{"id":208458,"date":"2016-07-03T07:00:55","date_gmt":"2016-07-03T05:00:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=208458"},"modified":"2016-07-02T21:17:33","modified_gmt":"2016-07-02T19:17:33","slug":"najludi-biznis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/07\/03\/najludi-biznis\/","title":{"rendered":"Najlu\u0111i biznis"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Leon Neyfakh<\/strong><\/p>\n

\"Leon_Neyfakh\"<\/a>Krajem pro\u0161le godine ruski mediji objavili su vest koja bi svuda drugde izazvala \u0161ok: predsednik Dume je raskrinkan kao plagijator. Sergej Nari\u0161kin, nekada\u0161nji \u0161ef kabineta u Putinovoj administraciji i istaknuti \u010dlan stranke Jedinstvena Rusija, optu\u017een je da je stekao doktorsku titulu na osnovu disertacije u kojoj vi\u0161e od polovine stranica sadr\u017ei gra\u0111u \u201epozajmljenu\u201c iz drugih izvora.<\/p>\n

Posebna pikanterija je to \u0161to je jedan od neimenovanih gostiju u Nari\u0161kinovoj tezi (\u201eStrana ulaganja u Rusiju kao \u010dinilac ekonomskog razvoja\u201c, 196. strana) liberalni ekonomista Vladislav Inozemcev. \u201eVrlo je zabavno \u0161to je istaknuti \u010dlan Jedinstvene Rusije odlu\u010dio da uka\u017ee toliku pa\u017enju mom tekstu\u201c, izjavio je Inozemcev. Naravno, niko nije poverovao da je Nari\u0161kin zaista pro\u010ditao tekst Inozemceva ili da ga je li\u010dno prepisao. Nari\u0161kin je bio osumnji\u010den da je nekome platio da napi\u0161e tezu i zatim podmitio univerzitetsku upravu da je odobri. On verovatno nije ni pro\u010ditao disertaciju koja mu je donela zvanje doktora.<\/p>\n

U SAD bi raskrinkavanje visokog \u010dinovnika vlade kao plagijatora verovatno izazvalo veliki skandal. (Zamislite da je Pol Rajan napisao ekonomski tekst u kome je naveliko \u201epozajmljivao\u201c od Pola Krugmana, i da je u tome uhva\u0107en). Nari\u0161kinova sudbina nije bila tako te\u0161ka. Posle mlake odbrane \u2013 \u201eRekli su mi da je neki vebsajt objavio neku informaciju. Ali ja verujem samo sudu istinskih nau\u010dnika\u201c \u2013 nastavio je da radi svoj posao kao da se ni\u0161ta nije dogodilo.<\/p>\n

Istini za volju \u2013 i nije. Nari\u0161kin je sigurno svestan da je samo jedan od preko 1.000 uspe\u0161nih, imu\u0107nih ruskih gra\u0111ana koji su u novije vreme otkriveni kao plagijatori velikih delova svojih disertacija. Mnogi od ovih krivotvoritelja su politi\u010dari. Neki su sudije. Drugi su tu\u017eioci, visoki policijski \u010dinovnici i rukovodioci univerziteta; jedan je bio \u010dinovnik zadu\u017een za nadgledanje ruskih cirkusa. Tokom nekoliko proteklih godina pojavile su se kredibilne informacije o doktorskim plagijatima tri istaknuta ruska politi\u010dara: ministra kulture, gradona\u010delnika Sankt Peterburga i \u0161efa najvi\u0161eg istra\u017enog organa u zemlji. Samo tokom poslednjih meseci, nedozvoljeno prepisivanje otkriveno je u disertacijama zamenika ministra finansija ruske republike Mordovije i vladinog savetnika za pravosu\u0111e, nominalnog autora teze u kojoj se porede pravni sistemi Rusije i zapada.<\/p>\n

U svim tim slu\u010dajevima, navodnu prevaru su otkrili \u010dlanovi volonterske organizacije Dissernet \u2013 to je veb stranica koju je sa nipoda\u0161tavanjem pomenuo Nari\u0161kin. Grupu je 2013. godine osnovala \u0161a\u010dica nau\u010dnika i novinara sa ciljem da otkrivaju i javno sramote vladine funkcionere, visoko\u0161kolsku upravu i \u010dlanove takozvane ruske elite koji su nezakonitim putem stekli visoka nau\u010dna zvanja. Koriste\u0107i softver koji traga za delovima teksta sli\u010dnim nekom prethodno objavljenom radu, Dissernet je do danas otkrio pribli\u017eno 5.600 sumnjivih radova i objavio nalaze za oko 1.300 me\u0111u njima. U ekspozeu objavljenom ove godine, Dissernet je pokazao da je jedan od devet \u010dlanova Dume \u2013 parlamentarnog tela kojim predsedava Nari\u0161kin \u2013 dobio diplomu na osnovu disertacije koja je sadr\u017eala veliki deo tu\u0111eg rada i koja je verovatno bila kupljena.<\/p>\n

Andrej Rostovcev, fizi\u010dar, jedan od osniva\u010da Disserneta i autor softvera za otkrivanje plagijata, objasnio mi je kako grupa radi: \u201eMa\u0161ina izdvaja sumnjive slu\u010dajeve. U nacionalnoj biblioteci smo utvrdili da je tokom poslednjih 15 godina odbranjeno oko 100.000 doktorskih teza. Ma\u0161ina odabere rad iz te digitalne banke, analizira podudarnosti i ako ih ima previ\u0161e, daje nam znak za uzbunu. Onda ga na\u0161i volonteri \u010ditaju. Taj proces se odvija 24 sata na dan, sedam dana u nedelji.\u201c<\/p>\n

Dissernet se mo\u017ee opisati kao difuzna mre\u017ea anonimnih aktivista; jedan od vo\u0111a grupe je nedavno napisao da je sajt motivisan strahom da je ruska nauka \u201epostala rasadnik niskih i sramnih ljudskih poroka \u2013 ta\u0161tine, hipokrizije i \u017eelje da se profesionalni uspeh postigne ne\u010dasnim sredstvima\u201c. Rostovcev procenjuje da jo\u0161 nekoliko desetina ljudi \u0161irom sveta redovno doprinose nastojanjima sajta, dok su on i nekolicina \u010dlanova jezgra njegovo javno lice.<\/p>\n

Neformalna struktura organizacije \u2013 koja nema fizi\u010dko sedi\u0161te ni ra\u010dun u banci \u2013 klju\u010dna je za njen opstanak. Sergej Parkomenko, istaknuti liberalni novinar koji se pridru\u017eio Dissernetu nakon \u0161to je op\u0161irno pisao o njegovim ranim poduhvatima, nedavno je rekao: \u201eBez glave nema \u0161ta da se odrubi\u201c. Ipak, lideri grupe suo\u010davali su se sa povremenim izlivima neprijateljstva od strane svojih mo\u0107nih meta. Jedan od osniva\u010da bio je ove godine optu\u017een za utaju poreza, a Parkomenka su istra\u017eitelji ministarstva unutra\u0161njih poslova nedavno pozvali na informativni razgovor.<\/p>\n

Neke od intelektualnih kra\u0111a koje je otkrio Dissernet sme\u0161no su bestidne i besmislene. Prema njegovim navodima, poslanik Dume Igor Iko\u0161in je stekao doktorat iz ekonomije tako \u0161to je tu\u0111 rad o ruskoj industriji \u010dokolade pretvorio u tezu o proizvodnji mesa: u njegovoj disertaciji je \u201e\u010dokolada\u201c svaki put zamenjena \u201egovedinom\u201c, \u201ecrna \u010dokolada\u201c je zamenjena \u201etradicionalno uzgajanom govedinom\u201c, a \u201ebela \u010dokolada\u201c \u2013 \u201euvoznom govedinom\u201c. Brojevi, grafikoni i analize ostali su u izvornom obliku, sa \u010dokoladom. U novije vreme Dissernet je otkrio da je onkolog Jurij Carapkin prijavio rad o raku dojke koji je, zajedno sa podacima i ostalim, preuzet iz ne\u010dijeg teksta o raku \u017eeluca. A pokazalo se da je taj drugi tekst plagijat tre\u0107eg izvora: studije o raku kod pasa i pacova.<\/p>\n

Mada postoje svuda, akademske prevare u Rusiji su neuporedive po svom obimu i toleranciji na koju nailaze. Kao \u0161to isti\u010de istori\u010dar MIT-a Loren Grejem, posle istra\u017eivanja koje je obavila organizacija Brookings Institution 2005, \u010dak i Vladimir Putin je optu\u017een da je delimi\u010dno pribegavao plagijatu u svojoj doktorskoj tezi iz ekonomije. To nije imalo mnogo uticaja na karijeru ruskog predsednika. \u201eZar vam \u010dinjenica da to nije imalo odjeka ne pokazuje \u0161ta se doga\u0111a?\u201c, pita Grejem, koji radi specijalizaciju iz istorije ruske nauke. \u201eAko Putin prolazi, za druge je to znak da mogu da \u010dine isto.\u201c<\/p>\n

Te\u0161ko je izmeriti obim ove pojave u Rusiji. Sude\u0107i po do sada prikupljenim podacima, Dissernet procenjuje da se neprihvatljivo \u201epozajmljivanje\u201c pojavljuje u pribli\u017eno \u010detiri odsto teza. Time nisu obuhva\u0107eni neplagirani radovi koje je za doktorskog kandidata napisao neko drugi: po mi\u0161ljenju Ararata Osipijana, koji je doktorirao s tezom o akademskoj korupciji na univerzitetu i sada istra\u017euje tu temu u Ukrajini, od raspada Sovjetskog Saveza do danas, izme\u0111u 20 i 30 odsto svih disertacija na ruskim univerzitetima kupljeno je na crnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

To tr\u017ei\u0161te se napaja jakom \u017eeljom ruske elite za obele\u017ejima akademskog statusa. Kao \u0161to ka\u017ee Parkomenko, ruski \u010dinovnici, politi\u010dari, lekari i poslovni ljudi smatraju da su visoka akademska zvanja deo istog \u201epaketa uspeha\u201c kao skup nakit, pomodna kola i velika ku\u0107a. \u201eAko je neko to postigao \u2013 ako je obezbedio zvanje \u2013 to zna\u010di da je sposoban da ne\u0161to uradi u \u017eivotu\u201c, ka\u017ee Parkomenko. \u201eTo zna\u010di da zaslu\u017euje po\u0161tovanje\u201c. Andrej Zajakin, jo\u0161 jedan od osniva\u010da Disserneta, sa\u017eeo je to ovako: \u201eRuski Donald Tramp svakako bi imao doktorat \u2013 mo\u017eda \u010dak i dva-tri.\u201c<\/p>\n

Cilj Disserneta nije samo da diskredituje pojedince. Njegovi lideri smatraju da je va\u017enija misija sajta da obnovi sam pojam \u201eugleda\u201c u ruskom dru\u0161tvu. \u201e\u017delimo da poka\u017eemo da je ugled va\u017ean \u2013 da ne\u0161to zna\u010di\u201c, ka\u017ee Parkomenko. \u201eLa\u017ene disertacije su samo deo onoga \u0161to zovemo katastrofom srozavanja ugleda u Rusiji \u2013 antimeritokratije u kojoj najuspe\u0161niji i najuticajnici ljudi nisu oni koji to zaslu\u017euju, ve\u0107 oni koji se la\u017eno predstavljaju.\u201c<\/p>\n

***<\/p>\n

Na u\u010destalost akademske prevare u Rusiji delimi\u010dno uti\u010de struktura visokoobrazovnog sistema u zemlji. Za razliku od svojih ameri\u010dkih kolega, doktorski kandidati u Rusiji mogu da dobiju zvanje doktora bez ozbiljnijeg postdiplomskog studiranja ako ubede doktorsku komisiju da odobri njihovu disertaciju. Komisije postoje pri univerzitetima, u njihovom sastavu su \u010dlanovi univerziteta, a ima ih nekoliko hiljada. \u201eVeliki univerzitet mo\u017ee imati deset takvih komisija, po jednu za svako akademsko polje \u2013 jednu za evropsku istoriju, jednu za rusku istoriju, jednu za filologiju, jednu za francuski jezik, jednu za filozofiju i tako dalje\u201c, ka\u017ee Parkomenko.<\/p>\n

Po re\u010dima Osipijana, bliskog Dissernetu, tokom prethodnih 25 godina mnoge od tih komisija su postale korumpirane; fakultetski nastavnici i akademski savetnici primali su mito da bi udarili pe\u010dat na o\u010digledno bezvredan ili plagiran rad. \u201eSvako \u017eeli svoj komad kola\u010da\u201c, ka\u017ee on. \u201eNaru\u010dio si i platio disertaciju, lepo, ali mora\u0161 da plati\u0161 i \u010dlanovima komisije da je odobre. Svima koji rade na univerzitetima potreban je novac jer svi mnogo rade za veoma male plate.\u201c<\/p>\n

Po Zajakinovom mi\u0161ljenju, korumpirane komisije su \u201ejezgro\u201c lanca akademske prevare, a neke od njih su \u201epostale radionice za proizvodnju la\u017enih zvanja\u201c. Ali mehanizam sistema pokre\u0107u firme za pisanje disertacija, koje se \u010desto predstavljaju kao akademski konsultanti, a zapravo sklapaju dogovore za kupce. Te firme uglavnom otvoreno rade svoj posao i lako \u0107e ih na\u0107i svako ko na Googleu ili ruskom pretra\u017eiva\u010du Yandexu ukuca \u201edisertacija po porud\u017ebini\u201c. Jedan user-friendly sajt koji na prvoj strani prikazuje \u010doveka visokog \u010dela sa nao\u010darima na nosu nudi disertacije po niskoj ceni od 100.000 rubalja (oko 1.500 dolara). Isporuka se mo\u017ee o\u010dekivati ve\u0107 za 30 dana. Komentari mu\u0161terija obe\u0107avaju odli\u010dan ishod: \u201eOleg\u201c nas obave\u0161tava da je disertacija koju je dobio od ove kompanije \u201esavr\u0161eno ura\u0111ena\u201c i da se o njoj povoljno izjasnio svaki stru\u010dnjak koji ju je pregledao. \u201eSam ne bih mogao tako dobro da je uradim\u201c, priznaje on.<\/p>\n

Ko stvarno proizvodi tekstove koje te kompanije isporu\u010duju donekle je tajna, ka\u017ee Zajakin, mada to verovatno varira od slu\u010daja do slu\u010daja: \u201eNemamo pristup unutra\u0161njoj strukturi tih mlinova, pa ne znamo ko fabrikuje radove. Da li to radi mla\u0111e fakultetsko osoblje u komisiji? Ili nastavno osoblje univerziteta na kome se komisija nalazi? Ili mo\u017eda zaposleni u firmi?\u201c Izvesno je da se firme koje pru\u017eaju te usluge pona\u0161aju agresivno, preduzetni\u010dki i da tra\u017ee potencijalne mu\u0161terije u onim sektorima ekonomije gde su vi\u0161a zvanja uobi\u010dajena. \u201eTa privredna delatnost je organizovana kao i sve druge \u2013 njeni poslenici ne \u010dekaju mu\u0161terije ve\u0107 ih tra\u017ee\u201c, ka\u017ee Parkomenko. \u201eU kancelariju vlasnika ve\u0107e prodavnice ode\u0107e ili lanca prodavnica u nekom trenutku u\u0161eta pristojan gospodin i ka\u017ee: \u2018Vreme je da postanete doktor ekonomije. To \u0107e biti dobro za va\u0161 biznis\u2019. I onda zapo\u010dinje prezentaciju \u2013 pokazuje reklamni materijal, nabraja opcije, razli\u010dite cene, popuste. On se ne razlikuje od prodavca osiguranja.\u201c<\/p>\n

Kompanije obi\u010dno nude niz usluga, ka\u017ee Osipijan. Srednja cena za rad po porud\u017ebini iznosi oko 3.000 dolara, dok slo\u017eeniji paketi \u2013 koji ponekad obuhvataju monografiju du\u017eine knjige i izradu bibliografije koja sadr\u017ei la\u017ene \u010dlanke u \u010dasopisima \u2013 mogu ko\u0161tati 25.000 dolara i vi\u0161e. \u201eAko kupujete vrhunsku uslugu, firma \u0107e se nagoditi i sa odgovaraju\u0107om doktorskom komisijom\u201c, ka\u017ee Parkomenko. \u201eU idealnom slu\u010daju, platite i ne morate vi\u0161e na to da mislite; diploma \u0107e vam biti isporu\u010dena na ku\u0107nu adresu.\u201c<\/p>\n

***<\/p>\n

Nekada nije bilo tako. Mada je i u sovjetskoj eri bilo partijskih funkcionera sa sumnjivim titulama, do devedesetih godina pro\u0161log veka akademske prevare nisu bile tako bezo\u010dne niti ih je bilo tako mnogo. Osipijan ka\u017ee da je broj odbranjenih disertacija u Rusiji porastao sa 15.000 u 1993. na 30.000 u 2005. godini.<\/p>\n

Glavni razlog tra\u017enje za visokim akademskim titulama u Rusiji je to \u0161to one mogu da donesu opipljivu \u2013 nov\u010danu \u2013 korist svojim nosiocima. U nekim sektorima ekonomije samo doktori mogu biti postavljeni na najvi\u0161e polo\u017eaje; u drugim oblastima, izme\u0111u ostalog u medicini, visoko zvanje omogu\u0107uje nosiocu da naplati vi\u0161u cenu za svoje usluge. U politici su podsticaji posebno perverzni: doktorat ne samo \u0161to omogu\u0107uje \u010dinovnicima koji vi\u0161e nisu na vlasti da dobiju izvrsno pla\u0107ene poslove kao direktori univerziteta (\u201epolo\u017eaj na koji mogu da ateriraju zlosre\u0107ni, neuspe\u0161ni ili glupi\u201c, ka\u017ee Zajakin) ve\u0107 im olak\u0161ava sticanje profita od drugih oblika korupcije. \u201eNastava je jedna od malobrojnih legalnih sfera u kojoj je aktivnim politi\u010darima dopu\u0161teno da rade\u201c, ka\u017ee Parkomenko. \u201ePoliti\u010daru nije dopu\u0161teno da se bavi biznisom. Ali mo\u017ee da bude profesor i da pi\u0161e knjige. To je sjajan na\u010din pranja novca. Odakle vam taj novac? Dr\u017eao sam predavanja. Bavio sam se konsaltingom. Ja sam ugledan \u010dovek; ostvario sam prihod nastavnim radom u nauci.\u201c<\/p>\n

Ali vrednost koju ruske elite pridaju akademskom statusu nije samo ekonomska. Osipijan tvrdi da klju\u010d razumevanja dana\u0161nje tra\u017enje za doktoratima treba tra\u017eiti u pro\u0161losti zemlje i tradiciji akademske izvrsnosti koja je uspostavljena u sovjetskoj eri. \u201eU Sovjetskom Savezu matematika i nauka \u2013 fizika, hemija, biohemija, biologija \u2013 u\u017eivale su veliki ugled jer se obavljao stvarni istra\u017eiva\u010dki rad i jer su ljudi koji su se njim bavili bili \u010dasni i vredni po\u0161tovanja\u201c, ka\u017ee on. Taj ugled je pre\u017eiveo do danas iako je pod Putinom finansiranje akademskog rada znatno opalo, pa su mnogi nau\u010dnici napustili zemlju. Za one koji sebi mogu da ga pribave, visoko akademsko zvanje i dalje je na\u010din napredovanja u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Po mi\u0161lljenju Gregorija Simonsa, stru\u010dnjaka za ruske i evroazijske studije na Upsali, u \u0160vedskoj, i koautora nedavno objavljenog \u010dlanka o korupciji u ruskom visokom obrazovanju, eksplozija akademske prevare u Rusiji nastala je zato \u0161to su profesori i nau\u010dnici slabo pla\u0107eni i \u0161to profesionalci sa dru\u0161tvenim ambicijama imaju veliki dohodak koji mogu da tro\u0161e na statusne simbole. \u201eTaj biznis je procvetao zato \u0161to je sistem veoma birokratizovan\u2026 i zato \u0161to su dru\u0161tveni status i plate univerzitetskih profesora znatno opali\u201c, rekao mi je Simons u elektronskoj poruci. \u201eUdru\u017eili su se podsticajni i obeshrabruju\u0107i \u010dinioci, posebno kada su se nove klase \u2013 advokati, politi\u010dari i biznismeni \u2013 na\u0161le me\u0111u pobednicima u novoj Rusiji i za rekordno vreme akumulirale ogromno bogatstvo, ali su istovremeno imale potrebu za nekakvom percepcijom legitimnosti.\u201c<\/p>\n

Nije neobi\u010dno \u0161to su novope\u010deni bogata\u0161i posegnuli za staromodnim obele\u017ejem uspeha. Ali ako svi koji mogu da kupe doktorsko zvanje znaju kako se do njega dolazi, za\u0161to titule i dalje imaju vrednost? Kao \u0161to ka\u017ee Loren Grejem: \u201eS jedne strane, tim ljudima nije va\u017eno \u0161to je doktorat falsifikovan, a s druge strane oni iskreno veruju da akademsko zvanje donosi ugled. To izgleda protivre\u010dno, ali bojim se da je ba\u0161 tako.\u201c<\/p>\n

***<\/p>\n

Ruska vlada i njene obrazovne institucije nisu potpuno ravnodu\u0161ne prema poplavi akademskih prevara. Godine 2012, kada je otkriveno da je Andrej Andrijanov, koji se nalazio na \u010delu ugledne matemati\u010dke akademije u Moskvi, falsifikovao mnoge publikacije \u2013 i kasnije \u0161tampao primerke nepostoje\u0107ih akademskih \u010dasopisa da bi dokazao svoju nevinost \u2013 ruski ministar prosvete i nauke osnovao je komisiju za istra\u017eivanje tog problema. Na kraju je vlada raspustila komisiju na moskovskom Dr\u017eavnom pedago\u0161kom univerzitetu koja je omogu\u0107ila Andrijanovu da doktorira, zatvorila ili \u201ezamrznula\u201c jo\u0161 oko 800 drugih komisija \u0161irom zemlje i donela reforme za borbu protiv korupcije u okviru centralne vladine agencije zadu\u017eene za potvrdu disertacija.<\/p>\n

Te reforme su donekle ote\u017eale kupovinu zvanja. Po Igoru Fedjukinu, istori\u010daru koji je bio na \u010delu komisije, dr\u017eava zaslu\u017euje priznanje za te napore. Ali \u0161ira javnost je postala svesna akademskih prevara zahvaljuju\u0107i Dissernetu, koji ruska \u0161tampa redovno prati objavljuju\u0107i svakog dana dosije o jednom ili dvojici plagijatora. \u201ePostoji razlika izme\u0111u javne tajne i obelodanjene tajne\u201c, ka\u017ee biolog Mihail Gelfand, jedan od osniva\u010da Disserneta. \u201eJedno je re\u0107i da svi znaju da taj i taj vara \u017eenu. Drugo je to dokumentovati fotografijom.\u201c<\/p>\n

Mada su nalazi Disserneta izazvali malo ostavki ili otkaza, osniva\u010di te organizacije veruju da to \u0161to rade ima uticaja. Ako ni\u0161ta drugo, ambiciozni pseudonau\u010dnici Rusije sada znaju da \u0107e disertacija koja im je ponu\u0111ena na crnom tr\u017ei\u0161tu verovatno biti plagijat i da kupovina zvanja nosi izvestan rizik. Mo\u017eda se zato, ka\u017ee Zajakin, godi\u0161nji broj odbranjenih disertacija vratio na onaj iz ranih devedesetih: s pribli\u017eno 30.000 u 2012. godini opao je na 16.500 u 2014.<\/p>\n

Smanjiti korumpiranost ruske elite zastra\u0161ivanjem nesumnjivo je uspeh. Ali, kao \u0161to priznaje Parkomenko, to nije isto \u0161to i u\u010diniti da po\u0161tenim ljudima smeta akademska prevara ili ih ubediti da to nije normalan deo \u017eivota. A krajnji cilj Disserneta je, ka\u017ee on, \u201eda ljudi po\u010dnu da brinu zbog toga\u201c. \u201eMnogi su \u2018raskrinkani\u2019\u201c, ka\u017ee Parkomenko i dodaje da je Sergej Nari\u0161kin mirno zadr\u017eao svoj polo\u017eaj u Dumi i u partiji. \u201eRuska javnost ka\u017ee, \u2018Pa \u0161ta? Ukrao je. Svi kradu. Na kraju, za\u0161to bi neko bio na vlasti ako ne da bi krao?\u2019 Ugled ne zna\u010di ni\u0161ta. Pretnja da \u0107e ne\u010diji ugled biti uni\u0161ten, da \u0107e svi saznati za kra\u0111u nema nikakav efekat.\u201c<\/p>\n

Ako je to ta\u010dno \u2013 ako je fatalizam ruskih gra\u0111ana u vezi sa korupcijom zaista tako dubok \u2013 kako \u0107e Dissernet ikada posti\u0107i svoj cilj \u201eobnavljanja vrednosti ugleda\u201c? \u201ePostepeno\u201c, ka\u017ee Parkomenko. \u201ePonekad dobijemo reakciju \u2013 nekad ba\u0161 glasnu. Ponekad uspemo da prika\u010dimo ljudima tu etiketu. Svi, na primer, znaju da je ministar kulture u Rusiji osoba sa dve ukradene disertacije. To pi\u0161e i na Wikipediji. To izlazi kao prvi rezultat na Googleu. Vrlo je va\u017eno prika\u010diti nekom etiketu koja \u0107e se kasnije vu\u0107i za njim. Pre ili kasnije, ona \u0107e ne\u0161to zna\u010diti.\u201c<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Slate<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ruski \u010dinovnici, politi\u010dari, lekari i poslovni ljudi smatraju da su visoka akademska zvanja deo istog \u201epaketa uspeha\u201c kao skup nakit, pomodna kola i velika ku\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":208459,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-208458","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208458","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=208458"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208458\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/208459"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=208458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=208458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=208458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}