{"id":213337,"date":"2016-09-18T08:00:29","date_gmt":"2016-09-18T06:00:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=213337"},"modified":"2016-09-18T11:13:13","modified_gmt":"2016-09-18T09:13:13","slug":"stiglitz-nije-u-pravu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/09\/18\/stiglitz-nije-u-pravu\/","title":{"rendered":"Stiglitz nije u pravu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Guillaume Duval<\/strong><\/p>\n

\"guillaume-duval\"<\/a>Joseph Stiglitz, ameri\u010dki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju objavio je novu knjigu \u2013 Evro: kako zajedni\u010dka valuta ugro\u017eava budu\u0107nost Evrope. U poslednje vreme objavio je i nekoliko du\u017eih \u010dlanaka u kojima se zala\u017ee za \u201epostepeno napu\u0161tanje\u201c evra. Stiglitz veruje da \u201ekraj zajedni\u010dke valute ne bi nu\u017eno bio kraj evropskog projekta\u201c. Takvim stavom on pokazuje duboko nerazumevanje evropske stvarnosti.<\/p>\n

Kao i ve\u0107ina ameri\u010dkih ekonomista koji se \u010dvrsto dr\u017ee teorije o \u201eoptimalnim valutnim zonama\u201c, Jospeh Stiglitz je jo\u0161 od 90-ih godina pro\u0161log veka bio veoma kriti\u010dan prema projektu jedinstvene valute. Ideju o optimalnim valutnim zonama prvi je po\u010detkom 60-ih izlo\u017eio Kana\u0111anin Robert Mundell, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1999. Da bi odre\u0111ena zona imala interes za kori\u0161\u0107enje zajedni\u010dke valute, pisao je Mundell, ona mora ispunjavati izvesne preduslove, \u0161to uklju\u010duje visoku pokretljivost proizvodnih faktora (kapitala i rada), dominaciju simetri\u010dnog obrasca \u0161okova (uskla\u0111enost poslovnih ciklusa izme\u0111u zemalja), zna\u010dajne fiskalne transfere i homogene kolektivne preferencije stanovnika zone.<\/p>\n

U vi\u0161e elemenata budu\u0107a evrozona te uslove nije ispunjavala. Ali to je \u010desto problem sa teorijskim konstrukcijama \u2013 u stvarnosti verovatno ne postoji zona koja ispunjava sve postavljene kriterijume. U praksi, \u201eoptimalna valutna zona\u201c nije ni\u0161ta drugo do zona koja iza sebe ima vi\u0161edecenijsko iskustvo kori\u0161\u0107enja jedinstvene valute.<\/p>\n

Sam Robert Mundell nije tvrdio da njegova teorija implicira da jedinstvena evropska valuta nije mogu\u0107a ili nije po\u017eeljna. \u0160tavi\u0161e, aktivno je podr\u017eavao projekat jedinstvene valute s kojim je bio blisko povezan od 70-ih godina, iako je \u010desto je kritikovao stavove nema\u010dkih politi\u010dara koji su u\u010destvovali u projektu.<\/p>\n

Ono \u0161to u ovom kontekstu posebno iritira, s obzirom da dolazi od jednog progresivnog ekonomiste kakav je Jospeh Stiglitz \u2013 i to je stav u kojem Stiglitz nije usamljen \u2013 jeste nerazumevanje visine politi\u010dkih uloga u ovom projektu: evro je pre svega bio sredstvo raskida sa neoliberalnim pristupom procesu evropskih integracija, prema kojem je integracijama trebalo da upravljaju isklju\u010divo tr\u017ei\u0161ne sile. Jedinstveno tr\u017ei\u0161te bi u takvom re\u017eimu bilo optere\u0107eno praksom dampinga ne samo u domenu poreskih i socijalnih politika \u2013 \u0161to je i danas veliki problem \u2013 nego i u domenu monetarne politike. Bilo je poku\u0161aja da se takvi trendovi stave pod kontrolu uvo\u0111enjem fiksnih, ali prilagodivih kurseva izme\u0111u evropskih valuta, ali taj mehanizam nije za\u017eiveo.<\/p>\n

Evro je prekinuo tako \u0161to je klju\u010dni element suvereniteta prebacio na Evorpsku uniju, \u0161to je kona\u010dno omogu\u0107ilo da se nedodiriva politika tr\u017ei\u0161ne konkurencije zameni zajedni\u010dkim vo\u0111enjem politika \u2013 monetarne i valutne. Joseph Stiglitz je o\u010digledno u pravu kada nagla\u0161ava da su uslovi zacrtani u vreme koncipiranja evra Mastrihtskim sporazumom 1992. i pravila ustanovljena u vreme kona\u010dnog uvo\u0111enja valute 1999. bili neadekvatni i da su doprineli velikim razmerama krize 2010. (na \u0161ta sam i sam sa svojim kolegama neumorno ukazivao u Alternatives Economiques poslednjih 25 godina).<\/p>\n

Dana\u0161nji ameri\u010dki ekonomisti koji dobar deo globalnog autoriteta duguju dominantnom statusu dolara imaju tu neprijatnu naviku da zaboravljaju da je i ameri\u010dka monetarna unija rezultat dugog i komplikovanog procesa: trebalo je da pro\u0111e 137 godina od progla\u0161enja nezavisnosti (i jedan krvavi gra\u0111anski rat) da bi Amerikanci dobili centralnu banku (1913). Ta burna istorija je opisana u nedavno objavljenoj i veoma korisnoj publikaciji ekspertske organizacije Bruegel u kojoj se taj \u201edug, te\u017eak i politi\u010dki rastrzan proces\u201c (stvaranja monetarne i finansijske unije u SAD) poredi sa znatno kra\u0107om istorijom evra.<\/p>\n

Tako\u0111e, Jospeh Stiglitz o\u010digledno potcenjuje zna\u010daj promena koje su izvr\u0161ene u evrozoni posle krize 2010. On obja\u0161njava da je Evropska unija pre svega morala biti \u201ebankarska unija\u201c. \u0160to je, naravno, ta\u010dno: to je jedan od klju\u010dnih elemenata koji su nedostajali od samog po\u010detka i uzrok mnogih nevolja koje su usledile kada se uspostavio za\u010darani krug izme\u0111u dr\u017eava i banaka. Ali bankarska unija postoji od novembra 2014, mada jo\u0161 nije pro\u0161la probu stvarnosti i ima dosta manjkavosti. Naro\u010dito joj nedostaje zajedni\u010dko osiguranje depozita, kao \u0161to ovaj nobelovac ispravno zapa\u017ea.<\/p>\n

Tako\u0111e, ka\u017ee Stiglitz, nedostaju \u201epravila za kontrolu trgovinskih vi\u0161kova\u201c. I tu je u pravu: veliki trgovinski suficit Nema\u010dke je glavni uzrok disfunkcionalnosti evrozone. Ali i ta pravila su sada uvedena paketom od \u0161est regulatornih mera iz 2011, \u0161to je bio veliki korak napred za evrozonu. Ipak, zbunjuje odsustvo politi\u010dke hrabrosti Evropske komisije, bar za sada, da te mere primeni i javno se izjasni o nema\u010dkim vi\u0161kovima.<\/p>\n

Stiglitz dalje tvrdi da su potrebne \u201eevroobveznice ili neki drugi mehanizam za ujedna\u010davanje duga\u201c. Iako se ne zovu tako, jer bi to bilo kr\u0161enje politi\u010dkog tabua, Evropski mehanizam za stabilnost koji \u0107e verovatno obezbediti 700 milijardi evra duga, i 300 milijardi iz Junckerovog plana, predstavljaju oblik evroobveznica u za\u010detku. Osim toga, politika velikih otkupa instrumenata suverenog duga od strane Evropske centralne banke vodi u de fakto ujedna\u010davanje evropskih dugova u bankarskim bilansima \u2013 \u0161to \u0107e vremenom otvoriti neka nova te\u0161ka pitanja.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan element koji nedostaje, nastavlja Stiglitz, jeste \u201emonetarna politika koja \u0107e se fokusirati na zaposlenost, rast i finansijsku stabilnost, a ne samo na inflaciju\u201c. Francuski politi\u010dari i s leva i s desna \u017eeleli su 70-ih godina da uvo\u0111enjem evra povrate deo monetarne suverenosti koju su gubili zbog slabljenja franka. Cilj je bio da se spre\u010di unilateralno upravljanje evropskom monetarnom politikom iz nema\u010dke centralne banke koja je vodila ra\u010duna samo o inflaciji i nije obra\u0107ala pa\u017enju na rast i zaposlenost.<\/p>\n

Na tom frontu, \u0161ta god tvrdio Joseph Stiglitz, evro je ostvario postavljene ciljeve. Evropska centralna banka danas sprovodi izuzetno ekspanzivnu monetarnu politiku i njen bilans obimom ve\u0107 prema\u0161uje bilans sistema federalnih rezervi u SAD. Najo\u0161triji kriti\u010dari te politike unutar ECB su predstavnici nema\u010dke centralne banke. Zbog toga su dvoje od njih 2011. podneli ostavke na \u010dlanstvo u upravnom odboru ECB.<\/p>\n

Ali \u010dak i pre krize 2010, glavna zamerka koja se mogla uputiti na ra\u010dun Evropske centralne banke u periodu od 1999. do 2008. bila je to da ve\u0107 sprovodi previ\u0161e ekspanzivnu monetarnu politiku koja stvara spekulativne mehurove u ju\u017enoj Evropi. Mogu\u0107e je da sve te promene izvr\u0161ene na ivici provalije \u010dine \u201epremalo i prekasno\u201c, \u0161to je produ\u017eilo krizu evra.<\/p>\n

Ipak, da je po\u010detkom 2010. godine neko rekao Angeli Merkel i Wolfgangu Sch\u00e4ubleu da \u0107e u narednih pet godina biti ustanovljen fond od 700 milijardi evra za pomo\u0107 zemljama u krizi, da \u0107e se uspostaviti bankarska unija i da \u0107e Evropska centralna banka na veliko po\u010deti da otkupljuje privatne i javne dugove, te\u0161ko bi bilo pogoditi da li pla\u010du od smeha ili od besa. U tom trenutku oboje su bili sigurni da se za njihovog \u017eivota ni\u0161ta od toga ne\u0107e dogoditi.<\/p>\n

Klauzula o zabrani finansijskog spasavanja koja je bila u samom jezgru Mastrihtskog sporazuma i koja nije dozvoljavala solidarnost sa zemljama u fiskalnoj krizi prakti\u010dno je opozvana. Ali Jospeh Stiglitz s pravom nagla\u0161ava upadljivo odsustvo industrijskih politika, da ne pominjemo i dalje strukutrno restriktivnu orijentaciju fiskalnih politika. To je su\u0161tina problema koji spre\u010davaju ekonomiju evrozone da u\u0111e u period odr\u017eivog oporavka. Taj problem je veoma te\u0161ko re\u0161iti iz politi\u010dkih razloga.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Francuske, \u0161teta je \u0161to za pet godina koliko je Fran\u00e7ois Hollande na vlasti ni\u0161ta bitno nije u\u010dinjeno. Uspeh, naravno, ne bi bio garantovan, ali Hollande nije ni poku\u0161ao da ne\u0161to preduzme.<\/p>\n

Ipak, ovaj nobelovac najvi\u0161e gre\u0161i kada iz takvih propusta i dubokih politi\u010dkih problema izvla\u010di op\u0161te zaklju\u010dke. Budu\u0107i da su Evropljani nesposobni da ostvare napredak na ovom polju, Stiglitz smatra da je najbolje potra\u017eiti na\u010din za \u201epostepeno napu\u0161tanje evra, uz mogu\u0107nost prelaska na neki fleskibilniji evro sistem\u201c. Po njegovom mi\u0161ljenju, \u201ekraj jedinstvene valute ne bi morao biti kraj evropskog projekta\u201c. Ali to je veoma rizi\u010dna opklada.<\/p>\n

Prvo, nejasno je kako bi napu\u0161tanje evra pomoglo bilo kojoj zemlji u zoni. Zemlja koja bi iza\u0161la iz sistema prvo bi primetila da su kamatne stope po kojima se zadu\u017euje naglo porasle. Tako se opet vra\u0107amo na komplikovano pitanje dugova koji su se akumulirali prema ostatku sveta. Ako bi dr\u017eava nastavila da obra\u010dunava dugove u evrima, uprkos depresijaciji nove nacionalne valute, teret duga \u0107e se pove\u0107ati: ako bi jednostrano odlu\u010dila da dugove ne vra\u0107a, makar i delimi\u010dno, morala bi da se pripremi za dug period isklju\u010denosti sa me\u0111unarodnih tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, takva zemlja bi godinama morala da primenjuje mere \u0161tednje surovije od onih koje (nepromi\u0161ljeno) propisuje Trojka. \u010cak i Gr\u010dka, zemlja evrozone koja bi najmanje izgubila izlaskom iz monetarne unije, oduprla se isku\u0161enju i zaustavila na ivici provalije. Takav potez nisu nametnule lokalne elite, ve\u0107 ogroman pritisak gr\u010dke javnosti: oni koji im savetuju da sko\u010de ne\u0107e biti tu da snose posledice, a gr\u0161ki gra\u0111ani \u0107e u svom nova\u010dniku radije dr\u017eati evra nego drahme, \u0161ta god o tome imao da ka\u017ee Joseph Stiglitz koji ne mora da brine o snazi svog dolara.<\/p>\n

Ideja o postepenom napu\u0161tanju evra koje ne\u0107e ugroziti temelje evropske gra\u0111evine li\u010di na nau\u010dnu fantastiku. Ako do toga do\u0111e, logi\u010dno je o\u010dekivati da \u0107e evropske zemlje poku\u0161ati da preduhitre susede, oja\u010daju \u201ekonkurentnost\u201c tako \u0161to \u0107e prigrabiti deo njihovog izvoznog tr\u017ei\u0161ta i privuku investitore ni\u017eom cenom rada posle devalvacije nove valute u odnosu na nekada\u0161nji evro \u2013 \u0161to bi istovremeno smanjilo doma\u0107u potro\u0161nju usled pada kupovne mo\u0107i izazvanog istom devalvacijom. Drugim re\u010dima, po\u010deo bi proces trke prema dnu koji bi rasplamsao ekonomski rat svih protiv svih.<\/p>\n

U stvarnosti, napu\u0161tanje evra ima samo jednu svrhu, onu koju u tom potezu vidi Marine Le Pen, a to je dovo\u0111enje u pitanje procesa evropskih integracija i izlazak iz unije koji \u0107e gurnuti kontinent u u\u017ease pro\u0161losti. Uprkos onima koji ih podsti\u010du i guraju u tom smeru kao Joseph Stiglitz, gra\u0111ani Evrope ne pokazuju \u017eelju da naprave takvu gre\u0161ku: i pored osnovanog nezadovoljstva evrom, oni ne \u017eele da ga se odreknu. Mogu\u0107nost da se to dogodi toliko je zabrinula francuske bira\u010de \u2013 sasvim opravdano \u2013 da je \u010dak i Marine Le Pen ubla\u017eila retoriku o napu\u0161tanju evrozone.<\/p>\n

Zadatak je te\u017eak, a napredak spor. Ipak, nakon \u0161to je odluka doneta, Evropa nema alternativu osim da postepeno ispravlja propuste u svojoj monetarnoj uniji. Sve drugo je fikcija, ponekad fikcija visokog kvaliteta u \u017eanru ekonomske teorije, kao u slu\u010daju Josepha Stiglitza. Njegova zabrinutost za Evropu je dirljiva, ali na\u010din na koji pristupa problemu potvr\u0111uje da kada su u pitanju teme u kojima istorijski, dru\u0161tveni i politi\u010dki kontekst imaju presudnu ulogu, \u010disto teorijski pristupi nisu od velike koristi.<\/p>\n

Mo\u017eemo li ga kriviti zbog toga? Da je neki Evropljanin napisao knjigu o tome \u0161ta Amerikanci treba da preduzmu da smanje nivo nejednakosti u SAD, kako da premoste jaz izme\u0111u republikanaca i demokrata, belih i crnih ljudi ili dr\u017eava juga i onih u priobalnim zonama, verovatno bi proma\u0161io temu isto koliko i Stiglitz u svojoj poslednjoj knjizi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evro je pre svega bio sredstvo raskida sa neoliberalnim pristupom procesu evropskih integracija, prema kojem je<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":213338,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-213337","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/213337","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=213337"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/213337\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/213338"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=213337"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=213337"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=213337"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}