{"id":213541,"date":"2016-09-22T08:28:57","date_gmt":"2016-09-22T06:28:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=213541"},"modified":"2016-09-22T08:28:57","modified_gmt":"2016-09-22T06:28:57","slug":"protiv-ekonomije-rasta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/09\/22\/protiv-ekonomije-rasta\/","title":{"rendered":"Protiv ekonomije rasta"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Predrag Mom\u010dilovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"privredni-rast\"<\/a>Novi dru\u0161tveni pokreti i teorijski koncepti na razli\u010dite na\u010dine dovode u pitanje globalni kapitalisti\u010dki sistem. Jedan od njih je i koncept odrasta \u2013 degrowth \u2013 koji razli\u010dite eko-socijalisti\u010dke i eko-anarhisti\u010dke ideje transformi\u0161e u nove utopijske svetove koji napredak dru\u0161tva i prirodnog okru\u017eenja vide kroz radikalno druga\u010dije poimanje ekonomskog razvoja.<\/p>\n

Posledice klimatskih promena se ve\u0107 ose\u0107aju a koncentracija ugljen dioksida u atmosferi se ogromnom brzinom pribli\u017eava ta\u010dki kolapsa. \u017divimo u vremenu u kojem je razlika izme\u0111u malog broja bogatih i ogromnog broja sirom\u0161nih ve\u0107a nego ikada ranije. Na\u0161e doba svedo\u010di novom masovnom izumiranju i najbr\u017eem smanjenju biodiverziteta u istoriji, dotakli smo granice globalnog kapitalisti\u010dkog rasta i gledamo u otvorenu provaliju.<\/p>\n

Potrebna su nam nova alternativna i progresivna re\u0161enja, a deo toga mo\u017ee biti i degrowth. Ovaj novi teorijski koncept se ra\u0111a na marginama ekolo\u0161ke, socijalne i ekonomske krize poslednjih decenija, a svoje ideje crpi iz razli\u010ditih levih i progresivnih politika, pre svega eko-socijalisti\u010dkih i eko-anarhisti\u010dkih, i kao takav, ideolo\u0161ki gledano de facto pripada novim levim politikama.<\/p>\n

Ekonomski rast razli\u010dito tuma\u010den, ali i dalje rast, postao je svojevrsna dogma novog doba koje se nekad \u010dvrsto dr\u017eala levica, a jo\u0161 uvek desnica, konzervativni ekonomski stru\u010dnjaci i profesionalni politi\u010dari. Preispitivanje i odbacivanje ideje linearnog rasta zasnovanog na profitu i promi\u0161ljanje dru\u0161tvenih i ekonomskih alternativa jeste u sr\u017ei samog degrowth pokreta. Prema jednoj od definicija degrowth se bazira na promeni na\u010dina upotrebe prirodnih resursa ali i promeni odnosa prema radu, kapitalu, novcu kao i pitanju vlasni\u0161tva, uz radikalnu demokratizaciju dru\u0161tva, sa ciljem stvaranja nove antikapitalisti\u010dke ekonomije i dru\u0161tva u skladu sa prirodom.<\/p>\n

Pojam degrowth je relativno nov i jo\u0161 uvek se radi na njegovom ta\u010dnom definisanju. Na francuskom govornom podru\u010dju degrowth se prvi put pojavljuje 1972. godine kada je izraz decroissane upotrebio Andre Gorz. Nakon toga i drugi frankofoni autori upotrebljavali su ovaj izraz u akademskim i aktivisti\u010dkim diskusijama koje ostaju zatvorene unutar francuske scene. Engleski naziv degrowth je prvi put slu\u017ebeno upotrebljen tek 2008. godine na konferenciji u Parizu i od tada izraz postaje \u0161ire prihva\u0107en u akademskim i aktivisti\u010dkim krugovima i ubrzo postaje poznat \u0161irom sveta. U regionalnom kontekstu, i srpsko-hrvatskom govornom podru\u010dju, pojedini autori po\u010dinju da koriste termin odrast.<\/p>\n

\u201eGranice rasta\u201c, knjiga koju je 1972. godine objavila grupa razli\u010dith autora tada okupljenih oko Rimskog kluba, imala je bitan uticaj u po\u010detnim fazama debate oko odrasta. U knjizi su autori uz pomo\u0107 kompjuterskih modela do\u0161li do zaklju\u010daka da nije mogu\u0107e odr\u017eati tada\u0161nje stope rasta, a istovremeno izbe\u0107i katastrofalne posledice koje one donose. Kasnije je knjiga kritikovana zbog propusta u metodologiji i nepostojanja poverenja u potencijale ljudi za radikalne promene. Ipak, do danas je ostala jedna od najbitnijih studija koja se bavi kritikom rasta i zagovaranjem promi\u0161ljanja alternativnih modela.<\/p>\n

Rast<\/strong><\/p>\n

U kapitalisti\u010dkom sistemu ekonomski rast jednostavno nije mogu\u0107e postaviti u kontra smer. Kapitalizam je strukturalno zasnovan na stalnom imperativu rasta kroz eksploataciju ljudi i prirodnih resursa. Osim toga matemati\u010dki je nemogu\u0107e imati konstantni rast u jednom fizi\u010dki ograni\u010denom sistemu kakav je planeta Zemlja.<\/p>\n

Navodni uspeh u ostvarenom rastu se uobi\u010dajno prikazuje kroz rast BDP-a, koji je sam po sebi jako problemati\u010dan pokazatelj i ne uzima u obzir mnoge \u010dinjenice. Tako se svaki tro\u0161ak posmatra kao pozitivna stvar koja podi\u017ee BDP pa, na primer, sredstva ulo\u017eena u \u010di\u0161\u0107enje predhodno nastalog zaga\u0111enja mogu pove\u0107ati rast BDP-a, dok se razli\u010dite produktivne stvari ne ra\u010dunaju (primer: razli\u010dito posmatranje u\u010dinaka radne snage i ma\u0161ina u profitnom i neprofitnom sektoru).<\/p>\n

Osim \u0161to je fizi\u010dki nemogu\u0107e ostvariti ideju neprekidnog rasta, kapitalisti\u010dka proizvodnja je neekonomi\u010dna i samo mali broj ljudi ostvaruje korist od nje. Posledice forsiranja neprekidnog rasta uklju\u010duju i psihofizi\u010dke poreme\u0107aje kod ljudi usled dugog radnog vremena, kao i zaga\u0111enje \u017eivotne sredine. Konstantni rast je nepravedan i svojim polugama se oslanja i na nepla\u0107eni ku\u0107ni rad koji se bazira na rodnoj diskriminaciji \u017eena.<\/p>\n

Ukoliko se posmatra iz globalne geo-politi\u010dke perspektive, nametanje kapitalisti\u010dkog rasta uvek podrazumeva nametnuto izvla\u010denje profita iz periferije za centar, stvaraju\u0107i pri tome nove kolonijalne odnose, klasnu i geografsku polarizaciju dru\u0161tva baziranih na polit\u010dko-ekonomskoj zavisnosti. Stoga, korist od rasta imaju samo politi\u010dki i ekonomski mo\u0107ni dok se tro\u0161kovi prebacuju na ra\u010dun marginalizovane ve\u0107ine. Neprekidna potreba za \u0161irenjem i rastom dovodi do stalne komodifikacije novih sfera i dobara, uprkos saznanjima da to vodi uru\u0161avanju kvaliteta \u017eivota.<\/p>\n

Ako je i mogu\u0107e zamisliti kapitalisti\u010dko dru\u0161tvo u kojem rast stagnira, onda bi takvo distopijsko dru\u0161tvo siroma\u0161tva, represije, ekspolatacije i zaga\u0111enja zapravo bilo jako blisko onom sistemu u kojem i danas \u017eivimo sa jo\u0161 izra\u017eenijim razlikama.<\/p>\n

\u010cesto se mo\u017ee \u010duti da je odre\u0111ena dr\u017eava trenutno suo\u010dena sa padom privrednog rasta. Zbog potencijalno pogre\u0161nih pore\u0111enja neophodno je napraviti ta\u010dnu razliku izme\u0111u odrasta i recesije. Dokle god se jedna zajednica\/dr\u017eava bazira na imperativu rasta, bez obzira da li se se on u kvanitativnom smislu ostvaruje, javljaju se sli\u010dni problemi budu\u0107i da je celo dru\u0161tvo ustrojeno na ovom imperativu i ka njemu te\u017ei. Tako i tokom perioda privredne recesije ne dolazi do pove\u0107anja dru\u0161tvene jednakosti, ve\u0107 upravo suprotno. Dr\u017eave se uglavnom pod pritiskom me\u0111unarodnih finansijskih institucija i krupnog kapitala okre\u0107u merama \u0161tednje koje uzrokuju jo\u0161 ve\u0107e klasne razlike uz rast ekolo\u0161kih i socijalnih posledica. Zbog toga je potrebno ekonomske recesije sagledati isklju\u010divo kao krize kapitalizma, a ne kao prelazak na neke alternativne oblike ekonomije. Suprotno od toga, u pretpostavljenoj budu\u0107nosti odrasta imali bismo potpunu socio-ekonomsko-ekolo\u0161ku transformaciju ka ekolo\u0161ki odr\u017eivnom, egalitarnom i demokratskom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Pod pritiskom vi\u0161edecenijskih ekolo\u0161kih protesta i \u0161irenja saznanja o posledicama globalog zagrevanja, ali i delimi\u010dnom kooptacijom zelenih pokreta, sintagma odr\u017eivi razvoj postala je nova mantra kapitalizma. Ova kovanica toliko puta je u razli\u010dite svrhe upotrebljavana da je postala isprana od svakog zna\u010denja. \u010cak se mo\u017ee i smatrati svojevrsnim oksimoronom gde se rast i razvoj stavljaju tik uz odr\u017eivost. Odr\u017eivi razvoj, zeleni rast kao ni drugi sli\u010dni projekti nisu zaista odr\u017eivi, jer se i dalje baziraju na rastu koji samo dobija \u201eljudsko\u201c ili \u201ezeleno\u201c lice. Sam prelazak na zelene i obnovljive tehnologije ne\u0107e re\u0161iti probleme sa kojima se dru\u0161tvo trenutno susre\u0107e, od klimatskih promena do sve ve\u0107e socijalne nejednakosti. Da samo tehnolo\u0161ki napredak ne mo\u017ee biti re\u0161enje trenutnih problema vidljivo je i iz dosada\u0161nje prakse. \u0160to tehnolo\u0161ki naprednija neka ekonomija postane to vi\u0161e resursa tro\u0161i, zato \u0161to resursi postanu jeftiniji (Jevonsov paradoks).<\/p>\n

Potrebna je ponovna politizacija odr\u017eivosti koja je danas ispra\u017enjena od politike i greenwashingom gotovo izgubila smisao. Potrebna nam je stvarna odr\u017eivost u fizi\u010dkom i dru\u0161tvenom smislu; ne samo u vidu dovoljno hrane i energije uz neometane prirodne cikluse nego i ona odr\u017eivost koja opisuje kvalitet \u017eivota vredan \u017eivljenja za sve. Apoliti\u010dni, tehnokratski diskurs odr\u017eivog razvoja i odr\u017eivosti izraz je \u0161ireg procesa depolitizacije javne rasprave u neoliberalizmu, \u010dime se politika svodi na potragu za tehnokratskim re\u0161enjima unapred oblikovanog problema, umesto na istinsku antagonisti\u010dku borbu izme\u0111u alternativnih vizija.<\/p>\n

Odrast<\/strong><\/p>\n

Odrast je baziran na sveobuhvatnoj dru\u0161tvenoj, ekonomskoj i ekolo\u0161koj transformaciji. U sr\u017ei ove teorije ne stoji potreba za o\u010duvanjem trenutnih dru\u0161tvenih odnosa, kao ni odnosa na relaciji priroda-dru\u0161tvo. Naprotiv, odrast prepoznaje potrebu za potpunom transformacijom tih odnosa. Da bi se do\u0161lo do svega ovoga za po\u010detak je potrebno da se dekonstrui\u0161e trenutna globalna raspodela bogatstva i mo\u0107i. Odrast predvi\u0111a radikalnu demokratizaciju dru\u0161tva u kome se odluke donose direktno demokratskim putem i vode ka redistribuciji i jednakoj dostupnosti svih vrsta resursa.<\/p>\n

Kada se razmi\u0161lja na lokalnom nivou, pitanje je \u0161ta je mogu\u0107e uraditi u jednoj perifernoj zemlji kao \u0161to je Srbija i kolika je mogu\u0107nost praktikovanja ovakvog koncepta u jednoj deindustijalizovanoj zemlji \u010dija je emisija ugljen-dioksida u atmosferi tek oko 0.1% od globalne emisije, a nezaposlenost izuzetno visoka. Umesto \u0161to se koncentri\u0161emo na ekonomski rast nametnut zemljama periferije po kapitalisti\u010dkim uzusima, neophodno je razmi\u0161ljati o alternativama. Na primer, Srbija i dalje ima dosta ljudi koji proizvode organsku hranu za sopstvene potrebe i to bi mogla biti jedna od prilika, lokalna autonomija u proizvodnji hrane predstavlja dobru startnu poziciju u vreme kada imamo velika polja monokulture i multinacionalne korporacije koje poku\u0161avaju da uspostave monopol nad semenom a time i nad hranom. Me\u0111utim, kako bi zdrava hrana proizvedena po principima odr\u017eivosti bila zaista svima dostupna potrebna je promena koja \u0107e neutralisati uticaj velikih kompanija te stvarnu kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom dati u ruke proizvo\u0111a\u010da \u2013 radnika i radnica.<\/p>\n

Odrast bi morao da prevazi\u0111e trenutnu etiketu \u201enerelane\u201c vizije malog broja akademskih radnika i radnica i anarho-primitivisti\u010dkih grupa, kako detaljnijom razradom argumenta tako i svakodnevnom praksom \u0161ire\u0107i tako broj svojih pristalica. U suprotnom mu preti mesto na polici dobrih utopijskih ideja odakle \u0107e kapitalizam znati da komodifikuje i istrgne segmente koji mu se u\u010dine pogodnim \u2013 paradoksalno \u2013 upravo za profit i rast.<\/p>\n

Prou\u010davanjem istorijskih modela koje smo ve\u0107 imali moglo bi da dovede do pronala\u017eenja novih alternativa. Radni\u010dko samoupraljanje i zadrugarstvo iz biv\u0161e Jugoslavije moglo bi da bude vredan primer modela kako sprovesti demokratiju na radnom mestu.<\/p>\n

I dok i dalje ekonomski rast ostaje jedinstvena dogma vladaju\u0107eg sistema mo\u017eda nam je sad vi\u0161e nego ikad potreban novi odrast pokret koji dolazi upravo sa periferije koji bi tra\u017eio nove alternativne puteve i na me\u0111unarodnom nivou uticao na promenu dominantnog narativa.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U kapitalisti\u010dkom sistemu ekonomski rast jednostavno nije mogu\u0107e postaviti u kontra smer<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-213541","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/213541","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=213541"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/213541\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=213541"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=213541"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=213541"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}