{"id":205314,"date":"2016-05-18T08:16:13","date_gmt":"2016-05-18T06:16:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=205314"},"modified":"2016-05-18T08:16:13","modified_gmt":"2016-05-18T06:16:13","slug":"radni-logori-pod-staklenim-zvonom-liberalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/05\/18\/radni-logori-pod-staklenim-zvonom-liberalizma\/","title":{"rendered":"Radni logori pod staklenim zvonom liberalizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: \"radna <\/strong><\/p>\n

Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. \u0160to smo bolji u\u010denici i bli\u017ei Evropskoj uniji to su radna prava ni\u017ea, a eksploatacija rada ve\u0107a. Koli\u010dina sloboda raste samo investitorima \u010dija se komocija gradi na le\u0111ima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.<\/p>\n

\u201eImamo atraktivnu radnu snagu, a va\u017eno je da ohrabrimo investicije\u201c, rekao je 4. maja srpski ministar privrede \u017deljko Serti\u0107 na Sarajevo Bussiness Forumu.<\/p>\n

I zaista, eksponent krupnog kapitala i privredni eksponat Vu\u010di\u0107eve vlade, gospodin \u017deljko Serti\u0107, potpuno je u pravu.<\/p>\n

Radnici u Srbiji \u2012 atomizovani rogovi u tesnoj vre\u0107i periferijskog tr\u017ei\u0161ta rada, fleksibilni kao automobilski kablovi u Zrenjaninskom Drekslmajeru, jeftini kao izborni glasovi, ucenjeni kao koalicioni partneri, i posve\u0107eni firmi dok se posao ne zavr\u0161i \u2013 san su svakog ozbiljnog poslodavca koji dr\u017ei do sebe, tj. do maksimizacije profita.<\/p>\n

Serija tekstova o zlostavljanju radnika u ju\u017enokorejskoj fabrici Jura u Leskovcu, koji ilustruju sistemsko maltretiranje zaposlenih, iznenadila je jo\u0161 samo ponekog \u010dlana tr\u017ei\u010dastvenog pokreta Libek ili renomiranog nezavisnog ekonomistu, \u010dije autisti\u010dne teorije zuje kao bezglave muve u vakuumiranoj tegli tr\u017ei\u0161nog fundamentalizma.<\/p>\n

Svedo\u010denja o tome da se radnicama\/ima u Juri onemogu\u0107ava pauza za toalet, zbog \u010dega moraju da nose pelene, da se disciplinuju metalnim palicama, \u017eene seksualno napastvuju, plate smanjuju ako se ne dostigne norma, produ\u017euju radni sati i zabranjuje sindikalno organizovanje, dotakla je \u010dak i apati\u010dnu srpsku javnost \u2012 ali ne i prvog \u010doveka Vlade Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

\u201e\u017dao mi je kampanje protiv Jure. Trebalo je tiho, u ti\u0161ini da razgovaramo s vlasnicima Jure\u2026 Nemojte da terate investitore medijskim potenciranjem pri\u010de o Juri\u201c, rekao je premijer Srbije, de Jurista, u svom klasi\u010dnom maniru trpanja le\u0161eva pod tepih \u2013 nekada etni\u010dki, a danas klasno diskriminisanih. U svojevrsnoj perverznoj inverziji saose\u0107anja u kojoj \u017ertva postaje d\u017eelat, ova Vu\u010di\u0107eva reakcija moralnog retarda razgolitila je su\u0161tinu vladine pompezne ekonomske politike, \u010diji se rast, i to prili\u010dno bedan, zasniva na sistematskom uni\u017eavanju radni\u010dkih prava.<\/p>\n

Naravno, Vu\u010di\u0107eva proevropska diskursna promena profitno je orijentisana, sigurnost njegovog radnog mesta direktno je proporcionalna nesigurnosti radnih mesta stanovnika Srbije, te on svojom neoliberalnom politikom obezbe\u0111uje sopstvenu poziciju, efikasno sprovode\u0107i ulogu lokalnog agenta Smitha u globalnom kapitalisti\u010dkom matriksu, po\u0161tuju\u0107i sve ta\u010dke svog ugovora o radu.<\/p>\n

Uostalom, potvrdu dobro obavljenog posla Vu\u010di\u0107 redovno dobija od niza high-profile evro-atlantskih zvani\u010dnika.<\/p>\n

Dejvid Petreus, predsednik KKR Global Instituta, biv\u0161i direktor CIA-e i, kako ka\u017eu na N1, \u201e\u010dovek koji ima bogato iskustvo u Pentagonu kao i doktorat u me\u0111unarodnim odnosima i ekonomiji\u201c, nedavno je Vu\u010di\u0107u \u010destitao pobedu na izborima naglasiv\u0161i \u010dinjenicu da to \u0161to trijumf dolazi nakon \u201esprovedenih reformi\u201c predstavlja zna\u010dajan dokaz da je Srbija na \u201edobrom putu\u201c.<\/p>\n

Da, mo\u017ee se re\u0107i da je Petreus potpuno u pravu \u2013 \u201ereformisana\u201c Srbija jeste na dobrom putu da cementira svoju poziciju \u201eslobodne zone eksploatacije\u201c na kapitalisti\u010dkoj periferiji u kojoj vlada suspenzija demokratije, anestezija radnih prava i erozija dr\u017eave u korporativnu agenciju za podmi\u0107ivanje (uglavnom) stranih investitora i podvo\u0111enje radnika.<\/p>\n

Dr\u017eava kao agencija za \u201eizdavanje\u201c radne snage<\/strong><\/p>\n

Kao i u ostalim postsocijalisti\u010dkim dr\u017eavama, restauracija kapitalizma u Srbiji dominantno je obele\u017eena mitologijom o neefikasnosti javnog sektora i sveobuhvatnoj privatizaciji kao re\u0161enju za sve probleme, dok se borba na nejednakom tr\u017ei\u0161tu (zar druga\u010dije postoji) tuma\u010dila kao individualisti\u010dki koncept kona\u010dnog oslobo\u0111anja gra\u0111ana od pasivnog i kolektivisti\u010dkog socijalizma.<\/p>\n

Jedan od na\u010dina da brod evropske Srbije zaplovi valovitim globalnim tokovima kapitala, privla\u010de\u0107i slobodarski nastrojene investitore avanturisti\u010dkog duha, bio je i sistem subvencija koje je uveo nekada\u0161nji ministar finansija, i svojevrsni simbol srpske tranzicije \u2012 Mla\u0111an Dinki\u0107.<\/p>\n

Na njegov predlog, vlast je 2006. godine odlu\u010dila da motivi\u0161e investitore da ula\u017eu u Srbiju tako \u0161to im je za svako otvoreno radno mesto iz dr\u017eavne kase ispla\u0107ivala od 2.000 do 10.000 evra. Investitor je morao da ispuni odre\u0111ene uslove u vezi s visinom ulaganja i minimalnim brojem zaposlenih i da se prijavi na javni poziv.<\/p>\n

Me\u0111utim o efektima ove politike javnost je prvi put obave\u0161tena krajem 2013. godine, kada je tada\u0161nji ministar privrede Sa\u0161a Radulovi\u0107 objavio da je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) iznela neta\u010dan podatak o broju otvorenih radnih mesta putem subvencija. Umesto 55.000, kako su tvrdili u SIEPI, pokazalo se da je otvoreno samo 16.097.<\/p>\n

Uprkos tome, i mnogim drugim pokazateljima ekonomske \u0161tetnosti, Aleksandar Vu\u010di\u0107 je potvrdio politiku subvencionisanja dono\u0161enjem novog Zakona o ulaganju u oktobru 2015, po kome subvencije iznose od 3.000 do 7.000 evra, i time nepokolebljivo nastavio beskompromisnu (beskrupuloznu!) borbu za investitore u trci ka dnu sa ostalim oazama jeftine radne snage.<\/p>\n

Upravo je ju\u017enokorejska kompanija Jura do februara 2015. od dr\u017eave dobila ukupno 25 miliona evra subvencija, a ugovori koje je Srbija potpisala s tom kompanijom nisu dostupni javnosti.<\/p>\n

Paralelno sa subvencijama, na teritoriji Srbije vlada \u010detrnaest teritorija cini\u010dnog naziva slobodne zone, u kojima je kompanijama omogu\u0107eno poslovanje bez pla\u0107anja carine na uvoz repromaterijala i izvoz gotovih proizvoda, kao i bez pla\u0107anja poreza na dodatu vrednost, dok im dr\u017eava u saradnji sa op\u0161tinama obezbe\u0111uje potrebnu infrastrukturu, umanjuje gra\u0111evinski porez i nov\u010dano subvencioni\u0161e radna mesta.<\/p>\n

Prakti\u010dno gledano, to zna\u010di da dr\u017eava (tj. dru\u0161tvo preko poreskih obveznika) preuzima gotovo \u010ditavo finansiranje famoznog \u201epreduzetni\u010dkog rizikovanja\u201c, dok investitor \u2013 bilo kako bilo \u2013 ubira profit. Ovakvu tr\u017ei\u0161nu utakmicu te\u0161ko bi izgubio i upravnik nekog rasipni\u010dkog javnog preduze\u0107a.<\/p>\n

Investiciona klima i \u201eljudski resursi\u201c<\/strong><\/p>\n

S druge strane, famozna floskula o \u201epobolj\u0161anju investicione klime\u201c i dostizanju \u201eevropskih standarda\u201c samo je \u0161ifra za tr\u017ei\u0161no upodobljavanje radne snage i degradaciju radni\u010dkih prava. Paradoksalno, \u0161to smo blizi Evropskoj uniji, a Vlada koja nas predstavlja uglednija \u2012 to smo obespravljeniji.<\/p>\n

Dr\u017eavne institucije koje treba da \u0161tite dostojanstvo rada \u2013 nadzorne inspekcije, inspektorat za rad, ministarstvo rada, sindikati \u2013 uglavnom su birokratske instance koje slu\u017ee za pacifikaciju radni\u010dkog nezadovoljstva, dok se socijalni dijalog javlja kao \u010dista simulacija i artefakt socijalisti\u010dke muzeologije.<\/p>\n

Va\u017ee\u0107i Zakon o radu koji ide naruku poslodavcima, mnogi (levi) liberali kritikuju iz pozicije njegove neuskla\u0111enenosti sa evropskim standardima i poveljama. Oni, me\u0111utim, previ\u0111aju strukturnu poziciju Srbije kao kapitalisti\u010dke periferije gde je takav zakon de facto po\u017eeljan. U kapitalisti\u010dkom centru se radni\u010dka prava koliko-toliko po\u0161tuju, jer upravo periferija slu\u017ei kao odlagali\u0161te slatkog zadovoljstva gde strani investitori mogu ono \u0161to ne mogu kod ku\u0107e, pona\u0161aju\u0107i se kao gomila engleskih turista na razuzdanom Zakintosu.<\/p>\n

\u201eMi smo ti jedan ID broj, samo broj u njihovom sistemu. Nemamo svoje porodice, ime i prezime, mi smo ID. Raditi deset sati pored njih gore je nego u ludnici\u201c, u Fukoovom klju\u010du obja\u0161njava radnica Jure \u017daklina \u0110or\u0111evi\u0107, intuitivno guraju\u0107i prst u oko akademskom elitizmu koji patolo\u0161ki strahuje od onih nepismenih, sa sela, \u0161to nose \u201edva zuba u glavi\u201c, obilno li\u0161eni razuma.<\/p>\n

S druge strane, menad\u017ement Jure sa svojim radnim ugovorima raskrinkava tobo\u017enju neutralnu prirodu pravne dr\u017eave i vladavine prava, otkrivaju\u0107i klasnost skrivenu u njihovim temeljima.<\/p>\n

\u201eZaposleni je u obavezi da \u010duva poslovnu tajnu (u skladu sa Zakonom) za vreme i po prestanku radnog odnosa. Sve tehni\u010dke, organizacione i ekonomske informacije s kojima se zaposleni susre\u0107e tokom rada kod poslodavca smatraju se poslovnom tajnom. Poverljiva informacija je svaka informacija koja nije javna, ili informacija koja je od strane poslodavca odre\u0111ena kao poverljiva, ili koja u skladu sa okolnostima i njenom prirodom treba da se tretira kao poverljiva. Kr\u0161enje obaveze \u010duvanja poslovne tajne predstavlja ozbiljno kr\u0161enje radnih du\u017enosti i obaveza i mo\u017ee dovesti do otkaza Ugovora o radu\u201c, navodi se u Jurinim ugovorima o radu u koje je Danas imao uvid.<\/p>\n

Tako\u0111e, mnoge sudske tu\u017ebe koje su (biv\u0161i) radnici Jure podneli protiv ju\u017enokorejske kompanije, sabotirali su srpski sudovi. \u201eSvako treba da radi svoj deo posla, ne treba tu da se me\u0161a ni gradona\u010delnik ni dr\u017eava, a radnici imaju svoja prava i mogu da ih ostvare\u201c, poru\u010dio je krajem aprila gradona\u010delnik Leskovca Goran Cvetanovi\u0107. Mesec dana ranije, Cvetanovi\u0107 je potpisao ugovor sa Jurom o otu\u0111enju gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta u javnoj svojini neposrednom pogodbom bez pla\u0107anja naknade, na kojem \u0107e strani investitor izgraditi fabriku za proizvodnju elektri\u010dnih kablova.<\/p>\n

Ovim dokumentom grad Leskovac ustupa zemlji\u0161te od 37.217 kvadratnih metara, \u010dija je vrednost oko 114 miliona dinara. Ovim ugovorom Jura se obavezuje da u roku od \u0161est meseci izgradi objekat i da za isti vremenski period zaposli od 700 do 1.000 novih radnika.<\/p>\n

Mo\u0107 se pokazuje kao nadzakonska kategorija, a transparentnost kao poslednja slamka siroma\u0161nih i obespravljenih. Logika kapitala je \u0161irenje, priroda profita maksimizacija, dok je \u010dovek samo instrumentalizovani resurs \u2012 depersonalizovana ma\u0161ina od krvi i mesa koja je tu da proizvodi.<\/p>\n

U situaciji s niskom potra\u017enjom a visokom ponudom radne snage, gde investitori dobijaju na uvid \u201ezdravstvene kartone potencijalnih zaposlenih\u201c \u2012 gra\u0111ani Srbije nemaju previ\u0161e izbora, stisnuti s jedne strane merama \u0161tednje, a sa druge \u201eposlovnim ponudama koje ne mogu da odbiju\u201c.<\/p>\n

Takav rad je prisilan rad, jer ljudi moraju da jedu, a da bi se jelo \u2012 \u201emora da se radi\u201c, kako nam stalno zvoca premijer Vu\u010di\u0107, ta pokvarena plo\u010da \u201eprotestantske etike\u201c. U 2016. godinu, koju je srpska Vlada entuzijasti\u010dno proglasila \u201egodinom preduzetni\u0161tva\u201c, ulazimo kao potpuno razbijeno i ve\u010dno tranziciono dru\u0161tvo, redukovano na preduzetnike i njihove radne porodice, gde je minimalna cena rada od 121 dinar me\u0111u najni\u017eima u Evropi.<\/p>\n

Centralni liberalni ideologem da je svako odgovoran za sopstvenu sre\u0107u smiksan s toksi\u010dnim sofizmom o deregulaciji kao \u0161irenju polja slobode, a rezultat je otelotvoren u \u010dvrstoruka\u0161koj vladavini \u201eamorfne neoliberalne stvari\u201c \u2013 gospodara Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

\u010cini se da je fantomska ruka tr\u017ei\u0161ta odnela \u0161alu, i da je krajnje vreme da izvadimo marksisti\u010dku iglu iz gustog plasta i probu\u0161imo liberalni balon, u kome po\u0161tena srpska inteligencija decenijama tavori simuliraju\u0107i opoziciono mi\u0161ljenje.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cini se da je fantomska ruka tr\u017ei\u0161ta odnela \u0161alu, i da je krajnje vreme da izvadimo marksisti\u010dku iglu iz gustog plasta i probu\u0161imo liberalni balon<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-205314","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205314","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=205314"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205314\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=205314"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=205314"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=205314"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}