{"id":207920,"date":"2016-06-25T07:00:02","date_gmt":"2016-06-25T05:00:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=207920"},"modified":"2016-06-24T22:48:30","modified_gmt":"2016-06-24T20:48:30","slug":"englesko-prolece","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/06\/25\/englesko-prolece\/","title":{"rendered":"Englesko prole\u0107e"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dejan Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Dejan<\/a>Kada su, posle odr\u017eanog referenduma, rano jutros sabrani glasovi \u201eza\u201c i \u201eprotiv\u201c, ispostavilo se da vi\u0161e od pola gra\u0111ana Ujedinjenog Kraljevstva ne \u017eeli vi\u0161e da vidi svoju dr\u017eavu unutar Evropske unije. Ne ba\u0161 tako velika ve\u0107ina njih (blizu 52 odsto) zaklju\u010dila je da su koristi od pripadanja Uniji manje od dobrobiti koje bi mogli u\u017eivati u ponovo suverenom Kraljevstvu. Sada ve\u0107 uvre\u017eene pritu\u017ebe na ra\u010dun EU dobro su poznate: novac koji se upla\u0107uje u zajedni\u010dki bud\u017eet EU mo\u017ee ostati u zemlji i pomo\u0107i da se podigne kvalitet javnog zdravstva, na primer; EU nije demokratska politi\u010dka zajednica, odluke se donose u birokratizovanom centru (ili u najmo\u0107nijim dr\u017eavama Unije, poput politike \u0161tednje, recimo) i name\u0107u se gra\u0111anima dr\u017eava \u010dlanica, bez mogu\u0107nosti da oni na te odluke uti\u010du ili ih ospore; povrh svega tu je i kriza sa izbeglicama, koja je pokazala da zemlje \u010dlanice nisu u stanju da se dogovore i zajedni\u010dki deluju u vezi sa pitanjima od sudbinskog zna\u010daja za njihove gra\u0111ane.<\/p>\n

Tako bi mogla da glasi vest o jutro\u0161njim rezultatima britanskog referenduma o EU, iako bi malo \u0161ta u njoj u stvari bilo ta\u010dno. Prvo, u pregovorima iz februaru 2016, Britanija je dobila poseban status unutar Unije i time za sebe obezbedila ve\u0107u (finansijsku) autonomiju u odnosu na Uniju nego \u0161to je imaju druge \u010dlanice. Sada je taj status izgubila, a sa njim i pogodnosti koje su proizlazile iz posebnih trgovinskih dogovora koje je EU sklopila sa 53 zemlje. Sada \u0107e Britanija morati sama ponovo da se dogovara i sklapa sporazume sa tim zemljama. Odbacivanjem \u010dlanstva, Britanija tako\u0111e gubi i nesmetan pristup tr\u017ei\u0161tu u EU. \u0160to se ti\u010de udela u evropskom bud\u017eetu, Britanija je u njega upla\u0107ivala oko 11 milijardi evra godi\u0161nje, ali su recimo britanski seljaci iz Unije dobijali subvenciju od 2,5 milijarde evra, a nerazvijene oblasti Britanije mogle su ra\u010dunati na posebne evropske fondove za razvoj. Sve u svemu, pri\u010da o tro\u0161kovima i gubitku suvereniteta u EU, za Britaniju, kao i za druge \u010dlanice, mnogo je slo\u017eenija od jednostavnih prigovora na prvu loptu.[1]<\/p>\n

Pored svega toga, zanimljiva je i pri\u010da o migrantima. U Britaniju je iz drugih dr\u017eava EU stiglo vi\u0161e miliona radnika \u010diji status sada postaje sporan. Protivnici \u010dlanstva prigovaraju da su zbog slobodnog kretanja unutar EU u Britaniju stigli slabo obrazovani radnici. Izvan EU, Britanija \u0107e mo\u0107i da pravi selekciju i prima samo visokoobrazovane radnike. Me\u0111utim, ovaj argument ne uzima u obzir da je iz Britanije u druge zemlje EU oti\u0161lo da radi otprilike isto onoliko ljudi koliko ih je u Britaniju do\u0161lo, \u0161to je upravo posledica ve\u0107eg tr\u017ei\u0161ta i raznovrsnije ponude poslova. Dakle, na svaki argument za izlazak mogu\u0107e je ponuditi kontraargument za ostanak, a potrebna je ozbiljna analiza i vi\u0161egodi\u0161nje ista\u017eivanje (re\u010d je tu o dugotrajnim procesima) da se utvrdi \u0161ta je od toga zaista ta\u010dno, kako bi se donela racionalna odluka. Me\u0111utim, referendumska kampanja nije u fokusu imala konkretne podatke, pa ostaje pitanje na osnovu \u010dega su gra\u0111ani Ujedinjenog Kraljevstva donosili odluku i \u0161ta je zaista bilo na stvari u ovom referendumu.<\/p>\n

U mesecima pre referenduma ra\u0111ena su razna istra\u017eivanja javnog mnjenja u Britaniji o odnosu prema EU. Ispitanici su kategorizovani u vi\u0161e kategorija \u2013 prema politi\u010dkoj opredeljenosti za neku partiju, obrazovanju, mestu boravka, socijalnom statusu, \u017eivotnoj dobi (ispostavi\u0107e se tako da su o izlasku iz EU odlu\u010dili mahom stariji od 65 godina). Koliko god da su dobijeni rezultati bili zanimljivi i re\u010diti, jedan komentator je skrenuo pa\u017enju na to da je jedan bitan aspekt ipak ostao van istra\u017eivanja. Naime, referendum je do\u0161ao posle osam godina politike \u0161tednje. Mi ne mo\u017eemo znati kako bi ljudi bili raspolo\u017eeni da su umesto osam godina \u0161tednje imali osam godina prosperiteta, ka\u017ee on. Drugim re\u010dima, raspolo\u017eenje gra\u0111ana prema EU mo\u017ee se \u010ditati i kao neka vrsta socijalnog bunta. Pogre\u0161no ili ne, veliki broj gra\u0111ana je za svoj lo\u0161 polo\u017eaj okrivio EU, a ljude kojima je dobro i\u0161lo prepoznao kao EU kolaborante (\u201estrane pla\u0107enike\u201c, recimo). Glasanje protiv EU onda nije samo socijalni bunt protiv lo\u0161eg vlastitog polo\u017eaja, nego i izraz namere da se onima kojima je dobro u EU ukinu privilegije koje \u010dlanstvo nosi sa sobom za boljestoje\u0107e. Uloga ljudi koji su bili na \u010delu kampanje protiv EU za stvaranje takvog raspolo\u017eenja je bila ogromna.<\/p>\n

Ba\u0161 kao \u0161to je i uloga laburista morala biti mnogo ve\u0107a u obja\u0161njavanju uzroka krize i artikulisanju socijalnog bunta na ne\u0161to druga\u010diji i prikladniji na\u010din. Lako se mo\u017ee dogoditi da na talasu odbacivanja EU torijevci i u narednim godinama zadr\u017ee vlast, zahvaljaju\u0107i onom svom krilu koje je o\u0161tro ustalo protiv EU. Gledati torijevce kao stranku koja mo\u017ee doneti ne\u0161to dobro socijalno ugro\u017eenim grupama bilo bi naivno \u010dak i za najneupu\u0107enije Britance. \u010cini se da su laburisti, uprkos nedavnoj pobedi Jeremyija Corbina na unutrastrana\u010dkim izborima za predsednika, propustili \u0161ansu da socijalno nezadovoljstvo preusmere na prave uzroke lo\u0161e situacije za veliki broj gra\u0111ana, umesto na EU. Delovalo je da \u0107e laburisti na \u010delu sa Corbinom biti u stanju da poraze torijevce posle drugog mandata Davida Camerona, ali se sada \u010dini da je to nemogu\u0107e. Cameron je ve\u0107 rekao da se povla\u010di sa mesta premijera u oktobru, a na njegovo mesto do\u0107i \u0107e pobednici referenduma. Iz strana\u010dkog ugla, referendum izgleda kao situacija name\u0161tena tako da torijevci ne mogu izgubiti (sa dva svoja krila, po jedno na svakoj od dve referendumske strane), a laburisti na to nisu umeli da odgovore. Nema razloga da se ne uzme u obzir i to da je cela referendumska pri\u010da, sa dalekose\u017enim i prakti\u010dno nepredvidim posledicama pokrenuta i iz uskostrana\u010dkih interesa.<\/p>\n

Jedan drugi komentator, pak, pored socijalnog nezadovoljstva uveo je jo\u0161 jedan motiv za glasanje protiv EU \u2013 engleski nacionalizam. On je do ovog uvida do\u0161ao razmatraju\u0107i nedelju dana pre referenduma mogu\u0107e posledice izlaska Britanije iz EU. U prilog njegovoj tezi idu i istra\u017eivanja javnog mnjenja pre referenduma, kao i rezultati samog referenduma, kad se posmatraju iz ugla mesne raspodele glasova za i protiv. Spekulacija je jednostavna: pre dve godine, jedan od razloga za\u0161to se u \u0160kotskoj na referendumu glasalo za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu bilo je i \u010dlanstvo te zemlje u EU. Dosledno tome, i ju\u010de su stanovnici \u0160kotske u velikoj ve\u0107ini glasali za EU. Sli\u010dno njima, glasali su i \u017eitelji Severne Irske. Za izlazak su glasali Englezi, i u ne\u0161to manjoj meri Vel\u0161ani. Gra\u0111ani Londona bili su za EU. Ispostavlja se tako da odluka o izlasku nije zajedni\u010dka odluka. Ujedinjeno Kraljevstvo se oko pitanja o EU cepa na zasebne, nacionalno (u etni\u010dkom smislu) definisane oblasti. Englezi i Vel\u0161ani su protiv. \u0160koti i Irci su za ostanak. Rezultat referenduma onda mo\u017ee biti poguban ne samo po jedinstvo EU, nego i za opstanak Ujedinjenog Kraljevstva. Nema nijednog razloga da se u novim okolnostima ne ponovi referendum o nezavisnosti \u0160kotske, a da za \u0160kotskom ne krene i Severna Irska, a za njima, u jednom trenutku, i Vels. To bi Engleze ostavilo same, prvi put posle mnogo vekova, u isklju\u010divo njihovoj dr\u017eavi.<\/p>\n

Sve ovo bilo je jasno i pre referenduma. Iz tog ugla, onda, referendum zapravo nije bio o EU. Na refrendumu su se Englezi u stvari izjasnili da ho\u0107e svoju dr\u017eavu. Jedini je problem \u0161to to pitanje na taj na\u010din nije bilo i postavljeno. Gledano unazad, rezultati ovog referenduma bacaju novo svetlo i na referendum u \u0160kotskoj. Ispada sada da je o nezavisnosti odlu\u010divao pogre\u0161an deo Ujedinjenog Kraljevstva. Umesto \u0160kotske, bolje bi bilo da su jo\u0161 te 2014. o nezavisnosti odlu\u010divali upravo sami Englezi. Pitanje o engleskoj nezavisnosti bilo bi primerenije i sa manje lo\u0161ih posledica nego \u0161to \u0107e ih verovatno imati rezultati britanskog referenduma o EU. Me\u0111utim, za razliku od \u0160kota, Englezi kao da nisu imali smelosti da otvoreno demonstriraju vlastiti nacionalizam (u tom smislu, mo\u017ee se napraviti paralela sa raspadom Jugoslavije i ulogom koju je u tome odigrao srpski nacioalizam; tako\u0111e se name\u0107e i sli\u010dnost vo\u0111a kampanje za izlazak sa Donaldom Trumpom s jedne i sa nekim na\u0161im nacionalisti\u010dkim politi\u010darima s druge strane). Ali, o tome \u0107e ubudu\u0107e morati da razmi\u0161ljaju upravo ljudi koji su ju\u010de glasali, za ili protiv, svejedno.<\/p>\n

\u0160ta, me\u0111utim, zna\u010di britanska referendumska odluka o EU za nas u Srbiji. Ovde ve\u0107 decenijama EU stoji kao pokreta\u010d ili kao zamena za sve one motive kojima bismo morali da se vodimo u \u017eelji da od Srbije napravimo pristojno dru\u0161tvo. Argument koji stoji iza toga je navodno realisti\u010dan i pragmati\u010dan, ali u stvari pogre\u0161an: Srbija nema kapacitet da se sama upristoji i zato joj je potreban okvir spolja. Taj okvir je ovde sada ve\u0107 tradicionalno EU. S obzirom na najnoviju odluku Britanaca, ali i na pona\u0161anje srednjoevropskih zemalja, pogotovo od kad je izbila kriza sa izbeglicama, EU jedva da mo\u017ee i dalje biti prihvatljiv pokreta\u010d za promene. Ali, stvar nije u tome: EU to nije smela biti od samog po\u010detka. U vezi sa tim, britanski referendum bi mogao delovati otre\u017enjuju\u0107e na onaj deo doma\u0107eg politi\u010dkog polja unutar koga se elaboriraju ideje i politike za pristojnu Srbiju. Taj posao moramo napraviti sami. Jedna mogu\u0107nost da ozbiljno radimo na tome jeste i jasna demonstracija otpora nasilju dr\u017eave u Savamali (to sa EU nema nikakve veze). \u0160to se teku\u0107e vlasti ti\u010de, ona se izgleda ve\u0107 preslo\u017eila i spremno zakora\u010dila u \u201ekinesko prole\u0107e\u201c.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ujedinjeno Kraljevstvo se oko pitanja o EU cepa na zasebne, nacionalno (u etni\u010dkom smislu) definisane oblasti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-207920","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207920","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=207920"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207920\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=207920"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=207920"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=207920"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}