{"id":205073,"date":"2016-05-15T08:28:15","date_gmt":"2016-05-15T06:28:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=205073"},"modified":"2016-05-15T08:28:15","modified_gmt":"2016-05-15T06:28:15","slug":"stvar-kojom-se-ubija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/05\/15\/stvar-kojom-se-ubija\/","title":{"rendered":"Stvar kojom se ubija"},"content":{"rendered":"

\"SvetlanaPi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak <\/strong> <\/p>\n

Jedini praznik, odnosno dan opomene i se\u0107anja, kojeg se mediji na po\u010detku maja nisu setili i o tome nas obave\u0161tavali, jeste nedelja borbe i osve\u0161\u0107ivanja protiv nasilja sa upotrebom malog vatrenog oru\u017eja, koju je organizovala svetska organizacija za borbu protiv ovakvog nasilja, IANSA, od 1-8 maja. To je nevladina organizacija koja je tesno povezana sa UN i njenim programima ograni\u010davanja naoru\u017eanja \u2013 koji su, avaj! \u2013 krajnje neuspe\u0161ni. IANSA naime pokriva ono sivo i ogromno globalno podru\u010dje u kojem se ne prodaju uranijum, plutonijum i atomske glave, ve\u0107 revolveri i uop\u0161te ono \u0161to se, nehoti\u010dno sarkasti\u010dno, zove \u201elako oru\u017eje\u201c. Lako\u0107a sa kojom to oru\u017eje prelazi vojske, granice i transportna sredstva je naprosto neverovatna: najlu\u0111i primer, koji je morao osvestiti vojne ministre i policije bar dvadesetak zemalja, pa nije, je slu\u010daj onog kala\u0161njikova koji je iz JNA preostao u nekom skladi\u0161tu u Sloveniji, pa se pojavio u pariskim pokoljima\u2026<\/p>\n

Smestimo to prvo u kontekst aktualnog opominjanja \u2013 mo\u017eda pre \u017ealosnog se\u0107anja \u2013 na slobodu govora. \u017divimo u svetu u kojem je vizualno (mislim na medije, posebno televiziju) revolver isto toliko prisutan koliko i tiganj: kad je re\u010d o medijskim proizvodima koje stvaramo i kontroli\u0161emo sami, pomo\u0107u privatnih elektronskih medija, mo\u017ee se pretpostaviti ista gusto\u0107a pojavljivanja \u2013 pomislimo samo na svet igrica. Tra\u017eiti jo\u0161 vi\u0161e slobode za lako oru\u017eje zna\u010di ne samo posredno ugro\u017eavati ionako fragilno podru\u010dje slobode izra\u017eavanja, nego i neposredno nagomilavanje motivacije i prilika za nasilno re\u0161avanje konflikta \u2013 u porodici, recimo. La\u017eni i opasni argument, koji su mediji pohitali da objave, da ne puca oru\u017eje nego \u010dovek, izgovoren je i prenesen samo zato da bi se umirili najpovr\u0161niji umovi: ne, \u010dovek nije uzvi\u0161eno bi\u0107e koje pre svega razmi\u0161lja, i koje te\u0161ko\u0107e i prepreke svakodnevice ne orijenti\u0161u u njegovom tvrdom \u017eivotnom opredeljenju \u2013 recimo, kolekcionisanja dragocenog oru\u017eja. Ne, ako beba na\u0111e revolver na zadnjem sedi\u0161tu i njime upuca majku koja vozi kola, pseudo-elitizam ljubitelja oru\u017eja se pokazuje kao samo jo\u0161 jedna ru\u017ena i smrdljiva patrijarhalna nakaza. Revolveri i drugo sli\u010dno oru\u017eje, koje nam pred o\u010dima virtualno, a u vestima stvarno, pobije kojih hiljadu ljudi i drugih \u017eivih bi\u0107a dnevno, ne mo\u017ee imati nikakav drugi efekat na osetljivu, sa svih strana napadanu i naj\u010de\u0161\u0107e neotpornu i gra\u0111anski neoblikovanu svest ljudi, sem da ih ili navikava da se odazovu istim na\u010dinom, ili da se nau\u010de da \u0107ute u ostatku svog \u017eivota. Na\u017ealost, recept sa \u0107utanjem nimalo ne poma\u017ee u naj\u010de\u0161\u0107em slu\u010daju krvave upotrebe malog oru\u017eja, a to je porodi\u010dno nasilje\u2026 Formula je jednostavna \u2013 vi\u0161e lakog oru\u017eja, manje gra\u0111anske svesti, slobode izra\u017eavanja, jednakosti, a vi\u0161e straha, nesigurnosti, glasanja pod prinudom, nasilnih reakcija protiv slabijeg, \u010dija je jedina krivica to \u0161to je blizu. Dr\u017eava sa rastu\u0107im porodi\u010dnim nasiljem morala bi o tome misliti u parlamentu, pre nego \u0161to je iznenade rezultati izbora.<\/p>\n

Drugo, susedstvo u kojem \u017eivimo, dakle pre svega Balkan, puno je oru\u017eja: preostalo je iz rata, iz trgovine oru\u017ejem koja se razvijala uporedo, unutar i posle rata, iz nedovoljne kontrole rezervi iz korupcije i sitne sive trgovine. Poseduju ga ljudi koji su ozbiljno traumatizovani u ratu ili adaptirani na odsustvo pravila, morala i reda u svakodnevici, bilo da su na toj stazi uspeli, ili su negde izgurani, dakle jo\u0161 vi\u0161e frustrirani. Kvantitet se menja u sudbinski \u201ekvalitet\u201c, nasilje sa savr\u0161enom lako\u0107om i prizemnom pame\u0107u nalazi na\u010dina da zavlada. Nijedna od dr\u017eava u tome podru\u010dju nije ni ozbiljno razmatrala, a nekmoli realno ograni\u010davala promet oru\u017ejem, procesirala kriminalne trgovce oru\u017ejem, razvijala javne kampanje protiv oru\u017eja. Ponegde su uspevale kampanje vra\u0107anja starog oru\u017eja\u2026 Kona\u010dno, glavna briga finansijskih d\u017eelata Gr\u010dke bila je da se iz dr\u017eave, putem la\u017enih injekcija \u201epomo\u0107i\u201c iscrpe sav novac sa kojim je Gr\u010dka bila prinu\u0111ena, u obliku kredita, da kupuje oru\u017eje od Nema\u010dke i drugih zemalja: dvostruka zarada!<\/p>\n

Tre\u0107e, mo\u017eda na duge staze manje primetno ali itekako va\u017eno u stvaranju odre\u0111ene kulturno uslovljene mentalne nastrojenosti, jeste lov. Negde dobro organizovan i bar labavo povezan sa naukom koja koliko-toliko ima u\u010de\u0161\u0107a u odlu\u010divanju o prisutnosti \u017eivotinjskih vrsta, a negde raspu\u0161teno podru\u010dje endemske brutalizacije mu\u0161karaca, dozvoljeno divlje prolivanje krvi, nasilje i morbidno u\u017eivanje. I ponovo, drski la\u017eni argument sa po\u010detka: neko ko u\u017eiva u mu\u010denju i ubijanju \u017eivotinja, izvesno je vi\u0161e sklon primeni sli\u010dnog ili istog postupka sa ljudima. Jedan stru\u010dnjak za ranu istoriju \u010doveka i anti\u010dku mitologiju, Valter Burkert, tvrdio je da smo svi, kao ljudski rod, obele\u017eeni prvim zlo\u010dinom \u2013 ubijanjem \u017eivotinje za hranu\u2026<\/p>\n

\u010cetvrto, shizofrenija na dr\u017eavnoj ravni: sa jedne strane nastavak i pogor\u0161anje programa stezanja pojasa, na drugoj sasvim ozbiljna rasprava, potpomognuta pritiskom iz NATO, da se na\u0111e i potro\u0161i vi\u0161e sredstava za vojsku: naravno, kupovina oru\u017eja je cilj, najbolje od istih koji pove\u0107anje sredstava predla\u017eu, a ne popravljanje socijalnog statusa profesionalnih vojnika, od njihovih cipela i ga\u0107a do njihovih plata. U ovome slu\u010daju, shizofrenija se mo\u017ee jednostavno izle\u010diti odbijanjem i jednog i drugog: nije li najrazumnije re\u0161enje ono koje bi malo olak\u0161alo polo\u017eaj petine stanovni\u0161tva ispod praga siroma\u0161tva (slu\u010daj Slovenije) i isto tako ostalih, sem one povr\u0161inske kraste od 1% \u2013 dakle temeljno smanjivanje i kona\u010dno ukidanje politike stezanja pojasa u korist politike socijalne solidarnosti \u2013 i, sa druge strane, ozbiljno pretresanje veoma stare ideje civilnog dru\u0161tva o ukidanju vojske. Mirovni pokret izvesno nije bio najuspe\u0161niji za vreme rata: no za vreme mira, me\u0111u mnogobrojne moralne obaveze i aktivisti\u010dke du\u017enosti takvog pokreta mora spadati i borba za ukidanje vojske \u2013 svih vojski.
\nPe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Valter Burkert tvrdio je da smo svi, kao ljudski rod, obele\u017eeni prvim zlo\u010dinom \u2013 ubijanjem \u017eivotinje za hranu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-205073","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205073","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=205073"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/205073\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=205073"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=205073"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=205073"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}