{"id":204464,"date":"2016-05-06T08:00:52","date_gmt":"2016-05-06T06:00:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=204464"},"modified":"2016-05-05T23:24:49","modified_gmt":"2016-05-05T21:24:49","slug":"slavoj-zizek-najopasniji-covek-na-zapadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/05\/06\/slavoj-zizek-najopasniji-covek-na-zapadu\/","title":{"rendered":"Slavoj \u017di\u017eek \u2013 najopasniji \u010dovek na zapadu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e:Nemanja Milovanovi\u0107 <\/strong><\/p>\n

\"zizek_Filozofija nije ba\u0161 rokenrol, ali zbog slave koju je stekao Slavoja \u017di\u017eeka mnogi nazivaju Elvisom dana\u0161nje filozofije. Glasan, komplikovan i mo\u017eda opasan slovena\u010dki filozof se smatra jednim od najve\u0107ih mislioca dana\u0161njeg vremena. Sam sebe opisuje kao komplikovanog marksistu. Pi\u0161e o raznim temama od Budizma, kapitalizma i problema ideologije do Kung Fu Pande. Njegovi kriti\u010dari ga nazivaju Boratom filozofije. Oni smatraju da daje provokativne izjave samo da bi izazvao skandal i privukao pa\u017enju. S druge strane veliki Teri Iglton ga smatra jednim od najnapornijih i najinteresantijih intelektualaca dana\u0161njice. Koliko ozbiljno treba shvatiti \u010doveka koji u svom stanu uz poster za najnoviji nastavak Call of Duty fran\u0161ize dr\u017ei Staljinovu sliku? Bez obzira na njegove kriti\u010dare i jasnu \u017eelju za provokacijom, posle svetske ekonomske krize zbog njegove kritike neoliberalnog kapitalizma njegova slava je dostigla vrhunac.<\/p>\n

Ro\u0111en je 1949. godine u Ljubljani. Posle zavr\u0161enog filozofskog fakulteta u Ljubljani do\u0161ao je u sukob sa tada\u0161njim Titovim re\u017eimom zbog svog \u201enepodobnog\u201c tuma\u010denja Hajdegera tako da dugo nije mogao da na\u0111e posao. Da bi na sebe privukao pa\u017enju radio je razne stvari, kao \u0161to je na primer pisanje kritika za svoje knjige koje jo\u0161 uvek nije napisao. Posle ovog perioda oti\u0161ao je u Pariz gde je sa \u017dakom Alenom Milerom, zetom \u017daka Lakana, prou\u010davao Lakana. Za \u017di\u017eekovu popularnost je dobrim delom zaslu\u017eno i to \u0161to je bio popularizator Lakanovih teorija. Kroz jednostavne analogije, \u010desto koriste\u0107i holivudske blokbastere kao primer obja\u0161njavao te\u0161ko razumljive i komplikovane Lakanove teorije. Tako\u0111e je uspeo ne\u0161to mnogo zna\u010dajnije, a to je da pro\u017eme Lakanovu psihoanalizu sa filozofijom nema\u010dkih idealista, pogotovu sa Hegelom, sve u poku\u0161aju da stvori novi na\u010din razmi\u0161ljanja o problemu ideologije.<\/p>\n

Jedan od glavnih ciljeva filozofije nije da da odgovore na velika pitanja, ve\u0107 da precizno defini\u0161e sama pitanja \u0161to nam poma\u017ee da kvalitetnije defini\u0161emo probleme koje poku\u0161avamo da re\u0161imo. Filozof je pre svega onaj ko postavlja prava pitanja, a ne neko ko daje odgovore na ista. Va\u017eno pitanje koje \u017di\u017eek postavlja je kako da razmi\u0161ljamo van kapitalisti\u010dke hegemonije koja van svake sumnje postoji? Da bi nam pojasnio va\u017enost i dubinu problema \u017di\u017eek u svojim predavanjima predstavlja slede\u0107i naizgled jednostavni misaoni eksperiment, da zamislimo holivudski film sme\u0161ten u postkapitalisti\u010dko dru\u0161tvo. Naravno to nije mogu\u0107e. Mo\u017eemo zamisliti film o kraju sveta, pre nego film o kraju kapitalizma. Dakle problem u psihoanalizi je paralelan problemu ideologije. Kako da iza\u0111emo iz za\u010daranog kruga i da stvorimo novi prostor za razmi\u0161ljanje?<\/p>\n

Ideologija neoliberalnog kapitalizma je izuzetno jaka jer je ukorenjena u samom sistemu i ne do\u017eivaljva se kao ideologija. \u201cOse\u0107amo se slobodnim jer nam nedostaje sam jezik kojim bi artikulisali svoju neslobodu\u201c, tvrdi \u017di\u017eek. Trenutna ideologija je izuzetno sna\u017ena zato \u0161to se prodaje \u010dak i kao anti-ideologija, zamaskirana u humanost. Na koju god stranu da krenemo, \u010dak ni misaono ne mo\u017eemo da se odvojimo od sistema u kom se nalazimo. \u010cak ni veliki istorijski suparnik kapitalizma, marksizam, nigde ne nalazi na plodno tle.<\/p>\n

Uz sve mane kapitalizma, pre ili kasnije (u najgorem slu\u010daju i posle nekog perioda diktature)kao njegov nusproizvod javlja se demokratija. Ovo se polako menja zbog pojave onakvog kapitalizma kakav se javlja na dalekom istoku. San o komunizmu sa ljudskim likom zemlje isto\u010dno od Berlina su zamenile snom o kapitalizmu sa ljudskim likom. Uz osnovna pravila igre napraviti kapitalizam humanijim, zelenim, sa ja\u010dim socijalnim programima. Me\u0111utim, takav sistem nedolazi i budu\u0107nost je, tvrdi \u017di\u017eek, mnogo mra\u010dnija. Dolazimo do perioda kad \u0107e brak demokratije i kapitalizma do\u017eiveti krah. Ekonomski najuspe\u0161nije kapitalisti\u010dke zemlje su upravo one gde se to de\u0161ava, u \u010demu azijske zemlje prednja\u010de. \u017di\u017eek ne smatra da je njihov kapitalizam (onakav kakav imamo na primer u Kini i Singapuru) devijacija postoje\u0107eg sistema ve\u0107 da je njegova evolucija. Kapitalizam postaje mnogo okrutniji i produktivniji od onog koji je danas prisutan kod nas.<\/p>\n

Veliko polje \u017di\u017eekovog interesovanja, uz Lakanovu psihoanalizu i misao nema\u010dkih idealista je i hri\u0161\u0107anska teologija. Generalno govore\u0107i marksisti nisu blagokloni prema hri\u0161\u0107anstvu i sam Marks je rekao da prva kritika bilo kog dru\u0161tva mora biti kritika njegove religije. To prihvata i \u017di\u017eek, ali ne sledi Marksa ve\u0107 Hegela u toj kritici. Ono \u0161to umire na krstu za \u017di\u017eeka nije forma Boga koja je do\u0161ala ne Zemlju u ljudskom obliku, ve\u0107 sam Bog kao takav, \u0161to dozvoljava pojavu svetog duha, odnosno vernike.<\/p>\n

Superiorni trenutak tamne lucidnosti u hri\u0161\u0107anstvu je kada Isus na krstu ka\u017ee \u010duveno: Eli, Eli lema sabathani (Bo\u017ee moj, Bo\u017ee moj za\u0161to si me ostavio), jer sam Bog, odnosno Isus, postaje ateista, \u0161to je jedinstvena pojava u bilo kojoj religiji. Kada nebesa Isusu za\u0107ute, tek tada je jasno da nema nikog da nas spasi od na\u0161ih muka sem nas samih. Na krstu umire taj veliki metafizi\u010dki princip, \u010duvar smisla na\u0161eg \u017eivota, sam Bog umire na krstu. \u017di\u017eek tvrdi da jedino kroz hri\u0161\u0107anstvo mo\u017eemo postati pravi ateisti. Uz prihvatanje svega \u0161to predstavlja premisu hri\u0161\u0107anstva je mnogo subverznije kritikovati samo hri\u0161\u0107anstvo, kritikovati ga unutar samog koncepta hri\u0161\u0107anstva.<\/p>\n

Ne\u0161to \u0161to je jako popularno u dana\u0161nje vreme je vratiti se izjavi Dostojevskog iz bra\u0107e Karamazov: ako nema Boga sve je dozvoljeno. \u017di\u017eek tvrdi da je skroz obratno. On smatra da ukoliko ima Boga da je sve dozvoljeno, naravno za one koji veruju u Boga i naro\u010dito za one koji veruju da su direktni instrument bo\u017eanske volje. Ako se postavimo kao instrument bo\u017eanske volje gubimo sve uske moralne obzire jer nam je Bo\u017eija volja na prvom mestu. Tada ne razmi\u0161ljamo u uskim okvirima toga \u0161ta je nama bitno kao moralnim bi\u0107ima ve\u0107 na sebe gledamo kao na instrument bo\u017eije volje \u010diju moralnost stavljamo iznad sopstvene.<\/p>\n

\u017di\u017eek svoj postmetafizi\u010dki pogled na hri\u0161\u0107anstvo koristi za materijalisti\u010dku kritiku sekularnog dru\u0161tva koje odbacuje Boga, a onda samo stvara nove Bogove, nazivaju\u0107i sekularno dru\u0161tvo zapravo neopaganisti\u010dkim. Kada pomislimo na na\u010din na koji Dokins govori o prirodi kao o nekom velikom drugom, kao o zameni za Boga jasno vidimo na \u0161ta \u017di\u017eek misli. To mo\u017eemo primetiti i gledaju\u0107i Diskaveri ili Nacionalnu geografiju. Postoji neka vrsta podteksta koja govori o tome kako je neka inteligentna ruka komandovala stvaranjem univerzuma (zbog njegove savr\u0161enosti i lepote) i tu ruku nazivaju priroda.<\/p>\n

Kako re\u0161iti probleme o kojima nam \u017di\u017eek govori? Za po\u010detak moramo da po\u010dnemo da mislimo. I bitno je da shvatimo da je i samo razmi\u0161ljanje vrsta delovanja. \u010cesto kada se susretnemo sa nejednako\u0161\u0107u i nepravdom emotivni odgovor je \u010dista akcija. Uzmimo na primer \u010destu pojavu kod nas, da postoji neko dete koje nema novac za le\u010denje u inostranstvu. Automatski \u017eelimo da doniramo novac za njegovu operaciju, javlja se jasan emotivni odgovor i poziv na neku vrstu akcije. Ono \u0161to \u017di\u017eek tvrdi jeste da trebamo da razmi\u0161ljamo \u0161ire od toga. Naravno, sam dobrovoljni prilog je bolji nego nikakav odgovor, ali to dete \u0107e se vratiti u sistem koji je doveo dotle da mu \u017eivotvisi o koncu zbog novca. Ono \u0161to bi zapravo trebali da radimo je da napravimo takav sistem, da je sama pojava koja izaziva problem nemogu\u0107a.<\/p>\n

P.U.L.S.E<\/a> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Filozofija nije ba\u0161 rokenrol, ali zbog slave koju je stekao Slavoja \u017di\u017eeka mnogi nazivaju Elvisom dana\u0161nje filozofije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-204464","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/204464","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=204464"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/204464\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=204464"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=204464"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=204464"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}