{"id":208084,"date":"2016-06-28T08:00:10","date_gmt":"2016-06-28T06:00:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=208084"},"modified":"2016-06-28T08:23:24","modified_gmt":"2016-06-28T06:23:24","slug":"brexit-kraj-iluzija-o-evropljaninu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/06\/28\/brexit-kraj-iluzija-o-evropljaninu\/","title":{"rendered":"Brexit \u2013 kraj iluzija o Evropljaninu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Adriana Zaharijevi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Adrijana<\/a>Ovo nije tekst o malom ostrvu \u010dija je kruna suvereno vladala teritorijom koja je mnogostruko prevazilazila njegovu povr\u0161inu, imaju\u0107i na kraju dugog 19. veka u svom posedu \u010dak 44% svetskog kapitala. To tako\u0111e nije ni refleksija o delu sveta koji se i dalje naziva continent, evropskom kopnu s one strane Kanala (na Kontinentu poznatom po imenu La Manche) i svemu \u0161to je naprosto, i sasvim neprevodivo, overseas.<\/p>\n

Pod pretpostavkom da ne\u0107e do\u0107i do uvek spasonosnog \u2019drugog kruga\u2019 \u2013 kada se nekako, takore\u0107i na silu, okupe i apstinenti i oni ne ba\u0161 sasvim odlu\u010dni na koju stranu da se privole \u2013 referendum o britanskom izlasku iz Evropske unije re\u0161ena je stvar i sada ve\u0107 ispri\u010dana pri\u010da. Iako bi ga, prema rezultatima, pre valjalo nazivati Enxitom nego Brexitom, Ujedinjeno Kraljevstvo, ovog \u010dasa prili\u010dno razjedinjeno, odlu\u010dilo je najdemokratskijom procedurom da napusti savez \u010diji je \u010dlan od 1973. godine. Umesto pri\u010de o Kraljevstvu, ovo je tekst o kona\u010dnom krahu 1989. godine i posledicama koje on ima po razumevanje vremena koje sledi. <\/p>\n

Kako razni tekstovi o Brexitu pokazuju, on bi mogo da bude pri\u010da o nostalgiji za viktorijanskom slavom; o raspomamljenoj svesti o zna\u010daju suverenosti i suprematiji nezavisnosti; o starcima koji ne brinu dovoljno o budu\u0107nosti svoje omladine (doslovno shvativ\u0161i profetske re\u010di sopstvene generacije, koja je s Johnnyjem Rottenom, a pre Margaret Thatcher, predvi\u0111ala: no future in England\u2019s dreaming); o drevnom i prili\u010dno dugo uzgajanom strahu od raznih \u2019stranaca\u2019 koji preuzimaju na\u0161e poslove; o imigrantima koji se kao tovari krompira preko \u010ditave Evrope (odnosno, Kontinenta) dokotrljavaju do ostrva; o padu funte i smeni u evropskim ekonomijama. I premda su Britanci vazda bili od svih drugih do\u017eivljavani kao ekscentri\u010dni, spisak navedenih tema nije ni osobito ekscentri\u010dan, ni osobito britanski. Na\u017ealost, nije ni nov: scenario je pisan bar unazad dva veka \u2013 svakom je njegova slava najve\u0107a, nezavisnost najpre\u010da, starci po definiciji konzervativni, mladi naivni i sebi\u010dni, a najezda tu\u0111e radne snage, posebno kad joj se boja ko\u017ee razlikuje, bezmerna pretnja. Taj je scenario kontinentalan u meri u kojoj je i trampovski i britanski.<\/p>\n

Pri\u010da o Brexitu bi tako\u0111e mogla da bude i pri\u010da o tome da li je Evropska unija savez koji je nivelisao ili bar umanjio smisao postojanja nacionalnih dr\u017eava, i onih evropskih i svih ostalih. Jedan drugi exit, aktuelan pro\u0161log leta, ve\u0107 je ukazao na svu problemati\u010dnost mita o porodici ravnopravnih nacionalnih dr\u017eava: bratske dr\u017eave Evrope (\u0161to je \u010desta skra\u0107enica za Evropsku uniju) jednako su suverene i jednako se pitaju o njenoj sudbini, a upravo to im omogu\u0107ava da u zajedni\u0161tvu umanje ograni\u010denost na sopstvene uske interese, \u010dime takore\u0107i automatski postaju nadnacionalne.<\/p>\n

Grexit je otkrio svo licemerje horizontalne suverenosti, asimetri\u010dnost mo\u0107i za pregovara\u010dkim stolom i gotovo kolonijalni status zemlje koja je \u010dlanica Evropske zajednice od 1981. godine. Razli\u010diti oblici ucene upu\u0107ene gr\u010dkoj vladi, posebno od trenutka kada vlast preuzima Siriza, otkrili su i da su nacionalne dr\u017eave merne jedinice dr\u017eavnosti i da takve dr\u017eave mogu biti du\u017enici koji svojom suvereno\u0161\u0107u trguju u zamenu za pokroviteljski protektorat. Otud je nu\u017eno zapitati se nije li jedini zbilja radikalan potez u svetu u kojem su dr\u017eave nacionalne premda slu\u017ee krupnom kapitalu, otcepljenje, izlazak i potonje zatvaranje u svoje uske granice? To, dakako, posebno va\u017ei kada je dr\u017eava ostrvo (a kako izmi\u0161ljeno ime \u2019Enxit\u2019 najavljuje, problem se, naravno, javlja i kad na tom ostrvu postoji jo\u0161 neka potencijalno nacionalna dr\u017eava). No, insularnost, \u0161to pokazuju radosne reakcije Marine Le Pen i Geerta Wildersa, zapravo i nije nikakav osobit preduslov.<\/p>\n

U nacionalnoj dr\u017eavi koja je u slu\u017ebi krupnog kapitala i koja se izdaje za kosmopolitsku jer pripada velikoj porodici dr\u017eava, \u010dini se da je jedino re\u0161enje odbijanje kosmpolitizma, njegovo progla\u0161enje za la\u017e. I taj je scenario star: dokle god postoje granice (nacije), postoja\u0107e i oni koji koji \u0107e ih prelaziti i zagovarati slobodan (mada nacionalno ure\u0111en) prelaz drugih, ali i oni koji ih prelaze retko ili nikada i koji imaju ili ambivalentan ili negativan odnos prema tu\u0111inima. Ta \u2019unutra\u0161njost\u2019, slabo pokretno stanovni\u0161tvo sel\u0101 ili gradova u kojima kretanje nije frekventno (pa bio to Ipswich, Koprivnica ili Po\u017earevac); koje se smatra zakinuto u odnosu na bliske metropole (London, Zagreb ili Beograd); gde je posla manje i gde bi se d\u017eamija na postsekularnom urbanom pejza\u017eu videla istaknutije nego u velikim gradovima; takva sredina radije bira da kosmopolitizam proglasi za la\u017e. Kada se granice Evropske unije otvore, sredove\u010dna u\u010diteljica iz Slunja ili biv\u0161i radnik propale fabrike iz Smederevske Palanke u tome uglavnom ne vide \u0161ansu za pobolj\u0161anje sopstvenih \u017eivotnih uslova. Sli\u010dno tome, gra\u0111ane Sunderlanda lako je zapla\u0161iti najezdom jo\u0161 nekih isto\u010dnoevropskih migranata, koji korak po korak, zauzimaju slobodan prostor Merry old England. Na tamnopute imigrante ne treba ni tro\u0161iti re\u010di.<\/p>\n

Na ovim prostorima ti nekosmopoliti stekli su lokalno ime, \u2019gubitnici tranzicije\u2019. Znamo da ih je u Isto\u010dnoj Evropi mnogo i prili\u010dno dobro poznajemo posledice postsocijalisti\u010dkog ukidanja dru\u0161tvene svojine. Me\u0111utim, Brexit nam je pokazao da ima i Britanija gubitnika, koji dolaze iz samog srca Zapada i iz samog srca imperije. Njihova \u2019tranzicija\u2019 po\u010dela je i pre 1989. godine, ukidanjem te\u0161ke industrije i ubrzanom privatizacijom \u2013 istim procesima koji su komunizam isto\u010dnog bloka prevodili u liberalnu demokratiju. Nije to bila nikakva tajna svih ovih decenija, ali smo je mi odavde videli kao nekakvu sasvim druga\u010diju i bolju stvarnost, a oni su tamo mo\u017eda mogli da veruju u mit kako \u0107e se recesija okon\u010dati brzo, posle jo\u0161 samo jednog \u2019seta\u2019 mera koje su nastavile da produbljuju, za Ujedinjeno Kraljevstvo ina\u010de istorijski tipi\u010dne, klasne razlike. \u2019Nekosmopoliti\u2019 koji su glasali za Brexit nisu stoga britanski fenomen. U Evropi 21. veka oni su su\u0161tinski evropski fenomen, u jednakoj meri isto\u010dni i zapadni, ju\u017eni i mo\u017eda ponajmanje severni. Jedino se na\u010din na koji se sebi pribavlja dostojanstvo na prazan stomak i neizvesnu budu\u0107nost i dalje, u izvesnoj meri, lokalno razlikuje. <\/p>\n

Pri\u010da o Brexitu tako\u0111e je pri\u010da o tome kako je desnici uvek jednostavno da na\u0111e argumente, jer nikada ne mora da posegne za budu\u0107no\u0161\u0107u. Vreme desnice je uvek trajno vreme pro\u0161losti koja se preliva u sada\u0161njost. \u2019Take back control\u2019, jer se s kontrolom vra\u0107a i dostojanstvo, podrazumeva da je kontrole nekad bilo, da je ona u samoj su\u0161tini kolektivnog bi\u0107a, i da se odatle preliva na svakog kome kontrola sada nedostaje. Preuzeti kontrolu, zatvoriti se u svoj mali brlog, u svetu kojem svedo\u010dimo \u2013 suprotno onom davna\u0161njem u kojem su Normani pokorili ostale horde po\u0161to su konje koristili i tokom bitke \u2013 o\u010dito nije nimalo jednostavno. I Brexit, i Grexit pre njega, jasno su, premda s distinktivnim razlikama u ju\u017enja\u010dkoj i imperijalno-zapadnoj formi, pokazali da postoje slojevi i slojevi legislative, ekonomije i politi\u010dkih multilateralnih sporazuma koji stoje na putu \u2019preuzimanja kontrole\u2019.<\/p>\n

Za levicu koja je pak uvek okrenuta budu\u0107nosti, \u010diji su budu\u0107i ideali nu\u017eno sastavni deo sada\u0161njih borbi, Brexit se tako\u0111e otvorio u svojoj svojoj kompleksnosti. Da li je bilo mogu\u0107e izvesti Lexit (\u2019levi exit\u2019), izlazak iz Unije koja se nesmiljeno zala\u017ee za mere \u0161tednje, koja se zasniva na slobodnom prometu robe i ograni\u010denom prometu ljudi, odr\u017eava stroge hijerarhije izme\u0111u svojih istoka, jugova, zapada i severa, gradi \u017ei\u010dane zidove i obnavlja stari duh Evrope koja je samo mi\u0161i\u0107avo bela i hri\u0161\u0107anska? Da li je izlazak levice mogao da nadvlada ksenofobiju, rastu\u0107i nacionalizam i prate\u0107i rasizam, koji su uvek potka desni\u010darskog pokli\u010da za povratak u slavnu pro\u0161lost u kojoj smo tu samo mi, sami, samo mi beli, samo mi hri\u0161\u0107ani? Brexit je pokazao da se svaki levi\u010darski glas protiv neslavno utopio u moru onih koji od danas mo\u017ee slu\u017eiti i kao poziv na lin\u010d.<\/p>\n

Statistike koje su se pojavile dan posle ukazuju na duboku podelu u do\u017eivljaju vrednosti glasa\u010da, koje, ponovo, ne predstavljaju britansku distinkciju. Ispostavlja se da su glasa\u010di koji su \u017eeleli ostanak u Evropskoj uniji imali visoko mi\u0161ljenje o multikulturalizmu, socijalnom liberalizmu, feminizmu, zelenim politikama, imigraciji i prili\u010dno podeljeno mi\u0161ljenje o kapitalizmu (to je zapravo ta\u010dka koja najvi\u0161e pribli\u017eava glasa\u010de s obe strane linije). Klju\u010dno je, o\u010digledno, ne dopustiti da se ne\u0161to \u0161to se ve\u0107 naziva kulturnim ratom ne preto\u010di u gubitak onih vrednosti iza kojih savremena levica stoji postojano. Jer Britanija istorijski sasvim dobro poznaje podelu (a i mi na druge na\u010dine) koja se odavno predo\u010dava kao kulturna: samo \u0161to u doba liberalizma feminizam, na primer, nije bio ni\u010dija vrednost. O seksualno razli\u010ditoj Evropi da i ne govorimo. <\/p>\n

U vrtlogu pri\u010da, Brexit bi morao da bude kona\u010dno otre\u017enjenje, kraj preduge 1989, za celu Evropu, pa tako i za nas na njenoj periferiji, za one kojima Evropa pla\u0161i svoje Evropljane. Brexit je nedvosmislen pokazatelj da kraj civilizacije nije nastupio, da za nacionalne dr\u017eave svakako jo\u0161 ima mesta, da razlike u socijalnim istorijama Evrope uslovljavaju razli\u010diti klasni interesi, koji ne samo da nisu nestali nego se danas sve intenzivnije produbljuju. Brexit je poslednji udarac u Evropljanina i evropske vrednosti, s kakvim smo se upoznavali i politi\u010dki upodobljavali poslednjih 27 godina. Na nama je da mislimo da li je i kakva nova Evropa mogu\u0107a.
\nvoxfeminae.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U vrtlogu pri\u010da, Brexit bi morao da bude kona\u010dno otre\u017enjenje, kraj preduge 1989, za celu Evropu, pa tako i za nas na njenoj periferiji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-208084","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208084","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=208084"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208084\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=208084"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=208084"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=208084"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}