{"id":212822,"date":"2016-09-08T08:25:13","date_gmt":"2016-09-08T06:25:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=212822"},"modified":"2016-09-08T08:25:13","modified_gmt":"2016-09-08T06:25:13","slug":"za-visak-kilograma-krivite-mozak-ne-tijelo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/09\/08\/za-visak-kilograma-krivite-mozak-ne-tijelo\/","title":{"rendered":"Za vi\u0161ak kilograma krivite mozak, ne tijelo"},"content":{"rendered":"

\"debela\"<\/a>Neurohirur\u0161kinja Sandra Amot sa Univerziteta \u201eJejl\u201c tvrdi da je dr\u017eanje dijete \u010desto \u201eglavni krivac\u201c za vi\u0161ak kilograma. Amotova je svatila je da se njen mozak jo\u0161 od tinejd\u017eerskih dana bori sa vi\u0161kom kilograma zbog takozvanog efekta jo-jo, a u novom istra\u017eivanju zaklju\u010duje da je klju\u010d odr\u017eavanja \u017eeljene kila\u017ee u tome da hranu ne treba demonizovati!<\/p>\n

Posao neurologa na \u201eJejlu\u201c me je naterao da shvatim da se moj mozak, a ne telo, bori sa obrascem jo-jo \u2013 stalnim gubljenjem i vra\u0107anjem kilograma \u2013 jo\u0161 od kad sam bila tinejd\u017eer. Odu\u0161evljeno sam pristala da budem zamor\u010de u istra\u017eivanju kako bih proverila da li zdrava ishrana mo\u017ee da postigne iste rezultate kao dijeta, navodi Sandra Amot u svojoj knjizi Why Diets Make Us Fat: The Unintended Consequences Of Our Obsession With Weight Loss.<\/p>\n

Me\u0111utim, zdrava ishrana postigla je i bolje rezultate. Za nekoliko nedelja, Sandrino telo dostiglo je zdravu, stabilnu te\u017einu, koju je uspela da odr\u017ei bez dijete.<\/p>\n

Ako ste ikada bili na rigoroznoj dijeti i uspeli da izgubite te\u017einu, ali onda ponovo nagomilali kilograme, neurohirur\u0161kinja obja\u0161njava da nije re\u010d o va\u0161oj krivici.<\/p>\n

Velike su \u0161anse da niste lenji, alavi ili vam fali snaga volje \u2013 nakon pet godina \u010dak 41 odsto onih koji su smr\u0161ali vrate ve\u0107u te\u017einu nego \u0161to su imali pre dijete. Tada mozak preuzima odgovornost i uzvra\u0107a udarac protiv opasnosti od potencijalne gladi.<\/p>\n

Ako ste nabacili kilograme tokom godina, uz uzastopne dijete koje nekako dovode samo do struka koji se \u0161iri, te\u017eina koju mozak registruje kao odgovaraju\u0107u verovatno se zadr\u017eala na nivou daleko vi\u0161em od kila\u017ee koju poku\u0161avate da dostignete.<\/p>\n

Ako imate tendenciju da grickate \u010dak i kada niste gladni, svakako je te\u017eina koju mozak \u201edozvoljava\u201c ve\u0107a nego \u0161to bi trebalo da bude. S druge strane, ako ste uvek gladni i hladno vam je, najverovatnije ste na kila\u017ei ispod normale prema \u201enormama va\u0161eg mozga\u201c.<\/p>\n

Dobra vest je da ukoliko je trudno\u0107a ili bolest izazvala dramati\u010dno pove\u0107anje te\u017eine, reagovanjem u roku do 12 meseci mo\u017eete \u201eprevariti mozak\u201c i svoju te\u017einu \u010dak i smanjiti u odnosu na onu koju ste imali pre promene.<\/p>\n

Me\u0111utim, ako ne reagujete brzo, postoji rizik da \u0107e va\u0161 mozak prihvatiti pove\u0107anu te\u017einu i to \u0107e mu biti normalno. Najbolji na\u010din da otkrijete koja je te\u017eina koju mozak \u201eodobrava\u201c je da napravite svesnu odluku da prekinete dijetu i poku\u0161ate da \u201ejedete intuitivno\u201c \u2013 jedite samo kad ste gladni i zaustavite se kada ste siti.<\/p>\n

U roku od \u0161est do 12 meseci va\u0161a te\u017eina bi trebalo da se stabilizuje na \u017eeljenom opsegu.<\/p>\n

RTS\/ Dejli mejl<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neurohirur\u0161kinja Sandra Amot sa Univerziteta \u201eJejl\u201c tvrdi da je dr\u017eanje dijete \u010desto \u201eglavni krivac\u201c za vi\u0161ak kilograma. Amotova je svatila je da se njen mozak jo\u0161 od tinejd\u017eerskih dana bori sa vi\u0161kom kilograma zbog takozvanog efekta jo-jo, a u novom istra\u017eivanju zaklju\u010duje da je klju\u010d odr\u017eavanja \u017eeljene kila\u017ee u tome da hranu ne treba demonizovati! […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-212822","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212822","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=212822"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212822\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=212822"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=212822"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=212822"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}