{"id":209296,"date":"2016-07-14T08:57:42","date_gmt":"2016-07-14T06:57:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=209296"},"modified":"2016-07-14T08:57:42","modified_gmt":"2016-07-14T06:57:42","slug":"visnje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/07\/14\/visnje\/","title":{"rendered":"Vi\u0161nje"},"content":{"rendered":"

\"visnje\"<\/a>Istra\u017eivanja, obavljena u SAD, ukazuju da vi\u0161nja ima izuzetno terapeutsko dejstvo. \u010cak toliko je dobra da bi je trebalo staviti u apotekarske rafove, ka\u017eu nau\u010dnici.<\/p>\n

Kiselost ovog vo\u0107a odr\u017eava crvene pigmente du\u017ee nego \u0161to je to slu\u010daj sa sladunjavom tre\u0161njom. Anthocuanin, pigment za koji se pretpostavlja da doprinosi zdravlju, stabilan je pri ni\u017eoj PH kiselinskoj vrednosti, a opada kako ona raste i pribli\u017eava se ukusu tre\u0161nje.<\/p>\n

Nekoliko istra\u017eivanja u prethodnom periodu s razlogom se usmerilo na vi\u0161nju. Kroz njih je potvr\u0111eno da konzumiranje ovog vo\u0107a smanjuje bol u mi\u0161i\u0107ima, naro\u010dito kod osoba koje se intenzivnije fizi\u010dki anga\u017euju samo povremeno. To su svi oni koji radni deo nedelje provode sede\u0107i po kancelarijama, a u dane vikenda praktikuju rekreativni sport. Osim toga, vi\u0161nja umanjuje rizik od dobijanja \u0161e\u0107era, te od obolenja vezanih za kardiovaskularni sistem.<\/p>\n

Jedna studija pokazala je da konzumiranje 50-tak sve\u017eih vi\u0161anja dnevno, smanjuje mogu\u0107nost upale mi\u0161i\u0107a kod, ina\u010de, zdravih ljudi. Tako\u0111e, dokazano je da sok od ovog vo\u0107a zna\u010dajno redukuje bol mi\u0161i\u0107a i ubrzava oporavak osoba koje su ozledile muskulatorni sistem. Isti sastojci umanjuju verovatno\u0107u dobijanja dijabetesa, a brana su povratku suvi\u0161ne telesne te\u017eine kod rigoroznih dijeta.<\/p>\n

Studija uz u\u010de\u0161\u0107e stru\u010dnjaka Ministarstva poljoprivrede SAD uklju\u010divala je 18 mu\u0161karaca i \u017eena koji su u dnevni meni uveli i 280 grama, odnosno oko 50-tak vi\u0161anja. Jeli su ih uzastopno mesec dana. Merenje reaktivnog C proteina pre i u toku eksperimenta, pokazalo je da je njegov nivo opao za osam procenata tokom prve dve nedelje, a posle mesec dana za dodatnih 17 odsto. Ovaj protein pove\u0107ava rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih tegoba, a njegov nivo se pove\u0107ava za vreme bolesti.<\/p>\n

Osim toga, dijagnosti\u010dki marker mi\u0161i\u0107nih upala, nazvan rantes, opao je za 21 procenat do kraja istra\u017eivanja, a u narednih 28 dana jo\u0161 za 15 odsto. Istra\u017eiva\u010di su zaklju\u010dili da su ovi rezultati veoma obe\u0107avaju\u0107i i preporu\u010dili su nastavak istra\u017eivanja blagotvornih svojstava vi\u0161nje. Oni su ukazali i na \u010dinjenicu da budu\u0107a istra\u017eivanja treba da obuhvate i sokove od vi\u0161nje zato \u0161to ovo vo\u0107e u sve\u017eem obliku i nije ba\u0161 dostupno kupcima. Preporuka uklju\u010duje i druge vrste vo\u0107a sa sli\u010dnim karakteristikama.<\/p>\n

Nau\u010dnici sa Univerziteta Vermont istra\u017eivali su dejstvo soka o vi\u0161nje. Svoje laboratorije su snabdeli sokovima proizvedenim bez termi\u010dke obrade, ali i onim koji su pro\u0161li klasi\u010dan proizvodni ciklus. U indistriji napitaka, ina\u010de, tehnolo\u0161ki postupak naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva termalnu fazu zbog \u010dega se gube vo\u0107ni pigmenti koji su temperaturno osetljivi. A me\u0111u njima su i oni koji pove\u0107avaju otpornost mi\u0161i\u0107a na upale i spre\u010davaju rizik od pomenutih bolesti.<\/p>\n

A. J. Konoli privoleo je 14-oricu svojih kolega da tokom dve nedelje piju ove sokove sa sokom od jabuke. U jednoj sedmici su konzumirali sok od jabuke pome\u0161an sa \u010distim vi\u0161njinim sokom, a u drugoj jabuku sa dodatkom napitka koji je napravljen na bazi sinteti\u010dkog ukusa vi\u0161nje. Koli\u010dina napitka svakog dana odgovarala je nutricijskoj vrednosti 50 sve\u017eih vi\u0161anja. U me\u0111uvremenu su izvodili fizi\u010dke ve\u017ebe koje su im izazvale jake bolove u ramenima.<\/p>\n

U\u010desnici eksperimenta su zamoljeni da ocene bol mi\u0161i\u0107a na skali do 10. Za vreme konzumiranja sintetizovanog napitka od vi\u0161nje, prose\u010dna ocena je iznosila 3,2. U nedelji u kojoj su pili \u010disti vi\u0161njin sok, srednja ocena je bila 2,4. Utvr\u0111eno je da je za vreme konzumiranja ve\u0161ta\u010dkog napitka bol jenjavao 48 sati, dok je pri konzumiranju prirodnog soka nestajao za upola manje vremena. Na kraju, privremeni gubitak snage uz pravu vi\u0161nju iznosio je samo \u010detiri odsto, dok je u drugom slu\u010daju dosezao 22 procenta.<\/p>\n

Za\u0161tita od o\u0161te\u0107enja mi\u0161i\u0107a i bolova koju omogu\u0107ava sok od vi\u0161nje jednaka je mnogim lekovima za upalu, konstatova je Konoli. I to ne jedino on. Maraldhran G. Nair i njegovi saradnici sa Dr\u017eavnog univerziteta u Mi\u010digenu ve\u0107 15 godina ispituju terapeutske karakteristike vi\u0161nje. Pre \u0161est godina, Nairov tim je dokazao da konzumacija 20 vi\u0161anja dnevno pove\u0107ava otpornost organizma na upale i to za 10 puta vi\u0161e od aspirina. Osim toga, efekat koji se posti\u017ee konzumiranjem vi\u0161anja du\u017ee traje.<\/p>\n

danas.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istra\u017eivanja, obavljena u SAD, ukazuju da vi\u0161nja ima izuzetno terapeutsko dejstvo. \u010cak toliko je dobra da bi je trebalo staviti u apotekarske rafove, ka\u017eu nau\u010dnici. Kiselost ovog vo\u0107a odr\u017eava crvene pigmente du\u017ee nego \u0161to je to slu\u010daj sa sladunjavom tre\u0161njom. Anthocuanin, pigment za koji se pretpostavlja da doprinosi zdravlju, stabilan je pri ni\u017eoj PH kiselinskoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":116043,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-209296","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/209296","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=209296"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/209296\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/116043"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=209296"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=209296"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=209296"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}