{"id":207792,"date":"2016-06-23T07:00:37","date_gmt":"2016-06-23T05:00:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=207792"},"modified":"2016-06-22T22:55:55","modified_gmt":"2016-06-22T20:55:55","slug":"dan-odluke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/06\/23\/dan-odluke\/","title":{"rendered":"Dan odluke"},"content":{"rendered":"

\"gardian\"<\/a>Ko smo i \u0161ta \u017eelimo da postanemo? Da li se zaista toliko razlikujemo od drugih da ne mo\u017eemo da prihvatimo ista pravila za sve? Da li smo mi jedini \u010dlan porodice naroda ili zemalja koji \u017eeli da ostane sam iza zaklju\u010danih vrata?<\/p>\n

Ta pitanja su od po\u010detka predmet ovog sudbonosnog izja\u0161njavanja. Ali posle prljave, \u017eestoke i iscrpljuju\u0107e kampanje Britanija \u0107e glasati o jo\u0161 jednom va\u017enom pitanju: imaju\u0107i u vidu razli\u010ditosti i raznolikost stanovnika na\u0161ih ostrva, mo\u017eemo li da nastavimo zajedni\u010dki \u017eivot jedni sa drugima? Sa pribli\u017eavanjem dana glasanja, referendum se polako pretvara u plebiscit o imigrantima. Da bismo shvatili \u0161ta je pravi ulog u ovoj igri, treba samo da pomislimo na mra\u010dne sile koje bi pobeda opcije za izlazak podstakla i oja\u010dala.<\/p>\n

Srce i glava<\/strong><\/p>\n

Glasanje se obavlja posle vi\u0161e meseci uporne, pristrasne i \u010desto ksenofobi\u010dne medijske kampanje nezapam\u0107enih razmera. Vode\u0107i zagovornici izlaska me\u0111u politi\u010darima izjavljivali su da nemaju ni\u0161ta protiv imigranata i u isto vreme pla\u0161ili javnost pri\u010dama o Turcima koji \u0107e preplaviti Britaniju kada Turska bude primljena u EU, iako dobro znaju da ta mogu\u0107nost jo\u0161 uvek ne postoji. Atmosfera je uzburkana, mnogo je ogor\u010denja i neistina koje se uporno ponavljaju. Najbolji na\u010din da Britanija do\u0111e do ispravne odluke jeste da uti\u0161a strasti srca i poslu\u0161a glas razuma.<\/p>\n

Razum nam govori da najve\u0107i problemi na\u0161ega doba prelaze dr\u017eavne granice. Zagovornici izlaska su se svojski trudili da re\u010d \u201eekspert\u201c pretvore u uvredu, ali zaista nam i nisu potrebni eksperti MMF-a, engleske centralne banke ili bilo kakvog trusta mozgova da bismo uo\u010dili probleme koji se prostiru preko nacionalnih granica: rast mo\u0107i korporacija, migracije, izbegavanje pla\u0107anja poreza, trgovina oru\u017ejem, epidemije i klimatske promene. Nijedan od tih problema ne mo\u017ee se adekvatno re\u0161avati na nivou nacionalne dr\u017eave. Ako korporacijama nametnemo o\u0161trije zakone, one \u0107e se preseliti tamo gde im regulatorna klima vi\u0161e odgovara. Ako poku\u0161amo da pove\u0107amo naplatu poreza, obveznici \u0107e nestati u poreskim uto\u010di\u0161tima. \u0160ta vrede ograni\u010denja emisije \u0161tetnih gasova u jednoj zemlji, ako \u0107e druge zemlje pove\u0107ati svoju emisiju. Jedini put do efikasnih re\u0161enja je saradnja. Bolji svet zna\u010di mogu\u0107nost rada preko granica, a ne skrivanje iza njih. Ru\u0161enjem mostova ne posti\u017ee se ni\u0161ta. Zato Britanija treba da glasa za ostanak u klubu koji je opisan kao najnapredniji oblik prekograni\u010dne saradnje koji je svet video.<\/p>\n

Setimo se i na\u0161e istorije. Britaniju je stvorila i oblikovala Evropa. U istorijskom, kulturnom, geografskom i ekonomskom smislu mi jesmo evropska zemlja. Do pre 70 godina, u gotovo svakoj generaciji u evropskoj istoriji, ljudi sa na\u0161ih ostrva su se borili i ginuli u evropskim ratovima. Okretanje le\u0111a Evropi ne bi bilo u skladu sa na\u0161im tradicijama. To, naravno, ne zna\u010di da evropska gra\u0111evina nema mana. EU je samo zajednica zemalja koje poku\u0161avaju da rade zajedno. To nisu \u201eSjedinjene Evropske Dr\u017eave\u201c. Njeno vo\u0111stvo \u0107e uvek zavisiti od nesavr\u0161enog vo\u0111stva zemalja \u010dlanica. Jedinstvena valuta jeste problemati\u010dan projekat koji izaziva sukobe i primorava siroma\u0161ne da pla\u0107aju visoku cenu odr\u017eavanja ove nestabilne konstrukcije. Ali Britanija nije u evrozoni, a Evropska unija nije zavera uperena protiv nacionalnih dr\u017eava. Britanija je i dalje izrazito svoja, sa svim svojim manama i vrlinama.<\/p>\n

Progla\u0161enju Evropske unije za de\u017eurnog krivca za sve nevolje najvi\u0161e je doprinela frustracija svakodnevnim \u017eivotom u Britaniji. Milioni na\u0161ih gra\u0111ana \u017eive od plata koje ve\u0107 godinama ne rastu, rade na nesigurnim poslovima i sve manje veruju u fer raspodelu. U isto vreme, priliv imigranata je u porastu. \u017divot je te\u017eak, ljudi su besni i spremni da se iskale na onima za koje veruju da su ih izdali. Istina je da najve\u0107u odgovornost za to snosi britanska vlada, ali mora se priznati i da je i EU deo me\u0111unarodnog ekonomskog poretka koji je \u017eivote mnogih ljudi promenio na gore. \u017delja da se kazne odgovorni je sasvim razumljiva, ali u ovom slu\u010daju je pogre\u0161no usmerena.<\/p>\n

Jer u ovom slu\u010daju od presudnog zna\u010daja su standardi vezani za rad, a oni se efikasnije reguli\u0161u u saradnji sa drugima. U protivnom \u0107e nas dalje podsticanje konkurencije li\u0161iti svih za\u0161titnih mehanizama koji se ti\u010du radnog vremena, diskriminacije, radnih prava i povremenog rada. Tako\u0111e, u Evropi ne postoji kriza koja je toliko ozbiljna da bi za britanskog premijera bilo bolje da spolja kuca na vrata EU i moli da bude saslu\u0161an, umesto da sedi unutra i zajedno sa drugim liderima tra\u017ei re\u0161enja. Pobeda glasa za izlazak iz EU ne bi re\u0161ila probleme koji su uzrok gneva. Naprotiv, samo bi ih produbila.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de neposrednih ekonomskih posledica, pitanje nije ho\u0107e li ih biti, ve\u0107 koliko \u0107e biti pogubne. Politi\u010dki pobednici u slu\u010daju izlaska ne bi bili ljudi kojima na srcu le\u017ei obnova politi\u010dkog \u017eivota. Tu pobedu bi odneli predstavnici desnog torijevskog krila i beskrupulozne plutokratije, koji \u017eele da po svojoj volji preure\u0111uju Britaniju tako da to pogoduje uve\u0107avanju njihovog bogatstva. Oni nemaju nameru da uvode pravi\u010dnije poreze za bogate ili pove\u0107avaju izdvajanja za dr\u017eavni sistem zdravstvene za\u0161tite. Takozvane dividende od brexita su ve\u0107 potro\u0161ili, nekoliko puta, pa \u0107e umesto pominjanih 350 miliona funti nedeljno, zbog \u010dega su i zvani\u010dno opominjani, bilans verovatnije biti negativan. Mnogi od njih porez pla\u0107aju pau\u0161alno, a ve\u0107 se \u0161apu\u0107e o mogu\u0107em velikom smanjenju korporativnih poreza. Slika preduzetnije Britanije zagovornika brexita \u2013 one u kojoj ser Philip Green i Fred Goodwin nastavljaju da gomilaju bogatstva \u2013 ne umiruje strahove starijih glasa\u010da, koji samo \u017eele da sve ostane po starom.<\/p>\n

Iluzorno je verovati da \u0107e u slu\u010daju brezita pobednici o\u010duvati ili pro\u0161iriti prava radnika i penzionera. Naprotiv, ljudska prava, jednakost, zdravstvena za\u0161tita, bezbednost i pomo\u0107 izbeglicama lete\u0107e kroz prozor. Oni koji glasaju za izlazak da bi kaznili elite daju odre\u0161ene ruke najgorima me\u0111u njima. Za ve\u0107inu radnika to ne bi zna\u010dilo \u201epreuzimanja kontrole u svoje ruke\u201c, ve\u0107 jo\u0161 manje kontrole nad sve manjim delom kola\u010da koji dobijaju. Oni koji su jo\u0161 neodlu\u010dni, treba da se zapitaju: \u017eelim li da \u017eivim u Britaniji sa licem Nigela Faragea? Da ili ne? Jer to je izbor koji se nudi. Ako je odgovor ne, onda glasajte za ostanak u EU.<\/p>\n

Ostrvo iz bajke<\/strong><\/p>\n

Na izvestan na\u010din, izja\u0161njavanje na referendumu je izbor izme\u0111u imaginarne pro\u0161losti, od koje veliki broj ljudi u na\u0161oj zemlji ne mo\u017ee da se oprosti, i budu\u0107nosti koja je neizbe\u017eno neizvesna. Ako rezultat glasanja bude u prilog izlasku, to zna\u010di da \u0107emo mladim Britancima ostaviti zemlju za koju ve\u0107ina njih ne \u017eeli da glasa. Da li je to fer prema njima? Iz istog razloga bi \u0161kotski nacionalisti mogli da obnove inicijativu za cepanje Britanije koja je pre dve godine odba\u010dena. Da li je to odgovorno pona\u0161anje? Tako bismo ugrozili i re\u0161enje u Severnoj Irskoj \u2013 krhko primirje izvojevano posle decenija mr\u017enje. Da li je izlazak vredan toga? Ni najmanje. Umesto toga, treba da se bacimo na izgradnju demokratske, regionalno ure\u0111ene i multikulturne Britanije koja \u0107e osigurati fer uslove za sve i posvetimo se daljem razvoju veza sa svetom i saradnji sa na\u0161im evropskim susedima.<\/p>\n

Kampanja je dodatno otu\u0111ila ve\u0107 nezadovoljne glasa\u010de. Torijevci su uspeli da patolo\u0161ku opsesiju Evropskom unijom nametnu \u010ditavoj zemlji, koja se ina\u010de ne optere\u0107uje takvim pitanjima. Za taj nemili razvoj doga\u0111aja najodgovorniji je David Cameron, naravno. Ali glasanje na referendumu nije izja\u0161njavanje za ili protiv Camerona. Ishod ovog referenduma \u0107e biti prekretnica za Britaniju i Evropu. Zamislite svet bez Evropske unije \u2013 bez snage i odlu\u010dnosti potrebne da se suprotstavi Rusiji u Ukrajini, bez sposobnosti da do\u0111e do odr\u017eivih re\u0161enja za problem emisije ugljenika, da za\u0161titi \u017eivotni standard radnika i spre\u010di trku prema dnu. Kao i sama demokratija, EU je nesavr\u0161en odgovor na goru\u0107e izazove modernog doba. Ali re\u0161enje za njene nedostatke je rad na reformi, a ne odustajanje od \u010ditavog projekta.<\/p>\n

Kao i demokratija, na \u010dije nas je vrline podsetila nasilna smrt dosledne i principijelne poslanice Jo Cox, EU nije tek najmanje lo\u0161a od mnogih lo\u0161ih opcija. To je izbor koji otelovljuje sve najbolje u nama kao slobodnim ljudima u Evropi kojom vlada mir. Iza\u0111ite i glasajte. Glasajte za ujedinjenu Britaniju otvorenu prema svetu, a protiv brexita koji \u0107e nas zatvoriti u nas same. Glasajte za ostanak.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Re\u010d uredni\u0161tva dnevnika The Guardian\u2013Povezivanje i otvaranje umesto gneva i izolacije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":207793,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-207792","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=207792"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207792\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/207793"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=207792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=207792"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=207792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}