{"id":212983,"date":"2016-09-11T07:00:14","date_gmt":"2016-09-11T05:00:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=212983"},"modified":"2016-09-14T08:55:39","modified_gmt":"2016-09-14T06:55:39","slug":"dobra-u-sluzbi-drustva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/09\/11\/dobra-u-sluzbi-drustva\/","title":{"rendered":"Dobra u slu\u017ebi dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Rob Hanter<\/strong><\/p>\n

\"free-software\"<\/a>Informati\u010dka javna dobra su u sve ve\u0107oj meri podlo\u017ena kapitalisti\u010dkoj profitnoj logici. \u0160tavi\u0161e, ovakvo kapitalisti\u010dko prisvajanje je primer kako se \u010dak i proizvodnja bazirana na ideji \u0161iroke dostupnosti i egalitarnosti lako mo\u017ee pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, napor koji hakeri ula\u017eu u razvoj slobodnih softvera mo\u017ee postati va\u017ean deo stvaranja alternative, ali je pre toga nu\u017eno da oni sami prepoznaju politi\u010dki zna\u010daj sopstvenog rada.<\/p>\n

Kapital otima. Komodifikacija i eksploatacija prirode; prisvajanje intelektualnih i informati\u010dkih javnih dobara u medicini, poljoprivredi i drugim oblastima tehni\u010dkog znanja, eksproprijacija javnog prostora radi obezbe\u0111ivanja profita \u2012 defini\u0161u ekonomski sistem navodno zasnovan na slobodi.<\/p>\n

Da li bi svet ra\u010dunarstva mogao da ponudi viziju alternative? Da li bi \u010dak mogao da pomogne u zaustavljanju prisvajanja?<\/p>\n

Sloboda softvera \u2012 klju\u010dna ideja pokreta za slobodni softver (free software movement) \u2012 u najmanju ruku predstavlja za\u010detke boljeg sistema. Pru\u017eanje otpora i preokretanje prisvajanja ne\u0107e do\u0107i kroz \u201eodr\u017eivi rast\u201c ili \u201eekonomiju deljenja\u201c (sharing economy), koji te\u017ee o\u010duvanju logike i strukture statusa kvo. \u201eOtvorenost\u201c, ili ube\u0111enje da \u0107e norme transparentnosti i publiciteta razjasniti (i time ujedna\u010diti) odnose mo\u0107i, tako\u0111e nije re\u0161enje.<\/p>\n

Pru\u017eanje otpora prisvajanju zahteva radikalniju viziju, u kojoj se produktivnom upotrebom javnih dobara upravlja i koja se odr\u017eava kroz svesno planiranje i kolektivno delanje. Pokret za slobodni softver primer je takvog otpora.<\/p>\n

Slobodni softver naspram softvera otvorenog koda<\/strong><\/p>\n

Da bismo razumeli \u0161ta se podrazumeva pod slobodom softera \u2012 zasnovanoj na posve\u0107enosti o\u010duvanju informati\u010dkih javnih dobara \u2012 neophodno je istra\u017eiti razliku izme\u0111u slobodnog i softvera otvorenog koda (open source).<\/p>\n

Softver otvorenog koda uobi\u010dajen je i \u0161iroko rasprostranjen. Milioni ljudi svakodnevno koristi otvorene kodove, od popularnih interenet pretra\u017eiva\u010da, softverskih kernela1 koji pokre\u0107u kindl \u010dita\u010de, do paketa aplikacija koje su besplatne alternative skupim softverima za\u0161ti\u0107enim kao intelektualna svojina, kao \u0161to je Microsoft Office. Takvi softveri su \u201eotvoreni\u201c (engl.: open), u smislu da nisu pod licencom ili uslovima kori\u0161\u0107enja koji zabranjuju uvid u osnovni kod ili njegovo modifikovanje.<\/p>\n

Otvoreni kod je zapravo derivat i udaljavanje od ranijeg modela: slobodnog softvera, drugim re\u010dima softvera koji korisnici i distributeri mogu da koriste, modifikuju i distribuiraju po svom naho\u0111enju.<\/p>\n

Programeri obezbe\u0111uju ovu slobodu time \u0161to ograni\u010davaju poku\u0161aje prisvajanja slobodnog softvera kao javnog dobra. \u201eCopyleft\u201c2 licence kao \u0161to je GNU Public Licence nakalemljene su na postoje\u0107u strukturu autorskih prava i licenciranja softvera kako bi se obezbedilo da, ukoliko do\u0111e do modifikacije slobodnog softvera, on ne prestane da bude javno dobro i ne mo\u017ee se distribuirati kao roba. Korisnici koji prihvate uslove copyleft licence obavezani su da zadr\u017ee slobodan pristup licenciranom kodu. Sloboda slobodnog softvera obezbe\u0111ena je restrikcijama koje copyleft name\u0107e kako bi se spre\u010dila mogu\u0107nost pojedinca da kod prisvoji samo za sebe.<\/p>\n

Kao i slobodni softver, softver otvorenog koda obi\u010dno dolazi u paketu sa svojim izvornim kodom pod copyleft licencom. Me\u0111utim, neke non-copyleft licence variraju u stepenu u kojem zahtevaju od onih koji menjaju licencirani softer da istovremeno distribuiraju i izvorni kod.<\/p>\n

Licence \u201es dozvolom\u201c ne obavezuju one koji redistribuiraju softver da izdaju ili omogu\u0107e da njihov izvorni kod bude dostupan. Kao takvo, permisivno licenciranje ne mo\u017ee garantovati da \u0107e budu\u0107e kopiranje koda uvek biti dostupno javnosti. Iako su ove licence i dalje tehni\u010dki slobodne, njihova upotreba od strane nekih istaknutih projekata otvorenog koda ukazuje na klju\u010dnu demarkacionu liniju izme\u0111u slobodnog i softvera otvorenog koda: na razli\u010dite politi\u010dke sklonosti pokreta koji stoje iza njih, vi\u0161e nego na zajedni\u010dke karakteristike njihove distribucije.<\/p>\n

Mnoge komercijalne firme \u010dine softver dostupnim kroz permisivne licence otvorenog koda, ali gledaju da ograni\u010de na\u010dine na koje se njihov modifikovani softver distribuira, ili insistiraju na zadr\u017eavanju \u0161ireg seta prava intelektualne svojine vi\u0161e nego \u0161to restriktivne copyleft licence dozvoljavaju.<\/p>\n

Otvoreni kod se dodatno razlikuje od slobodnog softera i u smislu argumenta koje pristalice pomenutih koncepata iznose individualnim korisnicima. Dok je slobodni softver predstavljen kako mar\u0161ira pod zastavom slobode, otvoreni kod se \u010desto oslanja na opravdavanja posedovanja i kontrole. Prema zagovornicima otvorenog koda, korisnici koji poseduju svoje ure\u0111aje treba da zadr\u017ee kontrolu nad kodom koji se na njima izvr\u0161ava, umesto da se odreknu tog prava pokre\u0107u\u0107i programe \u010diji su unutra\u0161nji delovi (legalno, ako ne uvek tehni\u010dki) netransparentni.<\/p>\n

Osnovni cilj slobodnog softvera \u2012 koji se bazira na svima dostupnom kodu \u2012 nije osna\u017eivanje preduzetnika i eksploatacija programera i hakera; ve\u0107 je omogu\u0107avanje pojedincima koji koriste mogu\u0107nosti ra\u010dunara za svoje potrebe da iskoriste i menjaju kod na svojim ra\u010dunarima onako kako \u017eele. Za razliku od toga, otvoreni kod nije nu\u017eno u suprotnosti sa zahtevima kapitala. Veliki broj firmi juri za profitom kroz prodaju usluga ili podr\u0161ke povezanih sa softverima otvorenog koda.<\/p>\n

Ipak, mogu\u0107e je i da zna\u010daj slobodnog softvera prenagla\u0161avamo.<\/p>\n

To svakako nije emancipatorski politi\u010dki pokret. Individualna sloboda da se koristi i modifikuje kod te\u0161ko da je dovoljan uslov za vo\u0111enje radikalne politi\u010dke borbe; \u010dak mo\u017eda nije ni potreban uslov. Pove\u0107ana povezanost i napredak u snazi ra\u010dunara ne unapre\u0111uju automatski emancipatorske ili dru\u0161tveno vredne ciljeve.<\/p>\n

Bez obzira na to da li je softver slobodan ili nije, kod je \u2012 uz fizi\u010dku infrastrukturu na kojoj se pokre\u0107e \u2012 uvek podlo\u017ean kontroli, bila ona individualna ili dru\u0161tvena. U tom slu\u010daju, klju\u010dno politi\u010dko pitanje u razvoju softvera nije koja su ograni\u010denja na individualnu modifikaciju softvera, ve\u0107 ko kontroli\u0161e ra\u010dunarske procese?<\/p>\n

Drugim re\u010dima, slobodni softver nije socijalizam za va\u0161 ra\u010dunar. On vas mo\u017ee snabdeti korisnim alatima i modelima, ali \u0161iri projekat vra\u0107anja informatike u sferu javnih dobara zahteva artikulaciju politi\u010dkog programa i mobilizaciju potrebnu da bi se on sproveo.
\nCER-10_computer,_Tanjug_1963.<\/p>\n

Dru\u0161tveno i politi\u010dko<\/strong><\/p>\n

Ne samo da pokret za slobodu softvera nije emancipatorski politi\u010dki pokret, on se verovatno uop\u0161te ne mo\u017ee ni okarakterisati kao politi\u010dki pokret. Ne bi trebalo da me\u0161amo potro\u0161a\u010dke navike \u2012 kao \u0161to je izbor da koristimo slobodan softver ili se uzdr\u017eavamo od kori\u0161\u0107enja softvera zatvorenog koda (closed source) \u2012 s politi\u010dkim anga\u017emanom. Potro\u0161nja nije politi\u010dki borbeni \u010din, a uzdr\u017eavanje od potro\u0161nje je to jo\u0161 manje.<\/p>\n

Ono \u0161to je sigurno jeste da su borbe protiv prisvajanja informati\u010dkih javnih dobara i komodifikacije dru\u0161tveno proizvedenih informacija \u2012 kao deo \u0161ire borbe izme\u0111u eksploatatora i eksploatisanih \u2012 po prirodi stvari politi\u010dke. Ali razvoj slobodnog softera nije autonomni prostor proizvodnje odvojen od tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Programerske ve\u0161tine se usavr\u0161avaju i odr\u017eavaju u akademskim i industrijskim krugovima u kojima se koristi, razvija i stavlja na tr\u017ei\u0161te kod koji je za\u0161ti\u0107en kao intelektualna svojina. Zahtevati nadoknadu za razvoj slobodnog softvera nije samo po sebi kr\u0161enje etike slobodnog softvera, koja zahteva samo da ljudima ne bude zabranjeno da menjaju ili redistribuiraju kod. Ali pokret za slobodni softver nije, niti treba da slu\u017ei kao \u0161ablon za profitno orijentisanu industriju razvoja softvera zasnovanu na eksploataciji programerskog rada.<\/p>\n

S obzirom na to, dru\u0161tveni uslovi pod kojima se slobodni softver razvija obele\u017eeni su kontradikcijom izme\u0111u posve\u0107enosti hakera promovisanju slobode softvera i njihove zavisnosti od tr\u017ei\u0161ta na kojem se reprodukuju, kako dru\u0161tveno tako i profesionalno. Slobodni softver je dru\u0161tveno, ako ne uvek i ra\u010dunarski, zavisan od razvoja softvera koji je za\u0161ti\u0107en kao intelektualna svojina.<\/p>\n

Te\u0161ko je zamisliti hakere slobodnog softvera \u2012 a jo\u0161 te\u017ee korisnike \u2012 kao radnike-zanatlije koji proizvode svoj kod i reprodukuju sebe u digitalnoj Arkadiji samodovoljnosti. Gotovo je nemogu\u0107e da jedan pojedinac programira, sklopi i debaguje sav softver koji radi na savremenom ra\u010dunaru.<\/p>\n

Bacite pogled na softverske repozitorijume pod haubom bilo koje Linuks distribucije, i vide\u0107ete ogromnu koncentraciju rada preto\u010denu u hiljade aplikacija i milione linija koda. Izvan dru\u0161tvene zavisnosti slobodnog softvera na generalnom razvoju softvera (i preuzimanju copyleft principa oslanjanja na postoje\u0107e pravne okvire), dostupnost potpuno funkcionalnog i \u0161iroko dostupnog slobodnog softvera po\u010diva na veoma koordinisanoj saradnji velikog broja radnika.<\/p>\n

Zagovornici otvorenog koda \u010desto isti\u010du tehni\u010dke prednosti otvorenosti, dok se zagovornici slobodnog softvera zadr\u017eavaju na posve\u0107enosti dru\u0161tvenim (pre nego tehni\u010dkim) dobrobitima koje proizlaze iz o\u010duvanja informati\u010dkih javnih dobara. Me\u0111utim, ova pa\u017enja koja se pridaje dru\u0161tvenom nema uvek politi\u010dku te\u017einu. Kako isti\u010de antropolo\u0161kinja Gabrijela Kolman (Gabriella Coleman) u svojoj zna\u010dajnoj studiji hakera, zagovornici slobodnog softvera \u2013 iz obe tradicije, slobodni softver i otvoreni kod \u2012 \u0161krti su na politi\u010dkim argumentima.<\/p>\n

Umesto toga, prema Kolmanovoj, hakeri \u010desto iznose eti\u010dke argumente zasnovane na vrednostima saradnje i deljenja. Ovo je u skladu sa savremenim liberalizmom, u kojem je eti\u010dko iznad politi\u010dkog, a granice mogu\u0107eg obele\u017eene su mogu\u0107no\u0161\u0107u ube\u0111ivanja pre nego te\u017enjom za mo\u0107i.<\/p>\n

Digitalni Vilijem Morisi<\/strong><\/p>\n

Etika hakovanja softvera nalazi inspiraciju u vi\u0161e razli\u010ditih tradicija. Mnogi hakeri sebe vide kao zanatlije, ili se samoidentifikuju kao hijeratski eksperti u oblasti naprednih tehnolo\u0161kih disciplina, izolovani od pritisaka koji opsedaju druge radnike. Prema sociologu Endruu Rosu (Andrew Ross), slika koju hakeri imaju o sebi kao radnicima je zasnovana na verovanju da \u0107e ih \u201enjihova ekspertiza dr\u017eati na gornjoj strani tehnolo\u0161ke krive \u0161to \u0161titi najbolje i najpametnije od proleterizacije\u201c.<\/p>\n

U najromanti\u010dnijoj viziji, zagovornici slobodnog softvera podse\u0107aju na kakve Vilijame Morise: proroke bliske budu\u0107nosti alternativne sada\u0161njosti u kojoj je specijalizovana proizvodnja vrednih artefakata posledica individualne brige, velikog zanatlijskog znanja i mre\u017e\u00e2 poverenja izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Privla\u010dna je zamisao softverskog re\u017eima u kojem zajednica onih koji ga razvijaju samosvesno o\u010duvava informaciona javna dobra. Ali ovo nije jedini impuls koji pokre\u0107e hakere. Deljenje jarma je druga, poprili\u010dno druga\u010dija zver: hiperindividualisti\u010dka (i \u010desto maskulinisti\u010dka) politi\u010dka vizija mnogih tehno-utopista.<\/p>\n

Kako Ros zapa\u017ea, u okviru tehno-utopijskog imaginarijuma, \u201elibertarijanska briga za slobodu potro\u0161a\u010dkog izbora ima veliki uticaj na skretanje pa\u017enje s pitanja rada\u201c. Takva retorika \u010desto glorifikuje sliku svemogu\u0107eg i samoosna\u017eenog hakera, i ispoljava malo (ako uop\u0161te ispoljava) brige za radne uslove u tehnolo\u0161kom sektoru \u2012 posebno ne ispoljava brigu za ekstremnu eksploataciju, preovla\u0111uju\u0107u u sektorima rudarske i prera\u0111iva\u010dke industrije, koje stvaraju fizi\u010dke preduslove softveru.<\/p>\n

Jedna od glavnih prepreka razvijenijoj politi\u010dkoj svesti u hakerskoj zajednici proizlazi iz njenih kontradiktornih izvora inspiracije. Razvoj slobodnog softvera zavisi od mnogo malih doprinosa razli\u010ditih pojedinaca; ali tako\u0111e zavisi i od koncentracije (i valorizacije) visokog nivoa ekspertize unutar manje grupe tih pojedinaca. Pokret za slobodni softver privr\u017een je kako izboru tako i slobodi svakoga ko koristi kompjuter kao i kultu individue \u2012 sposobnog hakera koji savladava izazove kroz tehnolo\u0161ko savr\u0161enstvo.<\/p>\n

Kombinacija egalitaristi\u010dkih obi\u010daja i libertarijanske ideologije ponekad se manifestuje u nerazumljivoj, kontradiktornoj politi\u010dkoj viziji koja idealizuje \u201ehakovanje\u201c politi\u010dkih institucija umesto bavljenja njima ili njihovo preispitivanje, i \u010desto regresira u ideologiju antikonzumeristi\u010dkog libertarijanizma.<\/p>\n

Kada \u201eotvorenost\u201c skrene pa\u017enju sa dru\u0161tvenih temelja informacionih tehnologija, mogu\u0107nosti za politi\u010dku akciju dolaze pod rizik da ih zakloni samozadovoljna vera u tehnologiju.<\/p>\n

Vera u tehnologiju kao lek za dru\u0161tvene neda\u0107e oblik je mistifikacije. Kako je spisateljica nau\u010dne fantastike D\u017eoana Ras (Joanna Russ) primetila krajem sedamdesetih, tehnolo\u0161ki diskurs \u010desto zami\u0161lja svog subjekta odvojeno od dru\u0161tvenih odnosa i na neki na\u010din van njih \u2012 on \u201epostaje neka vrsta autonomnog bo\u017eanstva koje mo\u017ee da obe\u0107a i spasenje i prokletstvo\u201c.<\/p>\n

Tehnologija se obi\u010dno posmatra kao sila ili zakon prirode \u010diji je razvoj otporan na ljudsku kontrolu \u2013 i stoga iznad dru\u0161tvene kritike. Na ovaj na\u010din tehnolo\u0161ki determinizam \u010desto transformi\u0161e radikalni potencijal skretanja pa\u017enje na dru\u0161tvene i politi\u010dke mogu\u0107nosti softvera u estetski stav.<\/p>\n

Nema ni\u010deg lo\u0161eg u estetskom u\u017eivanju, \u010dari slobodnog softvera brojne su i raznovrsne. Hakeri u\u017eivaju u popravljanju i pobolj\u0161avanju koda; distributeri i debageri u\u017eivaju u upravljanju i u\u010destvovanju u tehnolo\u0161ki komplikovanim projektima, a krajnji korisnici u\u017eivaju u plodovima ove saradnje.<\/p>\n

Ali ova zadovoljstva se ne prevode u politi\u010dke rezultate osim ukoliko nisu uparena s eksplicitnim politi\u010dkim aktivnostima. Slobodni softver nije emancipatorna politika, kori\u0161\u0107enje slobodnog softvera nije oblik politi\u010dke participacije, a eliminisanje paradigme zatvorenog softvera ne dovodi u pitanje hegemoniju kapitala nad informacionim tehnologijama.<\/p>\n

Borba protiv komodifikacije informacionih javnih dobara je politi\u010dka, a ne tehni\u010dka.
\n
\nIzvan matrice novca<\/strong><\/p>\n

Tri decenije nakon apela Ri\u010darda Stalmana (Richard Stallman) za slobodu softvera, razvoj i distribucija softvera i dalje va\u017ean su izvor profita za \u0161a\u010dicu ogromnih firmi. Open source je zauzeo mesto slobodnog softvera u svesti javnosti, a rastu\u0107a umre\u017eenost na\u0161ih svakodnevnih \u017eivota vektor je za izvla\u010denje vi\u0161ka vrednosti i konstantan nadzor, umesto da bude vesnik digitalne demokratije.<\/p>\n

Vra\u0107anje javnih dobara u bilo koju proizvodnu oblast zahteva klasnu svest, organizaciju i sukobljavanje sa idejom komodifikacije dru\u0161tvenih dobara. I dok nas slobodni softver ne\u0107e sam po sebi pribli\u017eiti vra\u0107anju javnih dobara zajednici, pomaci koje je slobodni softver omogu\u0107io ipak se ne mogu pore\u0107i, a u\u010de nas va\u017enim lekcijama.<\/p>\n

Pokret za slobodni softver je programski koherentniji i ideolo\u0161ki privla\u010dniji od softvera otvorenog koda. Pa\u017enja koju zagovornici slobodnog softera pridaju dru\u0161tvenim uslovima (zakonski okviri, kao \u0161to je za\u0161tita intelektualne svojine, kao i domeni korporativne mo\u0107i i uticaja) u kojima se softver nalazi omogu\u0107io im je viziju sofisticiraniju od one koju imaju pristalice \u201eotvorenosti\u201c.<\/p>\n

Slobodni softver tako\u0111e daje modele koji se mogu preslikati na druge borbe protiv prisvajanja javnih dobara i nametanja oskudice. Glasnim zagovaranjem stvaranja tr\u017ei\u0161ta intelektualne svojine u oblastima koje variraju od stvaranja rezervi semena do digitalnih dobara, kapitalisti \u010desto te\u017ee odr\u017eavanju oskudice dobara u cilju primoravanja ljudi da ih kupuju kao robu.<\/p>\n

Konsolidacija vlasni\u0161tva nad neopipljivim dobrima kao legalna kategorija \u2012 koja zahteva primenjivanje znatne koli\u010dine dr\u017eavne mo\u0107i, nasuprot libertarijanskoj retorici tehno-utopizma \u2012 ostaje veoma privla\u010dna kapitalistima koji te\u017ee da osiguraju profite kroz komercijalnu distribuciju softvera.<\/p>\n

Mo\u017eda je najva\u017enije \u0161to je pokret za slobodan softver pokazao mogu\u0107nost gra\u0111enja i odr\u017eavanja mre\u017ee odnosa koje mogu da proizvedu, distribuiraju i obra\u0111uju dobra koja, su iako ne potpuno javna, barem dostupna kroz kanale koji zaobilaze tokove novca.<\/p>\n

Pre jedne decenije je Bil Gejts (Bill Gates) insinuirao da slobodni softver miri\u0161e na komunizam. Nije pogre\u0161io. Slobodni softver je predznak ne\u010dega dosta druga\u010dijeg od re\u017eima akumulacije pod kojim Microsoft cveta \u2012 sistem u kojem su javna dobra od koristi ljudima, a ne kapitalu.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a>\/Jacobin <\/a> <\/p>\n

1)Jezgro operativnog sistema.
\n 2)Igra re\u010dima, dok se copyright (autorska prava) posmatra kao politika desnice (right), ova licenca je deo politike levice (left) i daje slobodu korisniku.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sloboda softvera \u2012 klju\u010dna ideja pokreta za slobodni softver (free software movement) \u2012 u najmanju ruku predstavlja za\u010detke<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":212984,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-212983","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212983","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=212983"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212983\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/212984"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=212983"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=212983"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=212983"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}