{"id":205600,"date":"2016-05-22T08:00:52","date_gmt":"2016-05-22T06:00:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=205600"},"modified":"2016-05-22T11:50:47","modified_gmt":"2016-05-22T09:50:47","slug":"istine-i-predrasude-svetih-knjiga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/05\/22\/istine-i-predrasude-svetih-knjiga\/","title":{"rendered":"Istine i predrasude svetih knjiga"},"content":{"rendered":"

Autor: Amin Maluf<\/strong><\/p>\n

\"Amin-Maalouf\"Svi oni koje arapski svet fascinira, zavodi, brine, u\u017easava ili intrigira mogu samo, s vremena na vreme, sebi da postavljaju izvestan broj pitanja.<\/p>\n

\u010cemu te marame, ti \u010dadori, te tu\u017ene brade, ti pozivi na ubistvo? \u010cemu toliko ispoljavanje arhai\u010dnosti, nasilja? Je li sve to uro\u0111eno time dru\u0161tvima, njihovoj kulturi, njihovoj veri? Je li islam nespojiv sa slobodom, sa demokratijom, sa pravima mu\u0161karca i \u017eene, sa moderno\u0161\u0107u?<\/p>\n

Normalno je da takva pitanja budu postavljena, i zaslu\u017euju bolje odgovore od onih upro\u0161\u0107enih koje suvi\u0161e \u010desto dajemo. Na obe strane, moram to da ka\u017eem – izraz koji mi je drag, verovano ste to zapazili. Da, na obe strane. Ne mogu da sledim one koji uporno ponavljaju, ju\u010de kao i danas, jedne te iste stare predrasude, neprijateljske prema islamu, a sebe smatraju ovla\u0161\u0107enima da svaki put kad iskrsne neki revoltiraju\u0107i doga\u0111aj izvuku iz njega kona\u010dne zaklju\u010dke o prirodi nekih naroda i njihovih religija. U isto vreme, ne ose\u0107am se prijatno kad \u010dujem zamorna opravdanja onih koji ne trepnuv\u0161i ponavljaju kako sve \u0161to se de\u0161ava proisti\u010de iz nekakvog \u017ealosnog nesporazuma, i kako je religija su\u0161ta tolerancija; svaka \u010dast njihovim motivacijama, ne trpam ih u isti ko\u0161 sa onima koje cede mr\u017enju, ali njihov govor me ne zadovoljava.<\/p>\n

Kada je neko ka\u017enjivo delo po\u010dinjeno u ime odre\u0111ene doktrine, ova zbog toga, ma kakva bila, ipak ne snosi krivicu, \u010dak i ako se ne smatra da joj je to delo potpuno strano. Ali s kojim pravom bih mogao da tvrdim, na primer, da talibani iz Avganistana nemaju ni\u0161ta sa islamom, da Pol Pot nema ni\u0161ta sa marksizmom, niti Pino\u010deov re\u017eim sa hri\u0161\u0107anstvom? Kao posmatra\u010d, zaista moram konstatovati da je u svakom od ovih slu\u010dajeva posredi jedna od mogu\u0107ih upotreba doti\u010dne doktrine, sigurno ne jedina, niti najra\u0161irenija, ali koja ne mo\u017ee biti otklonjena nervoznim zamahom nadlanice. Kada se dogodi neko iskliznu\u0107e, isuvi\u0161e je lako proglasiti kako je bilo neizbe\u017eno; kao \u0161to je krajnje apsurdno nastojanje da doka\u017eemo kako nikada nije ni moralo da se dogodi i kako je u pitanju puki nesre\u0107ni slu\u010daj. Ako se i desilo, zna\u010di da je postojala izvesna verovatno\u0107a da se desi.<\/p>\n

Za onoga ko se nalazi unutar jednog verskog sistema, savr\u0161eno je opravdano da ka\u017ee kako se prepoznaje u odre\u0111enom tuma\u010denju doktrine, ali ne i u nekom drugom. Neki muslimanski vernik mo\u017ee oceniti da je pona\u0161anje talibana u suprotnosti – ili nije u suprotnosti – sa pismom i duhom vere. Ja koji nisam musliman, i koji sebe, dapa\u010de, odlu\u010dno postavljam van svakog verskog sistema, ja se ne ose\u0107am nimalo sposobnim da razlu\u010dim \u0161ta je u saglasnosti sa islamom a \u0161ta nije. Imamo svoje \u017eelje, svoje izbore, svoje stanovi\u0161te, naravno, Uz to sam neprestano sklon da govorim kako se takvo i takvo preterivanje u pona\u0161anju – postavljanje bombi, zabrana muzike ili legalizacije ekscizije – ne uklapa u moje vi\u0111enje islama. Ali moje vi\u0111enje islama nema nikakvog zna\u010daj. \u010cak i da sam doktor Zakona, najpobo\u017eniji i naju\u010deniji, moje mi\u0161ljenje ne bi okon\u010dalo nijednu nesuglasicu.<\/p>\n

Uzalud uranjamo u svete knjige, konsultujemo njihove tuma\u010denje, sakupljamo argumente; uvek \u0107e biti razli\u010ditih, protivre\u010dnih tuma\u010denja. Oslanjaju\u0107i se na iste knjige, mo\u017eemo da se sla\u017eemo sa ropstvom ili pak da ga osu\u0111ujemo, da slavimo ikone ili da ih spaljujemo, da zabranjujemo vino ili da ga toleri\u0161emo, da propovedamo demokratiju ili teokratiju; sva ljudska dru\u0161tva umela su da prona\u0111u, u minulim vekovima, svete zapovedi koje su navodno opravdale njihove obi\u010daje u datom trenutku. Trebalo je dve do tri hiljade godina da hri\u0161\u0107anska i jevrejska dru\u0161tva koja se pozivaju na Bibliju po\u010dnu sebi da govore kako bi se “ne ubij” moglo primeniti i na smrtnu kaznu; za sto godina obja\u0161njava\u0107e nam da se to samo po sebi podrazumeva. Tekst se ne menja, na\u0161 pogled je taj koji se menja. Ali tekst deluje na stvarnosti sveta samo putem na\u0161eg pogleda. Koji se u svakoj epohi na nekim re\u010denicama zaustavlja, a preko drugih prele\u0107e ne vide\u0107i ih.<\/p>\n

Iz tog razloga ni\u010demu ne slu\u017ei, \u010dini mi se, da se pitamo “\u0161ta istinski ka\u017ee” hri\u0161\u0107anstvo, islam ili marksizam. Ako tra\u017eimo odgovore, a ne samo potvrdu predrasuda koje ve\u0107 nosimo u sebi, pozitivnih ili negativnih, ne treba se udubljivati u su\u0161tinu doktrine, ve\u0107 u pona\u0161anje, kroz istoriju, onih koji se na nju pozivaju.<\/p>\n

Je li hri\u0161\u0107anstvo, po svojoj su\u0161tini, tolerantno, puno po\u0161tovanja prema slobodama, sklono demokratiji? Ako bismo pitanje sro\u010dili ovako, bili bismo primorani da odgovorimo sa “ne”. Zato \u0161to je dovoljno pregledati nekoliko istorijskih knjiga i ustanoviti da su, u ovih poslednjih dvadeset vekova, ljudi \u010dinili masovna mu\u010denja, proganjanja i masakriranja u ime religije, i da su se najvi\u0161i crkveni autoriteti kao i porazna ve\u0107ina vernika slagali sa trgovinom crnim robljem, sa pot\u010dinjavanjem \u017eena, sa najgorim diktaturama, kao i sa Inkvizicijom. Zna\u010di li to da je hri\u0161\u0107anstvo, po svojoj su\u0161tini, despotsko, rasisti\u010dko, nazadno i netolerantno? Nipo\u0161to, dovoljno je pogledati oko sebe i ustanoviti da se ono danas dobro sla\u017ee sa slobodom izra\u017eavanja, sa pravima \u010doveka i sa demokratijom. Da li bi trebalo iz toga zaklju\u010diti da se su\u0161tina hri\u0161\u0107anstva promenila? Ili pak da je “demokratski duh” koji ga animira ostao skriven devetnaest vekova da bi se otkrilo tek sredinom XX veka?<\/p>\n

Ako imamo \u017eelju da shvatimo, trebalo bi, o\u010digledno, pitanja postaviti druga\u010dije: da li je, u istoriji hri\u0161\u0107anskog sveta, demokratija bila permanentan zahtev? Odgovor je jasno “ne”. No da li je demokratija ipak mogla da se uspostavi u dru\u0161tvima koja proisti\u010du iz hri\u0161\u0107anske tradicije? Odgovor je, ovde, jasno “da”. Kada, gde i kako se dogodila ta evolucija? Na ovo pitanje – koje imamo pravo da postavimo, sli\u010dno sro\u010deno, u odnosu na islam – odgovor ne mo\u017ee biti tako kratak kao na prethodna, ali je od onih na koja mo\u017eemo poku\u0161ati da odgovorimo razumno; ovde \u0107u re\u0107i samo to da je uspostavljanje jednog dru\u0161tva koje po\u0161tuje slobode bilo progresivno i nepotpuno, a u pogledu istorije uzete u celini, krajnje pozno; da su Crkve, ako su i uva\u017eile ovu evoluciju, uglavnom pre sledile taj pokret, sa vi\u0161e ili manje rezerve, nego \u0161to su ga same podsticale; i da je oslobodila\u010dki poriv \u010desto dolazio od osobe koje su bile izvan okvira religijske misli.<\/p>\n

Moje poslednje re\u010di mogle su pru\u017eiti zadovoljstvo onima koji ne nose religiju u srcu. Me\u0111utim, ose\u0107am obavezu da ih podsetim da se najve\u0107e po\u0161asti XX veka, vezane za despotizam, progone, uni\u0161tenje svake slobode i svakog ljudskog dostojanstva, ne mogu pripisati verskom fanatizmu, ve\u0107 sasvim druga\u010dijim fanatizmima, koji su se postavljali kao \u017eestoki napada\u010di religije – \u0161to je slu\u010daj staljinizma – ili koji su joj okretali le\u0111a – \u0161to je slu\u010daj nacizma ili nekoliko drugih nacionalisti\u010dkih doktrina. Istina je da verski fanatizam, po\u010dev\u0161i od sedamdesetih godina, kao da uzima dvostruke zalogaje da bi nasitio, usudio bih se tako da ka\u017eem, svoj deficit strahota; ali on ostaje daleko ispod o\u010dekivanog.<\/p>\n

Dvadeseti vek nas je verovatno nau\u010dio da nijedna doktrina nije, sama po sebi, nu\u017eno oslobodila\u010dka; sve one lako mogu da iskliznu, sve mogu da budu izopa\u010dene, sve imaju okrvavljene ruke, komunizam, liberalizam, nacionalizam, svaka od velikih religija, pa \u010dak i svetovnja\u0161tvo. Niko nema isklju\u010divo pravo na fanatizam i niko nema, obrnuti, isklju\u010divo pravo na \u010dove\u010dnost.<\/p>\n

Ako \u017eelimo sagledati ova toliko osetljiva pitanja na jedan nov i koristan na\u010din, treba imati, u svakoj etapi istra\u017eivanja, istan\u010dan ose\u0107aj za ravnopravnost. \u0160to zna\u010di, ni neprijateljstvo, ni preterana predusretljivost, a naro\u010dito ne nepodno\u0161ljiva nadmenost, koja je izgleda postala ne neke, za Zapadu i drugde, druga priroda.
\n——————–<\/p>\n

U Laguni i Delfiju<\/p>\n

Francuski publicista libanskog porekla Amin Maluf u najnovijoj knjizi objavljenoj na srpskom jeziku Ubila\u010dki identiteti nastavlja da analizira fenomen razli\u010ditosti i sukoba u savremenom svetu. Ho\u0107e li u dru\u0161tvu uvek biti nasilja samo zato \u0161to nismo svi isti – klju\u010dno je pitanje na koje Maluf tra\u017ei odgovor, sa puno zabrinutosti i nade. Knjiga se mo\u017ee kupiti u svim knji\u017earama Laguna i Delfi. U dogovoru sa izdava\u010dem Lagunom Danas objavljuje odlomak iz ove knjige. Izbor i oprema teksta redakcijski.<\/p>\n

Danas<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ni\u010demu ne slu\u017ei da se pitamo “\u0161ta istinski ka\u017ee” hri\u0161\u0107anstvo, islam ili marksizam.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":205604,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-205600","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=205600"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205600\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/205604"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=205600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=205600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=205600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}