{"id":209652,"date":"2016-07-19T07:00:14","date_gmt":"2016-07-19T05:00:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=209652"},"modified":"2016-07-18T21:16:40","modified_gmt":"2016-07-18T19:16:40","slug":"cistke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/07\/19\/cistke\/","title":{"rendered":"\u010cistke"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dexter Filkins<\/strong><\/p>\n

\"dexter-filkins\"<\/a>U subotu su turski vojnici i policajci koji su tokom prethodnog dana ostali lojalni predsedniku Red\u017eepu Tajipu Erdoganu, uhapsili 1.000 svojih neprijatelja, pripadnika drugih bezbednosnih slu\u017ebi. Bi\u0107e ih jo\u0161 na hiljade. U visoko rizi\u010dnom svetu turske politike, nominalno demokratskom a u stvari \u017eestoko autoritarnom, gubitnike \u010deka brza i brutalna kazna.<\/p>\n

U poku\u0161aju dr\u017eavnog udara u petak ne iznena\u0111uje to \u0161to je propao, ve\u0107 to \u0161to je posle godina Erdoganovog bespo\u0161tednog obra\u010duna sa opozicijom unutar turske vojske jo\u0161 uvek opstala dovoljno jaka frakcija da se na tako ne\u0161to odlu\u010di.<\/p>\n

Sukob je bio o\u010dekivan. Kada je Erdogan 2003. prvi put postao premijer, bio je velika demokratska nada islamskog sveta, lider ogromne vitalnosti koji \u0107e pokazati svetu da otvoreno islamski politi\u010dar mo\u017ee da vodi stabilnu demokratsku zemlju i bude agilan \u010dlan NATO saveza.<\/p>\n

Te nade su brzo bledele. Erdogan, koji je od 2014. predsednik Turske, postupio je kao Vladimir Putin koriste\u0107i demokratske institucije kako bi legitimisao svoju vladavinu, istovremeno ru\u0161e\u0107i svoje protivnike, sa jasnom namerom da ugu\u0161i i samu demokratiju u zemlji. Tokom poslednje decenije on je u\u0107utkao, marginalizovao i slomio gotovo sve koji su mu se suprotstavljali, uklju\u010duju\u0107i urednike novina, profesore univerziteta, humanitarne radnike i disidentske politi\u010dare. (Ima ironije u tome \u0161to se on, koji je zatvorio toliko novinara i cenzurisao Twitter, Facebook i YouTube, spasao tako \u0161to se tokom no\u0107i u subotu obratio gra\u0111anima preko dru\u0161tvene mre\u017ee Face Time.) Predsednik Obama i drugi zapadni lideri, koji Erdogana smatraju branom protiv haosa u Turskoj, redovno su mu popu\u0161tali. Tako je on nedavno progurao zakon koji \u010dlanovima parlamenta oduzima imunitet od sudskog gonjenja. Njegovi kriti\u010dari opravdano strahuju da \u0107e tako ukloniti nekoliko preostalih poslanika koji mu se jo\u0161 uvek protive.<\/p>\n

A tu je i problem vojske. Od osnivanja turske republike 1923. generali su se smatrali kona\u010dnim arbitrima me\u0161aju\u0107i se brutalno u politi\u010dki \u017eivot Turske, ako bi po njihovom mi\u0161ljenju vlada postajala suvi\u0161e leva ili islamisti\u010dka. (Posle vojnog pu\u010da 1960. generali su pogubili premijera.) Vojska posebno prezire Erdogana, koga smatra opasnim islamistom, ali izgleda da mu mu ipak nije dorasla.<\/p>\n

Erdoganovi saradnici su 2007. inscenirali niz su\u0111enja, poznatih pod nazivom Malj, u kojima su la\u017enim dokazima uklonjeni mnogi vode\u0107i oficiri. Stotine njih je poslato u zatvor i izgledalo je da je vojska zauvek uklonjena iz politike. Erdogan mora da je bio iznena\u0111en kada je video da jo\u0161 uvek postoji disidentska struja u vojsci dovoljno jaka da ga ugrozi. U petak organizatori vojnog udara nisu uhapsili Erdogana, niti su ozbiljno razmi\u0161ljali o nasilnom ulasku u predsedni\u010dku palate. (U vojnom udaru 1980. ubijeno je na hiljade i zatvoreno na desetine hiljada ljudi.) Oslabljena vojska \u0107e ubrzo biti pod Erdoganovom potpunom kontrolom, kao i sve druge institucije u zemlji.<\/p>\n

Tokom svog dramati\u010dnog pojavljivanja u no\u0107i izme\u0111u petka i subote na aerodromu Ataturk u Istanbulu, Erdogan je za pobunu okrivio propovednika iz ameri\u010dke emigracije Fetulaha Gulena: \u201cOvo mi je poruka iz Pensilvanije. Dovoljno si izdao ovu zemlju. Vrati se ako sme\u0161.\u201d<\/p>\n

Gulen, ostareli sve\u0161tenik koji predvodi jedan od globalnih islamskih pokreta pobegao je iz Turske 1999. u strahu od hap\u0161enja od strane vojske. Godinama je bio jedan od najbli\u017eih Erdoganovih saveznika pomogav\u0161i mu da do\u0111e na vlast. Dok Gulen javno propoveda ljubav i toleranciju, veo misterije oduvek je obavijao njega i njegove sledbenike. Tokom godina njegove pristalice su ulazile u mnoge turske institucije, naro\u010dito u sud i policiju. (Upravo su gulenisti vodili montirane procese protiv pripadnika vojske i novinara.) Ameri\u010dki ambasador James Jeffrey je 2008. napisao izve\u0161taj o infiltriranju gulenista u tursku nacionalnu policiju: \u201cTvrdnju da gulenisti kontroli\u0161u trusku policiju je te\u0161ko dokazati, ali je niko ne demantuje.\u201d<\/p>\n

Onda je 2013. u borbi za vlast do\u0161lo do razlaza izme\u0111u Erdogana i Gulena. U narednim godinama Erdogan je o\u010distio sudove i policiju od hiljada mu\u0161karaca i \u017eena za koje se pretpostavljalo da su lojalni Gulenu. Ne mo\u017eemo znati da li Gulen stoji iza poslednjeg poku\u0161aja vojnog udara, ali to je malo verovatno. Iako njegovih pristalica ima najvi\u0161e u bezbednosnim strukturama, smatra se da oni nemaju zna\u010dajanu ulogu u vojsci. Izgleda da su oficiri koji su predvodili pobunu ostaci starog sekularnog dela vojske. Sada su gotovi.<\/p>\n

Tokom svog govora na istanbulskom aerodromu, Erdogan je poku\u0161aj vojnog udara nazvao \u201cpoklonom od Boga\u201d. On ve\u0107 du\u017ee vreme poku\u0161ava da promeni ustav i stekne gotovo apsolutnu mo\u0107. Sada ga niko ne\u0107e zaustaviiti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The New Yorker<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dr\u017eavni udar u Turskoj je spre\u010den, a sada su na redu \u010distke.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":209653,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-209652","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/209652","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=209652"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/209652\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/209653"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=209652"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=209652"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=209652"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}