{"id":212865,"date":"2016-09-09T08:51:56","date_gmt":"2016-09-09T06:51:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=212865"},"modified":"2016-09-09T08:51:56","modified_gmt":"2016-09-09T06:51:56","slug":"radikalizacija-pokreta-blm","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/09\/09\/radikalizacija-pokreta-blm\/","title":{"rendered":"Radikalizacija pokreta BLM"},"content":{"rendered":"

\"martha-biondi\"<\/a>Pi\u0161e: Martha Biondi<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161le su tri godine od kada je osloba\u0111anje Georgea Zimmermana optu\u017ebe za ubistvo Trayvona Martina u julu 2013. navelo aktivistkinju Aliciu Garza iz Ouklanda u Kaliformiji da izrazi svoj bes objavom na Fejsbuku koju je zavr\u0161ila sloganom \u201eBlack Lives Matter\u201c (Crni \u017eivoti su va\u017eni) \u2013 re\u010dima koje su pokrenule lavinu protesta na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Godinu dana kasnije, policija u Fergusonu u Misuriju ubila je Michaela Browna, \u0161to je dovelo do pobune lokalne crne zajednice i nastanka pokreta BLM. Policija Fergusona je ostavila smrtno ranjenog Browna da satima le\u017ei na ulici. Njegova smrt je postala simbol zanemarivanja stradanja crnih ljudi koji je pokrenuo prosteste \u0161irom zemlje.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, pokret Black Lives Matter i nasilje na koje njegovi aktivisti ukazuju postali su deo svakodnevnice u medijskim izve\u0161tajima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Slike nasilja nastavljaju da se smenjuju nesmanjenim tempom: Tamir Rice, de\u010dak koji se igrao pi\u0161toljem igra\u010dkom, ustreljen je u policijskom napadu; policija je u poteri sustigla sredove\u010dnog Waltera Scotta i pucala mu u le\u0111a; zatim, hladnokrvno ubistvo Laquana McDonalda na ulici u \u010cikagu; i najsve\u017eiji primeri, napad na Altona Sterlinga u Baton Ru\u017eu i egzekucija Philanda Castilea u Falkon Hajtsu u Minesoti, pred o\u010dima njegove devojke i njenog deteta, zato \u0161to je poku\u0161ao da izvadi nov\u010danik. Odlu\u010dni, besni i o\u017ealo\u0161\u0107eni demonstranti koji \u0161irom zemlje blokiraju puteve, protestuju na kampusima i ulicama gradova, privukli su pa\u017enju javnosti kao prvi veliki lokalno iniciran pokret protiv postupaka ameri\u010dke policije u istoriji zemlje.<\/p>\n

Uprkos medijskim prikazima koji \u010desto su\u017eavaju njegov kontekst, ovo nije pokret koji se mo\u017ee svesti na jedno pitanje. Dok je Sandersova kampanja tra\u017eila na\u010dine da revitalizuje bira\u010dko telo levice, aktivnosti pokreta BLM \u2013 kao i borbe za prava imigranata i mininalnu nadnicu od 15 dolara \u2013 podse\u0107aju nas na to koliko su masovne akcije, moralna osuda, omladinsko vo\u0111stvo, gra\u0111anska neposlu\u0161nost, energi\u010dno demonstriranje, sofisticirano kori\u0161\u0107enje medija i inspirisane ideolo\u0161ke debate va\u017eni za izgradnju levi\u010darske svesti i pokreta.<\/p>\n

Kada izbliza pogledamo zahteve BLM, primeti\u0107emo jedan obuhvatniji pristup dru\u0161tvenoj promeni od onoga \u0161to mediji standardno dopu\u0161taju da bude preneto. BLM uvek iznova ukazuje na odustajanje od crnih zajednica kao problem u korenu poslednjeg talasa nasilja.<\/p>\n

Ono \u0161to ujedinjuje \u0161iroki spektar BLM organizacija i glasova jeste frustracija zbog odsustva pozivanja na odgvornost policije koja primenjuje neprimerenu silu, kao i zbog uobi\u010dajenog odgovora dr\u017eave u takvim situacijama \u2013 formiranje radne grupe ili komisije koja \u0107e dobiti nekoliko pozitivnih naslova u novinama, a na kraju ne\u0107e uraditi ni\u0161ta. Ova generacija se zala\u017ee za dublje promene, uklju\u010duju\u0107i \u010dak i mogu\u0107nost sveta bez policije. Doslednim radikalizmom svojih zahteva i taktika pokret se name\u0107e kao avangarda regenerisane levice.<\/p>\n

Bu\u0111enje<\/strong><\/p>\n

Krajem jula, grupe okupljene ispod \u0161irokog ki\u0161obrana ovog pokreta, uklju\u010duju\u0107i Projekat za crnu omladinu 100 (BYP 100), BLM DC, Milion kapulja\u010da i Grupu #PustiteNasDaDi\u0161emo, organizivale su \u0161irom zemlje seriju protesta koji ilustruju radikalni etos pokreta. Na meti ve\u0107ine protesta bili su sindikati policajaca koji \u0161tite policajce od odgovornosti za kori\u0161\u0107enje smrtonosne sile. Okupacija njihovih sedi\u0161ta, u duhu gra\u0111anske neposlu\u0161nosti, imala je za rezultat niz hap\u0161enja.<\/p>\n

Aktivisti u \u010cikagu su se fokusirali na blokiranje policijskog kompleksa na Trgu Homan, \u201etajne lokacije\u201c na kojoj su, prema pisanju Gardijana, hiljade ljudi u tajnosti pritvarani i ispitivani, a neki \u010dak i mu\u010deni.<\/p>\n

Uprkos neprobojnim kordonima te\u0161ko naoru\u017eanih policajaca, aktivisti su pokazali svoj pravedni bes i odlu\u010dnost i afirmisali crni pokret. Dok su demonstranti telima blokirali ulaz u kompleks, okupljeni mladi su skandirali \u201epolicija nam ne treba\u201c i \u201ezatvori\u0107emo kompleks\u201c. Kada je formiran ljudski mikrofon, mogle su se \u010duti re\u010denice: \u201eovde smo jer volimo kvir crne ljude\u201c, \u201eovde smo jer crni ljudi zaslu\u017euju slobodu\u201c, \u201e\u010ditav sistem je kriv\u201c i \u201everujem da \u0107emo pobediti\u201c.<\/p>\n

U vreme kada je ovaj \u010dlanak odlazio u \u0161tampu, desetak aktivista su i dalje okupirali povr\u0161inu prekoputa policijskog kompleksa koja je nazvana Trg slobode. Odlu\u010dili su da ostanu tamo dok gradsko ve\u0107e ne odustane od predlo\u017eene uredbe \u201ePlavi \u017eivoti su va\u017eni\u201c, prema kojoj bi se napadi na policajce i vatrogasce kvalifikovali kao zlo\u010dini mr\u017enje.<\/p>\n

Ovaj prkosni pokret crne omladine je prvi takav pokret posle borbi za slobodu crnih ljudi \u0161ezdesetih godina. Ali veoma je va\u017eno da pokret ne posmatramo samo u kontekstu istorije borbe crnih ljudi, ve\u0107 i kao deo istorije \u2013 i budu\u0107nosti \u2013 levice. Ameri\u010dke levi\u010darske i socijalisti\u010dke tradicije mnogi vezuju za vo\u0111stvo belih mu\u0161karaca, fokusiranje na klasu i zanemariivanje rase, roda i seksualnosti, ali to je neta\u010dan i nepotpun pogled. Crni, latino i azijski-ameri\u010dki aktivisti svih rodova bili su deo tradicije stare i nove levice vi\u0161e od jednog veka i vodili su bitke da antiimperijalisti\u010dka, antirasisti\u010dka i feministi\u010dka svest postanu va\u017ean deo pokreta za dru\u0161tvenu promenu. Najva\u017eniji lideri pokreta za gra\u0111anska prava predstavljali su se kao socijalisti, uklju\u010duju\u0107i Martina Luthera Kinga. Ipak, za mnoge mlade aktiviste druga\u010dije boje ko\u017ee, re\u010d \u201esocijalista\u201c i dalje zvu\u010di kao ne\u0161to \u0161to je rezervisano za bele mu\u0161karce, a po\u010detni nesporazumi izme\u0111u Sandersove kampanje i BLM su te stare asocijacije na\u017ealost o\u017eiveli.<\/p>\n

Levi\u010dari koji na osnovu kritika koje je BLM upu\u0107ivao Sandersu zaklju\u010duju da je pokret udaljen od levice, bez razvijene klasne perspektive i bez izgleda da takvu perspektivu stekne, prave veliku gre\u0161ku. Taj pokret je, izme\u0111u ostalog, pokazao kako neoliberalni poredak koristi policiju da teret poreza prebaci sa onih koji imaju najvi\u0161e na one koji imaju najmanje. U oblastima sa niskim fiskalnim prihodima \u0161irom zemlje policajci napla\u0107uju nov\u010dane kazne siroma\u0161nima da bi pove\u0107ali bud\u017eetski priliv. Slu\u010daj kada je policajac Darren Wilson ubio Michaela Browna u Fergusonu i protesti koji su sledeli otkrili su u kojoj meri su crni voza\u010di i pe\u0161aci finansijski optere\u0107eni. Ministarstvo pravde je donelo zaklju\u010dak da su svi segmenti vlasti u Fergusonu krivi za rasnu diskriminaciju zbog disproporcionalnog ka\u017enjavanja Afroamerikanaca.<\/p>\n

Protesti zbog policijskih ubistava tako\u0111e su otkrili koliko daleko je policija spremna da ide u spre\u010davanju poku\u0161aja siroma\u0161nih ljudi da opstanu na margini. Policajac je pri\u0161ao Ericu Garneru u Stejten Ajlendu dok je ovaj prodavao cigarete na komad; Altonu Sterlingu su pri\u0161li dok je prodavao kompakt diskove na trotoaru. Obojica su samo poku\u0161avali da sastave kraj s krajem.<\/p>\n

Prihvatanjem konfrontacije, upu\u0107ivanjem izazova urbanim policijskim elitama (u kojima dominiraju glasa\u010di Demokratske partije) i za\u0161titom interesa marginalizovanih grupa, aktivisti pokreta BLM su popunili liderski vakuum u siroma\u0161nim afroameri\u010dkim zajednicama. Mnogi crni politi\u010dari, pa i lideri crnih crkava, kompromitovani su usponom neoliberalizma u ameri\u010dkoj politici, koji je oslabio sindikate, omogu\u0107io privatizaciju javnih slu\u017ebi, podstakao gentrifikaciju i okrivio siroma\u0161ne za sve probleme. Takvim razvojem doga\u0111aja su dodatno marginalizovani poku\u0161aji zalaganja za re\u0161avanje brojnih problema koji opeter\u0107uju crne zajednice, (Vidi \u201cThe Black Political Establishment Should Never Have Given Hillary Clinton a Blank Check.\u201d)<\/p>\n

Kad se gradona\u010delnik \u010cikaga Rahm Emanuel na\u0161ao na meti sve glasnijih poziva da podnese ostavku posle poku\u0161aja prikrivanja policijskog ubistva Laquana McDonalda, republikanski kongresmen Bobby Rush, nekada pripadnik pokreta Crnih pantera, napisao mu je pismo podr\u0161ke. S druge strane, mladi crni aktivisti su vodili kampanju za njegovu ostavku i privukli multirasne grupe demonstranata koji su ispunili ulice i blokirali puteve. \u010cini se da ti novi lideri nisu zainteresovani za sklapanje saveza koji vode do pozicija mo\u0107i. Umesto toga, oni grade novi model asertivnog i osna\u017eenog gra\u0111anstva za generaciju koja je do\u017eivela ukidanje ve\u0107 osvojenih gra\u0111anskih i ljudskih prava.
\n
\nUloga dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

BLM je odraz iskustava ove generacije sa kaznenom dr\u017eavom. Nepoverenje u javne institucije je kod mnogih aktivista proizvelio sna\u017ean impuls protiv dr\u017eave. Neki pripadnici kampanje se zala\u017eu za tradicionalnije oblike reformi \u2013 Kampanja nula je uglavnom usmerena na dr\u017eavne politike \u2013 ali u diskursu pokreta BLM dominiraju pozivi na \u201edeeskalaciju\u201c, na \u201esmanjivanje fondova\u201c i \u201erazoru\u017eavanje\u201c, kao i jo\u0161 radikalniji pozivi da se policija i zatvori ukinu.<\/p>\n

To nepoverenje je u o\u0161trom kontrastu prema prethodnim generacijama levi\u010dara koji su dr\u017eavu videli kao redistributivnu i progresivnu silu koja obezbe\u0111uje penzije, vodu za pi\u0107e, fondove za kulturu ili zdravstvenu za\u0161titu. Me\u0111utim, generacija koja je odrasla u eri smanjivanja tro\u0161kova za socijalnu za\u0161titu, regresivnog oporezivanja, beskrajnih ratova, militarizovane policije i \u0161irenja zatvorske industrije, ekspanzivna dr\u017eava je izvor opasnosti.<\/p>\n

Michelle Alexander je nedavno pisala da nas je pokret BLM kona\u010dno naveo da policiju vidimo \u201ekao unutra\u0161nju armiju koja vodi rat protiv sopstvenog naroda\u201c. Neverovatan asortiman polovne vojne opreme koja je kori\u0161\u0107enja prilikom suzbijanja protesta u Fergusonu pokazao je koliko su policijske snage militarizovane. Izgleda da je \u010dak i predsednik Obama bio iznena\u0111en. Na zahtev aktivista predsednik je zabranio opremanje policije nekim tipovima vojne opreme, uklju\u010duju\u0107i oklopna vozila. Ali posle nedavnih ubistava policajaca u Dalasu i Baton Ru\u017eu, lideri nacionalnog Bratskog reda policajaca i Nacionalne unije policijskih organizacija sastali su se sa Obamom i navodno ga ubedili da odustane od zabrane. Obamina spremnost da to u\u010dini ukazuje na ograni\u010den domet polovi\u010dnih reformi policije i govori o politi\u010dkoj mo\u0107i policijskih organizacija. Aktivisti BLM imaju razloga za sumnju.<\/p>\n

Kriza je donela niz navodnih reformi, ali kao \u0161to serija policijskih ubistava pokazuje, one nisu re\u0161ile su\u0161tinski problem kori\u0161\u0107enja policije za kriminalizaciju i kontrolu zajednica koje su obele\u017eene kao dru\u0161tveno manje va\u017ene. Od 2014. godine najmanje dvadesetak dr\u017eava je usvojilo zakone koji reguli\u0161u policijsko nasilje, uklju\u010duju\u0107i prikupljanje podataka o kori\u0161\u0107enju oru\u017eja i obavezu no\u0161enja kamere. Ova druga mera je kontroverzna, jer neki strahuju da kamere poja\u010davaju dr\u017eavni nadzor i ugro\u017eavaju gra\u0111anske slobode. U martu je Ministarstvo pravde izdalo nove smernice dr\u017eavama i okruzima u poku\u0161aju da spre\u010di hap\u0161enja siroma\u0161nih zbog nepla\u0107enih kazni. A ovog leta, dr\u017eavni lideri Luizijane i Minesote su se obratili Ministarstvu pravde sa zahtevom da odmah preuzme istragu o smrti Altona Sterlinga i Philanda Castilea.<\/p>\n

Mada su skepti\u010dni prema reformama ograni\u010denog dometa, mnogi u pokretu BLM kombinuju abolicionisti\u010dki senzibilitet sa pozivima na radikalnu transformaciju sistema uprave. BYP 100, na primer, tra\u017ei ukidanje fondova za policiju i istovremeno zahteva da dr\u017eava \u201einvestira u budu\u0107nost crnih ljudi\u201c, u obrazovanje, zdravstvo, otvaranje radnih mesta i druge vitalne potrebe crnih zajednica. Oni \u017eele svet u kojem \u201esvi crni ljudi imaju ekonomsku, socijalnu, politi\u010dku i obrazovnu slobodu\u201c \u2013 u viziji budu\u0107nosti koja podrazumeva upotrebu autoriteta dr\u017eave da se resursi temeljno redistriburaju. Za takav poduhvat je potreban politi\u010dki pokret koji zahvata sve segmente jednog \u0161ireg progresivnog pokreta. Robusna progresivna politika koju zastupaju mnogi mladi organizatori pokreta BLM pozicionira ih kao njegove lidere.<\/p>\n

Svi zajedno<\/strong><\/p>\n

Ta nova generacija crnih lidera zasenila je figure kao \u0161to su Al Sharpton i Jesse Jackson. Oni \u010dak i izgledaju sasvim druga\u010dije. Pogled na svet mladih BLM aktivista oblikovan je studijama crne kulture, etni\u010dkim, rodnim i kvir studijama, kao i odrastanjem u eri masovnog zatvaranja, neoliberalizma, beskrajnih ratova i globalizacije. Uva\u017eavanje raznolikosti iskustava crnih ljudi uz potragu za jedinstvom crnog pokreta je ugaoni kamen njihovog politi\u010dkog obrazovanja. Poznata im je posebna ranjivost, na primer, transrodnih osoba pred nasilnim policijskim akcijama. Tako\u0111e, posve\u0107eni su podr\u0161ci iskustava i perspektiva crnih \u017eena, uklju\u010duju\u0107i kvir crne \u017eene, koje su vizionari i stratezi pokreta. Osniva\u010di #BlackLivesMatter su tri \u017eene \u2013 Alicia Garza, Opal Tometi i Patrisse Cullors. Zbog njihovog insistiranja na stavu da su \u017eivoti svih crnih ljudi va\u017eni saznali smo za policijsko ubistvo Rekie Boyd u \u010cikagu i nezakonito zatvaranje Marisse Alexander u Floridi. Mnogi smatraju da je termin \u201eintersekcionalnost\u201c rezervisan za akademski \u017eargon, ali lideri BLM uvode intersekcionalnost u praksu. Oni prihvataju \u0161irok krug progresivnih politika koje podr\u017eavaju ukidanje zatvora, rodnu pravdu, borbu za prava imigranata i kritiku kapitalizma.
\n
\nSavr\u0161enija zajednica<\/strong><\/p>\n

Kao i fraza \u201eblack power\u201c koja je nekada izazivala strah, bes i otpor, pokret BLM je od po\u010detka na meti kritika i pogre\u0161nih tuma\u010denja. Biv\u0161i gradona\u010delnik Njujorka Rudolph Giuliani i predsedni\u010dki kandidat Donald Trump su ga optu\u017eivali za izazivanje rasnog razdora i nasilja prema policiji. Ta otrovna retorika pru\u017ea pokri\u0107e policajcima koji o\u0161tro reaguju na mar\u0161eve i demonstracije. Posle ubistva Altona Sterlinga u Baton Ru\u017eu policija je nasilno prekinula protest i uhapsila veliki broj demonstranata.<\/p>\n

Ipak, istra\u017eivanja javnog mnjenja pokazuju da BLM ima podr\u0161ku mnogih belih Amerikanaca, uprkos tome \u0161to je bela Amerika, \u201ekoliko god dobronamerna, i dalje zapanjujuj\u0107e nesvesna sveprisutne nepravde\u201c, kao \u0161to prime\u0107uje kolumnista Njujork Tajmsa Nicholas Kristof<\/p>\n

BLM name\u0107e otvoreniju raspravu o rasi u Americi. Pokret protiv policijskog nasilja ponovo je aktivirao borbu protiv rasizma u ameri\u010dkim gradovima, \u0161to je dobrodo\u0161la promena posle la\u017enih obe\u0107anja \u201epostrasnog\u201c doba koje je navodno trebalo da po\u010dne Obaminim mandatom. Tako\u0111e, organizacije BLM-a ulaze u koalicije sa drugim pokretima i zadobijaju zna\u010dajnu podr\u0161ku mladih ljudi svih rasa za akcije koje organizuju \u0161irom zemlje. Na nedavno odr\u017eanoj konvenciji Ameri\u010dke federacije nastavnika u Mineapolisu, stotine nastavnika su mar\u0161irali ulicama iza velikog transparenta na kojem je pisalo \u201eNastavnci za BLM\u201c, u znak protesta zbog ubistva Philanda Castilea. Pokret podsti\u010de nastavnike, zakonodavce i aktiviste u savezni\u010dkim pokretima da se vi\u0161e anga\u017euju u borbi protiv rasizma u ameri\u010dkom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Uprkos brojnim izazovima koji ga \u010dekaju i nesmanjenoj mo\u0107i policajaca i politi\u010dara da izbegavaju odgovornost za svoje postupke, pokret BLM je postigao ne\u0161to \u0161to nijednom progresivnom pokretu ve\u0107 dugo nije po\u0161lo za rukom. Talas lokalne samoorganizacije se pro\u0161irio zemljom i izazvao koordinisanu reakciju onih koji poseduju mo\u0107. Ako pokret ostvari jo\u0161 nekoliko pobeda i tako pomeri polje javnog diskursa, na\u0107i \u0107e se na poziciji koja \u0107e mu omogu\u0107iti da vr\u0161i sna\u017eniji uticaj na politi\u010dku agendu snaga levice. Dok se kriza neoloberalizma nastavlja, a nezadovoljstvo vode\u0107im partijama raste, BLM \u0107e nastaviti da upu\u0107uje izazove i inspiri\u0161e svojom radikalnom vizijom.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/In These Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BLM ima podr\u0161ku mnogih belih Amerikanaca, uprkos tome \u0161to je bela Amerika, “koliko god dobronamerna, i dalje zapanjujuj\u0107e nesvesna sveprisutne nepravde\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":212866,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-212865","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212865","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=212865"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212865\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/212866"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=212865"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=212865"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=212865"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}