{"id":209032,"date":"2016-07-11T09:07:24","date_gmt":"2016-07-11T07:07:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=209032"},"modified":"2016-07-11T09:07:24","modified_gmt":"2016-07-11T07:07:24","slug":"slacica-melem-za-jetru-pluca-zglobove","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/07\/11\/slacica-melem-za-jetru-pluca-zglobove\/","title":{"rendered":"Sla\u010dica – melem za jetru, plu\u0107a, zglobove"},"content":{"rendered":"

\"slacica\"<\/a>Mnoga jela bi imala potpuno druga\u010diji ukus da im se ne dodaje senf. Ovaj, mnogima omiljeni za\u010din, pravi se od sla\u010dice, biljke u narodu poznate kao gor\u010dica i goru\u0161ica, senf, mustarda, ardalj, ognjica… U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela sla\u010dica (Sinapis alba), sa karakteristi\u010dnim svojstvima.<\/p>\n

Bela sla\u010dica, poreklom iz Indije, gaji se radi semena iz kog se ekstrahuje ulje sli\u010dno suncokretovom. Od njega se prave preparati protiv zatvora, dok se seme koristi za senf, koji su prvi po\u010deli da prave stari Rimljani, po recepturi iz prvog veka nove ere. Za senf su znali i stari Grci, a prvi zapis o njemu datira od pre 5.000 godina. Senf i neprera\u0111eno seme sla\u010dice imaju lekovita svojstva za dijabetes, nesanicu, reumatizam, jetru, du\u0161nik.<\/p>\n

Seme je u mahunama, bere se u jesen, dobro se osu\u0161i i \u010duva u zatvorenim limenkama. Sla\u010dica je medonosna biljka, a \u017eute cveti\u0107e p\u010dele obo\u017eavaju. Sadr\u017ei veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od minerala najvi\u0161e ima fosfora, kalijuma i kalcijuma, a od vitamina najvi\u0161e vitamina A, tiamina, riboflavina i niacina. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina, kao i glikozid sinalbina, sastojka koji daje ose\u0107aj vreline u ustima.<\/p>\n

Crna sla\u010dica je tako\u0111e prepoznatljiva po sitnim \u017eutim cvetovima, koji se javljaju od maja do avgusta. Na planta\u017eama se gaji kao industrijska i lekovita biljka, a divlja i poludivlja raste gotovo svuda na planeti. \u017danje se u leto, dok je stabljika zelena, a seme tamno. I to no\u0107u dok je rosa, da seme ne bi otpalo. Ostavlja se u snopi\u0107ima, 10 do 15 dana se su\u0161i, a zatim se mlati kao pasulj. Seme se su\u0161i na tavanu kao \u017eito, uz \u010desto prevrtanje da se ne bi upalilo.<\/p>\n

Seme sla\u010dice je bez mirisa, ali kada se \u017eva\u0107e u po\u010detku ima uljast, gorkast i kiseo ukus, koji potom prelazi u ljutu aromu i pe\u010de. Bra\u0161no dobijeno mlevenjem, pokva\u0161eno u vodi, tako\u0111e ima ljut miris koji izaziva suze. Iz semena se izdvaja veoma efikasno etarsko ulje, sa kojim treba pa\u017eljivo rukovati. U suprotnom, mo\u017ee da izazove te\u0161ka trovanja. Dobija se destilacijom iz semena, prethodno samlevenog, ce\u0111enog pod pritiskom i oslobo\u0111enog masnog ulja. Nalik je bistroj te\u010dnosti, \u017eu\u0107kaste boje, ljutog i prodornog mirisa. Izaziva suzenje, iritira sluzoko\u017eu, dok na ko\u017ei mogu da se jave plikovi, pa \u010dak i rane. Dr\u017ei se u apotekama pod klju\u010dem i izdaje samo na recept. <\/p>\n

U farmaceutskoj industriji slu\u017ei za spravljanje brojnih lekova, koji mogu da se upotrebe samo po preporuci lekara. Aktivni sastojak ulja sla\u010dice alilizo- tiocijanid, ima mali molekul zbog \u010dega brzo prodire u sve organe, a izlu\u010duje se preko plu\u0107a i urina. Antibakterijska mo\u0107 mu je izuzetno jaka, kao i senfa koji se preporu\u010duje preventivno protiv bakterija.<\/p>\n

U manjim koli\u010dinama, crna sla\u010dica pospe\u0161uje izlu\u010divanje sokova za varenje. Velike koli\u010dine nisu preporu\u010dljive jer mogu da izazovu nadra\u017eaj i upalu \u017eeluca i creva, a kod \u017eena i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Stoga se u narodnoj medicini preporu\u010duju oblozi, jer su delotvorniji, po\u0161to sastojci duboko prodiru kroz ko\u017eu, podsti\u010du\u0107i metabolizam i elimini\u0161u\u0107i bolove.<\/p>\n

\u0160PIRITUS I OBLOGE<\/p>\n

OD gor\u010dice se u apotekama spravlja i \u0161piritus, a preporu\u010duje se protiv reumatizma i sli\u010dnih tegoba. Bra\u0161no od sla\u010dice u narodnoj medicini preporu\u010duje se za le\u010denje bronhitisa, lak\u0161eg zapalenja plu\u0107a i plu\u0107ne maramice. Lek se sprema u vidu obloga ili kupke. Obloga se pravi tako \u0161to se u litar mlake vode stave dve \u0161ake bra\u0161na sla\u010dice i sa\u010deka da po\u010dne da se kroz paru osloba\u0111a ljutina, koja \u0161tipa nos i o\u010di. U tu smesu potopi se \u010dar\u0161av i isce\u0111en obmota oko grudnog ko\u0161a bolesnika, a preko njega se stavi suv flanelski \u010dar\u0161av. Oblog se dr\u017ei tri do pet minuta, potom brzo skine, a ko\u017ea opere mlakom vodom, da tragovi bra\u0161na ne bi izazvali opekotine.<\/p>\n

Bra\u0161no mo\u017ee da se koristi i kao kupka, kada se u vodu za kupanje potopi platnena vre\u0107ica sa dve \u0161ake bra\u0161na. Po\u0161to se oseti ljut miris, oboleli treba da legne u kadu najdu\u017ee tri do pet minuta, a zatim odmah istu\u0161ira i legne u krevet.<\/p>\n

novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnoga jela bi imala potpuno druga\u010diji ukus da im se ne dodaje senf. Ovaj, mnogima omiljeni za\u010din, pravi se od sla\u010dice, biljke u narodu poznate kao gor\u010dica i goru\u0161ica, senf, mustarda, ardalj, ognjica… U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela sla\u010dica (Sinapis alba), sa karakteristi\u010dnim svojstvima. Bela sla\u010dica, poreklom iz Indije, gaji se radi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":209033,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-209032","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/209032","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=209032"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/209032\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/209033"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=209032"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=209032"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=209032"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}