{"id":206591,"date":"2016-06-04T05:41:12","date_gmt":"2016-06-04T03:41:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=206591"},"modified":"2016-06-04T05:41:12","modified_gmt":"2016-06-04T03:41:12","slug":"politicko-upodobljavanje-javnog-servisa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/06\/04\/politicko-upodobljavanje-javnog-servisa\/","title":{"rendered":"Politi\u010dko upodobljavanje javnog servisa"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zoran Petakov\t<\/em><\/p>\n

\"ZoranNakon smena urednika i drugih zaposlenih i postavljanja novog Upravnog odbora, nedavna de\u0161avanja na Radio-televiziji Vojvodine su kulminirala u protestima inicijative \u201cPodr\u017ei RTV\u201d. Ovaj direktni otpor i reakcija, pokrenut od samih novinara i novinarki, izrasta u masovniji pokret koji poku\u0161ava da odbrani radna prava zaposlenih ali i da profesionalne zahteve pretvori u socijalne i politi\u010dke.<\/p>\n

Ono \u0161to se poslednjih nedelja de\u0161ava na Radio-televiziji Vojvodine (RTV) moglo bi se ukratko definisti kao uzurpacija Javnog servisa od kadra Srpske napredne stranke. Smene, ostavke pretnje, \u0161ikaniranja, osvetni\u010dko pona\u0161anje v.d. rukovodstva, sve ukazuje na to da je na sceni upodobljavanje javnog servisa Vojvodine prema zahtevima vlasti.<\/p>\n

\u0160ta se stvarno desilo i jo\u0161 uvek se de\u0161ava na RTV-u ne mo\u017ee biti jasno nekome ko nije pratio situaciju na Javnom servisu poslednju deceniju.<\/p>\n

Naprednja\u010dki blitzkrieg<\/strong><\/p>\n

Sve je po\u010delo imenovanjem novog upravnog odbora sedam dana pre izbora, 17. aprila 2016. Novi upravni odbor izabralo je Regulatorno telo za elektronske medije (REM), iako po isteku mandata \u010dlanova aktuelnog sastava REM-a Skup\u0161tina Srbije nije izabrala nove \u010dlanove. \u0160to zna\u010di da su novi \u010dlanovi Upravnog odbora RTV-a izabrani nelegitimno. Zatim su odmah po objavljivanju rezultata izbora za manje od deset dana usledile smene programskog urednika i ostavke direktora RTV-a i urednice prvog programa. Sledstveno tome je v.d. rukovodstvo u jednom danu smenilo \u010detrnaest urednika i urednica, tako \u0161to su ih presretali po hodnicima ili im jednostavno javili telefonom da vi\u0161e ne obavljaju navedenu du\u017enost, bez ikakvog dodatnog obrazlo\u017eenja.<\/p>\n

Ova svojevrsna \u010distka, kakva nije vi\u0111ena od \u201ejogurt revolucije\u201c, uzbunila je javnost u Vojvodini. Po svim parametrima, Javni servis Vojvodine bele\u017eio je rast gledanosti i popularnosti svojih emisija, finansiranje je bilo stabilno tako da obrazlo\u017eenje novog rukovodstva da su smene usledile zbog pada popularnosti i gledanosti javnog servisa nisu ta\u010dne. Ovakav postupak jeste \u0161okirao sve one koji prate rad RTV-a, ali to nije ni\u0161ta novo i ne de\u0161ava se prvi put. Sli\u010dna praksa politi\u010dkog upodobljavanja javnog servisa po\u010dela je jo\u0161 neposredno posle \u201eJogurt revolucije\u201c 1988, kada su Milo\u0161evi\u0107evi pu\u010disti na tada\u0161njoj Televiziji Novi Sad prvi put isprobali svoj politi\u010dki in\u017eenjering, i bukvalno za mesec dana otpu\u0161tanjem, pretnjama i pritiscima oterali skoro tre\u0107inu zaposlenih. Umesto njih instaliran je proveren partijski kadar, pa je televizija Novi Sad odigrala najsramniju ratnohu\u0161ka\u010dku ulogu u ratovima koji su doveli do raspada SFRJ.<\/p>\n

Istorija politi\u010dkog be\u0161\u010da\u0161\u0107a<\/strong><\/p>\n

Posle 5. oktobra 2000, Televizija Novi Sad transformisana je u Radio-televiziju Vojvodine i po\u010delo je stidljivo uklanjanje Milo\u0161evi\u0107evih ratnih profitera i hu\u0161ka\u010da s javnog servisa. Taj proces je tekao veoma sporo i prekidan je nekoliko puta jer su \u201enovinari\u201c smenjeni s uredni\u010dkih funkcija redovno presudama \u201ereformisanog\u201c pravosu\u0111a vra\u0107ani na posao. Drugi, va\u017eniji razlog bio je taj \u0161to je Demokratska stranka, koja od 2000. godine vlada Vojvodinom, zadr\u017eala Milo\u0161evi\u0107ev princip upravljanja medijima. Razlika je bila u tome \u0161to je SPS otvoreno postavljao svoj kadar na rukovode\u0107a mesta, a DS se krio iza \u201eeksperata\u201c, koji nisu bili ni\u0161ta drugo do poslu\u0161nici vladaju\u0107e stranke.<\/p>\n

Veliki problem predstavljalo je i to \u0161to se Autonomna pokrajina Vojvodina i njena administracija sve do 2008. nalazila u vakuumu, ispra\u017enjena od nadle\u017enosti. U takvoj situaciji je ono \u0161to bi trebalo da je javni servis svih gra\u0111ana i gra\u0111anki pokrajine bilo prepu\u0161teno uskom krugu ljudi koje su postavljali politi\u010dke stranke na vlasti i otu\u0111eni centri mo\u0107i, kao \u0161to su verske zajednice ili RRA (sada\u0161nji REM). U tom periodu je RTV profesionalno i finansijski spao na najni\u017ee grane. Konstantna prepucavanja me\u0111u politi\u010dkim strankama koje su bile na vlasti u pokrajini i te\u017enja da se program Javnog servisa kontroli\u0161e preko sopstvenog kadra dovela su do toga da su se direktori, urednici programa i urednici pojedinih redakcija menjali kao na traci, pa je do 2011. godina RTV promenio \u010dak \u010detiri direktora. Svakog od njih postavila je vladaju\u0107a politi\u010dka struktura, a Demokratska stranka kao sto\u017eer politi\u010dke vlasti u Vojvodini sve vreme je preko svog kadra kontrolisala situaciju na RTV-u.<\/p>\n

Situacija se menja 2004. godine otvaranjem katedre za \u017eurnalistiku pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koja je veoma brzo uspela da od\u0161koluje nekoliko generacija novinara i novinarki. Prvi novinari od\u0161kolovani na ovom fakultetu po\u010deli su da pristi\u017eu na RTV 2007\/2008. Svoju priliku su dobijali na Javnom servisu, ali radili su volonterski, bez ugovora, eksploatisali su ih sopstveni urednici (\u0161to pokazuje da \u010dak ni mediji u javnom vlasni\u0161tvu nisu imuni na zakonitosti kapitalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta na kojem se nalaze).<\/p>\n

Tek s prelaskom na Javni servis nekoliko novinara i urednika s televizije B92, na \u010delu sa Slobodanom Are\u017einom krajem 2011. godine, i njegovim imenovanjem za urednika programa stvari su pokrenute s mrtve ta\u010dke. Ali ne zato \u0161to je doti\u010dni birokrata na pravi na\u010din razumeo \u0161ta bi javni servis trebalo da radi, niti \u0161to je ekipa s B92 bila u velikoj meri progresivna i profesionalna. Naprotiv. Oni su se pona\u0161ali jednako kao i njihovi prethodnici, bahato i nepotisti\u010dki. Podu\u017ei je spisak prijatelja koje je Are\u017eina doveo na RTV; pomenimo samo Sini\u0161u Kova\u010devi\u0107a, \u010cedomira Anti\u0107a ili Tibora Jonu, koji su zahvaljuju\u0107i bliskim vezama s urednikom vodili autorske emisije na RTV-u. Jasno je da se od ovakvih \u201eprijatelja\u201c, veoma konzervativnih i desni\u010darskih politi\u010dkih uverenja, nije moglo o\u010dekivati da ponude bio \u0161ta novo, progresivno ili alternativno. Taj impuls je do\u0161ao s druge strane.<\/p>\n

Prva generacija novinara i novinarki s novosadskog filozofskog fakulteta dobila je priliku da se izbori za svoj status. Tek 2012. godine ponu\u0111eni su im profesionalni ugovori na neodre\u0111eno. Ta borba nije bila ni laka ni jednostavna. ali oni su istrajali, pa su RTV iznutra transformisali sami novinari i novinarke. Tako su se na Javnom servisu Vojvodine na\u0161le i teme o skvotiranju kasarne u Novom Sadu, o zapostavljenim, marginalizovanim grupama, ili o sindikalnim protestima.<\/p>\n

Javni servis se uprkos rukovodstvu transformisao u televiziju koju je sve vi\u0161e ljudi gledalo i podr\u017eavalo. Me\u0111u razlozima tog kvalitativnog skoka svakako se nalazi i rasulo u kome je bila Demokratska stranka posle izbora 2012, pritisak na urednike i rukovodstvo RTV-a je oslabio, a to je bilo vidljivo u podizanju kvaliteta i kvantiteta programa kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih zajednica.<\/p>\n

Pokret Podr\u017ei RTV<\/strong><\/p>\n

Relativni kvalitativni uspon zaustavljen je posle izbora od 24. aprila 2016. godine. Na pozicije v.d. rukovodstva vra\u0107aju se ratni hu\u0161ka\u010di i mra\u010dnjaci iz perioda vladavine Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, koji su poslednju deceniju proveli po hodnicima zgrade \u010dekaju\u0107i svoj trenutak i planiraju\u0107i osvetu. Jasno je da iza svega stoji vladaju\u0107i SNS preko ve\u010ditog \u010dlana nekada\u0161nje RRA Gorana Karad\u017ei\u0107a. Doti\u010dni je bio \u010dlan svih vladaju\u0107ih stranaka u Vojvodini, a nedavno je opet promenio partijski dres i skrasio se u SNS-u.<\/p>\n

Ono \u0161to niko od pu\u010dista nije o\u010dekivao jeste otpor, a on je usledio veoma brzo. Iznutra od samih novinara, koji su stali pre svega u odbranu kako svojih tako i radnih prava kolega i koleginica koji su preko no\u0107i, na brutalan na\u010din smenjeni i sklonjeni. Za vrlo kratko vreme inicijativa nazvana Podr\u017ei RTV dobija podr\u0161ku ne samo kolega i novinarskih udru\u017eenja ve\u0107 i velikog broja gra\u0111ana. Isti oni novinari koji su se unutar atrofirane medijske ku\u0107e izborili za svoj status i podigli je do nivoa da bude najbli\u017ee onome \u0161to bi Javni servis trebalo da predstavlja, da RTV postane jedna od boljih televizije tog tipa u regionu, pobunili su se protiv politi\u010dke \u010distke i postavljanja partijskog kadra nametnutog od vladaju\u0107e politi\u010dke strukture.<\/p>\n

Zahtevi pokreta Podr\u017ei RTV zasada se kre\u0107u u okvirima sistema i zakona, oni zahtevaju: ostavku kompletnog Upravnog odbora i poni\u0161tavanje svih odluka koje su donete, raspisivanje konkursa i transparentnost u odabiru novog rukovodstva, javnu debatu o Javnom servisu Vojvodina na televiziji. Ti zahtevi su svakako opravdani, ali oni su jo\u0161 u okviru sistema, a novinari i dalje \u017eele da komuniciraju sa onima koji su ih smenili, \u0161to \u0107e se pokazati kao zabluda jer se tra\u017ei pravda od d\u017eelata. Pozitivne strane ovog procesa formiranja pokreta jesu \u0161to je taj pokret nastao odozdo, me\u0111u novinarima, nije ga instruirala niti vodila nijedna politi\u010dka partija. Pokret se politi\u010dkim partijama i ne obra\u0107a, on tra\u017ei legitimitet od gra\u0111ana kao \u201ejedinih stvarnih vlasnika javnog servisa\u201c, i dobija ga.<\/p>\n

Na protestu odr\u017eanom 23. maja 2016. vi\u0161e od 2000 ljudi podr\u017ealo je ovaj pokret i njihove zahteve. Polaze\u0107i od \u010dinjenice da je pro\u0161lo manje od dve nedelje od formiranja pokreta, do protesta se ovakav odziv i podr\u0161ka mogu smatrati velikim uspehom. Na protestu odr\u017eanom 30. maja je, po svim procenama, bilo prisutno oko 3000 ljudi, a me\u0111u njima i predstavnici pokreta Lokalni front iz Kraljeva i Ne davimo Beograd, \u0161to zna\u010di da pokret osim masovnosti dobija i podr\u0161ku sli\u010dnih inicijativa iz Srbije.<\/p>\n

Ono \u0161to je, me\u0111utim, klju\u010dno za pokret Podr\u017ei RTV jeste da se u narednom periodu i veoma brzo njihovi profesionalni zahtevi pretvore u socijalne i politi\u010dke. Da bi uspeo u svojim namerama, pokret bi morao da odr\u017ei svoju autonomiju i nezavisnost u odnosu na politi\u010dke strukture i da gra\u0111anima ponudi alternativna re\u0161enja problema zbog kojih se bune. Drugim re\u010dima, da bi opstao i uspeo, pokret mora istovremeno da odr\u017ei tenziju insistiraju\u0107i na zahtevima koji su ve\u0107 izneti, ali i da pro\u0161iri sopstvenu bazu uklju\u010duju\u0107i i druge ljude, ne isklju\u010divo novinare, u proces dono\u0161enja odluka. Atmosfera u dru\u0161tvu pogoduje razvijanju ovakve strategije mo\u017eemo se samo nadati da \u0107e novinari i novinarke koji su imali hrabrosti da se pobune protiv ugnjetavanja i uni\u017eavanja sopstvene profesije imati hrabrosti i znanja da pravilno ocene politi\u010dki trenutak, i da u skladu s njim pro\u0161ire svoje zahteve. Podr\u0161ku gra\u0111ana svakako imaju, a da li \u0107e u svojoj nameri uspeti \u2012 sada najvi\u0161e zavisi od njih samih.<\/p>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta se stvarno desilo i jo\u0161 uvek se de\u0161ava na RTV-u ne mo\u017ee biti jasno nekome ko nije pratio situaciju na Javnom servisu poslednju deceniju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-206591","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/206591","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=206591"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/206591\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=206591"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=206591"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=206591"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}