161trim sukobima zahvaljuju\u0107i posve\u0107enosti ideji jednakih pravila koja va\u017ee za sve i uverenju da je politi\u010dki proces bolji sa njima nego bez njih. Prihvatanje razlika, u ovom ili onom obliku, temelj je demokratije.<\/p>\n

Taj proces je sada kompromitovan u liberalnim demokratijama, posebno onima u kojima preovla\u0111uju privatno finansiranje izbora, politika interesnih grupa i lobiranje, senzacionalisti\u010dki mediji, narativi koji podilaze povr\u0161noj znati\u017eelji javnosti i strukturno privilegovani polo\u017eaj kapitala. Liberalne demokratije se razlikuju od fa\u0161izma i autoritarizma po tome \u0161to su za njih kompromis i prilago\u0111avanje nu\u017eni preduslovi svake politike. Ova akomodacija je \u010desto povr\u0161na, u smislu da minimalni dru\u0161tveni dogovor obuhvata samo osnovna pravila igre. Ona stoje iza politi\u010dkih i ideolo\u0161kih borbi. Sada smo suo\u010deni sa pukotinama koje su se u liberalnim demokratijama pojavile u osnovi njihovog ustrojstva. Ugro\u017eena je sama su\u0161tina politike akomodacije.<\/p>\n

Ova opasnost se javlja u vremenima zao\u0161trenih ekonomskih i politi\u010dkih prilika. Simptomi tog stanja su porast nasilja i retorike isklju\u010divanja. Demokratije, kao i ostala dr\u017eavna ure\u0111enja, nisu imune na razvoj doga\u0111aja. Sada smo svedoci porasta raznih oblika nasilja, od terorizma u Parizu, Briselu i Nici do napada na migrante i hu\u0161kanja na nasilje na politi\u010dkim mitinzima. Terorizam po definiciji bri\u0161e razliku izme\u0111u sudije, porote i egzekutora. Vladavina prava se povla\u010di pred ubila\u010dkom voljom terorista i teroristi\u010dkih organizacija. Tu ne poma\u017ee ni \u010dinjenica da je veliki deo tog nasilja posledica iluzionisti\u010dkih ratova i neuspelih vojnih intervencija posle 11. septembra 2001. Radi se o ratovima koji su mogli biti izbegnuti. Pogre\u0161no osmi\u0161ljeni oru\u017eani sukobi stvorili su posleratni krajolik bezakonja pra\u0107en porastom brutalnog sekta\u0161tva i gnusnim zlo\u010dinima protiv \u010dove\u010dnosti. Ako krenete u rat rukovode\u0107i se kaubojskom politikom \u2013 prvo pucaj, posle pitaj \u2013 nemojte se \u010duditi kada do\u0111e do porasta nestabilnosti, bezakonja i ubrzanog osnivanja militantnih grupa.<\/p>\n

Pritisci na politiku akomodacije ne dolaze samo od raznih oblika politi\u010dkog nasilja ve\u0107 i od spornih odgovora na nasilje. U SAD i Evropi je bilo poku\u0161aja da se dru\u0161tvo kontroli\u0161e \u0161irokom upotrebom nadzora, ukidanjem nekih gra\u0111anskih sloboda, militarizacijom policije i usvajanjem propisa o produ\u017eenom zadr\u017eavanju u pritvoru. Sekuritizacija postaje mantra za organizovanje unutra\u0161njeg funkcionisanja dr\u017eave. Ukratko, vanredna politika oru\u017eanih sukoba \u2013 koja nu\u017eno povla\u010di suspenziju nekih gra\u0111anskih prava u interesu nacionalne bezbednosti \u2013 postaje redovno stanje unutra\u0161nje politike. Vojni industrijski kompleks postaje temelj institucionalne arhitekture angloameri\u010dkog sveta 21. veka. U tom pejza\u017eu Amerika se isti\u010de kao glavno vojno upori\u0161te zapada, dok na doma\u0107em terenu posr\u0107e njen sistem socijalne za\u0161tite, slabi sistem dr\u017eavnih \u0161kola i kolabira saobra\u0107ajna infrastruktura. SAD na vojsku tro\u0161e vi\u0161e od 7 narednih dr\u017eava na listi zajedno. Veliki broj njenih gra\u0111ana je naoru\u017ean i spreman da puca i ubija. Mediji se bave \u201emasovnim ubistvima\u201c na ameri\u010dkim ulicama, ali to je samo vrh ledenog brega oru\u017eanog nasilja u ovoj zemlji. U Americi se dnevno u proseku dogodi 35 ubistava vatrenim oru\u017ejem, tako da se mo\u017ee re\u0107i da svakoga dana imamo po jedno masovno ubistvo.<\/p>\n

Ali \u010dak i u ovom poreme\u0107enom i nesavr\u0161enom svetu, ideja politike akomodacije nekako pre\u017eivljava. Kompromisi se posti\u017eu, pregovori nastavljaju, retorika se zao\u0161trava i ubla\u017eava s plimom i osekom demokratske politike. Ako se izuzmu ekstremni primeri, zakonodavci s razli\u010ditih strana politi\u010dkog spektra jo\u0161 uvek razgovaraju i zajedno piju kafu, kao \u0161to to \u010dine doma\u0107instva \u010dija se mi\u0161ljenja drasti\u010dno razlikuju. Ali to tanko zajedni\u010dko tle ne prestaje da se osipa. Sve ideologije smatraju svoja gledi\u0161ta jedino ispravnima, dok se u politici akomodacije suprotna mi\u0161ljenja u najmanju ruku uva\u017eavaju. \u010cini se da vi\u0161e nije tako; protivnici i suprotna mi\u0161ljenja se sve \u010de\u0161\u0107e delegitimizuju i odbacuju, a njihovi zagovornici ismevaju, dehumanizuju i zasipaju pretnjama. Najjasniji primeri kraha politike akomodacije dolaze od ekstremista koji svoje mi\u0161ljenje smatraju jedino ispravnim i va\u017enim. Ovde na scenu stupaju politika Donalda Trumpa, UKIP-a i brexita.<\/p>\n

Trump je iskoristio priliku tokom predsedni\u010dke kampanje podilaze\u0107i gnevu i o\u010dajanju nezadovoljnih, belih, uglavnom neobrazovanih ameri\u010dkih mu\u0161karaca iz radni\u010dke klase. On se tokom preliminarnih izbora u Republikanskoj partiji istakao svojom nacionalisti\u010dkom retorikom obe\u0107av\u0161i da \u0107e proterati 11 miliona ilegalnih imigranata, izgraditi zid du\u017e ju\u017ene granice i naterati Meksiko da plati tro\u0161kove njegove izgradnje. Tada je to izgledalo apsurdno, ali danas izgleda gotovo umereno, jer je u me\u0111uvremenu Trump ismevao novinara sa invaliditetom, vi\u0161e puta seksisti\u010dki i \u017eenomrza\u010dki napadao novinarke i Hillary Clinton, zahtevao (mada nedosledno) da se muslimanima zabrani ulazak u SAD, otvoreno kritikovao roditelje muslimansko-ameri\u010dkog vojnika, indirektno predlo\u017eio ubistvo Hillary Clinton, odbio da se distancira od svog savetnika koji je vi\u0161e puta pozivao na egzekuciju dr\u017eavne sekretarke Clinton, dok je nedavno za tre\u0107eg menad\u017eera svoje kampanje postavio Stevea Bannona \u2013 biv\u0161eg urednika sajta koji zagovara belu supremaciju.<\/p>\n

Trump je postao oli\u010denje pokreta alternativne desnice i sada te\u0161i svoje pristalice tvrdnjom da mo\u017ee da izgubi izbore samo kra\u0111om glasova i korupcijom. Ugledni republikanski lideri su poku\u0161ali da se distanciraju od njega, ali su ti poku\u0161aji bili malodu\u0161ni i neiskreni. Izbor Trumpa za predsedni\u010dkog kandidata Republikanske partije je bio o\u010dekivan, jer je ona tokom poslednjih 8 godina pripremila teren za njegovu pojavu podsti\u010du\u0107i ksenofobiju i prihvataju\u0107i ulogu o\u0161te\u0107ene partije, umesto kompromisa i saradnje. Da podsetimo, Trump je po\u010deo da gradi ime u politici tako \u0161to je dovodio u pitanje nacionalnu i versku pripadnost predsednika Obame. Njegove tirade su mu obezbedile pojavljivanje u udarnim televizijskim terminima i slaba\u0161ne prekore republikanskih vo\u0111a.<\/p>\n

Mada se posebno isti\u010de, Trump ni u kom slu\u010daju nije jedini. Nigel Farage je stajao pored njega na republikanskoj konvenciji i iznosio stavove koji su ve\u0107 poznati britanskom bira\u010dkom telu. Iako Farage nije bio u\u010desnik zvani\u010dne kampanje brexita, raspirivao je strahove od migranata koji \u0107e svojim kulturama ugu\u0161iti britansko dru\u0161tvo, tvrdio da \u0107e zemlju progutati strani neprijatelj \u2013 Brisel \u2013 projektuju\u0107i te strahove na la\u017enu utopiju o nezavisnoj i bogatoj Britaniji koja \u0107e obnoviti nekada\u0161nju imperijalnu veli\u010dinu. Referendum o EU se pretvorio u sukob oko imigracije i strahova belih, \u201eobi\u010dnih\u201c ljudi iz radni\u010dke klase, zabrinutih zbog gubitka \u010dvrstog oslonca u svetu. On je podsticao nacionalizam i ksenofobiju, izrugivao se evropskim politi\u010darima raspiruju\u0107i otrovnu retoriku koja istinu spremno \u017ertvuje zarad politi\u010dkih poena. I Trump i pristalice brexita se vrlo nehajno odnose prema istini, ismevaju svakog ko im protivre\u010di uklju\u010duju\u0107i i stru\u010dnjake \u010dija se gledi\u0161ta razlikuju od njihovih. U toj spirali obmane na\u0161lo se i obe\u0107anje da \u0107e se u Nacionalno zdravstvo svake nedelje slivati 350 miliona funti ako Britanija iza\u0111e iz EU. Mada je postalo o\u010digledno da je to presna la\u017e (\u010dak i po mi\u0161ljenju Nigela Faragea), ljudi poput Borisa Johnsona nisu odustajali.<\/p>\n

Kada politi\u010dki sistem postane sasvim ravnodu\u0161an prema la\u017eima i obmanama, pa \u010dak nudi promociju najistaknutijim la\u017eovima, demokratija postaje ranjiva i brzo gubi snagu. A kada se oni koji se tome protive ismevaju i marginalizuju, politika akomodacije je ozbiljno ugro\u017eena. Trump i pristalice brexita samo su dva novija primera ubrzavanja sloma politike akomodacije. Od Nacionalnog fronta u Francuskoj do Zlatne zore u Gr\u010dkoj, Norberta Hofera u Austriji i Danske narodne partije, uspon krajnje desnice je dugotrajan i uznemiruju\u0107i trend.<\/p>\n

Povratak nacionalizmu i militantnim politikama identiteta je protivre\u010dan procesu akomodacije na kome je po\u010divao evropski mir posle Drugog svetskog rata. Kao da smo zaboravili lekcije iz tog rata i kao da su opasnosti od Holokausta i Gulaga nestale. Ipak, pogre\u0161ili bismo ako svu odgovornost za obesmi\u0161ljavanje akomodacije pripi\u0161emo politici desnice. Isklju\u010duju\u0107a politika mo\u017ee dolaziti, i dolazi, sa svih strana politi\u010dkog spektra i jasno se ispoljava na krajnjoj levici u Britaniji, Francuskoj i Nema\u010dkoj. Razlika izme\u0111u krajnje levice i desnice je u tome \u0161to je prva na margini, a druga u usponu.<\/p>\n

Osnovni test za politiku akomodacije, liberalnu ili bilo koju drugu, jeste na\u010din na koji se politi\u010dka zajednica bavi pitanjem izbeglica i migracije. Zapadne demokratije su uvek \u010duvale privilegije onih koji \u017eive unutrar njihovih granica od onih koji su ostali napolju. To nije ni\u0161ta novo. Novo je slabljenje podr\u0161ke alternativi, inkluzivnijem, humanijem i na ljudskim pravima zasnovanom odnosu prema migrantima. O tome svedo\u010di pogubni neuspeh EU da obezbedi efikasno i humano re\u0161enje migrantske krize, jer se pona\u0161a poput ksenofobi\u010dnih i bogatih zajednica u ameri\u010dkim predgra\u0111ima koje se kriju iza visokih zidova i ograda od bodljikave \u017eice.<\/p>\n

Naravno, ima izuzetaka \u2013 Nema\u010dka je u po\u010detku prihvatila milion migranata u jednoj godini. Ali sve u svemu, pri\u010da o migraciji u Evropi u poslednje tri godine ukazuje na isklju\u010duju\u0107e raspolo\u017eenje i duboko licemeran politi\u010dki stav \u2013 zalaganje za univerzalna ljudska prava uz istovremeno dr\u017eanje na odstojanju onih kojima je pomo\u0107 potrebna. Mada politika akomodacije retko uspeva da postigne cilj koji je postavila, ona ostavlja otvorene mogu\u0107nosti traganja za boljim re\u0161enjima, kompromisima i politikama. To traganje je ugra\u0111eno u temelje demokratije kao osniva\u010dki princip i kao performativni preduslov, a ipak se od njega sve \u010de\u0161\u0107e odustaje.<\/p>\n

I to je ve\u0107 vi\u0111eno. Tridesetih godina pro\u0161log veka je do\u0161lo do uspona ksenofobije i nacionalizma zbog dugotrajne ekonomske krize, te\u0161kih posledica Prvog svetskog rata, slabih me\u0111unarodnih institucija i mahnitog traganja za \u017ertvenim jarcima. U drugoj deceniji 21. veka prime\u0107ujemo odre\u0111ene paralele: dugotrajne posledice globalne finansijske krize, neefikasne regionalne i me\u0111unarodne institucije, kumulativni negativni uticaj ratova posle 11. septembra, ja\u010danje me\u0111unarodnog terorizma i \u0161irenje ksenofobi\u010dnog diskursa koji za svaki problem okrivljuje nekog drugog. Tridesetih godina je politika akomodacije ustuknula pred politikom dehumanizacije, rata i krvoproli\u0107a. U drugoj deceniji 21. veka smo se zaputili opasno sli\u010dnim putem. Pitanje je da li \u0107e nam svest o tome pomo\u0107i da izaberemo druga\u010diji put.<\/p>\n

Kada liberalna demokratija izgubi samopuzdanje i dopusti da je vode nesigurnost, isklju\u010divost i strah, ulozi postaju veoma visoki. Pitanje je da li i u kojoj meri uva\u017eavanje Drugog, dru\u0161tvena i politi\u010dka tolerancija, ljudska prava i jednaka sloboda svih u demokratskom procesu igraju konstitutivnu ulogu u savremenom politi\u010dkom \u017eivotu. Kada je politika akomodacije pod pritiskom i kada se strpljenje za dugo promi\u0161ljanje, pregovaranje i kompromise polako gubi, javljaju se isku\u0161enja u vidu pre\u010dica i politi\u010dkih lidera koji mogu da nametnu svoju harizmati\u010dnu, iako arbitrarnu volju. Opasnosti su o\u010digledne \u2013 ra\u0111anje politi\u010dkog sistema koji favorizuje privilegovane i postaje sve netrpeljiviji prema opoziciji i kritikama. Alternativa le\u017ei u obnavljanju konstitutivnih elementata politike akomodacije, klju\u010dnih ideja i formi demokratskog javnog \u017eivota vo\u0111enog vladavinom prava i odgovornog svim gra\u0111anima. Ali ta alternativa izgleda daleko neizvesnije nego u bilo kom trenutku od kraja Drugog svetskog rata.<\/p>\n

David Held i Kyle McNally, Social Europe, 15.09.2016.<\/p>\n

*David Held predaje me\u0111unarodne odnose na Durham univerzitetu, vodi izdava\u010dku ku\u0107u Polity Press i ure\u0111uje Global Policy Journal.
\nKyle McNally je doktorand na Durham univerzitetu i urednik Global Policy
\nJournala. <\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada politi\u010dki sistem postane sasvim ravnodu\u0161an prema la\u017eima i obmanama, pa \u010dak nudi promociju najistaknutijim la\u017eovima, demokratija postaje ranjiva i brzo gubi snagu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-213648","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/213648","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=213648"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/213648\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=213648"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=213648"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=213648"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}