{"id":212567,"date":"2016-09-04T07:00:09","date_gmt":"2016-09-04T05:00:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=212567"},"modified":"2016-09-05T09:20:42","modified_gmt":"2016-09-05T07:20:42","slug":"deklaracija-osecanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/09\/04\/deklaracija-osecanja\/","title":{"rendered":"Deklaracija ose\u0107anja"},"content":{"rendered":"

\"Svetlana<\/a>Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

Postoje deklaracije koje je ve\u0107ina dr\u017eava potpisala i kojih bi se morali svi dr\u017eati, ali to se ne \u010dini uvek \u2013 to su svakako Deklaracija UN i \u017eenevske deklaracije \u2013 posebno ona o izbeglicama, iz 1951. Postoje istorijske deklaracije, kao ameri\u010dka i zatim francuska o nezavisnosti i ljudskim pravima, obe napisane krajem osamnaestog veka, i obe osnove modernog razumevanja \u010doveka u dru\u0161tvu i dr\u017eavi. <\/p>\n

Postoje me\u0111utim i zaboravljene deklaracije, koje postaju aktualne onako kako se na\u0161 svet menja \u2013 i to uglavnom nagore\u2026 Takva je bez sumnje Deklaracija ose\u0107anja (Declaration of Sentiments), koju je napisala i objavila grupa \u017eena u ameri\u010dkom gradi\u0107u Seneka Fols 1848: deklaraciju su, pored \u017eena, potpisali njihovi mu\u017eevi, bra\u0107a i prijatelji. Seneka Fols je danas gradi\u0107 bez tekstilne industrije i proizvodnje pamu\u010dnih sokni, koje su bile osnova ekonomskog napretka, ali ima jedinstveni muzej po\u010detaka ameri\u010dkog feminizma. Seneka ovde nije ime rimskog filozofa, nego indijanskog plemena. <\/p>\n

\u017dene koje su napisale Deklaraciju bile su abolicionistkinje, \u0161to zna\u010di da su se zalagale za ukidanje smrtne kazne i ropstva, a feminizam odnosno \u017eenski pokret je dopunio program. Pokret abolicionista imao je od ranog devetnaestog veka i glas i masu koje su ne\u0161to zna\u010dile, posebno na dve obale severnog Atlantika, u Engleskoj i u SAD. Pokretu je pripadala i Harijet Bi\u010der Stou, koja je napisala klju\u010dni tekst, uticajniji od svih akcija koje su abolicionisti preduzeli \u2013 \u010ci\u010da-Tominu kolibu. <\/p>\n

Mnoge porodice selile su se sa konzervativnih isto\u010dnih obala severne Amerike da bi na miru u novim malim gradovima izvodile svoje dve osnovne aktivnosti, javno pou\u010davanje o nepravi\u010dnosti ropstva i smrtne kazne i tajno organizovanje bekstva robova sa ameri\u010dkoga Juga. Takozvani \u201cvoz\u201d, lanac ku\u0107a za sme\u0161taj, i lanac ljudi posve\u0107enih akciji brinuli su za pobegle robove, i prebacivali ih u Kanadu, gde ropstvo nije bilo dozvoljeno. <\/p>\n

Saradnja belaca i crnaca u ovome bila je klju\u010dna: crni propovednici, kao slavni Frederik Daglas, bili su prave zvezde ovog pokreta, u okviru kojega je nastao i feministi\u010dki pokret: kada \u017eenama ameri\u010dkih abolicionista nije bilo dopu\u0161teno da prisustvuju sednicama na svetskom kongresu abolicionista u Londonu, one su uz saradnju ameri\u010dkih mu\u0161kih abolicionista napisale svoju deklaraciju i osnovale svoj pokret, u mestu Seneka Fols. Frederik Daglas bio je jedan od naj\u017ee\u0161\u0107ih propagatora \u017eenskoga prava glasa. Bio je i kandidat na predsedni\u010dkim izborima 1872, a njegova vice-predsednica bila je bela \u017eena Viktorija Vudhal. Njih dvoje nisu pro\u0161li elektorski nivo. <\/p>\n

Ko po\u017eeli da proveri kakva je bila ameri\u010dka javna retorika u pro\u0161lim vremenima, mo\u017ee na\u0107i mnogo materijala o ovom izuzetnom piscu, govorniku i aktivisti na internetu. Pa utvrdite, ako ba\u0161 ho\u0107ete da se potpuno deprimirate, kako su izgledali nastupi Frederika i Viktorije u pore\u0111enju sa Trampom\u2026 <\/p>\n

Stvari su se izmenile krajem veka, kada su, zbog pridobijanja glasova politi\u010dara sa Juga, crnci napu\u0161teni. Ameri\u010dki feminizam tako deli istorijsku odgovornost ameri\u010dke politike, koja nije uspela da re\u0161i rasni problem sve do druge polovine 20. veka.<\/p>\n

No vratimo se Deklaraciji ose\u0107anja: glavna autorka Deklaracije bila je Elizabet Kedi Stenton, Napisala ju je kao pasti\u0161 Deklaracije o nezavisnosti, upotrebljavaju\u0107i iste uvodne formule, tako da \u010ditaoci odmah pove\u017eu smisao nove deklaracije. Autorka je na konvenciji odr\u017eanoj 19-20. jula 1848. u Seneka Fols pro\u010ditala deklaraciju, prihva\u0107ena je jednoglasno i odmah su je potpisali svi u\u010desnici konvencije, 68 \u017eena i 32 mu\u0161karca. <\/p>\n

U dokumentu, pored neposrednog povezivanja sa humanisti\u010dkim principima ameri\u010dke revolucije, jaki deo po\u010dinje stavom da je istorija \u010dove\u010danstva istorija ponavljanja nepravdi i uzurpacija mu\u0161karaca nad \u017eenama. <\/p>\n

\u017dene su, ba\u0161 kao i stanovnici engleskih kolonija pre nekih pola veka, obavezne da po\u010dnu revoluciju i da zamene despotsku vladavinu koja polovini stanovni\u0161tva ukida progla\u0161ena i pridobijena ljudska prava. Da bi to obrazlo\u017eile, \u017eene u Deklaraciji iznose spisak nepravdi: to su \u201eose\u0107anja\u201c iz naslova Deklaracije. Pravo glasa je, naravno, prvo. Drugo je zapravo jo\u0161 ozbiljnije: \u017eena je prinu\u0111ena da se pokorava zakonima u \u010dijem pisanju i dono\u0161enju nije u\u010destvovala. To su politi\u010dki ciljevi koji su u Evropi, da podsetimo, prihvatani u veoma velikom vremenskom rasponu, sve do sedamdesetih godina pro\u0161log veka, a u nekim delovima sveta jo\u0161 uvek nisu. <\/p>\n

Dalje slede nepravde i uzurpacije koji su i danas aktualne \u2013 nejednako pla\u0107anje za isti rad, spre\u010davanje dostupa do dru\u0161tvenih, ekonomskih i drugih vi\u0161ih polo\u017eaja u dru\u0161tvu, manje ili vi\u0161e nevidljivo spre\u010davanje obrazovanja. Naro\u010dito je ubedljiva optu\u017eba da je \u201eon\u201c, koji se ina\u010de javlja na po\u010detku svakog paragrafa navedenih \u201eose\u0107anja\u201c, na svaki na\u010din uni\u0161tavao njenu, \u017eeninu uverenost u sopstvene mogu\u0107nosti i mo\u0107, smanjivao je njeno samopo\u0161tovanje, i prinu\u0111ivao je da vodi zavisan i bedan \u017eivot.<\/p>\n

Posle \u201eose\u0107anja\u201c Deklaracija navodi mere koje \u0107e biti preuzete: \u017eene i njihovi saveznici \u0107e se ogla\u0161avati na svim institucionalnim nivoima, peticijama, zahtevima i svim drugim gra\u0111anskim akcijama. Kako su stanovnici Seneka Fols imali odli\u010dno iskustvo u skrivanju i prebacivanju crnih robova sa Juga u Kanadu, nema sumnje da su u aktivnosti ura\u010dunavali i ono svoje delovanje koje je tada bilo proganjano\u2026 Vrlo va\u017ean deo Deklaracije odnosi se na \u2013 medije. <\/p>\n

Potpisnice i potpisnici, svesni negativnog odziva koji izazivaju njihova mi\u0161ljenja i akcije, predvi\u0111aju \u0161iroku akciju uticaja na medije, od lokalnih pa nadalje, pisanja, dopisivanja, javnih izjava i tome sli\u010dno, da bi \u0161irenjem znanja o ljudskim pravima gra\u0111ani podsetili na zaboravljene principe i temelje dr\u017eave u kojoj \u017eive. Ovaj je zaklju\u010dak odmah sproveden u akciju: sa konvencije je izve\u0161tavao ve\u0107 pomenuti Frederik Daglas, koji je napisao seriju \u010dlanaka za razli\u010dite tada\u0161nje novine i \u010dasopise.<\/p>\n

\u010citati danas Deklaraciju ose\u0107anja zna\u010di pre svega obnoviti osnovne lekcije svakog aktivizma. Lovci na pobegle robove u devetnaestom veku u Severnoj Americi nisu bili ni\u0161ta manje krvolo\u010dni i nasilni od neo-kvislinga danas; nisu se zadr\u017eavali samo na jednom cilju, hvatanju robova, nego su napadali sve \u0161to im je izgledalo sumnjivo naklonjeno ljudskim pravima \u2013 \u017eene, izbeglice, abolicioniste, miroljupce, kao i danas; glupost nije bila ni\u0161ta manje prisutna i dobro raspore\u0111ena nego danas; koristoljubivost i koruptivnost, isto tako. Pa kada sve to umestimo u dana\u0161nje okolnosti, razmislimo o tome za\u0161to je ovaj pokret tako kasnio sa \u017eenskim pravima \u2013 vi\u0161e od pola veka, i za\u0161to je sa primarnim ciljem abolicije ropstva kasnio formalno manje ali su\u0161tinski du\u017ee, kada se umesto ropstva ustalio rasizam\u2026 a \u0161to se ti\u010de ukidanja smrtne kazne, SAD su ostale daleko u pro\u0161losti. Koheziju grupe iz Seneka Fols odr\u017eavali su razli\u010diti, ali zajedni\u010dki shva\u0107eni i tra\u017eeni ciljevi. Raspad prvobitne koalicije razdvojio je ciljeve, koji su onda postali neuporedivo lak\u0161a \u017ertva politike i nasilja. Pa ako ima neke utehe i nadanja, onda su one u tome da je danas, jo\u0161 neko vreme, \u010ditanje lak\u0161e nego ikada.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010citati danas Deklaraciju ose\u0107anja zna\u010di pre svega obnoviti osnovne lekcije svakog aktivizma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-212567","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212567","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=212567"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212567\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=212567"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=212567"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=212567"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}