{"id":212049,"date":"2016-08-26T07:00:33","date_gmt":"2016-08-26T05:00:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=212049"},"modified":"2016-08-25T21:15:19","modified_gmt":"2016-08-25T19:15:19","slug":"kraj-neoliberalizma-i-kriza-zapadne-politike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/08\/26\/kraj-neoliberalizma-i-kriza-zapadne-politike\/","title":{"rendered":"Kraj neoliberalizma i kriza zapadne politike"},"content":{"rendered":"

\"Martin<\/a>Autor: Martin Jacques<\/strong> <\/p>\n

Finansijski kolaps na zapadu 2007. i 2008. godine proizveo je najve\u0107u ekonomsku krizu posle velike depresije 1931. Neobi\u010dno je to \u0161to su reakcije na krizu bile veoma uzdr\u017eane. Ovaj slom je doveo u pitanje same osnove dominantne neoliberalne ideologije, ali \u010dini se da je neoliberalna dogma to pre\u017eivela bez znatnijih o\u0161te\u0107enja. Banke su dobile finansijsku pomo\u0107 od dr\u017eave, gotovo nijedan bankar nije zavr\u0161io u zatvoru, a cenu njihovih poslovnih rizika pla\u0107aju poreski obveznici. Ekonomska politika posle izbijanja krize, naro\u010dito u anglosaksonskom svetu, svodila se na monetarne intervencije, pre svega uve\u0107avanje nov\u010dane mase programima monetarne relaksacije. Ali to nije donelo \u017eeljene rezultate. Zapadna ekonomija nastavlja da stagnira. Uskoro \u0107e se navr\u0161iti prva decenija izgubljenog rasta, a stagnaciji se ne nazire kraj.<\/p>\n

Posle gotovo devet godina vidljive su i politi\u010dke posledice finansijske krize. Kako je mogu\u0107e da je neoliberalna dogma, uprkos svemu \u0161to se dogodilo, i dalje nedodiriva? Mada je pao na ispitu stvarnog \u017eivota i uzrokovao najve\u0107u ekonomsku katastrofu u poslednjih sedam decenija, neoliberalizam je politi\u010dki i intelektualno i dalje dominantna ekonomska doktrina. Partije desnice, centra i levice prihvataju neoliberalnu filozofiju. Novi laburisti u Velikoj Britaniji su klasi\u010dan primer: neoliberalizam su poistovetili sa zdravim razumom, kao da druga\u010diji na\u010dini razmi\u0161ljanja i delovanja ne postoje. Antonio Gramsci bi takav status opisao kao hegemonijski. Ali ta hegemonija ne mo\u017ee i ne\u0107e pre\u017eiveti ispit stvarnosti.<\/p>\n

Prvi nagove\u0161taji \u0161irih politi\u010dkih posledica manifestovali su se u promeni stava javnog mnjenja prema bankama, bankarima i liderima poslovnog sveta. Decenijama je sve \u0161to su oni radili bilo ispravno: prikazivani su kao uzori novog doba, kao ljudi sa najboljim re\u0161enjima za probleme u obrazovanju, zdravstvu i drugim sferama \u017eivota. Ali njihova slava je na silaznoj putanji. Isto va\u017ei za politi\u010dku klasu. Najva\u017eniji efekat finansijskog kolapsa bio je gubitak vere u kompetentnost pripadnika politi\u010dke elite. Time je obele\u017een po\u010detak \u0161ire politi\u010dke krize.<\/p>\n

Ipak, uzroci sve izra\u017eenije politi\u010dke krize na obe strane Atlantika znatno su dublji od finansijskog kolapsa i neuspelih poku\u0161aja oporavka u protekloj deceniji. Koreni krize nalaze se u samoj sr\u017ei neoliberalnog projekta zapo\u010detog 70-ih godina 20. veka usponom Ronalda Reagana i Margaret Thatcher i neoliberalnim idejama o globalnom slobodnom tr\u017ei\u0161tu roba, usluga i kapitala. Za\u0161titna bankarska regulativa uspostavljena posle velike depresije je demontirana \u2013 u Americi 90-ih godina, a u Velikoj Britaniji 1986. Tako je otvoren put za izbijanje krize 2008. Ideja o jednakosti je zaboravljena i zamenjena pri\u010dom o plimi koja \u0107e podi\u0107i sve \u010damce u luci. Dr\u017eava je progla\u0161ena za ko\u010dnicu funkcionisanju tr\u017ei\u0161ta i problem koji treba svesti na pravu meru, podsticana je imigracija, zakonske kontrole su svedena na minimum, a porezi smanjeni.<\/p>\n

Treba naglasiti da istorijski posmatrano ekonomski rezultati neoliberalne ere nisu bili blistavi kao \u0161to je obe\u0107avano. Najdinami\u010dniji period posleratnog rasta na zapadu zabele\u017een je izme\u0111u kraja Drugog svetskog rata i ranih 70-ih godina, u doba dominacije dr\u017eave blagostanja i kejnsijanizma. Stope rasta su tada bile dvostruko ve\u0107e nego u periodu od 1980. do danas.<\/p>\n

Najpogubnija posledica vladavine neoliberalizma je ogroman rast nejednakosti, problem koji je donedavno prakti\u010dno ignorisan, da bi se danas nametnuo kao jedno od najva\u017enijih politi\u010dkih pitanja, naro\u010dito u SAD. To je glavni izvor politi\u010dkog nezadovoljstva koje je preplavilo Zapad. Kada se pogledaju statistike, neobi\u010dno je i \u010dak \u0161okantno \u0161to je taj probem tako dugo zanemarivan. Jedino mogu\u0107e obja\u0161njenje je apsolutna hegemonija neoliberalizma i njegovih vrednosti.<\/p>\n

Stvarnost se ume\u0161ala i pokvarila viziju obe\u0107ane plime od koje \u0107emo svi imati koristi. U periodu od 1948. do 1972. svi segmenti populacije u SAD bele\u017eili su znatan i pribli\u017eno sli\u010dan rast \u017eivotnog standarda. Od 1972. do 2013, realni dohodak 10 odsto najsiroma\u0161nijih Amerikanaca je opao, dok je 10 odsto najbogatijih ostvarilo ve\u0107i rast nego bilo koja druga grupa. Srednji realni dohodak zaposlenog mu\u0161karca sa punim radnim vremenom u SAD danas je ni\u017ei nego pre \u010detiri decenije, a dohodak 90 odsto stanovni\u0161tva stagnira ve\u0107 30 godina.<\/p>\n

Ne\u0161to sli\u010dno se doga\u0111a i u Velikoj Britaniji, a problem je produbljen posle finansijske krize. U proseku, za 65 do 70 odsto doma\u0107instava u 25 najuspe\u0161nijih ekonomija sveta realni dohodak je u periodu od 2005. do 2014. stagnirao ili opadao.<\/p>\n

Razloge nije te\u0161ko objasniti. Era hiperglobalizacije favorizuje kapital u odnosu na rad: me\u0111unarodni trgovinski sporazumi kao \u0161to su Transpacifi\u010dko partnerstvo (TPP) i Transatlantsko trgovinsko i investicijsko partnerstvo (TTIP) pripremaju se u tajnosti i samo velike korporacije imaju uvid u njihovu sadr\u017einu, dok je sindikatima i gra\u0111anima pristup uskra\u0107en; sindikati su izlo\u017eeni napadima politi\u010dara i zakonodavaca; podsti\u010de se imigracija u SAD i Evropu, \u010dime se slabi pregovara\u010dka pozicija doma\u0107e radne snage; za radnike koji su ostali bez posla nema adekvatnih programa prekvalifikacije.<\/p>\n

Kao \u0161to je pokazao Thomas Piketty, u odsustvu aktivnih mera kojima se odr\u017eava ravnote\u017ea, kapitalizam prirodno generi\u0161e rast nejednakosti. Od 1945. do kraja 70-ih godina ograni\u010davaju\u0107i faktor je bio hladni rat. Posle kolapsa Sovjetskog Saveza, sva ograni\u010denja su ukinuta. Ali novouspostavljeni re\u017eim u kojem \u201epobednik dobija sve\u201c postaje politi\u010dki neodr\u017eiv zbog sve sna\u017enijeg otpora gubitnika.<\/p>\n

Veliki delovi stanovni\u0161tva SAD i Britanije revoltirani su sudbinom koja im je namenjena, \u0161to jasno pokazuje podr\u0161ka Trumpu i Sandersu u SAD ili rezultat referenduma u Britaniji. Taj revolt naj\u0161irih masa \u010desto se prezrivo opisuje kao populizam. Ili kao \u0161to prime\u0107uje Francis Fukuyama u odli\u010dnom eseju nedavno objavljenom u Forreign Affairs: \u201ePopulizam je etiketa kojom pripadnici politi\u010dke elite opisuju one politike koje im se ne dopadaju, a koje imaju podr\u0161ku gra\u0111ana\u201c. Populizam je pokret za promenu, po\u010detak ne\u010dega novog, ali zasad je lak\u0161e uo\u010diti \u010demu se protivi nego za \u0161ta se bori. Populizam mo\u017ee biti progresivan ili reakcionaran. Naj\u010de\u0161\u0107e je i jedno i drugo u isto vreme.<\/p>\n

Brexit je klasi\u010dan primer takvog populizma. Rezultat referenduma je sru\u0161io jedan od nose\u0107ih elemenata politike Velike Britanije jo\u0161 od ranih 70-ih godina. Mada je predmet izja\u0161njavanja bila Evropa, glas protiv je pre svega bio glas protesta ljudi koji se ose\u0107aju zanemarenim i zaboravljenim, onih \u010diji \u017eivotni standard stagnira ili opada od 80-ih godina, onih koji se ose\u0107aju ugro\u017eenima zbog imigracije nad kojom nemaju nikakvu kontrolu i suo\u010davaju se sa sve neizvesnijim tr\u017ei\u0161tem rada. Njihov revolt je prakti\u010dno paralisao politi\u010dku elitu, ko\u0161tao je zemlju jednog premijera i ostavio je u rukama dezorijentisane premijerke koja \u010deka bo\u017eansko provi\u0111enje.<\/p>\n

Talas populizma je objava povratka klase kao centralnog aktera politi\u010dkog \u017eivota, i u Britaniji i u Americi. To je velika promena, naro\u010dito u SAD. Mnogo decenija unazad ideja \u201eradni\u010dke klase\u201c bila je potisnuta na margine ameri\u010dkog politi\u010dkog diskursa. Amerikanci su sebe u velikoj ve\u0107ini opisivali kao pripadnike srednje klase, \u0161to je bio odraz te\u017enji ameri\u010dkog dru\u0161tva. Prema Galupovim anketama, 2000. godine je svega 33 odsto Amerikanaca sebe opisivalo kao radni\u010dku klasu, dok je 2015. taj broj porastao na 48 odsto, \u0161to je gotovo polovina populacije.<\/p>\n

I brexit je pre svega izraz revolta radni\u010dke klase. Pre toga, svest o klasnoj pripadnosti je bila potisnuta nizom novih identiteta i tema, od roda i rase do seksualne orijentacije i za\u0161tite \u017eivotne sredine. Povratak klase ima najve\u0107i potencijal za redefinisanje politi\u010dkog terena upravo zahvaljuju\u0107i svojoj \u0161irini i brojnosti.<\/p>\n

Ali povratak klase ne treba me\u0161ati sa radni\u010dkim pokretom. To su dve razli\u010dite stvari, \u0161to je o\u010digledno u SAD, a sve vi\u0161e i u Britaniji. Zapravo, tu se ta razlika uve\u0107avala u proteklih pola veka. Povratak radni\u010dke klase u britansku politiku je zapravo rudimentarni izraz otpora i protesta, kao u slu\u010daju brexita, dok je ose\u0107aj pripadanja radni\u010dkom pokretu veoma slabo razvijen.<\/p>\n

U oblikovanju stavova britanskih gra\u0111ana prema imigraciji i Evropi desni\u010darski UKIP je imao jednako va\u017enu ulogu kao Laburisti\u010dka partija. Glas revoltu radni\u010dke klase u SAD daju i Trump i Sanders, u gotovo jednakoj meri. Radni\u010dka klasa ne pripada nikome: njena orijentacija je daleko od bilo kakve predodre\u0111enosti da bude levo, kao \u0161to zami\u0161lja levica.<\/p>\n

Neoliberalni princip je izlo\u017een napadima iz vi\u0161e pravaca. Prvo, ekonomski rast nikada nije bio blistav kao \u0161to je obe\u0107avano, a danas je katastrofalan. Evropa se prakti\u010dno nalazi tamo gde je bila na po\u010detku krize 2007. Situacija u SAD je bolja, ali i tamo je rast anemi\u010dan. Ekonomisti kao \u0161to je Larry Summers veruju da nas \u010deka budu\u0107nost sekularne stagnacije, to jest dug period vladavine tr\u017ei\u0161ne ekonomije bez ekonomskog rasta.<\/p>\n

Neki ekonomisti predvi\u0111aju novu finansijsku krizu. Drugim re\u010dima, neoliberalna revolucija je vratila zapad u svet krize bez kraja, kakav je poslednji put vi\u0111en 30-ih godina 20. veka. Ve\u0107ina ljudi na zapadu ne veruje da \u0107e njihova deca \u017eiveti bolje od njih. S druge strane, oni koji su se u eri neoliberalizma na\u0161li na gubitni\u010dkoj strani vi\u0161e nisu spremni da se mire sa sudbinom \u2013 njihov revolt je sve ja\u010di. Svedoci smo kraja neoliberalne ere. Ona jo\u0161 nije mrtva, ali samrtni hropac je po\u010deo, kao \u0161to se desilo sa erom socijaldemokratije po\u010detkom 70-ih godina.<\/p>\n

Siguran znak opadanja uticaja neoliberalizma je sve brojniji hor intelektualaca koji ga napadaju. Po\u010dev\u0161i od polovine 70-ih i tokom 80-ih godina 20. veka u ekonomskim debatama su dominirali monetaristi i zagovornici slobodnog tr\u017ei\u0161ta. Od izbijanja poslednje finansijske krize na zapadu, te\u017ei\u0161te intelektualnih debata se zna\u010dajno pomerilo. To je najuo\u010dljivije u SAD, gde glasovi ekonomista kao \u0161to su Joseph Stiglitz, Paul Krugman, Dani Rodrik i Jeffrey Sachs imaju sve ve\u0107u te\u017einu. Knjiga Kapital u 21. veku Thomasa Pikettya je bila veliki bestseler. Njegova istra\u017eivanja i radovi Tony Atkinsona i Angusa Deatona lansirali su problem nejednakosti na vrh politi\u010dke agende. U Velikoj Britaniji, Ha-Joon Chang, koji je dugo bio izolovan unutar ekonomske struke, danas ima vi\u0161e sledbenika nego ekonomisti koji veruju da je ekonomija samo primenjena matematika.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, neki od najglasnijih zagovornika neoliberalnog pristupa, kao \u0161to su Larry Summers i Martin Wolf iz Financial Timesa, postali su njegovi o\u0161tri kriti\u010dari. Neoliberali i monetaristi se skoro svuda povla\u010de. Mediji i politika u Britaniji kaskaju za doga\u0111ajima. Mnogi ne razumeju da prisustvujemo kraju jedne epohe. Stari stavovi i ideje i dalje dominiraju u vestima BBC-a, desni\u010darskoj \u0161tampi i parlamentarnoj Laburisti\u010dkoj partiji.<\/p>\n

Posle odlaska Eda Milibanda, niko nije predvideo trijumf Jeremy Corbyna na izborima za novog lidera. Svi su o\u010dekivali nekoga sli\u010dnog Blairu ili neodlu\u010dnom Milibandu, ali svakako ne Corbyna. Vremena su se promenila. \u010clanovi partije, naro\u010dito mladi ljudi koji su se u nezapam\u0107enom broju priklju\u010dili stranci, \u017eeleli su potpuni raskid sa nasle\u0111em \u201enovih laburista\u201c. Jedan od razloga za\u0161to levica nije uspela da se nametne kao lider razo\u010darane radni\u010dke klase jeste to \u0161to je ve\u0107ina socijaldemokratskih partija prihvatila doktrinu neoliberalizma i hiperglobalizacije. Najekstremniji primer te pojave bili su novi laburisti u Britaniji i nove demokrate u Americi koji su krajem 90-ih i po\u010detkom novog veka postali neoliberalna avangarda, oli\u010dena u figurama Tony Blaira i Billa Clintona.<\/p>\n

Ali, kao \u0161to se zapitao David Marquand u prikazu objavljenom u New Statesmanu, \u010demu uop\u0161te slu\u017ei socijaldemokratska partija koja ne zastupa interese manje imu\u0107nih, ljudi bez privilegija i gubitnika? Novi laburisti su napustili ljude kojima su bili potrebni, one \u010dije interese je trebalo da zastupaju. Da li je neobi\u010dno to \u0161to mnogi od njih sada okre\u0107u le\u0111a partiji koja ih je ostavila na cedilu? Percipiran kao pohlepni savetnik sumnjivih predsednika i diktatora, Blair je \u017eivi spomenik propasti novih laburista.<\/p>\n

Rivalski kandidati \u2013 Burnham, Cooper i Kendall \u2013 nudili su kontinuitet. Ali Corbyn ih je sve porazio, uzev\u0161i gotovo 60 odsto glasova. Partija novih laburista je pro\u0161lost, mrtva je kao \u010duveni papagaj iz ske\u010da Monty Pythona. Malo je onih koji su shvatili \u0161ta se doga\u0111a. Guardian je pozdravio rast popularnosti stranke, a onda je, gle \u010duda, podr\u017eao Yvette Cooper, kandidatkinju koja je antiteza idejama i entuzijazmu novih \u010dlanova stranke. Predstavnici Laburisti\u010dke partije u parlamentu odbijaju da se pomire sa rezultatom i \u010dine sve \u0161to mogu da uklone Corbyna.<\/p>\n

Kada je uspon ta\u010derizma krajem 70-ih godina ozna\u010dio po\u010detak nove epohe, laburistima je trebalo previ\u0161e vremena da shvate \u0161ta se doga\u0111a. Sada im treba previ\u0161e vremena da shvate da se ta\u010derizam, koji su u me\u0111uvremenu i sami prihvatili, pribli\u017eava svom prirodnom kraju. Kao i ostali, laburisti se moraju prilagoditi novom vremenu. Ujedinjeni jakim otporom prema nasle\u0111u novih laburista, \u010dlanovi stranke su se okrenuli kandidatu koji je gotovo u svakom pogledu su\u0161ta suprotnost Blairu, kandidatu koji otelovljuje autenti\u010dnost i po\u0161tenje koji su Blairu o\u010digledno nedostajali.<\/p>\n

Corbyn nije proizvod novog vremena, ve\u0107 pre produ\u017eetak ne\u010dega \u0161to postoji ve\u0107 krajem 70-ih i po\u010detkom 80-ih. Nije uprljan nasle\u0111em Blairove nove Laburisti\u010dke partije, jer na njegov program nikada nije pristao. Ali izgleda da ni on nije sasvim razumeo prirodu nove ere. Opasnost je u tome \u0161to bi se vremenom moglo pokazati da Corbyn stoji na nogama od olova u politi\u010dkom okru\u017eenju koje je veoma fluidno i nepredvidivo, u svetu u kojem gotovo ni\u0161ta nije izvesno, uz podeljenu i oslabljenu partijsku bazu.<\/p>\n

Laburisti\u010dka partija je zavr\u0161ila na odeljenju za intenzivnu negu, a ni konzervativci ne stoje mnogo bolje. David Cameron je odgovoran za nezamislivo pogre\u0161nu i neodgovornu procenu o referendumu. Bio je prinu\u0111en da se povu\u010de pod poni\u017eavaju\u0107im okolnostima. Partija je beznade\u017eno podeljena. Niko nema jasnu predstavu o tome \u0161ta sledi posle brexita. Zagovornici izlaska su nudili optimisti\u010dku sliku Britanije koja se odvezuje od posustale Evrope i hrli u susret ekspanzivnim tr\u017ei\u0161tima sveta, ali niko nije naveo nijednog mogu\u0107eg partnera. Izgleda da nova premijerka pati od anahronog neprijateljskog stava prema Kini i da je spremna da upropasti sve \u0161to je George Osborne uspeo da postigne. Ako Britanija okrene le\u0111a Kini, tr\u017ei\u0161tu sa najbr\u017eim rastom u svetu, kome \u0107e po\u0107i u susret? Zemlja je posle brexita u stanju dubokih podela. Postoje realni izgledi da se \u0160kotska na kraju ipak opredeli za nezavisnost. U me\u0111uvremenu, konzervativci ne prime\u0107uju da se neoliberalna era bli\u017ei kraju.<\/p>\n

Koliko god da su dramati\u010dni, doga\u0111aji u Britaniji se ne mogu porediti sa onim \u0161to se doga\u0111a u SAD. Prakti\u010dno niotkuda, Donald Trump je iza\u0161ao na pozornicu i ugrabio republikansku nominaciju, \u010dime je \u0161okirao sve eksperte za ameri\u010dku politiku, uklju\u010duju\u0107i i one iz sopstvene stranke. Njegova poruka je jasno antiglobalisti\u010dka. On veruje da su interesi radni\u010dke klase \u017ertvovani zbog profita velikih korporacija koje su dobile podsticaj da investiraju \u0161irom sveta i tako li\u0161ile posla ameri\u010dke radnike. Tako\u0111e, on smatra da je masovna imigracija oslabila pregovara\u010dku poziciju ameri\u010dkih radnika i da su strani radnici upotrebljeni da se spusti cena rada.<\/p>\n

Trump predla\u017ee da se od ameri\u010dkih korporacija zahteva da nov\u010dane rezerve deponuju u SAD. On veruje da je Severnoameri\u010dki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) prakti\u010dno izvezao radna mesta iz Amerike u Meksiko. Iz istih razloga se protivi sporazumima kao \u0161to su TPP i TTIP. Kinu je tako\u0111e optu\u017eio za kra\u0111u ameri\u010dkih radnih mesta i zapretio da \u0107e uvesti carinu od 45 odsto na robu uvezenu iz Kine.<\/p>\n

Re\u0161enje za problem globalizacije Trump vidi u ekonomskom nacionalizmu: \u201eAmerika pre svega\u201c. Trump se obra\u0107a prvenstveno radni\u010dkoj klasi koja je do njegovog (i Sandersovog) izlaska na scenu bila zanemarena i prakti\u010dno li\u0161ena politi\u010dkih predstavnika od 80-ih godina 20. veka. Ako imamo u vidu da nadnice radnika opadaju ve\u0107 40 godina, neobi\u010dno je to \u0161to se nijedan predstavnik politi\u010dke klase nije ranije setio njihovih interesa. Radnici su u velikom broju glasali za republikance, ali Republikanska partija je ve\u0107 dugo u slu\u017ebi superbogatih i Volstrita \u010diji su globalizacijski interesi direktno suprotni interesima bele radni\u010dke klase. Svog predstavnika su dobili tek kada se pojavio Trump i samo zahvaljuju\u0107i njima Trump je dobio republikansku nominaciju.<\/p>\n

Argument ekonomskog nacionalizma je koristio i Bernie Sanders, koji je vodio tesnu trku sa Hillary Clinton i verovatno bi pobedio da nije bilo 700 takozvanih superdelegata koje prakti\u010dno bira strana\u010dka ma\u0161inerija i koji su ve\u0107inom podr\u017eali Hillary. Kao i republikanci, demokrati su dugo zastupali neoliberalnu i proglobalizacijsku strategiju, ne obra\u0107aju\u0107i pa\u017enju na interese glasa\u010dke baze u sindikatima. I republikanci i demokrati su sada podeljeni na tabore za i protiv globalizacije, \u0161to je preokret kakav u ameri\u010dkoj politici nije vi\u0111en od kada je Reagan prihvatio u\u010denja neoliberalizma pre skoro 40 godina.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan izvor Trumpove privla\u010dnosti za nacionaliste \u2013 \u201eU\u010dinimo Ameriku ponovo velikom\u201c \u2013 jesu njegovi spoljnopoliti\u010dki stavovi. On veruje da u poku\u0161ajima da o\u010duva status svetske supersile Amerika rasipa nacionalne resurse i tvrdi da je sistem savezni\u0161tava koje je Amerika sklopila nepo\u0161ten, jer najve\u0107i deo tereta nose Amerikanci, dok saveznici ne doprinose dovoljno. Kao primere je naveo Japan, Ju\u017enu Koreju i NATO u Evropi. Trump zahteva da se ta neravnote\u017ea ispravi, a ukoliko to nije mogu\u0107e, da se sklopljeni savezi raskinu.<\/p>\n

Amerika je po Trumpu zemlja sa ekonomskim problemima koja vi\u0161e ne mo\u017ee podnositi taj finansijski teret. Umesto za ispravljanje nepravdi u svetu, novac treba iskoristiti za ulaganja u zemlji i popravku dotrajale infrastrukture. Trumpovi stavovi sadr\u017ee i o\u0161tru kritiku Amerike kao svetskog hegemona. Njegov program donosi raskid ne samo sa sa ideologijom neoliberalizma i hiperglobalizacije koja je dominirala od po\u010detka 80-ih godina, nego i sa spoljnopoliti\u010dkom ortodoksijom koja je obele\u017eila \u010ditav posleratni period. To su argumenti koje treba ozbiljno shvatiti, argumenti koje ne mo\u017eemo otpisati samo zato \u0161to ih je izrekao Trump. Ali on svakako nije \u010dovek levice. Trump je populisti\u010dki desni\u010dar. Ne uste\u017ee se od rasisti\u010dkih i ksenofobi\u010dnih napada na muslimane i Meksikance. Trump privla\u010di belu radni\u010dku klasu koja ose\u0107a da su je velike korporacije prevarile, veruje da joj imigranti uzimaju posao i \u010desto pokazuje prezir prema Afroamerikancima koje oduvek smatra inferiornima.<\/p>\n

Trumpova Amerika bi bila zemlja autoritarne vlasti, zloupotreba, \u017ertvenih jaraca, diskriminacije, rasizma, arbitrarnosti i nasilja \u2013 duboko polarizovano i podeljeno dru\u0161tvo. Njegova pretnja da \u0107e uvesti carinu od 45 odsto na robu uvezenu iz Kine, ukoliko je sprovede u delo, sigurno bi izazvala sli\u010dan odgovor kineske strane, \u010dime bi po\u010delo novo doba protekcionizma.<\/p>\n

Trump \u0107e verovatno izgubiti, kao \u0161to je Sanders izgubio u trci za demokratsku nominaciju. Ali to ne\u0107e zna\u010diti da su sile koje se protive hiperglobalizaciji \u2013 neograni\u010denoj imigraciji, sporazumima TPP i TTIP, slobodnom kretanju kapitala i jo\u0161 mnogo \u010demu \u2013 izgubile bitku ili da \u0107e se povu\u0107i. Za 12 meseci Sanders i Trump su transformisali teren i uslove pod kojima se odvija politi\u010dka borba. Argumenti kriti\u010dara hiperglobalizacije ne samo da ne gube popularnost, ve\u0107 svakim danom sti\u010du sve vi\u0161e pristalica. Pribli\u017eno dve tre\u0107ine Amerikanaca se sla\u017ee da \u201ene bi trebalo da se toliko bavimo spoljnom politikom i da bi bilo bolje da se okrenemo unutra\u0161njim problemima\u201c. \u0160to je najva\u017enije, nejednakost \u2013 glavni generator otpora hiperglobalizaciji \u2013 nastavlja da raste.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Talas populizma je objava povratka klase kao centralnog aktera politi\u010dkog \u017eivota, i u Britaniji i u Americi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-212049","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212049","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=212049"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212049\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=212049"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=212049"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=212049"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}