{"id":206734,"date":"2016-06-06T08:27:42","date_gmt":"2016-06-06T06:27:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=206734"},"modified":"2016-06-06T08:38:10","modified_gmt":"2016-06-06T06:38:10","slug":"o-neproduktivnom-radu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/06\/06\/o-neproduktivnom-radu\/","title":{"rendered":"O neproduktivnom radu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Branko Milanovi\u0107 <\/strong> <\/p>\n

\"Branko

Branko Milanovi\u0107<\/p><\/div>Danas sam \u010ditao \u010dlanak o nesta\u0161icama i ekonomskom kolapsu u Venecueli. Uzrok dugih redova ispred prodavnica je dobro poznat ekonomistima koji su istra\u017eivali socijalisti\u010dke ekonomije: dr\u017eavne prodavnice prodaju robu po subvencionisanim cenama, zbog \u010dega tra\u017enja za njima prema\u0161uje ponudu. Mnogi kupuju vi\u0161e nego \u0161to im je potrebno i bave se preprodajom po vi\u0161im cenama onima koji su dovoljno bogati da plate ili onima koji su imali nesre\u0107u da zalihe nestanu pre nego \u0161to su do\u0161li na red.<\/p>\n

Takvi kupci i preprodavci su u Venecueli poznati kao bachaquerosi, obave\u0161tava nas Njujork tajms, a zatim citira Ricarda Hausmanna iz Kenedijeve \u0161kole na Harvardu, koji je bio ministar planiranja u Venecueli devedesetih godina: \u201eTo je najlu\u0111e u ovom sistemu. Mno\u0161tvo ljudi ula\u017ee napor (kroz kupovinu i preprodaju robe), a to ne uve\u0107ava ponudu bilo \u010dega. To je potpuno neproduktivan rad\u201c.<\/p>\n

Tu sam morao da zastanem. \u201ePotpuno neproduktivan rad?\u201c Kao \u0161to svaki ekonomista zna, taj \u201eneproduktivni rad\u201c doprinosi boljoj alokaciji dobara. Dobra se preusmeravaju ka onima koji imaju ve\u0107u plate\u017enu mo\u0107, a po\u0161to ve\u0107u plate\u017enu mo\u0107 vezujemo za ve\u0107u korisnost, dobra su, zahvaljuju\u0107i bachaquerosima, bolje alocirana. Ako neko tvrdi da je rad bachaquerosa neproduktivan zato \u0161to \u201ene uve\u0107ava ponudu\u201c, moramo se zapitati da li to zna\u010di da je svaki oblik trgovine i posredovanja neproduktivan, jer ne stvara nova dobra ve\u0107 ih samo druga\u010dije alocira. Isto bi se moglo tvrditi za \u010ditav finansijski sektor po\u010dev\u0161i od Volstrita. Aktivnostima na Volstritu nikada nije proizveden ni kilogram bra\u0161na, ni vekna hleba, ni jedna jedina sofa. Ali mi verujemo da je finansijsko posredovanje produktivno, jer usmerava novac sa mesta na kojima bi bio manje efikasno kori\u0161\u0107en na mesta gde se efikasnije koristi. Ili od potro\u0161a\u010da koji ne mogu da plate ka potro\u0161a\u010dima koji mogu. To je upravo ono \u0161to rade bachaquerosi.<\/p>\n

Hausmannov stav se poklapa sa (pogre\u0161no tuma\u010denim) marksisti\u010dkim shvatanjem produktivne i neproduktivne aktivnosti koje se reflektovalo u nacionalnim ra\u010dunima socijalisti\u010dkih zemalja kao koncept neto materijalnog proizvoda. U socijalisti\u010dkim zemljama preovladavao je stav da su usluge (uklju\u010duju\u0107i zdravstvo, \u0161kolstvo i dr\u017eavnu upravu) neproduktivne jer ne stvaraju nova fizi\u010dka dobra. O\u010digledno, \u0161pekulanti poput bachaquerosa su otelovljenje neproduktivnog, \u010dak i (kako se verovalo) \u201edru\u0161tveno \u0161tetnog\u201c rada. Takav stav je imao i prakti\u010dne posledice za obra\u010dun nacionalnog dohotka, zbog \u010dega je nacionalni dohodak socijalisti\u010dkih zemalja bio potcenjen u odnosu na vrednost koju bi imao prema sistemu nacionalnih ra\u010duna Ujedinjenih nacija, dok je stopa rasta bila precenjena, jer je rast produktivnosti u na\u010delu bio ve\u0107i u proizvodnji roba nego u domenu usluga.<\/p>\n

Marxova distinkcija izme\u0111u produktivnog i neproduktivnog rada je sofisticiranija. Produktivan je svaki rad koji stvara vi\u0161ak vrednosti. Tako, u poznatom primeru, Marx pokazuje da je rad peva\u010dice (prototip aktivnosti koja ne proizvodi ni\u0161ta opipljivo) produktivan ako ju je anga\u017eovala kompanija ili pojedinac i ako svojom aktivno\u0161\u0107u stvara profit za poslodavca. Sa Marxovog stanovi\u0161ta, dihotomija produktivnog i neproduktivnog rada nije zauvek data, ve\u0107 se menja sa dru\u0161tveno-ekonomskim formacijama. Problem sa socijalisti\u010dkim vladama u Isto\u010dnoj Evropi bio je u tome \u0161to nisu mogle da utvrde \u0161ta bi u socijalisti\u010dkom dru\u0161tvu po Marxu bio produktivan, a \u0161ta neproduktivan rad, pa su zaobi\u0161le problem progla\u0161avaju\u0107i za neproduktivnu svaku aktivnost koja nije imala za rezultat opipljiva fizi\u010dka dobra.<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedna kategorizacija koju je 70-ih godina uvela Ann Krueger, u kojoj su definisane takozvane \u201edirektno neproduktivne aktivnosti\u201c ili \u201eaktivnosti tra\u017eenja rente\u201c. U tu kategoriju bi spadale sve aktivnosti koje za cilj imaju pribavljanje dr\u017eavnih koncesija koje za rezultat imaju ve\u0107e prihode za one koji su lobiranjem uspeli da se izbore za njih. Tu spadaju farmaceutske i IT kompanije koje danas pla\u0107aju stotine lobista u Va\u0161ingtonu \u2013 mada je kvalifikacija izvorno uvedena da bi se vlade zemalja u razvoju stimulisale da odustanu od intervencionisti\u010dkih politika (kao \u0161to je, na primer, bio sistem izdavanja poslovnih dozvola u Indiji, na snazi od 1947. do 1990, vidi Bhagawati ovde). Lobiranje je smatrano za neproduktivno jer vodi stvaranju rente. A renta je, naravno, dohodak koji se ostvaruje bez uticaja na ponudu i alokaciju dobara.<\/p>\n

To nas kona\u010dno dovodi do teme kra\u0111e. U ekonomiji nije lako prona\u0107i pravo mesto za kra\u0111u. Kra\u0111a za li\u010dne potrebe mo\u017ee se pravdati tvrdnjom da \u0107e hleb koji je siromah ukrao od bogata\u0161a gotovo sigurno uve\u0107ati koli\u010dinu \u201edru\u0161tvene sre\u0107e\u201c. (\u010cesto sam razmi\u0161ljao o tome u Njujorku, gde je va\u017eilo staromodno pravilo da \u010dovek uvek treba da ima u nov\u010daniku 20 dolara koje \u0107e dati plja\u010dka\u0161u, \u0161to sigurno ima smisla kao na\u010din da se osigura \u201enajvi\u0161i stepen sre\u0107e za najve\u0107i broj ljudi\u201c.) Stvari postaju slo\u017eenije kada je u pitanju kra\u0111a radi prodaje: provala u juvelirnicu i prodaja nakita mogu uve\u0107ati op\u0161te blagostanje ako su provalnici veoma siroma\u0161ni, a juvelir veoma bogat, ali ne mo\u017ee se pravdati sa pozicija bolje alokacije, jer je nakit jednako dostupan onima koji \u017eele da ga kupe bilo da ga prodaje vlasnik ili provalnici.<\/p>\n

Problem spre\u010davanja kra\u0111e dovodi nas do jo\u0161 jedne kategorije rada koji se mo\u017ee smatrati neprodukltivnim: to je obezbe\u0111enje ili \u201erad na za\u0161titi\u201c. Radnicima obezbe\u0111enja ispla\u0107uju se plate da bi spre\u010davali kra\u0111e. Oni o\u010digledno ne uve\u0107avaju ponudu dobara niti doprinose boljoj alokaciji. Jedini na\u010din da se tvrdi da njihov rad ipak ne\u0161to stvara bio bi argument da spre\u010davanje kra\u0111e doprinosi za\u0161titi imovine, \u0161to stimuli\u0161e investicije i dugoro\u010dni rast. Ali to je prili\u010dno zaobilazno opravdanje, koje se, treba napomenuti, mo\u017ee upotrebiti da se poka\u017ee za\u0161to je kra\u0111a, iako kratkoro\u010dno doprinosi blagostanju, na du\u017ei rok opasna, \u0161to je stav koji se mo\u017ee prona\u0107i jo\u0161 kod Adama Smitha.<\/p>\n

Utvrditi \u0161ta je produktivan, a \u0161ta neproduktivan rad u kapitalisti\u010dkoj ekonomiji nije uvek lako. To je jo\u0161 te\u017ee ako se okrenemo ekonomskoj istoriji: \u0161ta \u0107emo s monasima koji su \u017eiveli od obaveznog desetka; Robin Hood se mo\u017ee braniti sa pozicija maksimizacije korisnosti, ali i kritikovati sa pozicija dugoro\u010dnog rasta; a Francis Drake je samo otimao dobra koja su \u0160panci ekstrahovali kori\u0161\u0107enjem prinudnog rada\u2026<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>
\nSocial Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Marxova distinkcija izme\u0111u produktivnog i neproduktivnog rada je sofisticiranija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-206734","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/206734","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=206734"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/206734\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=206734"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=206734"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=206734"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}