{"id":211494,"date":"2016-08-17T07:00:06","date_gmt":"2016-08-17T05:00:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=211494"},"modified":"2016-08-16T22:25:40","modified_gmt":"2016-08-16T20:25:40","slug":"turska-politicki-balans-moci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/08\/17\/turska-politicki-balans-moci\/","title":{"rendered":"Turska: politi\u010dki balans mo\u0107i"},"content":{"rendered":"

\"Saygun<\/a>Autor: Andr\u00e1s Juh\u00e1sz<\/strong><\/p>\n

Odmah nakon poku\u0161aja pu\u010da u Turskoj koji se odigrao sredinom jula, usledio je talasa agresivne represije nad pojedincima i institucijama koji su bili ozna\u010deni kao \u201eneprijatelji\u201c nacionalnog jedinstva. Sada vlast na \u010delu sa Erdogenom nastavlja \u201e\u010di\u0161\u0107enje\u201c naro\u010dito u sektorima obrazovanja i medija. Ipak, dugoro\u010dnije gledano, intenzivirani pritisci vladaju\u0107e politike vrlo brzo mogu da se preusmere na levicu, radni\u010dki i kurdski pokret.<\/p>\n

Poku\u0161aj pu\u010da u Turskoj, koji se odigrao 15. jula, do\u010dekao sam u Istanbulu. Od te no\u0107i povi\u0161enog adrenalina usled \u0161okantnih informacija, zvuka pucnjave iz automatskog oru\u017eja i niskih preleta vojnih aviona, najja\u010di utisak ostala je potreba da razumem \u0161ta se to dogodilo, u \u010demu sama geografska bliskost zauzetim mostovima na Bosforu, iznena\u0111enim Istanbulcima, masi koja se pu\u010du usprotivila \u2012 nije bila od velike pomo\u0107i. Razumevanje onda\u0161nje i sada\u0161nje situacije u Turskoj zahteva da se uva\u017ei njena slo\u017eenost, u \u010demu je sredi\u0161nji akter poslednjih \u010detrnaest godina Erdoganova konzervativna i neoliberalna Stranka pravde i razvoja (tur. Adalet ve Kalk\u0131nma Partisi \u2013 AKP).<\/p>\n

Po istra\u017eivanju javnog mnjenja u Turskoj, koje je napravio Streetbees izme\u0111u 15. i 17. jula, 47% gra\u0111ana sla\u017ee se s predsednikom Erdoganom da uticajni verski vo\u0111a Gulen (Fhethullah G\u00fclen) stoji iza poku\u0161aja vojnog udara, dok 38% veruje u jednu od popularnih teorija \u2012 izniklu odmah nakon pojave vojnika na ulicama Istanbula i Ankare \u2012 da je s\u00e2m Erdogan organizator tog doga\u0111aja. Velika ve\u0107ina od 82% protivi se tome da vojska preuzme upravljanje dr\u017eavom, dok 42% smatra da Erdogan treba da ostane na vlasti. AKP je na vlasti od 2002. godine, kada su osvojili dvotre\u0107insku ve\u0107inu u parlamentu sa samo 34,28% glasova. Od tada je podr\u0161ka njima u bira\u010dkom telu u porastu \u2013 me\u0111utim, nisu uspeli da ponove dvotre\u0107insku pobedu, \u0161to je Erdogana spre\u010dilo da izvede planirane temeljne promene u politi\u010dkom sistemu.<\/p>\n

Naime, od masovnih protesta povodom ru\u0161enja Gezi parka, u kojima su milioni ljudi izrazili svoje nezadovoljstvo vladaju\u0107om politikom, i nakon \u0161to je levi\u010darska i pro-kurdska Narodna demokratska partija (tur. Halklar\u0131n Demokratik Partisi \u2013 HDP) prela\u017eenjem visokog cenzusa od 10% onemogu\u0107ila dvotre\u0107insku vlast AKP-a na pro\u0161logodi\u0161njim izborima, Erdogan je intenzivirao svoje totalitaristi\u010dke tendencije. Prekinuo je oportunisti\u010dku politiku pomirenja s Kurdima da bi u\u010dvrstio svoju poziciju igraju\u0107i na kartu tursko-islamskog identiteta, Kurdsku radni\u010dku partiju (PKK) targetirao je kao teroristi\u010dku organizaciju koja ugro\u017eava bezbednost u Turskoj, onemogu\u0107io je funkcionisanje brojnih opozicionih medija, zao\u0161trio je obra\u010dun sa svojim politi\u010dkim protivnicima. Na ponovljenim izborima u novembru, AKP je uspeo da povrati podr\u0161ku sa 40,6% na 49,4%, ali ni to nije bilo dovoljno za dvotre\u0107insku ve\u0107inu, koja bi omogu\u0107ila realizaciju Erdoganovog plana da pove\u0107a ingerencije predsednika prelaskom na prezidencijalni sistem.<\/p>\n

Od no\u0107i neuspelog vojnog udara, kada je Erdogan pozvao sve gra\u0111ane Turske da iza\u0111u na ulice i odbrane tursku demokratiju, vladaju\u0107a stranka nastavila je sistemati\u010dno da organizuje proteste podr\u0161ke, \u010dime Erdogan stvara atmosferu nacionalnog jedinstva i su\u017eava prostor za opozicione delatnosti. \u010ci\u0161\u0107enje razli\u010ditih sektora dr\u017eavnog aparata, poduzeto nakon poku\u0161aja pu\u010da u no\u0107i 15. jula, i vanredno stanje koje je Erdogan proglasio pet dana kasnije na trajanje od tri meseca predstavljaju nov stepen zao\u0161travanja politike AKP.<\/p>\n

Zbog povezanosti sa Gulenom zatvoreno je 35 zdravstvenih institucija, 19 sindikata, 1.125 fondacija i udru\u017eenja, 109 studentskih domova, 934 \u0161kole i 15 univerziteta.<\/p>\n

Prema podacima koji su se pojavili u medijima, 6.000 vojnika i blizu 8.000 policajaca je uhap\u0161eno, 3.000 sudija suspendovano. Najvi\u0161e ljudi otpu\u0161teno je u sektoru obrazovanja. Na dr\u017eavnim institucijama 15.200 ih je dobilo otkaz, a na privatnim je 21.000 ostala bez licence.<\/p>\n

O alarmantnom zao\u0161travanju situacije razgovarao sam s razli\u010ditim akterima turske levice koji delaju u sektoru obrazovanja, medija i aktivni su u politi\u010dkim borbama.<\/p>\n

Atmosfera u sektoru obrazovanja napeta je jo\u0161 od po\u010detka godine, kad je vlast bila preduzela razli\u010dite mere protiv nekoliko stotina radnika visoko\u0161kolskih ustanova jer su potpisali peticiju za mir, a trenutno je izra\u017eena bojazan od nepredvidive rastegljivosti granica potrage za pripadnicima Gulenovog pokreta, obja\u0161njava na\u0161 sagovornik sociolog Sajgun Gokariksel<\/strong> (Saygun G\u00f6kar\u0131ksel), koji radi na univerzitetu Boazi\u010di (Bo\u011fazi\u00e7i) u Istanbulu.<\/p>\n

Za\u0161to je tako visok broj otpu\u0161tenih u obrazovanju?<\/strong><\/p>\n

Obrazovanje je bojno polje mo\u0107i i ideolo\u0161ke borbe od osnivanja Turske republike 1923. godine. Radi u\u010dvr\u0161\u0107ivanja autoriteta sekularne nacionalne dr\u017eave, obrazovanje je pro\u0161lo drasti\u010dne reforme (promena pisma u latinicu, revizija kurikuluma, itd.). Od 1960-ih, institucije obrazovanja, posebno univerziteti, bile su \u017eari\u0161ta studentskih pokreta, politi\u010dkih organizacija, prema tome i dr\u017eavne represije i intervencije. Kao i u drugim modernim dru\u0161tvima, obrazovne ustanove i prakse u Turskoj bile su klju\u010dni elementi produkcije i reprodukcije klasnih relacija mo\u0107i, hegemonije i sukoba, kao i oblikovanja \u201elojalnih\u201c gra\u0111anskih subjekata Republike. U kurdskim regijama ovaj proces mo\u017eemo akutno posmatrati.<\/p>\n

AKP je, naravno, svestan zna\u010daja obrazovnog sektora, i zato nastoji da transformi\u0161e obrazovne institucije i da formira alternativne u skladu sa svojom konzervativno-nacionalisti\u010dkom ideologijom, s ciljem da izgradi tzv. novu Tursku i da uti\u010de na klasnu strukturu dru\u0161tva.<\/p>\n

Koliko je zna\u010dajan obra\u010dun s Gulenovim pokretom u tom sektoru?<\/strong><\/p>\n

AKP se doskora oslanjao na rad Gulenovog pokreta i njegovog kadra u procesu smenjivanja starog kemalisti\u010dkog kadra u dr\u017eavnim institucijama. Gulenov fokus na obrazovne institucije \u2012 kao i na vojsku, policiju i druge sektore \u2012 op\u0161te je poznato. Vlast sada naziva Gulenov pokret opasnom tajnom transnacionalnom teroristi\u010dkom organizacijom, \u010dija je meta turska dr\u017eava.<\/p>\n

U slu\u010daju univerziteta, AKP koristi Savet za visoko obrazovanje, specijalnu instituciju osnovanu nakon vojnog udara 1980. godine, za politi\u010dko nadziranje institucije visokog obrazovanja. Dekani su u obavezi da proka\u017eu zaposlene za koje se pretpostavlja da su povezani s Gulenovim pokretom.<\/p>\n

Kakvo je dominantno raspolo\u017eenje me\u0111u akademskim radnicima? \u0160ta bi, po va\u0161em mi\u0161ljenju, trebalo u\u010diniti?<\/strong><\/p>\n

Trenutno, op\u0161te raspolo\u017eenje me\u0111u akademskim radnicima \u2012 prema mom li\u010dnom iskustvu \u2012 mo\u017ee da bude okarakterisano kao anksiozno kratkovido i opsesivno razmatranje svakog, pa i najsitnijeg detalja u razvoju doga\u0111aja povezanih sa \u010distkama. Dok je velika ve\u0107ina dru\u0161tva sada u poziciji pasivnog posmatra\u010da jednog nepoznatog scenarija koji pi\u0161e \u201evrh\u201c politi\u010dke mo\u0107i, mi se nadamo da \u0107e dru\u0161tvene i politi\u010dke organizacije \u2012 od radnika u obrazovanju i u javnom sektoru, do studenata i drugih delova dru\u0161tva \u2012 uskoro mo\u0107i da formiraju zajedni\u010dki re\u010dnik i platformu za zajedni\u010dku akciju protiv svih oblika pu\u010deva, kako vojnih tako i civilnih \u2012 i represije. Ina\u010de, izgleda da ovo \u201evanredno stanje\u201c, koje daje izvanredne mo\u0107i izvr\u0161noj vlasti, ne\u0107e imati granice. Ono \u0107e mo\u0107i da se pro\u0161iri na bilo koju sferu za koju se proceni da je potencijalno kriti\u010dna ili subverzivna.<\/p>\n

Formiranje zajedni\u010dkog re\u010dnika i organizovanje akcija kriti\u010dki nastrojenih prema re\u017eimu ote\u017eano je polo\u017eajem medija u Turskoj. Nakon neuspelog pu\u010da, brojne medijske ku\u0107e ostale su bez dozvole za rad, ali nere\u017eimska \u0161tampa ni u prethodnim periodima nije bila izuzeta od projekta utemeljivanja mo\u0107i AKP-a. Poznat je slu\u010daj hap\u0161enja novinara velikog opozicionog lista D\u017eumhurijet (Cumhuriyet) Erdema Gula (Erdem G\u00fcl), koji je osu\u0111en na pet godina, i D\u017eana Dunara (Can D\u00fcndar), osu\u0111enog na pet godina i deset meseci zatvora. O stanju u medijima i potencijalima alternativnih medija razgovarali smo s \u010dlanovima video-aktivisti\u010dkog kolektiva Artiki\u0161ler (Art\u0131ki\u015fler kolektifi). <\/p>\n

Ovaj video-aktivisti\u010dki kolektiv poku\u0161ava da kreira kolektivne sfere proizvodnje i distribucije u oblastima savremene vizuelne kulture i umetnosti. U saradnji s drugim grupama sli\u010dnih pogleda na klju\u010dna pitanjima savremene dru\u0161tvene istorije Turske, poput urbane transformacije, d\u017eentrifikacije, prisilnih migracija, rada u urbanom prostoru, arhiviranja i kolektivnog dru\u0161tvenog pam\u0107enja.<\/p>\n

Kako biste opisali stanje medija u Turskoj, i \u0161ta vas je navelo da zapo\u010dnete svoje video-aktivisti\u010dko delanje?<\/strong><\/p>\n

Stanje u medijima mo\u017eemo opisati s nekoliko termina: cenzura, odnosi mo\u0107i i manipulacija. Tu su velike medijske korporacije u sprezi s mo\u0107i vladaju\u0107e partije i mejnstrim grupe u kompleksnim odnosima s vladaju\u0107om partijom.<\/p>\n

Osim toga, kurdske i slobodarske grupe napravile su svoje medijske kanale, koje su vlasti redovno cenzurisale ili manipulisale njima. Zato te medijske grupe poku\u0161avaju da opstanu uz pomo\u0107 gerilskih taktika, ili pak preme\u0161taju svoje baze podataka i opremu u inostranstvo.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107enje dru\u0161tvenih mre\u017ea popularizovalo se i intenziviralo tokom Gezi protesta. Dr\u017eava je razvila mehanizme cenzure protiv vidljivosti dru\u0161tvenih pokreta i u toj medijskoj sferi. Dr\u017eava ohrabruje, pa \u010dak i nagra\u0111uje konzervativce i fa\u0161iste za prijavljivanje antidr\u017eavnih postova na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Svi novinari i medijski aktivisti koji su sada u zatvoru obele\u017eeni su u dr\u017eavnim medijima kao teroristi. Trenutno je oko \u010detrdeset novinara u zatvoru, ve\u0107ina njih zbog izve\u0161tavanja o sukobima i vojnim aktivnostima u kurdskim gradovima. Organizovana je Platforma solidarnosti sa uhap\u0161enim novinarima, koja se bori za njihovo osloba\u0111anje i informi\u0161e javnost o tome.<\/p>\n

Koji su bili va\u0161i razlozi za video aktivizam?<\/strong><\/p>\n

Razloga je vi\u0161e. Najpre poku\u0161aj da se smanji uticaj mejnstrim medija, koji nije ni\u0161ta bolji od nasilja mo\u0107i i policije. Zatim, urgentna potreba da stvorimo vlastiti medij. Nadalje, mi smo snimali i dokumentovali svakodnevni \u017eivot u tradiciji Dzige Vertova i Kinoksa s po\u010detka XX veka. Kamere su sada mnogo manje, te je taj posao znatno lak\u0161i. Na\u0161i snimci politi\u010dke i dru\u0161tvene transformaciji u Turskoj svedo\u010danstva su koja mogu da pomognu u stvaranju kolektivnog dru\u0161tvenog pam\u0107enja. Istorija politi\u010dkih pokreta u Turskoj pisana je uglavnom pod nadzorom dr\u017eave, te je njihova reprezentacija neretko iskrivljena. Video-aktivisti naj\u010de\u0161\u0107e snimaju ili koriste slike svakodnevnog \u017eivota i sa ulice, i to zna\u010di da bilo koji video-aktivista mo\u017ee napraviti vlastitu autonomnu arhivu dru\u0161tvenih pokreta, koje \u0107e se ve\u0107inom suprotstavljati arhivama dr\u017eave.<\/p>\n

Koji su potencijali alternativnih medija? Da li je vlast napala va\u0161 projekat?<\/strong><\/p>\n

Alternativnih medija je sve vi\u0161e. Tu je zna\u010dajan efekat Gezi protestnog pokreta. Tada su se pojavili brojni alternativni medijski kolektivi i inicijative, i pro\u0161irili se po celoj zemlji. Za svega nekoliko godina pojavila se autonomna medijska mre\u017ea zahvaljuju\u0107i digitalnim medijima i aktivizmu.<\/p>\n

Artiki\u0161ler kolektiv je radio na stvaranju digitalne platforme kolektivnog dru\u0161tvenog pam\u0107enja, na digitalnoj medijskoj arhivi za bele\u017eenje politi\u010dkih pokreta u Turskoj koji su se pojavili tokom Gezi protesta 2013. godine. Skupljali smo snimke i svedo\u010danstva aktivista na ulicama i napravili smo platformu bak.ma, koja je i \u017eiva arhiva i open source javni prostor za slobodan govor, stvarala\u0161tvo i participaciju.<\/p>\n

Neke stvari koje smo radili tokom proteklih petnaest godina bile su cenzurisane i napadnute od dr\u017eave ili fa\u0161isti\u010dkih grupa. Ali to ujedno dokazuje da je video sna\u017eno oru\u0111e aktivizma za \u0161irenje glasa.<\/p>\n

Ba\u0161langi\u010d (Ba\u015flang\u0131\u00e7) je politi\u010dki kolektiv nastao neposredno posle Gezi pokreta. On spaja militantne istra\u017eiva\u010de i aktiviste iz razli\u010ditih politi\u010dkih tradicija koji su aktivni u mnogim borbama i pokretima, poput radni\u010dkih, ekolo\u0161kih, solidarnih i prava na grad. Razgovarali smo s Fotijem Benlisojom (Foti Benlisoy), \u010dlanom Ba\u0161langi\u010da, o politici AKP-a nakon neuspelog vojnog udara i o polo\u017eaju levice u aktuelnoj situaciji.
\n
\nKako tuma\u010dite Erdoganove politi\u010dke poteze nakon poku\u0161aja pu\u010da?<\/strong><\/p>\n

Erdogan te\u017ei da neuspeli pu\u010d pretvori u vlastitu politi\u010dku korist, i da ga iskoristi kao uvod za jo\u0161 jedan talas autoritarizma. Proces mo\u017ee biti opisan kao auto-pu\u010d (self-coup). To je vrsta pu\u010da kojim vo\u0111a ili politi\u010dka partija, uprkos tome \u0161to je do\u0161ao na vlast legalnim sredstvima, oduzme mo\u0107 nacionalnom zakonodavstvu i nezakonito daje sebi izvanredne mo\u0107i, koje u normalnim uslovima ne bi imao. Veoma je logi\u010dna procena da vanredno stanje ne\u0107e biti privremena mera protiv neuspelog pu\u010da, ve\u0107 da \u0107e biti iskori\u0161\u0107eno kao uvod u proces kreiranja autokratskog sistema dominantne partije.<\/p>\n

Kako \u0107e Erdogan koristiti ovaj period?<\/strong><\/p>\n

Prvi zadatak je da zavr\u0161i \u010distku koju je poduzeo unutar vojske i birokratije. Erdogan i AKP su targetirali sve elemente u dr\u017eavnom aparatu koje procenjuje kao nepouzdane. Vanredno stanje daje im mo\u0107 i legalna sredstva za \u201e\u010di\u0161\u0107enje\u201c dr\u017eave. Trenutno ciljaju one za koje se pretpostavlja da su povezani s Gulenovim pokretom. AKP je, u stvari, bio u tesnoj vezi s tim pokretom u prvih deset godina svoje vladavine. Bio je to odnos na obostranu korist. Erdogan je obezbedio legitimitet u narodu i podr\u0161ku vlade, dok su gulanisti obezbedili klju\u010dnu podr\u0161ku AKP-u u sukobima s kemalistima unutar pravosu\u0111a, birokratije, policije i vojske po\u010detkom 2000-ih. Poslednjih godina videli smo raspadanje te pre\u0107utne koalicije. Sada je do\u0161lo vreme da Erdogan likvidira taj pokret za koji (poprili\u010dno s pravom) misli da ga je izdao i zabio mu no\u017e u le\u0111a.<\/p>\n

Me\u0111utim, to nije jednostavan zadatak. Takva \u010distka podrazumeva veliki potres i konfuziju unutar dr\u017eavnog aparata, zbog \u010dega je Erdoganu potrebna podr\u0161ka glavnih opozicionih partija. Zato on u nedeljama nakon neuspelog pu\u010da poku\u0161ava da dobije saglasnost opozicije stvaranjem atmosfere nacionalnog jedinstva. Drugi razlog za to pomirljivo pona\u0161anje jeste Erdoganovo uverenje da su zapadne sile, poglavito SAD, iza tog poku\u0161aja pu\u010da. Ova pretpostavka mogla bi da ima nekakvu osnovu. Tako da se on ose\u0107a izolovano i ugro\u017eeno od Zapada. To je, dakle, protivre\u010dna situacija u kojoj je Erdoganova harizma u narodu na vrhuncu, ali je on istovremeno nesiguran i politi\u010dki nejak zbog fragmentacije unutar dr\u017eavnog aparata i izolacije na me\u0111unarodnoj sceni.<\/p>\n

Ho\u0107e li levica biti jedna od meta, i \u0161ta ona treba da radi u ovoj situaciji?<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, zasad \u0107e glavna meta biti Gulenov pokret. Me\u0111utim, vanredno stanje omogu\u0107ava vladaju\u0107oj partiji i Erdoganu da restrukturiraju dr\u017eavu i da stvore mehanizme kojima \u0107e mo\u0107i da uklone sve oblike politi\u010dkog neslaganja. Name\u0107e se pretpostavka da \u0107e nakon obra\u010duna s gulenistima i \u010dim se Erdogan bude ose\u0107ao bezbedno, mete biti \u201ede\u017eurni krivci\u201c, dakle, levica, radni\u010dki pokret i socijalna opozicija i kurdski pokret. Mislim da ne smemo da \u010dekamo da se ovo desi. Potrebni su nam \u0161iroki savezi da bismo odbranili demokratska prava, koji \u0107e transcendirati kulturolo\u0161ke barijere (sekularni vs. islamski poredak, zapadni vs. nacionalni\/tradicionalni svetonazor, itd.), koje Erdoganov konzervativni i desni\u010darski populizam odr\u017eava i koristi s velikim uspehom. Ova \u201ezavadi pa vladaj\u201c politika \u201eratova kultura\u201c bila je veoma efikasna tokom vladavine AKP-a, jer je u\u010dinila klasnu politiku skoro nemogu\u0107om. Zato moramo da pove\u017eemo demokratske zahteve sa socijalnim i klasnim zahtevima. Tako\u0111e, moramo imati u vidu da bi politi\u010dka koalicija s liberalno-sekularnim mejnstrim partijama protiv AKP-a i\u0161la u Erdoganovu korist, jer bi pove\u0107ala njegovu populisti\u010dku privla\u010dnost. Ti \u0161iroki savezi i kampanje trebalo bi da budu privremenog karaktera i usmereni na konkretne zahteve, a ne trajne koalicije koje bi onemogu\u0107ile politi\u010dku i organizacionu autonomiju radikalne levice.<\/p>\n

Politi\u010dki balans mo\u0107i koji nas je vodio u poja\u010dan autoritarizam mo\u017ee biti promenjen isklju\u010divo menjanjem socijalno-klasnog balansa mo\u0107i u korist radnika. Iz tog razloga moramo demokratska prava kombinovati sa socijalnim i ekonomskim zahtevima i insistirati na odr\u017eavanju politi\u010dke nezavisnosti radikalne levice dok ulazimo u \u0161iroke i otvorene kampanje u odbrani demokratije.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Saygun G\u00f6kar\u0131ksel: Erdogan te\u017ei da neuspeli pu\u010d pretvori u vlastitu politi\u010dku korist, i da ga iskoristi kao uvod za jo\u0161 jedan talas autoritarizma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":211495,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-211494","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/211494","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=211494"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/211494\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/211495"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=211494"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=211494"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=211494"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}