{"id":210596,"date":"2016-08-02T07:00:11","date_gmt":"2016-08-02T05:00:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=210596"},"modified":"2016-08-01T21:38:13","modified_gmt":"2016-08-01T19:38:13","slug":"bele-trake-skretanje-pogleda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/08\/02\/bele-trake-skretanje-pogleda\/","title":{"rendered":"Bele trake \u2013 skretanje pogleda"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mirjana Dragosavljevi\u0107\t<\/strong><\/p>\n

\"spomenik-bijela<\/a>Relativizacija katastrofalnih u\u010dinaka ratova tokom devedesetih i njihovih \u017ertava su postali sastavni deo retorike jugoslovenskih politi\u010dkih elita. Za njih je najzgodnije kada uz to mogu da se nadove\u017eu i na tematiku Drugog svetskog rata i stradanja \u201enjihove\u201c nacije. Takva politika prikriva \u010dinjenicu da su od rata korist imale jedino te iste elite, dok su stradali radnici i radnice i uni\u0161tena dru\u0161tvena imovina.<\/p>\n

Kada je u maju 2015. godine na spomenik narodnom heroju Mladenu Stojanovi\u0107u u Prijedoru postavljena bela traka, predstavnici SUBNOR-a Prijedor i SUBNOR-a RS osudili su ovu akciju navode\u0107i u obrazlo\u017eenju kako je 31. maj 1992. godine bio \u201eposljedica neuspjelog napada na Prijedor\u201c, i da je postavljanje bele trake na ruku Mladena Stojanovi\u0107a, koja simboli\u0161e odlu\u010dnost borbe za sve ljude, zloupotreba ove proslavljene li\u010dnosti iz Narodnooslobodila\u010dke borbe. Tom prilikom oglasio se i gradona\u010delnik Prijedora, izjaviv\u0161i kako politikanti ne\u0107e naru\u0161iti dobre me\u0111unacionalne odnose u Prijedoru. Budu\u0107i da SUBNOR poslednjih decenija s tekovinama NOB-a ima zajedni\u010dko samo ime, i da je nacionalisti\u010dka ideologija i u ovom udru\u017eenju na\u017ealost prevladala, ne \u010dude ovakve reakcije na povezivanje Mladena Stojanovi\u0107a sa \u017ertvama rata devedesetih.<\/p>\n

Naime, 31. maja 1992. godine nesrpskom stanovni\u0161tvu u Prijedoru nare\u0111eno je putem lokalnog radija da obele\u017ei svoje ku\u0107e belim \u010dar\u0161avima i da prilikom svakog boravka u javnom prostoru oko ruke nose bele trake. Ubrzo otpo\u010dinje proces etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja u kojem srpske snage ubijaju, proteruju i sme\u0161taju u logore (Omarska, Keraterm, Trnopolje) nesrpsko stanovni\u0161tvo ovog kraja. Rezultat je takav da je 94 posto nesrpskog stanovni\u0161tva uklonjeno s teritorije op\u0161tine Prijedor.<\/p>\n

Me\u0111unarodni dan bijelih traka, koji podse\u0107a na ove doga\u0111aje, odr\u017ean je ove godine peti put po redu. Brojni pojedinci, pojedinke i organizacije iz Bosne i Hercegovine, biv\u0161e Jugoslavije i inostranstva pro\u0161etali su centralnom ulicom Prijedora u znak se\u0107anja na 3.176 ubijenih Prijedor\u010danki i Prijedor\u010dana, me\u0111u kojima je i 102 dece. Dvadeset \u010detiri godine nakon po\u010dinjenih zlo\u010dina, situacija u Prijedoru je takva da je nemogu\u0107e izgraditi memorijal u znak se\u0107anja na ubijene gra\u0111anke i gra\u0111ane Prijedora, jer lokalne vlasti to ne dozvoljavaju.<\/p>\n

Kao \u010din protesta Emir Hod\u017ei\u0107 je 2012. godine stajao sam na glavnom trgu u Prijedoru s belom trakom oko ruke \u017eele\u0107i da uka\u017ee na diskriminaciju civilnih \u017ertava rata. Ovom akcijom je zajedno s inicijativom \u201eJer me se ti\u010de\u201c, koja okuplja mlade iz \u010ditave BiH, pokrenuo obele\u017eavanje ovog dana. Ve\u0107 naredne, 2013. godine organizovana je protestna \u0161etnja sa istim ciljem, ali su je lokalne vlasti zabranile. Me\u0111utim, aktivisti i aktivistkinje su uprkos zabrani realizovali doga\u0111aj, \u0161to je presedan nakon kojeg nije izdata nijedna zabrana okupljanja, \u0161to se ranije redovno doga\u0111alo, naro\u010dito kada su bili u pitanju doga\u0111aji koje organizuju udru\u017eenja pre\u017eivelih \u017ertava rata i porodice nastradalih. Ove godine, Dan bijelih traka bio je u znaku inicijative za podizanje spomenika ubijenoj deci Prijedora, \u010diji je jedan od pokreta\u010da Fikret Ba\u010di\u0107, otac dvoje ubijene dece, a koja iz godine u godinu ne nailazi na odobravanje op\u0161tinskih vlasti.<\/p>\n

Kakvi su me\u0111unacionalni odnosi, na koje se gradona\u010delnik Prijedora poziva, pokazuju statisti\u010dki podaci prema kojima je prema popisu stanovni\u0161tva iz 1991. u ovoj op\u0161tini \u017eivelo 43,85% Muslimana, 42,58% Srba, 5,61% Hrvata, 5,73% Jugoslovena i 2,51% onih koji su svrstani u \u201eostali i nepoznato\u201c. Danas je Prijedor ve\u0107inski srpski grad, a o tome svedo\u010di i spomeni\u010dka kultura izgra\u0111ena nakon rata, koja slavi odabrane heroje jedne etnije (na primer, u centru grada postoji bista Jovana Ra\u0161kovi\u0107a, za koga se \u010desto navodi da je bio mentor Radovana Karad\u017ei\u0107a), dok o nesrpskim \u017ertvama rata iz perioda 1992\u20121995. nema ni pomena. Od pomenuta tri nekada\u0161nja logora, sve tri lokacije neometano funkcioni\u0161u: u Trnopolju je osnovna \u0161kola, dok su Keraterm i Omarska nakon rata privatizovani i danas predstavljaju mesta sticanja profita privatnih kompanija, a samo je Keraterm obele\u017een skromnom tablom koja govori \u0161ta se na toj lokaciji doga\u0111alo 1992. U Trnopolju je negiranje doga\u0111aja iz rata oti\u0161lo korak dalje, pa je tako na mestu nekada\u0161njeg logora za nesrpsko stanovni\u0161tvo izgra\u0111en spomenik poginulim borcima Republike Srpske.<\/p>\n

No vratimo se opet cini\u010dnoj izjavi gradona\u010delnika Prijedora i jo\u0161 jednom problemati\u010dnom momentu pozivanja na Mladena Stojanovi\u0107a i tekovine naroodnoslobodila\u010dke borbe iz Drugog svetskog rata. Narodni heroj Mladen Stojanovi\u0107, lekar i \u010dlan Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, priklju\u010dio se radni\u010dkom pokretu pre rata, a tokom rata bio je vo\u0111a partizanskog pokreta na Kozari, sve do 1. aprila 1942, kada su ga ubili \u010detnici nakon \u0161to je ranjen i zarobljen odbio da potpi\u0161e izjavu solidarnosti s \u010detni\u010dkim pokretom. Pod vo\u0111stvom Mladena Stojanovi\u0107a i Josipa Ma\u017eara \u0160o\u0161e, kozarski partizani oslobodili su Mrakovicu iz neprijateljskih ruku, \u0161to je bio prelomni momenat za rast kozarskog partizanskog odreda. Smatra se da je ovaj lekar, humanista i ustani\u010dki vo\u0111a zaslu\u017ean za \u0161irenje ideje bratstva Srba, Hrvata i Muslimana u ovim krajevima. Aktivisti i aktivistkinje inicijative \u201eJer me se ti\u010de\u201c isti\u010du da je bela traka ne samo simbol se\u0107anja na progon, nego i znak trajne borbe protiv fa\u0161izma, diskriminacije na osnovu druga\u010dijeg identiteta i poricanja zlo\u010dina, dodaju\u0107i na osnovu znanja o liku i delu Mladena Stojanovi\u0107a da su sigurni da bi i on u znak solidarnosti i protesta nosio belu traku u Prijedoru, da je \u017eiv.<\/p>\n

Revizionisti\u010dki poku\u0161aji svrstavanja Mladena Stojanovi\u0107a u jednu etniju i relativizacija njegovog u\u010de\u0161\u0107a u borbi za jednakost svakako nije jedini revizionisti\u010dki gest na ovom podru\u010dju, ve\u0107 ide podruku s prisvajanjem Kozare od strane aktuelnih vlasti, pa tako danas kad se vozite tim krajem u daljini se na vrhu Kozare vijori zastava Republike Srpske, vidljiva kilometrima unaokolo, a kada odete na samu Mrakovicu, pre nego \u0161to se popnete uzbrdo do Spomenika revolucije, monumentalne skulpture umetnika Du\u0161ana D\u017eamonje iz 1972, prvo \u0161to ugledate jeste novoizgra\u0111eni monumentalni krst.<\/p>\n

Takav revizionisti\u010dki program ima i obele\u017eavanje Dana borca na Kozari, koje organizuju vlasti Republike Srpske, a kojem je ove godine prisustvovao Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Srbije, izjavivi\u0161i tom prilikom, izme\u0111u ostalog, da Republika Srpska postoji da se jasenova\u010dko zlo nikada ne bi ponovilo. Ova neracionalna izjava, koja nije utemeljana na stvarnoj situaciji i realnom vremenu, mo\u017ee se dodati u arhiv \u201eu\u017easa postmoderne\u201c. Naime, Vulin se nije potrudio da objasni kako jedna nacionalisti\u010dka politika mo\u017ee da spre\u010di drugu nacionalisti\u010dku politiku osim da se etni\u010dka \u010di\u0161\u0107enja ponavljaju unedogled. Pored toga, o\u010digledno je da se ne biraju ni sredstva, niti strategije u prolongiranju kontrarevolucionarnog nasilja zapo\u010detog jo\u0161 pre raspada Jugoslavije, a koje je za posledicu imalo upravo etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje i ustanovljavanje nacionalno deterministanih kapitalisti\u010dkih dr\u017eava. Uostalom, samo prisustvo ministra Vulina i izbor govornika za program obele\u017eavanja Dana borca na Kozari dovoljno govore o odnosu koji Republika Srbija i Republika Srpska ve\u0107 decenijama neguju na obostranu korist. Ipak, ovakva zloupotreba nekada\u0161njeg dr\u017eavnog praznika u SFRJ, poznatog i po nazivu \u201ePraznik ustanka naroda Jugoslavije\u201c ne prolazi bez otpora, pa se tako drugu godinu zaredom okupljaju pojedinici i pojedinke, grupe i organizacije iz BiH i s prostora Jugoslavije i u znak protesta razli\u010ditim akcijama opstruiraju zvani\u010dni program.<\/p>\n

Aproprijacija Kozare, lika i dela Mladena Stojanovi\u0107a, dr\u017eavnih praznika iz SFRJ i nasle\u0111a onoga \u0161to su SUBNOR u SRFJ predstavljali samo je mali segment velike revizionisti\u010dke pri\u010de koja se doga\u0111a na svim prostorima biv\u0161e Jugoslavije, i to sa prili\u010dnim uspehom. Dodavanje religijskih simbola ili uni\u0161tavanje i zapu\u0161tanje spomenika posve\u0107enih revoluciji, Narodnooslobodila\u010dkoj borbi i njenim borcima i herojima redovna je pojava koja prati kriminalizovanje i negiranje tog nasle\u0111a. U svim zemljama biv\u0161e Jugoslavije na snazi je izjedna\u010davanje fa\u0161izma i komunizma, s dominantnim narativom o \u201edva totalitarizma\u201c, koji u su\u0161tini ima za cilj utemeljivanje liberalizma kao jedine prihvatljive opcije kojoj naprosto nema alternative.<\/p>\n

Ono \u0161to u toj pri\u010di ne \u0161tima jeste \u010dinjenica da je transformacija iz socijalizma u kapitalizam i privatizacija dru\u0161tvene svojine sprovedena upravo ratom, nasiljem i plja\u010dkom. Pritom, projekat suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u potpuno je propao, a razloge za to, izme\u0111u ostalog, treba tra\u017eiti u \u010dinjenici da je zasnovan na identitarnim politikama, pa se tako sukob vrlo \u010desto obja\u0161njava uro\u0111enom mr\u017enjom razli\u010ditih nacija, dok se ekonomski razlozi zanemaruju. Shodno tome, i proces \u201epomirenja\u201c te\u010de u identitetskom klju\u010du, pa se tako u skladu s normama politi\u010dke korektnosti podrazumeva da svako treba da prihvati identitet koji mu pripada po etni\u010dkom i patrijahalnom obrascu, da prihvati kolektivnu krivicu i \u201epo\u010disti svoje dvori\u0161te\u201c kako bi dalje mogao da te\u010de \u201esu\u017eivot\u201c tako podeljenih gra\u0111ana i gra\u0111anki. Osim \u0161to ovakav pristup podrazumeva da je rat uspeo i da su postignuti svi njegovi ciljevi \u2012 a to su neoliberalne kapitalisti\u010dke nacionalno determinisane dr\u017eave \u2012 i da se to prihvata kao neupitna stvar, ovime se samo nastavljaju te iste politike koje su do rata i dovele i odr\u017eava se stanje statusa quo, koje pak pogoduje trenutnoj naizgled bezizlaznoj i beznade\u017enoj ekonomskoj situaciji.<\/p>\n

Jedan od na\u010dina suprotstavljanja ovakvom defetizmu bio bi da umesto da svako od nas prihvati nekakvu \u201esvoju\u201c odgovornost za ne\u0161to \u0161to je po\u010dinjeno u \u201ena\u0161e\u201c ime (\u0161to je pak vrlo apstraktno definisanje stvari, jer pitanje je ko smo to \u201emi\u201c, ko ste \u201evi\u201c, a ko su \u201eoni\u201c), neophodan je izlazak iz nacionalnih i identitarnih diskursa i sagledavanje rata kroz klasnu perspektivu, jer je \u010dinjenica da je najve\u0107e \u017ertve u ovom ratu podnela zapravo radni\u010dka klasa. U suprotnom \u0107emo se vrteti u krug u pasiviziranoj pri\u010di koja se svodi na etni\u010dke \u017ertve i po\u010dinioce, a kojoj nedostaje \u0161ira slika uzroka i posledica rata i raspada Jugoslavije i koja, kako situacija na terenu pokazuje, nema nikakav politi\u010dki potencijal za bilo kakav progres ili emancipaciju, ve\u0107 suprotno, ono \u0161to se doga\u0111a jeste normalizacija, odnosno neutralizacija \u010ditave pri\u010de, koja se pak uklapa u stereotipne (i pre svega neta\u010dne) predstave o nekakvim primitivnim Balkancima.<\/p>\n

Iz tog razloga, borba za nasle\u0111e Narodnooslobodila\u010dke borbe iz Drugog svetskog rata neodvojiva je od borbe za se\u0107anje na ljude koji su stradali u kontrarevolucionarnom ratu devedesetih godina. U oba slu\u010daja, u pitanju je borba protiv politika u kojima se po prioritetu profit postavlja ispred \u017eivota ljudi, dakle borba za socijalnu pravdu, jednakost i solidarnost i to su pitanja koja se ne ti\u010du samo \u017ertava rata i porodica stradalih, ve\u0107 svih nas sa prostora Jugoslavije, bez obzira da li smo direktno u\u010destvovali u ratu ili ne, jer radi se o dugom istorijskom procesu, koji ima svoje lokalne specifi\u010dnosti, ali koji je u svojoj su\u0161tini internacionalan. Uostalom, o tome svedo\u010di i trenutni rat na Bliskom istoku i aktuelna tzv. migrantska kriza \u2012 sa svakim danom postaje sve jasnije da je internacionalizacija solidarnosti i jednakosti jedini mogu\u0107i izlaz i preduslov borbe protiv sprege fa\u0161izma i krupnog kapitala. Sve ostalo je skretanje pogleda i menjanje teme.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Aproprijacija Kozare, lika i dela Mladena Stojanovi\u0107a, dr\u017eavnih praznika iz SFRJ i nasle\u0111a onoga \u0161to su SUBNOR u SRFJ predstavljali samo je mali segment velike revizionisti\u010dke pri\u010de koja se doga\u0111a na svim prostorima biv\u0161e Jugoslavije, i to sa prili\u010dnim uspehom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-210596","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/210596","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=210596"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/210596\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=210596"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=210596"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=210596"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}