{"id":205477,"date":"2016-05-20T09:05:32","date_gmt":"2016-05-20T07:05:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=205477"},"modified":"2016-05-20T09:05:32","modified_gmt":"2016-05-20T07:05:32","slug":"problem-fasizma-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/05\/20\/problem-fasizma-demokratije\/","title":{"rendered":"Problem fa\u0161izma demokratije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slavoj \u017di\u017eek<\/strong> <\/p>\n

\"zizek_Ponekad lica postaju simboli anonimnih sila koje stoje iza njih. Zar lice glupo osmehnutog predsednika Evrogrupe Jeroena Dijsselbloema nije bilo simbol brutalnog pritiska na Gr\u010dku? Nedavno je Transatlantsko trgovinsko i investicijsko partnerstvo (TTIP) \u2013 evropski ro\u0111ak Transpacifi\u010dkog partnerstva \u2013 dobilo novi simbol: hladno lice evropske komesarke za trgovinu Cecilije Malmstr\u00f6m, koja je ovako odgovorila na pitanje o masovnom javnom suprotstavljanju TTIP-u: \u201eNe dobijam svoj mandat od evropskih gra\u0111ana.\u201c<\/p>\n

Sada se pojavio i tre\u0107i takav simbol: Frans Timmermans, prvi potpredsednik Evropske komisije, koji je 23. decembra 2015. o\u0161tro prekoreo poljsku vladu zato \u0161to je usvojila novi zakon kojim je ustavni sud Poljske podre\u0111en njenom autoritetu. Timmermans je osudio i zakon koji omogu\u0107uje poljskom parlamentu da smeni sve direktore javnih televizijskih i radijskih kompanija u zemlji. Poljski nacionalisti odmah su o\u0161tro reagovali i upozorili Brisel \u201eda bude uzdr\u017eaniji kad podu\u010dava i opominje parlament i vladu jedne suverene i demokratske dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Sa standardnog levog liberalnog stanovi\u0161ta neumesno je navesti ta tri imena u nizu: Dijsselbloem i Malmstr\u00f6m oli\u010davaju pritisak briselskih birokrata (bez demokratske ligitimizacije) na demokratski izabrane vlade, dok je Timmermans intervenisao da bi za\u0161titio osnovne demokratske institucije (nezavisnost suda i slobodu \u0161tampe). Upore\u0111ivanje brutalnog neolibealnog pritiska na Gr\u010dku sa opravdanom kritikom Poljske mo\u017ee izgledati nepristojno, ali zar reakcija poljske vlade nije pogodila metu? Timmermans je zaista vr\u0161io pritisak na demokratski izabranu vladu jedne suverene dr\u017eave.<\/p>\n

Nedavno, kad sam odgovarao na pitanja \u010ditalaca S\u00fcddeutsche Zeitunga o izbegli\u010dkoj krizi, pitanje koje je privuklo najve\u0107u pa\u017enju ticalo se demokratije \u2013 ali sa desni\u010darskim populisti\u010dkim obrtom. Otkud Angeli Merkel pravo da pozove stotine hiljada izbeglica u Nema\u010dku? Nije mi namera da podr\u017eim antiimigrantsku politiku, ve\u0107 da uka\u017eem na granice demokratske legitimizacije. To isto va\u017ei za one koji se zala\u017eu za radikalno otvaranje granica: jesu li oni svesni da njihov zahtev, s obzirom na to da su na\u0161e demokratije u stvari demokratije nacionalnih dr\u017eava, podrazumeva suspendovanje demokratije \u2013 drugim re\u010dima da bi trebalo dopustiti ogromnu promenu bez demokratske rasprave?<\/p>\n

Ovde se susre\u0107emo sa starom dilemom: \u0161ta se doga\u0111a s demokratijom ako je ve\u0107ina sklona da glasa za rasisti\u010dke i seksisti\u010dke zakone? Lako je zamisliti demokratizovanu Evropu, s mnogo anga\u017eovanijim gra\u0111anima, u kojoj su ve\u0107inu vlada formirale antiimigrantske populisti\u010dke stranke. Ne pla\u0161im se zaklju\u010dka da emancipatorne politike ne bi smele da budu a priori nametnute formalnim demokratskim procedurama legitimizacije.<\/p>\n

Naravno, nijedan privilegovani politi\u010dki akter ne poseduje uro\u0111eno znanje o tome \u0161ta je najbolje za ljude i nema pravo da im name\u0107e svoje odluke protiv njihove volje (kao \u0161to je radila staljinisti\u010dka komunisti\u010dka partija). Me\u0111utim, kada volja ve\u0107ine o\u010digledno kr\u0161i osnovne emancipatorne slobode, ne samo da imamo pravo ve\u0107 i du\u017enost da se suprotstavimo ve\u0107ini. Ovo nije razlog da se preziru demokratski izbori \u2013 ve\u0107 samo insistiranje na tome da oni sami po sebi nisu pokazatelj Istine. Po pravilu izbori odra\u017eavaju konvencionalnu mudrost determinisanu hegemonisti\u010dkom ideologijom.<\/p>\n

Tako kriti\u010dari Evropske unije s levice dospevaju u \u0161kripac: oni \u017eale zbog \u201edeficita demokratije\u201c Evropske unije i predla\u017eu na\u010dine da se odlu\u010divanje u Briselu u\u010dini transparentnijim, ali podr\u017eavaju \u201enedemokratske\u201c briselske upravlja\u010de kada ovi vr\u0161e pritisak na demokratski legitimizovane \u201efa\u0161isti\u010dke\u201c tendencije. Iza te protivre\u010dnosti stoji Veliki zli vuk evropske liberalne levice: pretnja novog fa\u0161izma koju otelovljuje antiimigrantski desni\u010darski populizam. To stra\u0161ilo se opa\u017ea kao glavni neprijatelj protiv kog svi treba da se ujedinimo, od radikalne levice (\u0161ta god da je od nje ostalo) do mejnstrim liberalnih demokrata (uklju\u010duju\u0107i i evropske administratore kao \u0161to je Timmermans). Evropa se opisuje kao kontinent koji nazaduje ka novom fa\u0161izmu i koji se hrani paranoi\u010dnom mr\u017enjom i strahom od spoljnog etni\u010dko-religijskog neprijatelja (uglavnom muslimana). Taj novi fa\u0161izam je dominantan u nekim postkomunisti\u010dkim isto\u010dnoevropskim zemljama (Ma\u0111arska, Poljska itd.), a ja\u010da i u mnogim drugim evropskim zemljama u kojima se invazija muslimanskih izbeglica vidi kao pretnja za evropsku civilizaciju.<\/p>\n

No da li je to zaista fa\u0161izam? Taj termin se odve\u0107 \u010desto koristi kako bi se izbegla detaljna analiza. Holandski politi\u010dar Pim Fortuyn, ubijen maja 2012, dve nedelje pre nego \u0161to je osvojio o\u010dekivanu petinu glasova, bio je paradoksalna figura: desni\u010darski populista \u010diji su li\u010dni atributi i mi\u0161ljenja (naj\u010de\u0161\u0107e) bili skoro savr\u0161eno \u201epoliti\u010dki korektni\u201c: bio je gej, bio je u dobrim li\u010dnim odnosima s mnogim imigrantima i posedovao je uro\u0111eno ose\u0107anje ironije, itd. \u2013 ukratko, bio je dobar, tolerantan liberal po svemu osim po svom osnovnom politi\u010dkom stavu. Suprotstavljao se fundamentalisti\u010dkim imigrantima zato \u0161to su netolerantni prema homoseksualnosti, prema \u017eenskim pravima, verskim razlikama itd. Dakle, oli\u010davao je presek izme\u0111u desni\u010darskog populizma i liberalne politi\u010dke korektnosti. Mo\u017eda je morao da umre zato \u0161to je bio \u017eivi dokaz da je dihotomija izme\u0111u desni\u010darskog populizma i liberalne tolerancije la\u017ena \u2013 da je tu re\u010d o dve strane istog nov\u010di\u0107a.<\/p>\n

Mnogi levi liberali, poput J\u00fcrgena Habermasa, idealizuju \u201edemokratsku\u201c Evropsku uniju, koja nikad nije postojala. Skora\u0161nja politika EU samo je o\u010dajni\u010dki poku\u0161aj da se Evropa podastre globalnom kapitalizmu. Uobi\u010dajena kritika Evropske unije koja dolazi od levih liberala \u2013 u osnovi dobra, ali s \u201edeficitom demokratije\u201c \u2013 odaje istu naivnost koju su pokazivali kriti\u010dari biv\u0161ih komunisti\u010dkih zemalja kada su podr\u017eavali komuniste, ali se \u017ealili zbog nedostatka demokratije. U oba su\u010daja deficit demokratije je nu\u017ean deo strukture.<\/p>\n

U decembru 2014, u vezi sa verovatnom pobedom Sirize u Gr\u010dkoj, Financial Times je objavio kolumnu naslovljenu: \u201eNajslabija karika Evrozone su glasa\u010di\u201c. U idealnom svetu Pink Lady, Evropa se osloba\u0111a te \u201enajslabije karike\u201c i eksperti dobijaju mo\u0107 da direktno name\u0107u ekonomske mere. Ako se dogode izbori, njihova uloga je da potvrde konsensus eksperata.<\/p>\n

Kao \u0161to je rekao evrokrata i biv\u0161i premijer Italije Mario Monti: \u201eOni koji vladaju ne smeju sebi dopustiti da ih potpuno sputaju parlamentarci.\u201c<\/p>\n

Jedini na\u010din delovanja protiv \u201edemokratskog deficita\u201c globalnog kapitalizma bio bi posredan \u2013 preko nekog transnacionalnog entiteta. Ali nacionalna dr\u017eava ne mo\u017ee da slu\u017ei kao demokratski bedem za za\u0161titu od globalnog kapitalizma iz dva razloga: prvo, ona je a priori u lo\u0161em polo\u017eaju u vreme kad ekonomija funkcioni\u0161e kao globalna sila; drugo, da bi to radila, nacionalna dr\u017eava bi morala da mobili\u0161e nacionalisti\u010dku ideologiju i tako se otvori prema populizmu desnice. Danas su Poljska i Ma\u0111arska dve takve nacionalne dr\u017eave koje se suprotstavljaju globalizaciji.<\/p>\n

Tako sti\u017eemo do glavne protivre\u010dnosti globalnog kapitalizma: nametanje globalnog politi\u010dkog poretka koji bi odgovarao globalnoj kapitalisti\u010dkoj ekonomiji strukturno je nemogu\u0107e, i to ne zato \u0161to je empirijski te\u0161ko organizovati globalne izbore ili osnovati globalne institucije.<\/p>\n

Pravi razlog je to \u0161to globalno tr\u017ei\u0161te nije neutralna, univerzalna ma\u0161ina koja ima ista pravila za sve. Ono iziskuje ogromnu mre\u017eu izuzetaka, variranja sopstvenih pravila, izvanekonomske (vojne) intervencije itd. Dok na\u0161a ekonomija postaje sve globalnija, ono \u0161to je \u201epotisnuto\u201c iz anonimne globalne ekonomije vra\u0107a se u politiku: stare fiksacije i partikularni (etni\u010dki, verski, kulturni) identiteti. Ta tenzija danas defini\u0161e na\u0161 usud: globalno, slobodno cirkulisanje robe pra\u0107eno sve ve\u0107im dru\u0161tvenim podelama. Roba sve slobodnije cirkuli\u0161e, ali ljudima se prepre\u010duje put novim zidovima, od fizi\u010dkih zidova (na Zapadnoj obali i izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i Meksika) do ponovnog insistiranja na etni\u010dkim i verskim identitetima.<\/p>\n

Zna\u010di li to da treba da zaobilazimo temu demokratizovanja Evrope kao slepu ulicu? Naprotiv, to zna\u010di da upravo zbog njenog velikog zna\u010daja treba da joj pristupimo na radikalniji na\u010din.<\/p>\n

Problem je dublji i va\u017eniji: kako da menjamo osnovne koordinate na\u0161eg dru\u0161tvenog \u017eivota, od ekonomije do kulture, da bismo ostvarili demokratiju kao slobodno, kolektivno odlu\u010divanje, a ne samo kao ritual legitimizovanja odluka koje su donete drugde?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/In These Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Otkud Angeli Merkel pravo da pozove stotine hiljada izbeglica u Nema\u010dku?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-205477","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205477","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=205477"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205477\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=205477"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=205477"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=205477"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}