{"id":208738,"date":"2016-07-07T08:00:04","date_gmt":"2016-07-07T06:00:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=208738"},"modified":"2016-07-06T22:25:15","modified_gmt":"2016-07-06T20:25:15","slug":"lakse-se-ubiti-nego-pobuniti-i-suociti-sa-posledicama-pobune","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/07\/07\/lakse-se-ubiti-nego-pobuniti-i-suociti-sa-posledicama-pobune\/","title":{"rendered":"Lak\u0161e se ubiti nego pobuniti i suo\u010diti sa posledicama pobune"},"content":{"rendered":"

Autor: Dejan Ko\u017eul<\/strong><\/p>\n

\"andrija<\/a>Provla\u010di se s vremena na vreme taj podatak da je Srbija prva u Evropi po stopi samoubica, kao i da broj konstantno raste. Istinit ili ne kad do\u0111e do tog \u010dina onda je kasno. Kasno je za pitati koji su bili razlozi i motivi, kasno je za povratak. A nije da se nismo \u010desto upitali koja je to muka uzrokovala \u017eelju za samoubistvom. Naj\u010de\u0161\u0107e je to \u010ditav jedan splet i odre\u0111eni okida\u010d. \u201eBurnout\u201c, Andrije Mati\u0107a, roman je koji se bavi upravo tim. Prati \u017eivot univerzitetskog profesora knji\u017eevnosti, onog, mogli bi re\u0107i, starog kova \u2013 kome je znanje va\u017eno, koji na tranzicijsku Srbiju gleda sa gnu\u0161anjem, ali koji nije imao snage da uradi ne\u0161to vi\u0161e osim da u istoj \u017eivotari i prezire svet oko sebe. <\/p>\n

Po onoj poslovici, \u201eako ih ne mo\u017ee\u0161 pobediti, ti im se pridru\u017ei\u201c, prinu\u0111en je bio da prihvati posao na privatnom univerzitetu \u201eSvetlost\u201c koji je dobio ime po prvim fast food objektima koje je vlasnik univerziteta svojevremeno otvorio u Bijeljini. Suo\u010davanje sa studentima \u010diji domet ne dosti\u017ee dalje od mobilnih telefona, sa sopstvenom suprugom, jednako nesre\u0107nom kao i on i uop\u0161te dru\u0161tvom koji hrli totalnom mraku dovelo je profesora Rihtera do \u201eBurnouta\u201c. Razgovarali samo sa Andrijom Mati\u0107em, autorom romana, koji prati te trenutke, mnogo razloga i ta\u010dku klju\u010danja u kom se glavni lik odlu\u010duje na samoubistvo. <\/p>\n

Pro\u0161li roman se zvao \u201ePomra\u010denje u pet slika\u201c i, ukratko, opisuje uru\u0161avanje jednog grada, ta\u010dnije Kragujevca, i jednog dru\u0161tva. Ovaj roman se bavi jednim drugim gradom, ali istim dru\u0161tvom, pa iako se zove \u201eBurnout; kao da bi mogla biti i \u0161esta slika pomra\u010denja?<\/strong><\/p>\n

– Dru\u0161tvo se nije promenilo, pa je kontekst zaista sli\u010dan. No, \u201eBurnout\u201c je druga\u010diji od \u201ePomra\u010denja\u201c po tematici, stilu, strukturi \u2026 \u010cini mi se i da je duhovitiji od mojih prethodnih knjiga.<\/p>\n

Realnost je odavno preslika, pa \u010dak i gore od toga, bilo kakve imaginacije koja je predstavljena kroz knji\u017eevnost, film, predstavu … Kao da \u017eivot pi\u0161e najcrnje romane. Koliko je izazov danas pisati o vremenu u kom \u017eivimo ili, mo\u017eda da budem precizniji, u kom umiremo, \u0161to prirodnom smr\u0107u, \u0161to neprirodnom poput glavnog lika romana?<\/strong><\/p>\n

– \u010cesto imam utisak kao da stvarnost kopira fikciju. Recimo, nekoliko meseci po\u0161to se pojavio \u201eBurnout\u201c, pro\u010ditao sam u medijima da je neko snimio \u010doveka u plamenu na ulicama Novog Sada. Posle sam video taj snimak na Jutjubu. U svojim knjigama ne prepisujem realnost, niti mi je cilj da \u0161aljem nekakve poruke dru\u0161tvu. To me ne zanima. Pojedini segmenti stvarnosti slu\u017ee mi samo kao kontekst za pri\u010du koju \u017eelim da ispri\u010dam. I moram da priznam da sam se umorio od srpske stvarnosti. Obradio sam teme koje sam \u017eeleo i sada je vreme za ne\u0161to novo. Radnja mog slede\u0107eg romana odvija\u0107e se u Istanbulu.<\/p>\n

Pa, nije ni istanbulska ili turska realnost puno bolja, ili mo\u017eda gre\u0161im? Koliko se sve autoritarniji polo\u017eaj Erdogana ogleda na dru\u0161tveni \u017eivot, pa \u010dak i na akademski \u017eivot kao va\u017ean segment i kao klicu budu\u0107ih odnosa u dru\u0161tvu?<\/strong><\/p>\n

– Tursko dru\u0161tvo je duboko podeljeno na konzervativce i sekulariste, i \u010desto dolazi do tenzija. Ja \u017eivim u Kadikoju, kraju u azijskom delu Istanbula gde se gotovo svake nedelje odr\u017eavaju protesti. Osim toga, u napadima bomba\u0161a-samoubica u Ankari i Istanbulu ubijeno je skoro 200 ljudi za poslednjih godinu dana, da ne govorim o jugoistoku zemlje gde, maltene, svakog dana pogine po nekoliko civila, vojnika ili policajaca. Me\u0111utim, Istanbul je grad sa preko 15 miliona stanovnika, sa ogromnom tradicijom i kulturom, sa Bosforom, sa fantasti\u010dnom kuhinjom i desetinama zanimljivih mahala, ponekad toliko razli\u010ditim da se \u010dini kao da nisu u istoj dr\u017eavi, grad u kojem svake ve\u010deri mo\u017eete da pogledate dobru svirku, izlo\u017ebu ili pozori\u0161nu predstavu, pa va\u0161 \u017eivot nije toliko odre\u0111en politikom kao u Srbiji. U Istanbulu ima i dosta stranaca iz svih delova sveta. Takav ambijent je veliki izazov za svakog pisca. Kada sam se doselio, jedan prijatelj mi je rekao: \u201eDo\u0161ao si u pravo vreme. Ovaj grad klju\u010da.\u201c Tada nisam razumeo njegove re\u010di, ali sada razumem. <\/p>\n

\u201eBurnout\u201c prati poslednje mesece i dane profesora knji\u017eevnosti na privatnom fakultetu. Primetan je njegov sukob sa novim elitama, sa studentima i uop\u0161te sa na\u010dinom na koji funkcioni\u0161e dru\u0161tvo. Nesna\u0111en, lomi se i odlu\u010duje na samoubistvo. Koliko je to paradigma odnosa intelektualca i intelektualaca naspram dru\u0161tva u kom \u017eive? Nije li to lak\u0161i izlaz, u odnosu na jasno iskazan bunt? Izbora uvek ima, zar ne?<\/strong><\/p>\n

– Sla\u017eem se da je to lak\u0161i izlaz. Uvek je te\u017ee pobuniti se i suo\u010diti sa posledicama te pobune. Mnogi intelektualci biraju tre\u0107i, najlak\u0161i put \u2013 utapaju se u sveop\u0161te sivilo i ne \u201etalasaju\u201c, kako se to obi\u010dno ka\u017ee. Neki \u010dak maskiraju svoj kukavi\u010dluk tako \u0161to manjinsko mi\u0161ljenje progla\u0161avaju ve\u0107inskim, pa ga napadaju do besvesti, \u017eele\u0107i sebe da predstave kao buntovnike. Ali da se vratimo romanu. Osim \u0161to je u sukobu sa okolinom, moj glavni junak ima i druge razloge zbog kojih odlu\u010duje da se spali ispred Skup\u0161tine. On je, pre svega, psihi\u010dki bolestan \u010dovek koji od samoubistva \u017eeli da napravi umetni\u010dki performans. To je veoma va\u017ena dimenzija romana.<\/p>\n

Va\u017ena je dimenzija, a jo\u0161 je va\u017enija mo\u017eda reakcija na taj umetni\u010dki performans. On \u017eeli da kao takav u\u0111e u istoriju, da ga se pamti, da se pri\u010da o njemu, ali pre svega da razumeju \u0161ta on \u017eeli tim performansom re\u0107i. S obzirom na reakcije, kao da je taj njegov poslednji \u010din u stvari poslednji \u010din proma\u0161enog \u017eivota?<\/strong><\/p>\n

– Da, on \u017eeli da njegovo samoubistvo bude shva\u0107eno kao umetnost, ali niko od posmatra\u010da nema taj utisak. Mnogi misle da je re\u010d o obi\u010dnom ludaku koji se zapalio ispred parlamenta. U tom smislu, samoubistvo je logi\u010dan zavr\u0161etak njegovog proma\u0161enog \u017eivota. No, svako vidi to samoubistvo na poseban na\u010din: njegova supruga, posmatra\u010di na ulici, mediji, policija… Svako ima svoje tuma\u010denje. I niko ne zna za\u0161to se Rihter ubio. Neki posmatra\u010di u njemu \u010dak pronalaze inspiraciju za sopstveno umetni\u010dko delo. Upravo po toj slojevitosti i po razli\u010ditim efektima koje je izazvalo, njegovo samoubistvo je umetni\u010dki \u010din. Savremena umetnost na Balkanu \u010desto je u sli\u010dnoj poziciji, naro\u010dito performans, koji se u mnogim krugovima i dalje do\u017eivljava kao inferiorna umetni\u010dka forma. <\/p>\n

Kritikuje\u0161 postojanje privatnih fakulteta, univerziteta koji su rasadnici jednog velikog \u201eni\u010dega\u201c. Gde je, po tebi, krenulo nizbrdo? Gde je \u201eakademstvo\u201c po\u010delo gubiti na zna\u010daju i da li krivicu snose pre svega dr\u017eavni fakulteti, uljuljkani u sopstvenu sigurnost, poltronstvo, itd?<\/strong> <\/p>\n

– Univerzitet \u201eSvetlost\u201c iz mog romana je upravo to \u2013 fabrika za proizvodnju ni\u010dega. Takvih univerziteta je danas jako mnogo, ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu. Bogati ljudi osnivaju univerzitete da bi se jo\u0161 vi\u0161e obogatili, nude\u0107i tek simulaciju obrazovanja. To je trend koji \u0107e tek proizvesti katastrofalne posledice. Ali slika ipak nije crno-bela. Mnogi privatni univerziteti u svetu su me\u0111u najboljim \u0161kolama. U Srbiji, privatni univerziteti su jo\u0161 uvek znatno slabiji od dr\u017eavnih, ali to ne zna\u010di da su profesori koji tamo rade nekvalifikovani. Mnogi obrazovani i stru\u010dni ljudi prinu\u0111eni su da rade u takvim \u0161kolama jer je za posao na dr\u017eavnom univerzitetu potrebna politi\u010dka ili neka druga veza. Znanje odavno ne igra nikakvu ulogu.<\/p>\n

Da li su studenti u tome samo sau\u010desnici ili \u010dak i manje od toga? I jesu li studenti zaista toliko zlo?<\/strong><\/p>\n

– Ima raznih studenata. Recimo, u novoj politi\u010dkoj garnituri u Srbiji dominira jedan tip: mlad, poluobrazovan \u010dovek koji je zavr\u0161io privatni univerzitet, magistrirao, \u010desto i doktorirao na sumnjiv na\u010din, ali se na vreme u\u010dlanio u politi\u010dku partiju, bio je bezgrani\u010dno poslu\u0161an i na kraju je nagra\u0111en va\u017enom dr\u017eavnom funkcijom. S druge strane, na srpskim privatnim univerzitetima ima mnogo inteligentnih i talentovanih mladih ljudi koji su se tamo upisali jer su pogre\u0161no verovali da su takve \u0161kole modernije ili da imaju bolje veze sa univerzitetima u inostranstvu. Oni nisu krivi ni za \u0161ta. Oni su \u017ertve.<\/p>\n

Primetan je i sarkasti\u010dan stav u odnosu na tu intelektualnu elitu koji se ogleda opet kroz vizuru glavnog lika, ali i kroz njihova prezimena. Veruje\u0161 li da takav odnos mo\u017ee biti neka vrsta zdravog otklona naspram devijacija i dekadentnog dru\u0161tva?<\/strong><\/p>\n

– Srbija nikada nije imala primitivniju elitu. I nema naznaka da \u0107e se to promeniti u bliskoj budu\u0107nosti, da \u0107e na klju\u010dna mesta u dru\u0161tvu do\u0107i obrazovani ljudi sa integritetom, a ne poltroni i neotesani populisti. Humor i sarkazam su mo\u0107na oru\u017eja u borbi protiv njihovog primitivizma. Osim toga, humor je za mene va\u017ean aspekt knji\u017eevnosti. Mislim da roman, bez obzira na temu kojom se bavi, nije potpun ako nema i komi\u010dnu dimenziju. Ona mo\u017ee biti protest protiv primitivizma ili tiranije, mo\u017ee biti i filozofska kategorija, \u0161to je najbolje objasnio Bergson u \u010duvenom eseju o smehu, ali je va\u017ena i da bi \u010ditalac prosto u\u017eivao u tekstu. Na\u0161i pisci \u010desto zaboravljaju na tu va\u017enu funkciju knji\u017eevnosti. To je verovatno jedan od razloga za\u0161to umetni\u010dka knji\u017eevnost vi\u0161e nije popularna kao nekad.<\/p>\n

Kako ti vidi\u0161 proteste koji se ovih dana de\u0161avaju \u0161to po Beogradu, u slu\u010daju \u201eBeograda na vodi\u201c, u Novom Sadu, u slu\u010daju Radio-televizije Vojvodine, a \u0161ire se i po Zagrebu, u Skopju traju ve\u0107 neko vreme? Koliko to vidi\u0161 kao borbu ba\u0161 tih obrazovanih ljudi, pa \u0161to da ne i duhovitih, ba\u0161 protiv tog primitivizma?<\/strong><\/p>\n

– Nemam vremena da \u010ditam sve vesti iz regiona, ali sam pratio slu\u010daj beogradske Savamale. Drago mi je da su gra\u0111ani kona\u010dno pru\u017eili otpor bahatoj vlasti koja je po ko zna koji put pokazala radikalsko lice. Nadam se da \u0107e protesti biti masovniji i da gra\u0111ani ne\u0107e dozvoliti politi\u010darima da ih zloupotrebe.<\/p>\n

Lupiga.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Andrija Mati\u0107: Bogati osnivaju univerzitete da se jo\u0161 vi\u0161e obogate, nude\u0107i tek simulaciju obrazovanja\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-208738","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208738","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=208738"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208738\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=208738"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=208738"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=208738"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}